Matična mleč je kontraindikovana i ne smije se koristiti u toku astmatičnog napada. U Australiji su zabilježena dva smrtna slučaja kod astmatičnih pacijenata koji su u toku napada uzeli mliječ u većim dozama od preporučene. Matična mliječ pored toga što djeluje bronhospazmolitički u povoljnoj situaciji za to (u toku napada) može dovesti i do bronhokontrikcije.

Postavlja se pitanje zašto onda uopće koristiti mliječ kod astme?

Neki smatraju da terapijski pristup treba da bude u izbjegavanju, apsolutnom eliminisanji svega što je alergeno. Sasvim nam je jasno da je nemoguće živjeti a da ne dođemo u kontakt sa alergenom. Možda baš svjesni ove činjenice, novi terapijski pristup preporučuje suprotno – dugotrajno izlaganje malim količinama alergena kada bi organizam „upoznao“, „navikao se“ na njih i oni više ne bi mogli biti okidač alergijske reakcije.

Zato bismo slobodno mogli reći da kontraindikacije matične mliječi u tretmanu astme nisu primarno u njenom sastavu nego količini. Od davnina je poznato da određena tvar u malim količinama djeluje kao lijek, a u velikim je otrov.

Stoljećima se koriste med, polen, propolis, matična mliječ i pčelinji otrov u tretmanu astme i daju odlične rezultate, a sve od nabrojanog su manje ili više alergene tvari.

Pozitivna dejstva matične mliječi u tretmanu astme je višestruka. Dugotrajnim uzimanjem malih doza može pomoći u smanjivanju hiperreaktivnosti dišnih putova. Sama matična mliječ djeluje bronhospazmolitički (širi disajne putove). Kao prva osobina mliječi uopće, navodi se da jača imuni sistem i time spriječava infekciju, a ovo njeno stvojstvo se može koristiti u prevenciji infekcije kao poketača astme i astmatičnog napada. Matična mliječ unaprijeđuje opće zdravlje, a sigurno osoba koja ima astmu, kada je psihofizički jaka i simptomi bolesti su blaži.

Primjeri dosadašnjeg korištenja mliječi u tretmanu astme

Klinička ispitivanja daju pozitivne rezultate u liječenju ove bolesti. Potvrđeno je da matična mliječ aktivira tonus simpatičkog nervnog sistema što omogućava širenje bronhija tj. djeluje brnhospazmolitički.

U Bugarskoj je prvi primjenio matičnu mliječ u liječenju astme prof. Pejčev u Plovdivu. Sprovodio je liječenje putem ubrizgavanja intramuskularno (u mišić), po 50 mg dnevno ili svaki drugi dan. Ovo je bolje uticalo na bolesnike sa alergijskom astmom.

Lično imamo iskustvo naših kupaca na koje je jako pozitivno djelovala matična mliječ. Jedan od njih je astmatičar i nije imao nikakvih problema u toku konzumacije mliječi. Više korisnika je patilo od sezonskih alergija, a nakon korištenja mliječi simptomi su se sveli na minimum, dok su kod nekih i u potpunosti isčezli.

Veroljub: Zahvljujemo se Emiru Memiševiću koji nam je poslao matični mleč. Mogu potvrditi da je matična mleč odlična stvar i da često srećem ljude koji koriste matičnu mleč u periodima kada se vreme menja, baš kao što su proleće i jesen. 

Matičnu mleč možete poručiti iz Bosne

Matična mliječ Memišević

Rušida Prgude 18
71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina

+387 61 224 616
http://www.mmm.ba

Slični tekstovi:

1. Matični mleč ili Royal Jelly
2. Lečenje asmatičnog napada i zablude u lečenju astme
3. Folna kiselina u lečenju astme

Orah kao izvor vitamina E i magnezijuma

Ukoliko niste alergični na orah, on vam može biti dragocena pomoć u smanjenju oksidativnog steresa o oštećenja ćelija, koje dovode od uplanih procesa i problema kao što su alertije i astma. Orasi su dobar izvor vitamina E i magnezijuma. Strudije su pokazale da magnezijum potpomaže plućne funkcije, posebno u slučaju astme. Vitamin E je saveznik imnunog sistema, jer smanjuje rizik od infekcije gornjih disajnih puteva, naročito prehlade.

Najveća vrednost oraha je veliki sadržaj omega – 3 masnih kiselina i antioksidanasa. Konzumacija nekoliko oraga dnevno (30 do 50g, zavisno od težine čoveka) znatno smanjuje rizik  od kardiovaskularnih bolesti. Orasi omogućuju smanjenje holesterola na lak i ukusan način. Kako je to moguće? Zar nisu previše masni? Jesu, ali oni sadrže uglavnom mononezasićene masti, poznate po sposobnosti da smanje holesterol u krvi i da spreče oksidaciju LDL (lošeg) holesterola, čime se sprečava njegovo taloženje u zidovima arterija i nastanak plaka.

U plodu oraha ima 7 – 10% ugljenih hidrata, do 63% masti, belančevina 17.8% uz neznatni sadržaj vode i 7.8% dijetnih vlakana. Od vitamina su prisutni A, B1, B2, B3, B5, B6, C i PP. Orah ima minerale: kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum i gvožđe. Mladi plodovi imaju dosta vitamina C, pa se stavljaju u med i daju bolesnima,  deci i malokrvnim osobama.

Jabuke , narandže i paradjaz

Ove 3 namirnice su vepma bogate vitaminom C koji je moćan antioksidans. Postoje brojni dokazi da uzimanje veće doze vitamina C pomaže u skučaju alergije na polen. Dnevni unos od 1-2 grama znatno pomeze u sprečavanju alergijske reakcije.  Više od polovine asmatičara ima alergiju na polen, pa je veoma važno da asmatičari konzumiraju ove tri fantastične i ukisne namirnice.

Grožđe

Crveno i crno grožđe bogato je resveratrolom, jednim od najmoćnijih antioksidanasa. Prema rezultatima jedne studije, grožiti od alergija, a umanjuje i “šištanje” i pluća kod astme.

Kožica crnog grožđa je vrlo vredna jer obiluje fenolnim materijama koje mu daju boju i ukus, a ljudima zdravlje. Pored već pomenutog resveratrola, crno grožđe sadrži i polifenole , antocijane, katehine i kvercetine. Oni su antioksidansi koji uništavaju štetne supstance, kao i slobodne radikale koji mogu da izazovu tumor. Čuvaju i prohodnost arterija smanjujući tako rizik za bolesti srca. Smanjuju i zgrušavanje krvi i snižavaju loš holesterol. Za rezveratrol je još dokazano da pozitivno utiče i na mentalne i druge funkcije mozga, smanjujući rizik od moždanog udara.
Crno grožđe bi trebalo jesti što češće i zbog kalijuma, mangana, vitamina C, B1 i B6. Ali i zbog obilja biljnih vlakana, kalcijuma i gvožđa. Istraživanja su pokazala da crno grožđe povećava nivo melatonina, hormona neophodnog za dobar san.

Savet plus

Uz vitamin C treba dodati i cink, kombinacija koja pomaže u suzbijanju alergiskih reakcija i asmatičnih napada. Osim toga, da bi se ublažila telesna reakcija organizma na polne, potrebno je voditi računa o kompletnom zdrvalju, o ličnoj higijeni, obezbediti organizmu dovoljno sna, biti fizički aktivan, izbaciti rafinisani šećer iz ishrane, hraniti se raznovrsno i ne preterivati u obrocima.

Šta vi mislite o ovim divnim namirnicama?

Slični tekstovi:

1. Alergija na namirnice
2. Najčešće postavljana pitanja o alergiji na hranu
3. Vitamin E štiti decu od ekcema

Za neke od nas radost može da pokvari već prvo cvetanje.

Jova i leska su već počele!

Zavirite malo u aeropalinološli izveštaj o vašem gradu i pogledajte kalendar polena.

Mali podsetnik o alergijama

Šta je alergija?

Alergija je preosetljivostorganizma na neke supstance-alergene, alergijska reakcija odgovor imunog sistema na, u organizam, unete alergene.

Kako nastaje?
U normalnoj situaciji, imuni sistem funkcioniše kao odbrana od štetnih agenasa (npr. bakterija i virusa). Kod većine alergijskih reakcija imuni sistem reaguje na alergen kao na štetni agens.

Pri prvom kontaktu sa alergenom organizam produkuje veliku količinu antitela (IgE). Ova antitela su jedinjenje proteinske prirode i ona su karakteristična za svaki alergen (npr. za različite vrste polena). Molekuli imunoglobulina E (IgE) se u organizmu pričvršćuju za mastocite (ćelije prisutne u mnogim tkivima) i za bazofilne granulocite (ćelije koje se nalaze u krvi).

Kada alergen ponovo dospe u organizam, on se kači za IgE pričvršćene za gore pomenute ćelije. Kontakt IgE i alergena predstavlja signal za mastocite i bazofilne granulocite da proizvedu i oslobode snažne inflamatorne materije kao što su histamini, prostaglandini i leukotrieni. Efekat delovanja ovih hemijskih materija na različite delove tela izaziva simptome alergijske reakcije.

Kod alergije na polen mogu se primetiti sledeći simptomi: kijanje; svrab u predelu nosa, grla i očiju; tamni krugovi oko očiju (uzrokovani ograničenim protokom krvi oko sinusa); suzne oči; konjunktivitis; rinitis.

Neki ljudi, alergični na polen, mogu razviti astmu.

Kako se leči?
Postoje tri osnovna principa u lečenju alergija, a to su:
1. Izbegavanje alergena
2. Uzimanje lekova koji smanjuju simptome (neutrališu aktivne hemijske materije koje oslobađaju mastociti i bazofilni granulociti)
3. Imunoterapija ili kombinacija ovih metoda

izvor: NS Polen

Da li vodite lični polen dnevnik?

Slični tekstovi:

1. Alergija na sunce – pripremite se blagovremeno
2. Alergija na polen
3. Polen

Stručnjaci polaze od toga, da u Nemačkoj (a slično je i u drugim evropskim zemljama) oko osam posto dece i dva posto odraslih ima alergiju na određene vrste namirnica. Alergije na namirnice su time u poređenju sa drugim alergijskim reakcijama ređe nego što se uopšteno misli.

Uzrok za alergijske reakcije ne leži u kvalitetu namirnica, već predstavlja preosetljivu reakciju odbrambenog sistema svakog organizma na određene i za nealergičare bezopasne sastavne delove namirnica.

Reakcija imunog sistema

Alergije izazivaju takozvani alergeni (antigeni). Prehrambeni alergeni su prirodni sastojci namirnica, uglavnom belančevine ili kombinacije belančevina i ugljenih hidrata. Šećer za domaćinstvo i masti nasuprot tome ne potpadaju pod prehrambene alergene.

Imuni sistem osoba sklonih alergijama identifikuje tokom prvog kontakta sa nekom namirnicom u njoj sadržane alergene kao „opasne“ strane materije. Kao posledica toga je povećana proizvodnja IgE-antitela od strane B-ćelija u borbi protiv ovih alergena. Antitela se tada grupišu na površini ćelija, koje sadrže materije poruke, npr. histamin. Taj prvi kontakt sa nekim alergenom senzibiliše imunološki sistem, ali po pravilu prolazi bez simptoma.

Međutim, kada osoba sklona alergijama ponovo konzumira namirnicu, koja izaziva alergiju (drugi kontakt), u njoj sadržani alergeni bivaju prepoznati od strane antitela i vezuju se. Alergeni i antitela pritom hvataju jedni druge poput ključa u bravi.

Vezivanje alergena podstiče ćelije, da oslobodi određene materije poruke, npr. histamin. Histamin na kraju izaziva alergijsku reakciju, koja se javlja najčešće u roku od nekoliko minuta do maksimalno dva sata nakon konzumacije namirnice.

Šta je ukrštena alergija?

Ukoliko antitela, koja je organizma proizveo na neki alergen, počnu da reaguju i na druge alergene, onda govorimo o ukrštenoj alergiji. To može da bude slučaj, kada novi alergeni pokazuju sličnosti sa do tada prepoznatim alergenima.

Alergični na polen npr. mogu dodatno da dobiju i alergiju na namirnice, jer polenski alergeni su u svojoj strukturi slični određenim belančevinama drugih biljaka. Primera radi, polovina svih alergičnih na polen breze reaguje alergično i na jabuke i lešnike.

Najvažnije ukrštene alergije

Alergija na mogući drugi izazivači

Ambrozija, bokvica                                  anis, artičoke, banane, kari,

dinja, šargarepa (sirova),

paprika, peršun, celer, senf,

paradajz, luk

Breza, lešnik, jova                                   jabuke, kajsije, avokado,

kruške, kikiriki, lešnik ,

badem, breskva, šljiva, orah

Trave, žitarice                                           pasulj, kari, grašak, kikiriki,

krompir, kivi, sočivo,  zelje,

spanać, paradajz

Lateks                                                       ananas, avokado, banane,

krompir, kivi, mango, dinja,

breskva, paradajz

Izvor: Brokhaus Ishrana, 2001, str. 395

Simptomi su mnogostruki

Alergični simptomi se pre svega odražavaju na koži kao i na sluzokoži disajnih puteva i probavnog trakta, dakle npr. kao oticanje usana, polenska kijavica, dijareja ili umor.

Simptomi neke alergije na namirnice niti su tipični za neku određenu namirnicu niti za

neke alergije na namirnice niti su tipični za neku određenu namirnicu niti za neki određeni organ. Onaj ko se konsekventno suzdrži od konzumacije namirnice koja izaziva alergiju na vremenski period od dve do tri godine, zaista ima šansu, da kasnije te namirnice ponovo podnosi.

Obzirom da su neki od alergena nestabilni naspram toplote, kiseonika iz vazduha i kiseline, pripremljene namirnice kriju manji rizik od alergija od sirovih ili neprerađenih namirnica. Iz tog razloga se namirnice u izuzetnim slučajevima mogu podnositi, ako su pripremljene na odgovarajući način. Porazgovarajte o tome u svakom slučaju sa vašim lekarom.

Povrće i voće nrp. U većini slučajeva samo u sirovom stanju deluju tako da izazivaju alergije, dok ih kuvane neki od alergičara podnose. Alergični na paradajz u velikom broju slučajeva mogu da se posluže (kuvanim) sosom od paradajza.

Međutim, alergeni u celeru, soji, koštunjičavim plodovima, žitaricama, ribi i belancetu kokošijeg jajeta su otporni na toplotu. Tako da te namirnice u osnovi treba izbegavati ukoliko postoji takva alergija.

Industrijski proizvodi i sastav

Brisanje namirnica koje izazivaju alergije sa jelovnika može da bude teško. Pre svega onda, kada se radi o takvim namirnicama, koje svuda nalaze svoju primenu i nije ih odmah moguće prepoznati.

Tako se na primer kokošije ili mlečne belančevine koriste kao vezivno sredstvo u mnogim proizvodima. Soja, celer i koštunjičavi plodovi mogu da budu „sakriveni“ u gotovim jelima. Iz tog razloga obavezno obratite pažnju na spisak sastojaka na ambalaži. Od proširenja uredbe o deklarisanju namirnica unutar EU u novembru 2005., dvanaest najčešćih izazivača prehrambenih alergija i netolerantnosti se moraju navesti u spisku sastojaka – čak i onda, kada su prerađeni samo u minimalnim količinama. Ovih dvanaest je u novembru 2007. prošireno za još dva dalja alergena, koji se moraju deklarisati (lupine i mekušce).

Slični tekstovi:

1. Unakrsna alergija na hranu kod odraslih
2. Alergija na hranu
3. Namirnice kao pomoć u alergiji i astmi

Kontrola astme za sva godišnja doba

Udruženje za kontrolu kombinovane astme sa rinitisom – CARMA je Evropska inicijativa za podizanje nivoa poznavanja dva često udružena oboljenja – astme i alergijskog rinitisa. Reč je o dugoročnom projektu koji ima za cilj da pomogne lekarima širom Evrope da identifikuju, leče i kontrolišu pacijente sa oba oboljenja, što je predstavljeno i na ovonedeljnom simpozijumu alergologa i pulmologa pod nazivom „Kontrola astme za sva godišnja doba“.

CARMA ima zadatak da podigne svest i razumevanje ovih udruženih oboljenja u stručnoj i u opštoj javnosti, kako bi omogućili rutinsko otkrivanje alergijskog rinitisa kod pacijenata sa astmom i adekvatnu terapijsku opciju.

Nova nehormonska terapija

Upravo CARMA je osvestila potrebu za novim terapijama, koje bi uticale na obe ove bolesti. U Srbiji je dostupna nova nehormonska terapija, koja je manje štetna za pacijente – pogotovo decu, a koja podjednako efikasno rešava zapaljenje i u gornjim i u donjim disajnim putevima. Velika prednost terapije jeste i to što je u obliku tableta ili granula za najmlađe pacijente i uzima se jedanput dnevno.

Konstantno zapaljenje u disajnim putevima

Evropske preporuke ukazuju na potrebu aktivnog traženja i procene pacijenta sa astmom na postojanje alergijskog rinitisa. U osnovi oba ova oboljenja nalazi se konstantno zapaljenje u disajnim putevima, gornjim gde se ispoljava kao alergijski rinitis, i donjim gde se ispoljava kao astma, pa se često smatra da se zapravo radi o jednoj bolesti koja zahvata kompletne disajne puteve.

Potvrđeno je da alergijski rinitis značajno pogoršava samu astmu – broj napada, neplaniranih poseta lekaru, hospitalizacija, korišćenje hormonske terapije, više lekova i više sredstava zdravstvenog osiguranja.

Prospektivna studija u toku 23 godine praćenja bolesnika sa alergijskim rinitisom pokazuje da se kod više od dve trećine osoba razvila astma! Zato je bitna rana intervencija u rinitisu, kako bi se preveniralo nastajanje astme.

Dokazano je da lečenje alergijskog rinitisa kod pacijenata sa alergijskim rinitisom i astmom smanjuje broj epizoda pogoršanja astme. Takođe, ova studija je pokazala da 15-20 odsto lekara opšte medicine ne prihvata alergijski rinitis kao bolest koju treba lečiti, 15-27 odsto njih ne sprovede terapiju adekvatno, dok se samo 20-30 odsto leči ispravno i sa dobrim rezultatima.

Značajno povećanja broja astmatičara

U Srbiji se procenjuje da svako sedmo školsko dete i svaki dvadeseti odrastao stanovnik pati od ove hronične bolesti. U slučajnom uzorku od 10.000 građana Beograda, 5,2 odsto je prijavilo simptome astme, a čak 19 odsto simptome alergijskog rinitisa.

Pažnja javnosti u razvijenim zemljama je usmerena na ovo oboljenje zbog značajnog povećanja broja obolelih u prethodnim godinama, prvenstveno dece, rezultujući dijagnostikovanjem astme kod svakog četvrtog deteta u urbanim sredinama.

U velikoj Internacionalnoj studiji astme i alergija u dečijem uzrastu (ISAAC) koja je uključila pola miliona dece iz 155 centara u 56 zemalja, pokazan je trend ka većem oboljevanju u razvijenim zemljama sveta, do 20 odsto dece u Velikoj Britaniji, Irskoj, Australiji, Novom Zelandu, nasuprot 2-3 odsto dece u Istočnoj Evropi, Grčkoj, Indiji, Indoneziji, Etiopiji.

Izvor: Danas

Slični tekstovi:

1. Pridruženost hroničnog rinitisa kod obolelih od astme
2. Lečenje alergije i astme kod devojčica
3. Sveže mleko smanjuje rizik od astme

Kako? Ekološkim deterdžentima, biljnim mirisima, lakovima i bojama bez otrova, a iznad svega svestranom zaštitom od alergena i grinja koji su za zdravlje – propast.

Na osnovu sve učestalijih alergijskih napada, koji se događaju u kućnim uslovinma,  alergolozi i bioarhitekte dali su  za uzbunu i sastavili gotovo beskonačnu listu kućnih zagađivača.

Podaci govore da se trećina svih slučajeva alergijske kijavice, astmatičnih napada, konjunktivitisa i kožnih upala, događa u stanu. Ko su krivci za to? Toksične materije u lepku za nameštaj, sredstva za čišćenje, osveživači prostorija. A najpodmuklija opasnost vreba iz prašine. Tu se, naime, zavuku grinje koje uzrokuju više od polovine kućnih alergija.

Evo njihovih saveta:

1. “Ne” za suv vazduh

Na optuženičkoj klupi našla su se i grejna tela zbog kojih udišemo suv vazduh: stručnjaci tvrde da vlažnost ispod 40 procenata slabi imunitet. U spavaćoj sobi i prostorijama u kojima se najviše boravi treba postaviti jednu ili više posuda sa vodom. Moraju biti besprekorno čiste da ne bi postale rasadnik klica i plesni. I kad je hladno, prozore treba otvarati 4-5 puta dnevno, makar po nekoliko minuta.

2. Boje i tapeti pod kontrolom

Starenje slika dovodi do oslobađanja toksičnih materija (smola i rastvarači). A lepak koji koristimo za postavljanje tapeta – štetan je.

Rešenje:

Zidove treba redovno brisati, a kad rešite da ih osvežite, učinite to netoksičnim eko bojama. Važna je i obrada tapeta: glatka površina je zahvalnija od refeljne koja skuplja bakterije i prašinu.

3. Higijenski otrovi

Treba li reći da sredstva za održavanje kućne higijene spadaju među najveće zagađivače i da oslobađaju 40 procenata svih otrovnih sastojaka u vazduhu? Deterdženti sa jakim formulama, vim, sapuni, hemijski osveživači vazduha, proizvodi za pranje sanitarija sa hlorom, osveživači WC šolja, tečnosti za poliranje nameštaja, sprejovi protiv insekata: stručnjaci kažu da u telu “zdravog” Evropljanina može da se nađe oko 300 štetnih hemikalija! Kad ih udahnemo, nadražuju grlo, truju pluća i uzrokuju dermatitis. Zato izaberite zelenu alternativu: ekološka sredstva na bazi sapuna i eteričnih ulja i mehaničko čišćenje sa manje hemije.

4. Oči u oči sa grinjama

Prašinske grinje su nevidljive golim okom, ali jedan su od glavnih uzroka alergijskih reakcija, posebno kod dece. Ne vide se, ne ujedaju, ne bodu, ali uvek su sa nama. U jednom gramu prašine živi od 10 do 1.000 grinja, hrane se mrtvim ćelijama naše kože, a žive u krevetnini, tepisima, zavesama i odeći. Nazeb, kašalj, ekcem, konjunktivitis, otežano disanje i, u najgorem slučaju, astma najčešće su tegobe ljudi koji pate od alergije. Odbrana:

Prašinu brisati vlažnom krpom, a stan redovno provetravati. Sve predmete koji skupljaju prašinu (knjige, igračke, odeću…) skloniti u ormare i fioke. Mesta do kojih usisivač teško stiže prskati sprejom protiv grinja. Posteljinu prati u mašini na 60 stepeni: niže temperature im ne mogu ništa.

5. Osveživači prostorija

Sadrže toksične materije i rastvore: dobar razlog da odustanete od hemijskih osveživača u kući.

Savet:

Kupujte stoprocentno prirodne proizvode i osvežavajte prostorije luftiranjem, posudama sa vodom i par kapi eteričnog ulja i par listova zelenog čaja u čaši vode.

6. Skriveni kuhinjski neprijatelji

Kuhinjske peći i šporeti koji ponekad oslobađaju izuzetno štetne materije kao što su ugljen monoksid, azot dioksid i čađ. Pozovite jednom godišnje tehničara za održavanje grejnih tela i sprečite otrovne gasove da dostignu opasnu crtu.

7. Nezgodni polen

Od 80 vrsta prisutnih u atmosferi, samo su neke potencijalni alergeni. Ipak, cvetni prah mnogima i te kako može da zagorča život: od svih alergija disajnih puteva, 50 procenata su alergije na polen.

Saveti:

- veš sušite u stanu, a ne napolju – polen se lako lepi za tkanine.

- ne držite u kući rezano cveće u rizičnim periodima kao što je proleće

- na prozore stavite guste mreže protiv insekata

- ako ste dan proveli napolju, uveče se istuširajte i operite kosu da skinete polenov prah koji će u protivnom završiti na jastuku i “čekati” da ga udahnete.

-oprezno i za trpezom: sastojci nekih polena liče na sastojke namirnica i uzrokuju svrab i otok usana ili grla. Evo i primera. Polen žitarica u 50 odsto slučajeva izaziva alergiju na paradajz, kivi, agrume, badem, breskve, lubenicu, dinje i cerealije, dok su ljudi alergični na polen breze u 70 odsto slučajeva alergični i na krompir, šargarepu, maline, jabuke, kruške, breskve, šljive i koštunjavo voće.

8. Ni lateks nije “naivan”

Alergija na lateks je sve češća u dodiru sa materijalom od kojeg se prave zaštitne rukavice, ali i kape za plivanje, baloni, cucle, slamčice. Reč je o beličastoj tečnosti iz stabljike tropske biljke koju je u industriju uveo Čarls “Goodyear”, koji je 1890. proizveo i prvi par hirurških rukavica od lateksa. Ako otkrijete da ste alergični na tu supstancu, zameniti je rukavicama od sintetičkih materijala (vinila, polietilena, nitrila).

9. Ne sušite veš na radijatoru

Zimi je baš zgodno sušiti rublje na radijatorima, ali to može da izazove astmu i alergije. Razlog? Toplota pojačava dejstvo mikroorganizama prisutnih u vlaknima tkanina i pomaže im da se šire. Zato veš treba poređati na rešetku za sušenje i često provetravati prostoriju.

10. Rastvarači za mrlje: samo kad mora

Najčešći sastojci ovih preparata, trihloretilen (trielin) i aceton, štetni su kako za udisanje tako i za dodir. Prvom se pripisuje toksično, narkotično, čak i kancerogeno dejstvo, pa zahteva upotrebu rukavica. Aceton uspavljuje i izaziva glavobolju. Budite, dakle, štedljivi kad koristite ove preparate i obavezno otvorite prozor. Odeću sa koje ste skidali mrlje ostavite nekoliko sati da se “izluftira”.

11. Lov na “buđave” fleke

U česte faktore rizika spada i plesan koja je uvek tamo gde su kutije sa hranom, tapeti, tuševi, para. I – eto vama posla! Ako su fleke osvanule na zidu, proverite kako su nastale i uklonite pre nego što postanu izvor alergije. Para od kuvanja kondenzuje se na zidovima i postaje idealan teren za buđ. Frižider treba prati krpom za jednokratnu upotrebu i mešavinom mlake vode, bikarbone i sirćeta. A hranu kojoj je prošao rok – baciti.

12. Opasne mačje dlake

Čovek, naime, nije alergičan na dlaku, kao što se misli, već na pojedine proteine iz mačje pljuvačke koji ostaju na krznu kad se životinja “umiva”. Alergeni dlaka, koje se lepe na tepihe, nameštaj, odeću, vrlo su otporni. To je razlog što se alergija javlja i bez direktnog dodira sa krznom životinje. Tegobe mogu potrajati mesecima pošto mačku udaljimo iz kuće. Šta činiti? Kao prvo, otići alergologu koji u težim slučajevima prepisuje terapiju na bazi antihistaminika ili specifičnu vakcinu. Važna je i lična higijena. Brižljivo perite glavne “rezervoare” (tepisi, sofe, fotelje…) i mesta gde životinja najviše boravi. Ne dozvolite joj da zalazi u spavaću sobu. I – koristite usisivače i klima-uređaje opremljene moćnim filterima.

izvor:  : www.lepoizdravo.com

Slični tekstovi:

1. Život bez alergije
2. Astma, alergije i kućni ljubimci
3. Alergije i astma

Na Astma.rs imamo dva odlična teksta o alergiji na ambroziju:

• Kako se zaštiti od alergije na ambrozije?, odličan tekst naše doktorke Jarić
• O ambroziji, uopšteno

I sam osećam svrab u ušima i blagu teskobu u grudima. Uzeo sam Nasonex, 2 puta dnevno + Symbicort. Nastaviću tako 2-3 nedelje, posebno jer sada dosta vremena provodim na treningu spremajući se za Ljubljanski maraton u oktobru.

Slični tekstovi:

1. Hemijom protiv ambrozije
2. Dr Dušica Jarić odgovara na pitanja posetilaca
3. Aspirinska astma

Postoji nekoliko različitih tipova neželjenih reakcija koje uključuju imuni sistem, a koje pomazu organizmu da se odbrani od bolesti. U slučaju alergije na hranu, trenutna hipersenzitivna reakcija je najbolje proučena.
Ovaj tip reakcije uključuje tri primarne komponente: nutritivni alergen (hranu), imunoglobulin E (IgE) i ćelijske elemente (mastocite i bazofile).

Nutritivni alergen

Nutritivni alergen je hrana ili komponenta hrane koja stimuliše odgovor imunog sistema kod preosetljivih osoba na tu hranu.

Jedna hrana može da sadrži više različitih komponenti na koju je individua preosetljiva. Najveći deo komponenti su verovatno proteini, a ne šećeri ili masti.

Osobe koje imaju nasledjenu sklonost da im se jave alergijske manifestacije produkuju veću količinu specifičnih odbrambenih antitela imunog sistema nazvanih IgE klasa antitela. Kada alergena (preosetljiva) osoba pojede hranu njen imuni sistem bude stimulisan antigenima da proizvodi antitela protiv specifičnog antigena.

Milioni stvorenih IgE antitela cirkulisu krvlju po celom telu i vezuju se na površinu krvnih ćelija bele loze koje se nazivaju bazofili. Te ćelije sa vezanim IgE antitelima prodiru u okolna tkiva iz kapilara i pretvaraju se u mast ćelije, a na njihovoj površini se i dalje nalaze vezana antitela iz IgE klase.

Bazofili i mast ćelije su specijalizirane ćelije imunog sistema koje igraju glavnu ulogu u reakcijama preosetljivosti ljudskog organizma. Mast ćelije se pretežno nalaze u tkivima koja su primarno mesto kontakta sa okolinom čoveka (koža, pluća, organi za varenje). Bazofili i mast ćelije proizvode i skladište različite supstance poput histamina koje izazivaju alergijsku reakciju. Kada IgE na površini tih ćelija dodje u kontakt sa alergenima iz hrane dolazi do burnih reakcija oslobadjanja uskladištenih supstanci koje izazivaju snažne alergijske manifestacije.

SIMPTOMI ALERGIJE NA HRANU

Iako se alergijske reakcije mogu javiti na svaku hranu, najveći broj reakcija se javlja na mali broj namirnica: mleko, jaja, ribu, školjke, soju, pšenicno brasno, orahe i drugo koštunjičavo voće, bobičasto voće. Alergijske reakcije se javljaju od nekoliko minuta pa do nekoliko sati nakon uzimanja hrane na koju je osoba alergična. Kod naročito osetljivih osoba samo mirisanje ili dodirivanje hrane može izazvati alergijsku reakciju.

Najčesci simptomi alergije na hranu manifesuju se na organima digestivnog trakta. Počinju sa otokom ili svrabom usana, jezika i/ili grla. Kada hrana dospe do želuca mogu se javiti mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku ili proliv. Veoma često se javljaju i crvenilo, svrab, koprivnjača i ekcematozne promene na koži.

Neke osobe mogu da dobiju kijavicu, curenje iz nosa, otežano disanje i druge poteškoće vezane za disanje. Iako alergija na hranu ponekad može da pogorša simptome astme, ona nije test uzročnik respiratornih oboljenja. Ipak, deca kod koje se napad astme javi nakon unosa neke hrane imaju povećan rizik, po život opasnih alergijskih reakcija.

Anafilakticki tip alergijske reakcije je retki, ali ponekad i smrtonosni tip reakcije u kome više razlicitih organskih sistema istovremeno ispoljava teške alergijske manifestacije. Simptomi nastupaju naglo, brzo se pogoršavaju, a manifestuju se koprivnjačom, svrabom i otokom kože i grla, otežanim disanjem, snižavanjem krvnog pritiska, gubitkom svesti, a u najtežim slučajevima dovode do smrti.
Simptomi alergije su individualni i variraju po vremenu i intenzitetu manifestacija, vremenu javljanja i količini i vrsti hrane koja dovodi do početka reakcije. Ista vrsta hrane može da dovede do različitih simptoma kod različitih osoba, ali različita vrsta hrane može da dovede do sličnih simptoma kod istog deteta.

DIJAGNOZA ALERGIJSKOG OBOLJENJA

Dijagnoza ne bi trebala da bude teška kod dece koja iste simptome dobiju uvek nakon unosa iste hrane. Na primer, dijagnoza alergije na kikiriki je sasvim očigledna ako dete povraća i dobije koprivnjaču svaki put kada pojede kikiriki, bez obzira na mesto ili vreme uzimanja kikirikija.

Medjutim, kako različite vrste hrane mogu da dovedu do sličnih alergijskih manifestacija ili nealergijskih bolesti digestivnog trakta, neophodno je konsultovati specijalistu alergologa da bi se procenilo koji se simptomi javljaju zbog alergije, a koji mogu biti vezani za neki drugi uzrok ili bolest.

Dijagnoza alergijske bolesti počinje uzimanjem osnovnih podataka o pacijentu i traženje podataka o uzimanju pojedinih vrsta hrane koje bi mogle biti uzročnik nastalih problema, procenom količine hrane koja dovodi do manifestnih reakcija i vremena koje prodje od uzimanja sumnjive hrane do nastanka alergijskih reakcija, procenom učestalosti javljanja alergijskih reakcija i ostalih neophodnih informacija. Kompletni lekarski pregled i odredjene laboratorijske analize se sprovode da bi se eliminisale druge bolesti koje mogu dovesti do sličnih tegoba koje nisu vezane za alergiju.

Pomoću mnogih testova moguće je otkriti da li je imuni sistem deteta senzibilisan na specifičnu hranu. Testovi koji se nazivaju RAST (radio alergo sorbent test) ili ELISA testovi mogu da pruže slične informacije kao i kožni testovi

LEČENJE ALERGIJE NA HRANU

Kada se konačno potvrdi dijagnoza alergijske preosetljivosti na neku hranu jedini pravi lek je eliminacija te hrane iz ishrane deteta.
Plan svakodnevne ishrane ili dijeta moraju biti pažljivo pripremani individualno za svako dete. Svaka eliminaciona dijeta mora uzeti u obzir individualnu sposobnost tolerancije manjih količina te hrane, mora se voditi računa da ne dodje do manifestacija podhranjenosti, da planirani režim ishrane bude dostupan detetu, odnosno njegovim roditeljima i da se u zamenu da alternativna hrana ili dodaci za hranu umesto onih koji dovode do pojave alergijskih reakcija. Lekar mora da pomogne u sastavljanju jelovnika, kao i da preporuči alternativnu hranu umesto hrane nakoju je dete alergicno.

Za uspesno sporovodjenje eliminacione dijete neophodno je stalno kontrolisanje deklaracije na svim proizvodima.

Trenutno ne postoje lekovi koji mogu da pomognu ili dugoročno ublaze intenzitet i učestalost javljanja alergijskih reakcija.

Specificna desenzibilizacija koja se sa uspehom primenjuje kod neke dece sa alergijom na polen ili alergene iz okoline deteta ne pomaže kod alergije na hranu, ne preporučuje se, čak moze da bude i izuzetno opasna.

OSTALI UZROCI NEŽELJENIH REAKCIJA NA HRANU

Trovanje hranom nastaje kada se pojede hrana koja sadrži otrovne supstance. U nekim slučajevima trovanja mogu da liče na alergiju na hranu kao na primer kod uzimanja pokvarene ribe, nejestive vrste ribe, riba u kojoj ima mnogo histamina iz namnoženih bakterija.

Umetaboličkim reakcijama na hranu organizam ne može adekvatno da metaboliše hranu unetu obrokom. Npr., neka deca imaju nepodnošljivost na laktozu ( mlečni šećer) usled nedostatka enzima laktaze koji je neophodan za razgradnju mlečnog šećera.

Kada se popije mleko ili pojede druga hrana koja sadrži mlečni šećer javlja se mučnina, nadutost, gasovi i proliv.

Nealergijske reakcije na hranu mogu se javiti kao rezultat drugih zdravstvenih problema. Nakon virusnog gastroenteritisa naknadno dolazi do nastanka nepodnosljivosti mlečnog šećera. U nekim slučajevima psihogeni faktori imaju važnu ulogu u nastanku tegoba koje liče na alergijske manifestacije. U drugim slučajevima mehanizam nastanka reakcije često ostane nepoznat.

Mag. farm. spec. Daliborka Tišić Teks preuzet sa farmaceuti.com

Slični tekstovi:

1. Alergija na hranu
2. Astma- simptomi i lečenje
3. Unakrsna alergija na hranu kod odraslih

Kućna prašina

Sastav kućne prašine dosta varira i zavisi od: tipa i starosti vaše kuće (stana), temperature, vlažnosti, svega što se nalazi u kući (hrana, odeća, nameštaj, …), svakog ko živi u njoj (ljudi, životinje i biljke) kao i aeroalergena u okolini (zrnca zemlje, komadići biljaka, polen, spore buđi, …).

Iako gotovo sve materije iz kućne prašine mogu izazvati alergijske reakcije kao najvažniji alergeni u njenom sastavu izdvojeni su: delovi koje ljudi i kućnih ljubimaca, budi i fragmenti tela insekata i grinja i njihovi ekskrementi.

Određena količina kućne prašine je prisutna u svakom domu bez obzira koliko često i temeljno obavljamo čišcenje.”

Slični tekstovi:

1. Buđ povećava rizik od astme kod dece
2. Alergijski rinitis
3. Alergija na kravlje mleko

Deca koje žive u domovima u kojima ima plesni po zidovima i u vazduhu, izložena su znatno većem riziku od astme i alergije nego njihovi vršnjaci, ukazuje jedna nemačka studija. U studiji su obrađeni rezultati 61 istraživanja obavljenog u poslednjih dvadesetak godina.

Laboratorijska istraživanja ukazuju da vidljivo prisustvo buđi na vlažnim zidovima, kao i spore plesni u vazduhu, mogu da dovedu do zapaljenja vazdušnih puteva dece, istakla je dr Kristina Tišer, koautor studije iz nemačkog Istraživačkog centra za zdravu okolinu, a prenela novinska agencija Rojters.

Mada se ne može tvrditi da je buđ direktni uzročnik astme, pokazalo se da su deca koja žive u kući u kojoj je vlaga vidljiva na zidovima pod 49 odsto većim rizikom da obole od astme i 39 odsto većim rizikom od nazalnih alergija od one koja ne žive u takvim uslovima.

Vidljive mrlje buđi na zidovima i prisustvo spora plesni u vazduhu označavaju da je poremećen mikrobiološki sastav vazduha. S druge strane, komponente buđi u kućnoj prašini čak smanjuju rizik od astme i alergije jer predstavljaju deo normalne mešavine bakterija, gljivica i drugih mikroba u kućnoj sredini.

Slični tekstovi:

1. Prekomerno konzumiranje hamburgera povećava rizik od razvoja astme
2. Prevremeno rođenje povećava rizik od razvoja astme
3. Pasivno pušenje podstiče alergije kod dece