Stručnjaci polaze od toga, da u Nemačkoj (a slično je i u drugim evropskim zemljama) oko osam posto dece i dva posto odraslih ima alergiju na određene vrste namirnica. Alergije na namirnice su time u poređenju sa drugim alergijskim reakcijama ređe nego što se uopšteno misli.

Uzrok za alergijske reakcije ne leži u kvalitetu namirnica, već predstavlja preosetljivu reakciju odbrambenog sistema svakog organizma na određene i za nealergičare bezopasne sastavne delove namirnica.

Reakcija imunog sistema

Alergije izazivaju takozvani alergeni (antigeni). Prehrambeni alergeni su prirodni sastojci namirnica, uglavnom belančevine ili kombinacije belančevina i ugljenih hidrata. Šećer za domaćinstvo i masti nasuprot tome ne potpadaju pod prehrambene alergene.

Imuni sistem osoba sklonih alergijama identifikuje tokom prvog kontakta sa nekom namirnicom u njoj sadržane alergene kao „opasne“ strane materije. Kao posledica toga je povećana proizvodnja IgE-antitela od strane B-ćelija u borbi protiv ovih alergena. Antitela se tada grupišu na površini ćelija, koje sadrže materije poruke, npr. histamin. Taj prvi kontakt sa nekim alergenom senzibiliše imunološki sistem, ali po pravilu prolazi bez simptoma.

Međutim, kada osoba sklona alergijama ponovo konzumira namirnicu, koja izaziva alergiju (drugi kontakt), u njoj sadržani alergeni bivaju prepoznati od strane antitela i vezuju se. Alergeni i antitela pritom hvataju jedni druge poput ključa u bravi.

Vezivanje alergena podstiče ćelije, da oslobodi određene materije poruke, npr. histamin. Histamin na kraju izaziva alergijsku reakciju, koja se javlja najčešće u roku od nekoliko minuta do maksimalno dva sata nakon konzumacije namirnice.

Šta je ukrštena alergija?

Ukoliko antitela, koja je organizma proizveo na neki alergen, počnu da reaguju i na druge alergene, onda govorimo o ukrštenoj alergiji. To može da bude slučaj, kada novi alergeni pokazuju sličnosti sa do tada prepoznatim alergenima.

Alergični na polen npr. mogu dodatno da dobiju i alergiju na namirnice, jer polenski alergeni su u svojoj strukturi slični određenim belančevinama drugih biljaka. Primera radi, polovina svih alergičnih na polen breze reaguje alergično i na jabuke i lešnike.

Najvažnije ukrštene alergije

Alergija na mogući drugi izazivači

Ambrozija, bokvica                                  anis, artičoke, banane, kari,

dinja, šargarepa (sirova),

paprika, peršun, celer, senf,

paradajz, luk

Breza, lešnik, jova                                   jabuke, kajsije, avokado,

kruške, kikiriki, lešnik ,

badem, breskva, šljiva, orah

Trave, žitarice                                           pasulj, kari, grašak, kikiriki,

krompir, kivi, sočivo,  zelje,

spanać, paradajz

Lateks                                                       ananas, avokado, banane,

krompir, kivi, mango, dinja,

breskva, paradajz

Izvor: Brokhaus Ishrana, 2001, str. 395

Simptomi su mnogostruki

Alergični simptomi se pre svega odražavaju na koži kao i na sluzokoži disajnih puteva i probavnog trakta, dakle npr. kao oticanje usana, polenska kijavica, dijareja ili umor.

Simptomi neke alergije na namirnice niti su tipični za neku određenu namirnicu niti za

neke alergije na namirnice niti su tipični za neku određenu namirnicu niti za neki određeni organ. Onaj ko se konsekventno suzdrži od konzumacije namirnice koja izaziva alergiju na vremenski period od dve do tri godine, zaista ima šansu, da kasnije te namirnice ponovo podnosi.

Obzirom da su neki od alergena nestabilni naspram toplote, kiseonika iz vazduha i kiseline, pripremljene namirnice kriju manji rizik od alergija od sirovih ili neprerađenih namirnica. Iz tog razloga se namirnice u izuzetnim slučajevima mogu podnositi, ako su pripremljene na odgovarajući način. Porazgovarajte o tome u svakom slučaju sa vašim lekarom.

Povrće i voće nrp. U većini slučajeva samo u sirovom stanju deluju tako da izazivaju alergije, dok ih kuvane neki od alergičara podnose. Alergični na paradajz u velikom broju slučajeva mogu da se posluže (kuvanim) sosom od paradajza.

Međutim, alergeni u celeru, soji, koštunjičavim plodovima, žitaricama, ribi i belancetu kokošijeg jajeta su otporni na toplotu. Tako da te namirnice u osnovi treba izbegavati ukoliko postoji takva alergija.

Industrijski proizvodi i sastav

Brisanje namirnica koje izazivaju alergije sa jelovnika može da bude teško. Pre svega onda, kada se radi o takvim namirnicama, koje svuda nalaze svoju primenu i nije ih odmah moguće prepoznati.

Tako se na primer kokošije ili mlečne belančevine koriste kao vezivno sredstvo u mnogim proizvodima. Soja, celer i koštunjičavi plodovi mogu da budu „sakriveni“ u gotovim jelima. Iz tog razloga obavezno obratite pažnju na spisak sastojaka na ambalaži. Od proširenja uredbe o deklarisanju namirnica unutar EU u novembru 2005., dvanaest najčešćih izazivača prehrambenih alergija i netolerantnosti se moraju navesti u spisku sastojaka – čak i onda, kada su prerađeni samo u minimalnim količinama. Ovih dvanaest je u novembru 2007. prošireno za još dva dalja alergena, koji se moraju deklarisati (lupine i mekušce).

Kontrola astme za sva godišnja doba

Udruženje za kontrolu kombinovane astme sa rinitisom – CARMA je Evropska inicijativa za podizanje nivoa poznavanja dva često udružena oboljenja – astme i alergijskog rinitisa. Reč je o dugoročnom projektu koji ima za cilj da pomogne lekarima širom Evrope da identifikuju, leče i kontrolišu pacijente sa oba oboljenja, što je predstavljeno i na ovonedeljnom simpozijumu alergologa i pulmologa pod nazivom „Kontrola astme za sva godišnja doba“.

CARMA ima zadatak da podigne svest i razumevanje ovih udruženih oboljenja u stručnoj i u opštoj javnosti, kako bi omogućili rutinsko otkrivanje alergijskog rinitisa kod pacijenata sa astmom i adekvatnu terapijsku opciju.

Nova nehormonska terapija

Upravo CARMA je osvestila potrebu za novim terapijama, koje bi uticale na obe ove bolesti. U Srbiji je dostupna nova nehormonska terapija, koja je manje štetna za pacijente – pogotovo decu, a koja podjednako efikasno rešava zapaljenje i u gornjim i u donjim disajnim putevima. Velika prednost terapije jeste i to što je u obliku tableta ili granula za najmlađe pacijente i uzima se jedanput dnevno.

Konstantno zapaljenje u disajnim putevima

Evropske preporuke ukazuju na potrebu aktivnog traženja i procene pacijenta sa astmom na postojanje alergijskog rinitisa. U osnovi oba ova oboljenja nalazi se konstantno zapaljenje u disajnim putevima, gornjim gde se ispoljava kao alergijski rinitis, i donjim gde se ispoljava kao astma, pa se često smatra da se zapravo radi o jednoj bolesti koja zahvata kompletne disajne puteve.

Potvrđeno je da alergijski rinitis značajno pogoršava samu astmu – broj napada, neplaniranih poseta lekaru, hospitalizacija, korišćenje hormonske terapije, više lekova i više sredstava zdravstvenog osiguranja.

Prospektivna studija u toku 23 godine praćenja bolesnika sa alergijskim rinitisom pokazuje da se kod više od dve trećine osoba razvila astma! Zato je bitna rana intervencija u rinitisu, kako bi se preveniralo nastajanje astme.

Dokazano je da lečenje alergijskog rinitisa kod pacijenata sa alergijskim rinitisom i astmom smanjuje broj epizoda pogoršanja astme. Takođe, ova studija je pokazala da 15-20 odsto lekara opšte medicine ne prihvata alergijski rinitis kao bolest koju treba lečiti, 15-27 odsto njih ne sprovede terapiju adekvatno, dok se samo 20-30 odsto leči ispravno i sa dobrim rezultatima.

Značajno povećanja broja astmatičara

U Srbiji se procenjuje da svako sedmo školsko dete i svaki dvadeseti odrastao stanovnik pati od ove hronične bolesti. U slučajnom uzorku od 10.000 građana Beograda, 5,2 odsto je prijavilo simptome astme, a čak 19 odsto simptome alergijskog rinitisa.

Pažnja javnosti u razvijenim zemljama je usmerena na ovo oboljenje zbog značajnog povećanja broja obolelih u prethodnim godinama, prvenstveno dece, rezultujući dijagnostikovanjem astme kod svakog četvrtog deteta u urbanim sredinama.

U velikoj Internacionalnoj studiji astme i alergija u dečijem uzrastu (ISAAC) koja je uključila pola miliona dece iz 155 centara u 56 zemalja, pokazan je trend ka većem oboljevanju u razvijenim zemljama sveta, do 20 odsto dece u Velikoj Britaniji, Irskoj, Australiji, Novom Zelandu, nasuprot 2-3 odsto dece u Istočnoj Evropi, Grčkoj, Indiji, Indoneziji, Etiopiji.

Izvor: Danas

Kako? Ekološkim deterdžentima, biljnim mirisima, lakovima i bojama bez otrova, a iznad svega svestranom zaštitom od alergena i grinja koji su za zdravlje – propast.

Na osnovu sve učestalijih alergijskih napada, koji se događaju u kućnim uslovinma,  alergolozi i bioarhitekte dali su  za uzbunu i sastavili gotovo beskonačnu listu kućnih zagađivača.

Podaci govore da se trećina svih slučajeva alergijske kijavice, astmatičnih napada, konjunktivitisa i kožnih upala, događa u stanu. Ko su krivci za to? Toksične materije u lepku za nameštaj, sredstva za čišćenje, osveživači prostorija. A najpodmuklija opasnost vreba iz prašine. Tu se, naime, zavuku grinje koje uzrokuju više od polovine kućnih alergija.

Evo njihovih saveta:

1. “Ne” za suv vazduh

Na optuženičkoj klupi našla su se i grejna tela zbog kojih udišemo suv vazduh: stručnjaci tvrde da vlažnost ispod 40 procenata slabi imunitet. U spavaćoj sobi i prostorijama u kojima se najviše boravi treba postaviti jednu ili više posuda sa vodom. Moraju biti besprekorno čiste da ne bi postale rasadnik klica i plesni. I kad je hladno, prozore treba otvarati 4-5 puta dnevno, makar po nekoliko minuta.

2. Boje i tapeti pod kontrolom

Starenje slika dovodi do oslobađanja toksičnih materija (smola i rastvarači). A lepak koji koristimo za postavljanje tapeta – štetan je.

Rešenje:

Zidove treba redovno brisati, a kad rešite da ih osvežite, učinite to netoksičnim eko bojama. Važna je i obrada tapeta: glatka površina je zahvalnija od refeljne koja skuplja bakterije i prašinu.

3. Higijenski otrovi

Treba li reći da sredstva za održavanje kućne higijene spadaju među najveće zagađivače i da oslobađaju 40 procenata svih otrovnih sastojaka u vazduhu? Deterdženti sa jakim formulama, vim, sapuni, hemijski osveživači vazduha, proizvodi za pranje sanitarija sa hlorom, osveživači WC šolja, tečnosti za poliranje nameštaja, sprejovi protiv insekata: stručnjaci kažu da u telu “zdravog” Evropljanina može da se nađe oko 300 štetnih hemikalija! Kad ih udahnemo, nadražuju grlo, truju pluća i uzrokuju dermatitis. Zato izaberite zelenu alternativu: ekološka sredstva na bazi sapuna i eteričnih ulja i mehaničko čišćenje sa manje hemije.

4. Oči u oči sa grinjama

Prašinske grinje su nevidljive golim okom, ali jedan su od glavnih uzroka alergijskih reakcija, posebno kod dece. Ne vide se, ne ujedaju, ne bodu, ali uvek su sa nama. U jednom gramu prašine živi od 10 do 1.000 grinja, hrane se mrtvim ćelijama naše kože, a žive u krevetnini, tepisima, zavesama i odeći. Nazeb, kašalj, ekcem, konjunktivitis, otežano disanje i, u najgorem slučaju, astma najčešće su tegobe ljudi koji pate od alergije. Odbrana:

Prašinu brisati vlažnom krpom, a stan redovno provetravati. Sve predmete koji skupljaju prašinu (knjige, igračke, odeću…) skloniti u ormare i fioke. Mesta do kojih usisivač teško stiže prskati sprejom protiv grinja. Posteljinu prati u mašini na 60 stepeni: niže temperature im ne mogu ništa.

5. Osveživači prostorija

Sadrže toksične materije i rastvore: dobar razlog da odustanete od hemijskih osveživača u kući.

Savet:

Kupujte stoprocentno prirodne proizvode i osvežavajte prostorije luftiranjem, posudama sa vodom i par kapi eteričnog ulja i par listova zelenog čaja u čaši vode.

6. Skriveni kuhinjski neprijatelji

Kuhinjske peći i šporeti koji ponekad oslobađaju izuzetno štetne materije kao što su ugljen monoksid, azot dioksid i čađ. Pozovite jednom godišnje tehničara za održavanje grejnih tela i sprečite otrovne gasove da dostignu opasnu crtu.

7. Nezgodni polen

Od 80 vrsta prisutnih u atmosferi, samo su neke potencijalni alergeni. Ipak, cvetni prah mnogima i te kako može da zagorča život: od svih alergija disajnih puteva, 50 procenata su alergije na polen.

Saveti:

- veš sušite u stanu, a ne napolju – polen se lako lepi za tkanine.

- ne držite u kući rezano cveće u rizičnim periodima kao što je proleće

- na prozore stavite guste mreže protiv insekata

- ako ste dan proveli napolju, uveče se istuširajte i operite kosu da skinete polenov prah koji će u protivnom završiti na jastuku i “čekati” da ga udahnete.

-oprezno i za trpezom: sastojci nekih polena liče na sastojke namirnica i uzrokuju svrab i otok usana ili grla. Evo i primera. Polen žitarica u 50 odsto slučajeva izaziva alergiju na paradajz, kivi, agrume, badem, breskve, lubenicu, dinje i cerealije, dok su ljudi alergični na polen breze u 70 odsto slučajeva alergični i na krompir, šargarepu, maline, jabuke, kruške, breskve, šljive i koštunjavo voće.

8. Ni lateks nije “naivan”

Alergija na lateks je sve češća u dodiru sa materijalom od kojeg se prave zaštitne rukavice, ali i kape za plivanje, baloni, cucle, slamčice. Reč je o beličastoj tečnosti iz stabljike tropske biljke koju je u industriju uveo Čarls “Goodyear”, koji je 1890. proizveo i prvi par hirurških rukavica od lateksa. Ako otkrijete da ste alergični na tu supstancu, zameniti je rukavicama od sintetičkih materijala (vinila, polietilena, nitrila).

9. Ne sušite veš na radijatoru

Zimi je baš zgodno sušiti rublje na radijatorima, ali to može da izazove astmu i alergije. Razlog? Toplota pojačava dejstvo mikroorganizama prisutnih u vlaknima tkanina i pomaže im da se šire. Zato veš treba poređati na rešetku za sušenje i često provetravati prostoriju.

10. Rastvarači za mrlje: samo kad mora

Najčešći sastojci ovih preparata, trihloretilen (trielin) i aceton, štetni su kako za udisanje tako i za dodir. Prvom se pripisuje toksično, narkotično, čak i kancerogeno dejstvo, pa zahteva upotrebu rukavica. Aceton uspavljuje i izaziva glavobolju. Budite, dakle, štedljivi kad koristite ove preparate i obavezno otvorite prozor. Odeću sa koje ste skidali mrlje ostavite nekoliko sati da se “izluftira”.

11. Lov na “buđave” fleke

U česte faktore rizika spada i plesan koja je uvek tamo gde su kutije sa hranom, tapeti, tuševi, para. I – eto vama posla! Ako su fleke osvanule na zidu, proverite kako su nastale i uklonite pre nego što postanu izvor alergije. Para od kuvanja kondenzuje se na zidovima i postaje idealan teren za buđ. Frižider treba prati krpom za jednokratnu upotrebu i mešavinom mlake vode, bikarbone i sirćeta. A hranu kojoj je prošao rok – baciti.

12. Opasne mačje dlake

Čovek, naime, nije alergičan na dlaku, kao što se misli, već na pojedine proteine iz mačje pljuvačke koji ostaju na krznu kad se životinja “umiva”. Alergeni dlaka, koje se lepe na tepihe, nameštaj, odeću, vrlo su otporni. To je razlog što se alergija javlja i bez direktnog dodira sa krznom životinje. Tegobe mogu potrajati mesecima pošto mačku udaljimo iz kuće. Šta činiti? Kao prvo, otići alergologu koji u težim slučajevima prepisuje terapiju na bazi antihistaminika ili specifičnu vakcinu. Važna je i lična higijena. Brižljivo perite glavne “rezervoare” (tepisi, sofe, fotelje…) i mesta gde životinja najviše boravi. Ne dozvolite joj da zalazi u spavaću sobu. I – koristite usisivače i klima-uređaje opremljene moćnim filterima.

izvor:  : www.lepoizdravo.com

Na Astma.rs imamo dva odlična teksta o alergiji na ambroziju:

• Kako se zaštiti od alergije na ambrozije?, odličan tekst naše doktorke Jarić
• O ambroziji, uopšteno

I sam osećam svrab u ušima i blagu teskobu u grudima. Uzeo sam Nasonex, 2 puta dnevno + Symbicort. Nastaviću tako 2-3 nedelje, posebno jer sada dosta vremena provodim na treningu spremajući se za Ljubljanski maraton u oktobru.

Postoji nekoliko različitih tipova neželjenih reakcija koje uključuju imuni sistem, a koje pomazu organizmu da se odbrani od bolesti. U slučaju alergije na hranu, trenutna hipersenzitivna reakcija je najbolje proučena.
Ovaj tip reakcije uključuje tri primarne komponente: nutritivni alergen (hranu), imunoglobulin E (IgE) i ćelijske elemente (mastocite i bazofile).

Nutritivni alergen

Nutritivni alergen je hrana ili komponenta hrane koja stimuliše odgovor imunog sistema kod preosetljivih osoba na tu hranu.

Jedna hrana može da sadrži više različitih komponenti na koju je individua preosetljiva. Najveći deo komponenti su verovatno proteini, a ne šećeri ili masti.

Osobe koje imaju nasledjenu sklonost da im se jave alergijske manifestacije produkuju veću količinu specifičnih odbrambenih antitela imunog sistema nazvanih IgE klasa antitela. Kada alergena (preosetljiva) osoba pojede hranu njen imuni sistem bude stimulisan antigenima da proizvodi antitela protiv specifičnog antigena.

Milioni stvorenih IgE antitela cirkulisu krvlju po celom telu i vezuju se na površinu krvnih ćelija bele loze koje se nazivaju bazofili. Te ćelije sa vezanim IgE antitelima prodiru u okolna tkiva iz kapilara i pretvaraju se u mast ćelije, a na njihovoj površini se i dalje nalaze vezana antitela iz IgE klase.

Bazofili i mast ćelije su specijalizirane ćelije imunog sistema koje igraju glavnu ulogu u reakcijama preosetljivosti ljudskog organizma. Mast ćelije se pretežno nalaze u tkivima koja su primarno mesto kontakta sa okolinom čoveka (koža, pluća, organi za varenje). Bazofili i mast ćelije proizvode i skladište različite supstance poput histamina koje izazivaju alergijsku reakciju. Kada IgE na površini tih ćelija dodje u kontakt sa alergenima iz hrane dolazi do burnih reakcija oslobadjanja uskladištenih supstanci koje izazivaju snažne alergijske manifestacije.

SIMPTOMI ALERGIJE NA HRANU

Iako se alergijske reakcije mogu javiti na svaku hranu, najveći broj reakcija se javlja na mali broj namirnica: mleko, jaja, ribu, školjke, soju, pšenicno brasno, orahe i drugo koštunjičavo voće, bobičasto voće. Alergijske reakcije se javljaju od nekoliko minuta pa do nekoliko sati nakon uzimanja hrane na koju je osoba alergična. Kod naročito osetljivih osoba samo mirisanje ili dodirivanje hrane može izazvati alergijsku reakciju.

Najčesci simptomi alergije na hranu manifesuju se na organima digestivnog trakta. Počinju sa otokom ili svrabom usana, jezika i/ili grla. Kada hrana dospe do želuca mogu se javiti mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku ili proliv. Veoma često se javljaju i crvenilo, svrab, koprivnjača i ekcematozne promene na koži.

Neke osobe mogu da dobiju kijavicu, curenje iz nosa, otežano disanje i druge poteškoće vezane za disanje. Iako alergija na hranu ponekad može da pogorša simptome astme, ona nije test uzročnik respiratornih oboljenja. Ipak, deca kod koje se napad astme javi nakon unosa neke hrane imaju povećan rizik, po život opasnih alergijskih reakcija.

Anafilakticki tip alergijske reakcije je retki, ali ponekad i smrtonosni tip reakcije u kome više razlicitih organskih sistema istovremeno ispoljava teške alergijske manifestacije. Simptomi nastupaju naglo, brzo se pogoršavaju, a manifestuju se koprivnjačom, svrabom i otokom kože i grla, otežanim disanjem, snižavanjem krvnog pritiska, gubitkom svesti, a u najtežim slučajevima dovode do smrti.
Simptomi alergije su individualni i variraju po vremenu i intenzitetu manifestacija, vremenu javljanja i količini i vrsti hrane koja dovodi do početka reakcije. Ista vrsta hrane može da dovede do različitih simptoma kod različitih osoba, ali različita vrsta hrane može da dovede do sličnih simptoma kod istog deteta.

DIJAGNOZA ALERGIJSKOG OBOLJENJA

Dijagnoza ne bi trebala da bude teška kod dece koja iste simptome dobiju uvek nakon unosa iste hrane. Na primer, dijagnoza alergije na kikiriki je sasvim očigledna ako dete povraća i dobije koprivnjaču svaki put kada pojede kikiriki, bez obzira na mesto ili vreme uzimanja kikirikija.

Medjutim, kako različite vrste hrane mogu da dovedu do sličnih alergijskih manifestacija ili nealergijskih bolesti digestivnog trakta, neophodno je konsultovati specijalistu alergologa da bi se procenilo koji se simptomi javljaju zbog alergije, a koji mogu biti vezani za neki drugi uzrok ili bolest.

Dijagnoza alergijske bolesti počinje uzimanjem osnovnih podataka o pacijentu i traženje podataka o uzimanju pojedinih vrsta hrane koje bi mogle biti uzročnik nastalih problema, procenom količine hrane koja dovodi do manifestnih reakcija i vremena koje prodje od uzimanja sumnjive hrane do nastanka alergijskih reakcija, procenom učestalosti javljanja alergijskih reakcija i ostalih neophodnih informacija. Kompletni lekarski pregled i odredjene laboratorijske analize se sprovode da bi se eliminisale druge bolesti koje mogu dovesti do sličnih tegoba koje nisu vezane za alergiju.

Pomoću mnogih testova moguće je otkriti da li je imuni sistem deteta senzibilisan na specifičnu hranu. Testovi koji se nazivaju RAST (radio alergo sorbent test) ili ELISA testovi mogu da pruže slične informacije kao i kožni testovi

LEČENJE ALERGIJE NA HRANU

Kada se konačno potvrdi dijagnoza alergijske preosetljivosti na neku hranu jedini pravi lek je eliminacija te hrane iz ishrane deteta.
Plan svakodnevne ishrane ili dijeta moraju biti pažljivo pripremani individualno za svako dete. Svaka eliminaciona dijeta mora uzeti u obzir individualnu sposobnost tolerancije manjih količina te hrane, mora se voditi računa da ne dodje do manifestacija podhranjenosti, da planirani režim ishrane bude dostupan detetu, odnosno njegovim roditeljima i da se u zamenu da alternativna hrana ili dodaci za hranu umesto onih koji dovode do pojave alergijskih reakcija. Lekar mora da pomogne u sastavljanju jelovnika, kao i da preporuči alternativnu hranu umesto hrane nakoju je dete alergicno.

Za uspesno sporovodjenje eliminacione dijete neophodno je stalno kontrolisanje deklaracije na svim proizvodima.

Trenutno ne postoje lekovi koji mogu da pomognu ili dugoročno ublaze intenzitet i učestalost javljanja alergijskih reakcija.

Specificna desenzibilizacija koja se sa uspehom primenjuje kod neke dece sa alergijom na polen ili alergene iz okoline deteta ne pomaže kod alergije na hranu, ne preporučuje se, čak moze da bude i izuzetno opasna.

OSTALI UZROCI NEŽELJENIH REAKCIJA NA HRANU

Trovanje hranom nastaje kada se pojede hrana koja sadrži otrovne supstance. U nekim slučajevima trovanja mogu da liče na alergiju na hranu kao na primer kod uzimanja pokvarene ribe, nejestive vrste ribe, riba u kojoj ima mnogo histamina iz namnoženih bakterija.

Umetaboličkim reakcijama na hranu organizam ne može adekvatno da metaboliše hranu unetu obrokom. Npr., neka deca imaju nepodnošljivost na laktozu ( mlečni šećer) usled nedostatka enzima laktaze koji je neophodan za razgradnju mlečnog šećera.

Kada se popije mleko ili pojede druga hrana koja sadrži mlečni šećer javlja se mučnina, nadutost, gasovi i proliv.

Nealergijske reakcije na hranu mogu se javiti kao rezultat drugih zdravstvenih problema. Nakon virusnog gastroenteritisa naknadno dolazi do nastanka nepodnosljivosti mlečnog šećera. U nekim slučajevima psihogeni faktori imaju važnu ulogu u nastanku tegoba koje liče na alergijske manifestacije. U drugim slučajevima mehanizam nastanka reakcije često ostane nepoznat.

Mag. farm. spec. Daliborka Tišić Teks preuzet sa farmaceuti.com

Kućna prašina

Sastav kućne prašine dosta varira i zavisi od: tipa i starosti vaše kuće (stana), temperature, vlažnosti, svega što se nalazi u kući (hrana, odeća, nameštaj, …), svakog ko živi u njoj (ljudi, životinje i biljke) kao i aeroalergena u okolini (zrnca zemlje, komadići biljaka, polen, spore buđi, …).

Iako gotovo sve materije iz kućne prašine mogu izazvati alergijske reakcije kao najvažniji alergeni u njenom sastavu izdvojeni su: delovi koje ljudi i kućnih ljubimaca, budi i fragmenti tela insekata i grinja i njihovi ekskrementi.

Određena količina kućne prašine je prisutna u svakom domu bez obzira koliko često i temeljno obavljamo čišcenje.”

Deca koje žive u domovima u kojima ima plesni po zidovima i u vazduhu, izložena su znatno većem riziku od astme i alergije nego njihovi vršnjaci, ukazuje jedna nemačka studija. U studiji su obrađeni rezultati 61 istraživanja obavljenog u poslednjih dvadesetak godina.

Laboratorijska istraživanja ukazuju da vidljivo prisustvo buđi na vlažnim zidovima, kao i spore plesni u vazduhu, mogu da dovedu do zapaljenja vazdušnih puteva dece, istakla je dr Kristina Tišer, koautor studije iz nemačkog Istraživačkog centra za zdravu okolinu, a prenela novinska agencija Rojters.

Mada se ne može tvrditi da je buđ direktni uzročnik astme, pokazalo se da su deca koja žive u kući u kojoj je vlaga vidljiva na zidovima pod 49 odsto većim rizikom da obole od astme i 39 odsto većim rizikom od nazalnih alergija od one koja ne žive u takvim uslovima.

Vidljive mrlje buđi na zidovima i prisustvo spora plesni u vazduhu označavaju da je poremećen mikrobiološki sastav vazduha. S druge strane, komponente buđi u kućnoj prašini čak smanjuju rizik od astme i alergije jer predstavljaju deo normalne mešavine bakterija, gljivica i drugih mikroba u kućnoj sredini.

Celijakiju kao bolest prvi put je uočio Areteus iz Kapadokije pre gotovo 2000 godina, a detaljno opisao engleski lekar Semjuel Dži (Samuel Gee) 1888 godine. Tek 1950 godine holandski lekar Vilijam Dik (William Dicke) dokazao je da se u osnovi radi o nepodnošenju, nesvarljivosti brašna različitih žitarica.

Šta je gluten?

Gluten je belančevina koja je prisutna u pšenici, ječmu, raži i ovsu. Kod pojedinaca, koji su za to već genetski predodređeni, unošenje čak i najmanje količine glutena u organizam pokreće  odbrambeni mehanizam i dovodi do zapaljenja. Ukoliko se nastavi sa unošenjem namirnica koje sadrže gluten vremenom dolazi do ozbiljnog oštećenja i uništenja crevnih resica. Ovaj proces prati čitav niz simptoma, koji se razlikuju od osobe do osobe.

U Evropi, Severnoj i Južnoj Americi i Australiji prosečno jedna osoba od 100 ne može da vari gluten. Predpostavlja se da u Srbiji između 35000 i 70000 ljudi boluje od alergije na gluten.

Gluten je prisutan u gotovo svim industrijskim proizvodima, pa i tamo gde ga ne očekujemo: u lekovima, pastama za zube, kozmetičkim proizvodima, začinima, pićima, kafi, čokoladi, bombonama itd.

Da li je glutein važan u ishrani?

Gluten je belančevina koja ima vrlo malu hranljivu vrednost. Glavna funkcija ovog proteina je vezivna, gluten je taj koji brašnu daje kohezivne osobine i omogućava pečenje hleba.

Šta se dešava u crevima?

Crevne resice, kod zdravog pojedinca, prekrivaju crevne zidove i značajno povećavaju površinu kojom creva mogu upijati hranljive sastojke. Kod obolelih od celijakije crevne resice i sluzokoža creva ozbiljno su oštećeni. Zbog ovog smanjenja i oštećenja površine za apsorpciju hranljivih materija organizam nije sposoban da varanjem dolazi do dovoljne količine belančevina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala iz unesene hrane.

Da li je alergija na gluten nasledna?

Genetska predodređenost može biti uzrok nastanku ove bolesti. Čest slučaj da u jednoj porodici više članova pati od celijakije. Kod pojedinca koji ima genetsku predodređenost celijakija je ipak ne manifestuje sve dok ne dođe do izlaganja organizma glutenu. Osoba koja ima genetsku predodređenost za celijakiju neće nikada razviti niti jedan od simptoma ukoliko ne unese u organizam gluten.

Simtomi alergije na gluten

Bolest može pojaviti iznenada I kod odraslih, zdravih ljudi koji su iz različitih razloga, oslabljen imuni sistem.. Okidač može biti stres, razni lekovi, operacije, infekcija. To je bolest probavnoga sistema koji se manifestuje uglavnom u tankom crevu . Simptomi  alergije na gluten su  proliv, grčevi u trbuhu i bol, gubitak težine, anemija, bolovi u zglobovima, ukočenost nogu zbog oštećenja živaca, gubitak menstruacije.

Dijganoza alrgije na gluten

Kada se simptomi alergije na gluten manifestuju početna dijagnoza može se napraviti i samo putem analiza krvi. Definitivna dijagnoza može se doneti ipak tek nakon biopsije: komadić tkiva uzetog iz creva podleže histološkoj analizi, koja, u slučaju da je osoba obolela od celijakije, otkriva da su crevne resice ozbiljno oštećene.

U našoj zemlji otkrivanje celijakije kod deteta ili odrasle osobe često je veoma dug proces.

Kako se celijaklija leči?

Jedini mogući lek koji osobama sa celijakijom može omogućiti  normalan život bez tegoba je stroga bezglutenska dijeta: osobe koje boluju od celijakije treba da u potpunosti isključe ove četiri žitarice iz svoje ishrane, kao i sve proizvode ovih žitarica.

Gde se sve krije gluten?

Pšenici, ječmu, raži i ovsu, kao i proizvodima od ovih žitarica.

Posebno treba obratiti pažnju na „skriven” glutein. Neke namirnice mogu biti kontaminirane glutenom slučajno, negde u procesu proizvodnje i tada  mogu naškoditi, čak i ako u listi sastojaka gluten nije naveden.

To su: instant supe, kobasice, soja sosevi, začinske mešavine, bombone i poslastice, sladoledi, gustini, maltodekstrin, glukozni sirupi i slad…

Šta jesti?

Sve namirnice koje u sebi ne sadrže gluten. Njih možete konzumirati bez ograničenja i sa zadovoljstvom, znajući da jedete hranu koje se sigurna. U ovu grupu spadaju: različite vrste pirinča, kukuruz, krompir, kesten,rogač, mleko  i mlečni proizvodi, meso, riba, jaja, biljna ulja, povrće, voće, semenke.

Ako ste na bezgluteinskoj dijeti veoma je važno da se dobro, zdravo i raznovrsno hranite. Unosite što više raznovrsnih vrsta namirnica, unosite dovoljno tečnosti i nemojte hranu preterano soliti.

Danas se i na našem tržištu mogu naći proizvoda koji su napravljeni sa posebnom pažnjom za ljude koji pate od celijakije a koji u sebi ne sadrže gluten: hlebovi, testenine, biskviti i keksi. Na ovim je proizvodima posebno označeno da su oni bez glutena.

Zakon obavezuje proizvođača industrijeske hrane da u deklaraciju stavi „aleregen info“ upozorenje.

Da li bezglutenska dijata može ugroziti zdravlje?

Bezglutenska dijeta ne ugrožava zdravlje, pogodna  je i za decu i za trudnice i za dijabetičare. Neophodno da obratite pažnju s obzirom da ne smete unositi pšenicu, ječam, raž i ovas, morate nadomestiti unos biljnih vlakana. Jedete dovoljno voća i povrća svaki dan. Treba da obratite pažnju i na to da unesete dovoljno kalcijuma i vitamina, naročito kompleksa B vitamina.

Savet plus protiv alergije na gluten

• Svo posuđe koje koristite, a koje je bilo ili moglo biti u kontaktu sa namirnicama koje u sebi sadrže gluten, dobro operite.
• Takođe dobro operite radne površine na kojima se takođe mogu nalaziti tragovi proizvoda koji u sebi sadrže gluten.
• Nemojte koristiti ulja koja ste već jednom koristili za prženje namirnica koje u sebi sadrže gluten.
• Nemojte koristiti posuđe ili alat koji je možda kontaminiran glutenom.

ŠTA JE ASTMA

Astma je bolest disajnih puteva koji sprovode vazduh u i iz pluća. Disajni putevi su u astmi crveni i osetljivi (upaljeni) i burno reaguju za vreme prehlade, virusne infekcije ili pri kontaktu sa izazivačima astme.

ŠTA IZAZIVA ASTMU

Sve materije koje iritiraju disajne puteve i izazivaju simptome astme. Najčešći izazivači su virusi, duvanski dim, fizički napor i alergija na polen, životinjsku dlaku ili grinje iz kućne prašine. Astma se kod svakog bolesnika razlikuje i nekad je izaziva više faktora.

ŠTA SE DEŠAVA SA DISAJNIM PUTEVIMA

U kontaktu sa izazivačem mišići u zidovima disajnih puteva se grče, a oni se sužavaju. Često se stvara žilava sluz. U grudima se čuje zviždanje i počinje kašalj.

KAKO SE ASTMA MANIFESTUJE

U astmi su najčešće sledeće tegobe:

•Kašalj

•Zviždanje ili sviranje u grudima

•Nedostatak vazduha, gušenje

•Teskoba u grudima

Ne mora svaki bolesnik da ima sve simptome. Kod nekih bolesnika tegobe su povremene, obično pri prehladi, ili u kontaktu sa izazivačima astme. Drugi imaju tegobe noću, ujutru, posle buđenja ili posle napora. Mali broj bolesnika ima stalne tegobe.

KAKO SE ASTMA LEČI

Astma se ne može izlečiti, ali se odgovarajućim lečenjem dobro reguliše. Primenjuju se dve osnovne grupe lekova:

•lekovi za brzo otklanjanje simptoma

•lekovi za prevenciju astme.

Lekovi za brzo otklanjanje simptoma se koriste odmah kad pojave simptomi. Oni brzo opuštaju zgrčene mišiće koji sužavaju disajne puteve. To širi disajne putevi i disanje je lakše. Ovi lekovi ne smanjuju otok sluzokože disajnih puteva. Ovoj grupi pripadaju: Ventolin (salbutamol), Brikanil (terbutalin), Berodual (fenoterol i ipratropium) i dr. Koriste se po potrebi.

Lekovi za prevenciju astme štite sluzokožu disajnih puteva. Oni smiruju upalu i smanjuju pojačanu osetljivost, koriste se dugotrajno. Disajni putevi tada ne reaguju burno pri kontaktu sa izazivačima astme. Ovi lekovi smanjuju rizik od teških napada. Protektivno delovanje nastaje posle izvesnog vremena. Najefikasniji su inhalacioni kortikosteroidi i to: Bekloforte (beklometazon), Inhakort (flunizolid), Fliksotid (flutikazon), Pulmikort (budezonid) i dr. Koriste se redovno, čak i kad bolesnik nema simptoma.

Treba spomenuti i lekove koji u sebi sadrže i inhalacioni kortikosteroid i dugodelujući bronhodilatator u čiju grupu spadaju Seretide disk i Symbicort. To su lekovi za prevenciju astme i koriste se redovno, čak i kada bolesnik nema simptoma.

KOJI JE PUT PRIMENE LEKOVA ZA ASTMU?

Inhalacioni put primene ima prednosti jer: koriste se niske doze lekova, početak delovanja je brz i neželjena dejstva su retka. Na raspolaganju su: dozirani inhalator aerosola (pumpica) i inhalator suvog praha leka i aparat za inhalaciju (nebulizator).

POSTOJI LI NAČIN DA BOLESNIK SPREČI NAPAD ASTME?

Pored redovne primene lekova za prevenciju astme, bolesnik pomaže ako otkrije izazivače astme i izbegava ih, ako je moguće.

•Bolesnik kontroliše astmu, a ne ona njega.

•Cilj se postiže zajedničkim angažovanjem zdravstvenih radnika i bolesnika.

Da li Vi kontrolišete svoju astmu?

Recimo, ako je neko alergičan na kikiriki, velika verovatnoća je da će sličnu reakciju izazvati sočivo, soja ili pasulj.

Šta je unakrsna alergija?
Ukoliko antitela, koja je organizma proizveo na neki alergen, počnu da reaguju i na druge alergene, onda govorimo o ukrštenoj ili unakrsnoj alergiji. To može da bude slučaj, kada novi alergeni pokazuju sličnosti sa do tada prepoznatim alergenima.

Alergični na polen npr. mogu dodatno da dobiju i alergiju na namirnice, jer polenski alergeni su u svojoj strukturi slični određenim belančevinama drugih biljaka. Primera radi, polovina svih alergičnih na polen breze reaguje alergično i na jabuke i lešnike.

Najvažnije unakrsne alergije

Alergija na                                                mogući drugi izazivači
Ambrozija, bokvica                                  anis, artičoke, banane, kari,
dinja, šargarepa (sirova),
paprika, peršun, celer, senf,
paradajz, luk

Breza, lešnik, jova                                   jabuke, kajsije, avokado,
kruške, kikiriki, lešnik ,
badem, breskva, šljiva, orah

Trave, žitarice                                           pasulj, kari, grašak, kikiriki,
krompir, kivi, sočivo,  zelje,
spanać, paradajz

Lateks                                                       ananas, avokado, banane,
krompir, kivi, mango, dinja,
breskva, paradajz

Simptomi alergije na hranu

Simptomi alergije se pre svega odražavaju na koži kao i na sluzokoži disajnih puteva i probavnog trakta,  (oticanje usana, polenska kijavica, dijareja ili umor)
Simptomi neke alergije na namirnice niti su tipični za neku određenu namirnicu niti za
neke alergije na namirnice niti su tipični za neku određenu namirnicu niti za neki određeni organ. Onaj ko se konsekventno suzdrži od konzumacije namirnice koja izaziva alergiju na vremenski period od dve do tri godine, zaista ima šansu, da kasnije te namirnice ponovo podnosi.

Saveti

Obzirom da su neki od alergena nestabilni na toplotu, kiseonik iz vazduha i kišeline, pripremljene namirnice kriju manji rizik od alergija od sirovih ili neprerađenih namirnica. Iz tog razloga se namirnice u izuzetnim slučajevima mogu podnositi, ako su pripremljene na odgovarajući način. Porazgovarajte o tome u svakom slučaju sa vašim lekarom.

Kod alergija na jaja češća je  alergija na belance nego na žumance. Alergični na jaja često imaju pozitivne kožne alergijske testove na piletinu, iako mogu da je jedu bez alergijskih reakcija. Ali treba izbaciti sve namirnice pripremljene s jajima (testenina, rezanci, mleveno meso i majonez).

Ribe, rakovi i školjke izazivaju i alergije i reakcije nepodnošenja, a većini ljudi smetaju samo određene vrste, dok druge mogu jesti bez teškoća.

Kod alergija na ribu treba takođe pripaziti i na jaja, pileće meso, ako su hranjeni ribljim brašnom.

Alergija na meso je retka, ali se najčešće javlja na piletinu i teletinu, jer su te životinje češće lečene penicilinima i drugim lekovima. Zapravo, radi se o alergiji na lekove, a ne na proteine iz mesa.

Od voća najčešće alergije uzrokuju jagode i kivi.

Kada je voće i povrće u pitanju,  u većini slučajeva samo u sirovom stanju deluju tako da izazivaju alergije, dok ih kuvane neki od alergičara podnose. Alergični na paradajz u velikom broju slučajeva mogu da se jedu kuvani paradaj (sok, sos)

Međutim, alergeni u celeru, soji, koštunjičavim plodovima, žitaricama, ribi i belancetu kokošijeg jajeta su otporni na toplotu. Tako da te namirnice u osnovi treba izbegavati ukoliko postoji takva alergija.

Poznato je da je oko 80% pacijenata s dokazanom alergijom na ambroziju takođe alergično i na semenke suncokreta. Takođe, veliki broj pacijenata alergičnih na ambroziju, ispoljava alergijsku reakciju kada jede dinju, lubenicu, krastavac ili bananu.

Izbegavanje namirnica koje izazivaju alergije  može da bude veoma teško. Pre svega , kada se radi o takvim namirnicama, koje svuda nalaze svoju primenu i nije ih odmah moguće prepoznati.

Kada je industrijski pripremljena hrana u pitanju, pažljivo pročitajte deklaraciju!

Različiti konzervansi, boje i dodaci hrani mogu da izazovu alergije. Koliko su te alergija zaista učestale nije poznato, jer se zbog manjkavih testova ređe dokazuju. Reakcije najčešće izazivaju konzervans natrijum-benzoat, žuta boja tarazin i veštački zaslađivač aspartam.