Jelka može da isprovocira astmu
Bez jelke je Nova godina danas nezamisliva, ali ukoliko se predugo drži u kući ona može da izazove ozbiljne zdravstvene porobleme. Osobe podložne alergijama ili oboljenjima disajnih puteva moraju da kupuju jelke sa posebnom pažnjom, upozoravaju američki stručnjaci iz Koledža za alergije, astmu i imunologiju koji su istražili uticaj tradicionalnog prazničnog drveta na ljude.
Oni, naime, smatraju da četinari u zatvorenom prostoru mogu da se drže najviše četiri dana, s obzirom na to da materije koje ispuštaju mogu da budu izuzetno opasne za osobe podložne alergijama.
U prva tri dana, nakon što je uneta u zatvoren prostor, jelka širi 800 spora zemljišta po kvadratnom metru, odnosno dozu koja je tek nešto niža od granično dozvoljene norme.
Za samo četiri dana količina spora se uvećava na 5.000, a takva koncentracija negativno utiče na asmatičare i osobe sklone alergijama.
Ova količina spora nagomilana u četiri zida, može da bude isto tako opasna i za ljude neosetljive na alergene, jer stvara dodatni pritisak na sluznicu disajnih puteva.
Američki stručnjaci tvrde da će se čovek, nagutavši se štetnih materija, mučiti još nekoliko nedelja, čak i ako jelka ubrzo završi na obližnjem đubrištu.
Istraživanje je pokazalo da je četiri dana granično dozvoljeno vreme koje jelka može da provede u stanu. Međutim, ograničeno držanje jelke u stanu neće sprečiti štetu koju prodavcima nanosi večno zeleno drveće.
Radi se, naime, o tome da hemijske materije za uništavanje insektata, koji žive na stablu, granama i iglicama, i doprinose boljem “robnom” izgledu mogu, takođe, da izazovu alergijske reakcije.
Zahvaljujući obradi otrovnim hemikalijama mogu da nastradaju ne samo štetočine već i potencijalni kupci. U ovom slučaju vreme boravka “obrađene” jelke u prostoriji nije od značaja.
Prema podacima koje prenosi moskovska “Pravda” praktično sve “žive” jelke kupljene u prodavnicama se obrađuju hemikalijama protiv štetočina. Pojedini proizvođači, sem toga prskaju drveće i protivpožarnim supstancama.
Ekolozi zbog toga savetuju da se pri kupovini jelke posebna pažnja obrati na sertifikate, a poželjno je da postoji i biosertifikat.
Na alternativu prirodnim jelkama – veštačkim jelkama, stručnjaci takođe imaju primedbe. Plesan i prašina prisutni su ne samo na pravim već i na plastičnim jelkama, uglavnom iz Kine gde se za njihovu proizvodnju koriste toksični materijali.
Na ljudski organizam negativno utiču i sprejovi, kojim se zbog mirisa prska veštačko drveće.
U najgorem slučaju, upozorava “Moskovska pravda”, kontakt sa takvom jelkom može da dovede do trovanja. Toksičnost raste uz prisustvo girlandi koje povećavaju temperaturu pseudodrveta.
Bilo kako bilo, niko od stručnjaka ne poziva da se odustane od kupovine tradicionalne novogodišnje jelke, radi se samo o upozorenju da se veća pažnja obrati na uslove kupovine prazničnog drveta.
x
x
x
x
Mislim da je pogrešno koristiti prirodne jelke, ja uvek koristim veštačku. Jeste da je ova druga iz Kine, ali mislim da je manja šteta po zdravlje i prirodu koristiti ove plastične umesto prirodnih. I ne morate ih dugo držati okićene, nekoliko dana je sasvim dovoljno, pa ih sklonite za sledeću godinu.
Ipak, Nova godina je samo jednom godišnje :)
I ja mislim da je totalno pogrešno kupovati prirodnu jelku, em što može da izazove štetne posledice na disajne puteve i alergijske reakcije, em sam protivnik uništavanja stabala u cilju zabave.
Nova godina jeste nezamisliva bez jelke i kićenje jelke je velika radost za decu, ali mislim da roditelji čija deca imaju alergije i astmu ipak treba sledeće godine da dobro, dobro razmisle pre nego što se odluče da u kuću unesu jelku. Inače za Novu godinu i Božić kroz većinu stanova-kuća prođe više ljudi nego obično koji sa sobom nose razne viruse, više se puši, više se jede hrane koja može da izazive alergijske reakcije (kolači sa orasima, jajima, mlekom), deca pojedu na tone slatkiša, čipsa, smokija i sličnih stvarčica. Još kad se doda suv vazduh zbog grejanja i jelka, eto deci muke sa disanjem.
Slažem se sa Vujom da je Nova godina samo jednom godišnje i da deci treba pružiti zadovoljstvo kićenja, ali mislim da plastičnu jelku nekoliko dana pre kićenja treba dobro “istuširati” da se ukloni sva prašina, pa je onda dobro osušti i tek onda kititi. Na jelku ne treba stavljati one sijalice koje stalno trepću i sijaju, jer one greju jelku i potpomažu isparavanju toksina.
Okititi jelku i držati je par dana je dovoljno da se deca raduju. Kod nas se jelka najčešće okiti par dana pred Novu godinu i drži da posle srpske nove godine.
Osim jelke ima još malih čarolija koje mogu postati deci zanimljive da rade pred Novu godinu, kao sečenje pahuljica od papira, pravljenje ukrasnih traka od šarenog papira i sl.
I ja koristim vestacku jelku… :))
Zdravije za moja pluca i za samu prirodu…najzalije mi je kda vidim da prodaju isecenu jeku bez korena…samo odsecena..ovako barem ljudi koji kupuju prirodnu mogu da je zasade,a ne da zavrsi u kontejneru :(
I za nas Astmaticare je zdravije-zarad nasih pluca :)