Koliko je opasna hronična opstruktivna bolest pluća?

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) četvrti je (zajedno sa sidom) uzročnik smrti u svetu, posle bolesti srca, šloga i zapaljenja pluća, a svake godine od ove bolesti umre 2,75 miliona ljudi.

Prema procenama Globalne inicijative za HOBP, više od polovine obolelih od ove bolesti nemaju postavljenu dijagnozu i nisu svesni da su bolesni i upravo to je bio razlog da se ustanovi Svetski dan posvećen HOBP-u kako bi se što pre shvatila opasnost od ove bolesti. Stotine miliona ljudi bori se svakodnevno sa njenim simptomima, ali je HOBP i dalje među bolestima koje se nedovoljno dijagnostikuju.

Glavni faktor rizika za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća, koja uključuje i osobe sa hroničnim bronhitisom i emfizemom, jeste pušenje, zatim pasivno izlaganje duvanskom dimu, udisanje prašine i hemikalija na radnom mestu (gasovi, iritansi, isparenja) i unutrašnje aerozagađenje nastalo od organskih goriva koja se koriste za kuvanje i grejanje u nedovoljno provetravanim prostorijama. Na ovu bolest bi trebalo, savetuju lekari, da pomisli svaka osoba koja je izložena ovim faktorima rizika a pri tom kašlje, iskašljava, ima osećaj nedostatka vazduha pri naporu. Dijagnoza se ipak potvrđuje uz pomoć posebnog aparata – spirometra.

Ipak, mnoge osobe sa ovim simptomima ne obraćaju se za pomoć lekaru pa se zato ne postavlja dijagnoza sve dok se bolest ne pogorša toliko da onesposobljava bolesnika. Ispitivanje sprovedeno u Americi pokazalo je da je 2000. godine lekarska dijagnoza postavljena kod deset miliona odraslih osoba, a da je spirometrijskim merenjem čak kod 24 miliona osoba. Lekari su sebi postavili za zadatak da nauče bolesnike da što ranije primete simptome i počnu lečenje to su optimističniji izgledi za dalji tok lečenja.

HOBP nije isto što i astma. Ipak između astme i HOBP-a ima preklapanja i ista osoba može da oboli od obe bolesti.

Upitnici

Medicinski fakultet u Beogradu po prvi put u našoj zemlji sprovodi ispitivanje učestalosti bronhijalne astme i HOBP-a pomoću upitnika koji su upućeni na 10.000 adresa u Beogradu. Na ove upitnike odgovorilo je 60 odsto ispitanika, a upitnici se sastoje od 14 pitanja vezanih za simptome. Uzorak je napravljen u saradnji sa beogradskim Zavodom za statistiku i informatiku i uključuje isti broj osoba ženskog i muškog pola, od 21 do 77 godina.

Autor teksta: D. Stanimirović
Izvor: Glas Javnosti