Alergija na hranu
Postoje dva tipa preosetljivosti organizma na hranu:
Ciklička preosetljivost
…pri kojoj je stepen alergičnosti zavistan od učestalosti upotrebe alergogene hrane, tj u ovom slučaju preosetljivost organizma je utoliko veća, ukoliko se alergogena hrana uzima češće i obratno.
Stalna preosetljivost
…kada je alergičnost stalnog karaktera, tj.postoji u svakom trenutku, nezavisno od toga koliko je vremena prošlo od poslednjeg uzimanja alergogene hrane.
Kada je reč o prvom tipu preosetljivosti, alergičnost se može vremenom izgubiti ako se alergogena hrana ne uzima, ali ako je po sredi drugi tip, to se retko dešava.
Da li će se alergija na hranu javiti i u kakvom obliku, zavisi od naslednih činilaca, dobu, polu i vrste namirnica. Nasleđe ima važnu ulogu jer je utvrdjeno da 65% dece postaje alergično ako su oba roditelja alergičari, a 35% ako je samo jedan. Dob i pol imaju manji značaj, tako da je alergija na hranu podjednako česta i u dece i u odaslih i to u oba pola u istoj meri izražena.
Svaka namirnica u odredjenim uslovima može delovati kao alergen, ali izvesne namirnice su mnogo češće uzrok alergije (zrnasta hrana, brašno,mleko, jaja). Pored ovih namirnica, značajnu ulogu u izazivanju alegija imaju i krompir, pomorandža, kafa, riba, čokolada, jagode i maline.
Jedna ista namirnica, može delovati alergogeno, bilo da je termički obradjena, bilo da je sušena, bilo da je suva, ili pak, u jednom stanju moze biti alergogena dok u drugom ne mora. Na primer, kuvana
riba i kuvani kupus, češće dovode do alergije nego ako su pripremljeni na drugi način, ili suvo grozdje češće izaziva alergiju nego sveže grozdje.
Količina alergogene hrane, kao i brzina unošenja hrane, utiču na pojavu i težinu alergije.
Ako se alergogena hrana brzo pojede u toku 5 minuta, alergijske promene su teže nego ako se ista hrana polako jede, u toku 45 minuta.
Znači da se alergije mogu javiti posle 10-30 min. ili 3 – 4 sata od uzimanja hrane – tzv. rana reakcija organizma, ili posle 5 časova do 5 dana – tzv kasna reakcija organizma.
Ovaj poučan tekst je preuzet iz Medicinske dijetetike, prof, dr Božidar Simić.
Tekst nam je poslala Slađana Lukić. Hvala Slađani!!!
x
x
x
x
Hvala Slađi za ovaj odličan i zaista jako poučan tekst. Alergije na hranu su vrlo komplikovana stvar. Jako je korisno znati to za brzinu unošenja hrane.
Moje iskusto, kad su jaja u pitanju je da jaja koja se nalaze u testu (kad se prave kolači) mogu da jedem, ali barena, pečena, u filovima za krempite i torte,kao šne-nokle i u prelivima za musake nemogu.
Jagode i paradajz ima sezona kad mogu a ima sezona kad ne mogu. Kad se pojave jagode, vrlo ih oprezno uzimam, uvek isključivo na prazan stomak i samo par komada. Kad imam reakciju na paradajz, sirov mi smeta a kuvani nikada.
O pomorandži i grejpfrutu mogu samo da maštam, a limun jedem bez problema.
cao svima.htela sam da pitam sta znaci, rekli su mi da mi dete koje ima 3 godine ima atopijsku konstituciju.hvala
Pozdrav Mina, dokle ne dođe veći odgovor pokušajte pretragu
http://www.astma.rs/pretraga.php?cx=006769818347632529566:iythrkopwks&cof=FORID:11&ie=UTF-8&q=atopijsku+konstituciju&x=0&y=0
Spominjali smo ovaj pojam već u par navrata, ali ni ja ga baš ne razumem najbolje :)
Atopičari su osobe sa naslednom sklonošću ka alergijskim reakcijama.
Interesujeme da li je intolerancija na hranu ustvari alergija .Pre manje od godinu dana poceo je stomak da mi otice od pojedine hrane kao sto je hleb,riba,luk a od jaja sam cak i povracala. Cula sam za test iz krvi koji utvrdjuje intoleranciju na hranu i kad sam ga uradila ove namirnice i jos neke su bile potvrdjene da ih ne bi smela jesti.Od tada sam izbacila iz svoje ishrane ove namirnice i sada mi je dobro.
Isidora, eliminaciona dijeta (koja isključuje inkriminisanu hranu) je najefikasnije sredstvo za zaštitu od neželjenih reakcija na hranu, bilo da je reč o alergiji ili netoleranciji na hranu, odnosno njene sastojke.
Kada govorimo o štetnim i neželjenim reakcijama na hranu moramo razlikovati dve kategorije tih reakcija.
Prvu kategoriju čine imunološki posredovane reakcije na hranu koje nisu u vezi sa fiziološkim efektima hrane ili dodataka hrani. Ove reakcije uključuju dve vrste poremećaja
1.IgE zavisna reakcija koja je uslovljene produkcijom antitela – imunoglobulina klase IgE i koja počinje za vreme ili neposredno posle unošenja hrane (napr. alergija na kikiriki)
2.Non IgE preosetljivost koje nastaje nekoliko sati posle konzumiranja hrane (napr. proteinima izazvan sindrom enterokolitisa)
Druga kategorija je nepodnošenje, odnosno intolerancija hrane.Ove reakcije uključuju sve neželjene fiziološke odgovore na hranu ili aditive hrane koje nisu imunološki posredovane (napr. kod mleka intolerancija laktoze zbog nedostatka enzima laktaze, trovanje bakterijama u hrani i dr.)
U većini slučajeva radi se o alergiji na kravlje mleko, jaja, kikiriki, orahe i soju, zatim školjke i riba.
Dijagnoza neželjenih učinaka hrane obuhvata kliničke i laboratorijske preglede. Iako relativno mali broj prehrambenih materija izaziva većinu alergijskih reakcija (oko 90%) važno je napomenuti da svaka hrana može izazvati alergiju. Veoma je važan podatak o alergiji na pojedine sastojke hrane. U tom slučaju je eliminaciona dijeta efikasno sredstvo za zaštitu od neželjenih događaja.
Kod alergija se radi laboratorijski kožni test, koji je jednostavan i pouzdan. Zatim se laboratorijski kvantitativno određuje nivo IgE antitela u krvi a upotrebljava se i radioalergosorbenski test (RAST) koji utvrđuje prisutnost specifičnih IgE u krvi za određenu vrstu hrane.
U slučaju sumnje na alergiju na hranu potrebno je što pre utvrditi dijagnozu i sprovesti eliminacionu dijetu koja mora da traje bar tri meseca.
Razlika između alergije na nutritivne alergene i netolarencije na hranu je što se u alergijskoj reakciji organizam brani od pojedinih sastojaka hrane (najčešće proteina) tako što stvara enormnu količinu antitela. Pri reakciji antigen antitelo aktiviraju se i ćelije koje produkuju histamin i druge hemijske supstance – medijatore odgovorne za razvoj ozbiljnih kliničkih manifestacija alergije. Simptomi alergije mogu biti opšti (kada reaguje više sistema istovremeno) ili lokalizovani na organ ili tkivo koje je prvo došlo u dodir sa antigenom – koža ili sluzokoža organa za disanje ili varenje.
Najteža forma alergije je anafilaktička reakcija koja se događa munjevito i predstavlja smrtnu opasnost za organizam.
Kod netolerancije na hranu nema po život opasne reakcije organizma, događe se baš to što se vama dešavalo: nadimanje, muka, povraćanje, otežano varenje, grčevi, flatulencija (gasovi), dijareja.
Jedana interesantna stvar je da su kod mene namirnice na koje sam alergična pokazale i netoleranciju na testu. Naravno lista namirnica na koje sam netolerantna je mnogo duža.
Moj sin koji ima 21 mesec tri puta je jeo piletinu i tri puta je povracao dva sata posle jela,sedam meseci nije jeo piletinu. Pre par dana sam mu prvi put dala da jede ribu,vrlo malu kolicinu fileta oslica i opet je povracao,ali mnogo manje i mnogo je brze proslo nego sa piletinom,ne znam da li zato sto je stariji ili zato sto je bila vrlo mala kolicina.Interesuje me da li je to alergija na te namirnice ili netolerancija i da li se moze vremenom prevazici i kako? Hvala unapred!
Dragana netolarancija na hranu se može prevazići, počinje sa sa ne uzimanjem hrane na koju ste netolerantni, pa se polse 6 meseci potepeno uvodi u malim količinama. Najbolje je da uradite alergo testove i test netolerancije na hranu pa da budete sigurni na čega dete reaguje. Moj savet je da se obratite i gastroenterologu zbog povraćanja.