Mali podsetnik o alergijama i astmi

Pojava astme, posebno kod dece, u svetu je u drastičnom porastu.Postoji podatak da je učestalost ovog obolenja tolika da 15% ukupne populacije boluje od astme. Međutim, astma se još uvek ne dijagnostikuje na pravilan način, niti se adekvatno leči. U današnje vreme na raspolaganju su najsavremenije metode za dijagnostiku, lečenje i kontrolu astme. Edukacija bolesnika je veoma bitna.

Prevencija astme je veoma važna . Znamo šta je astma, da je to hronično upalno obolenje disajnih puteva, ali još uvek nije tačno utvrđeno koji su mehanizmi u pozadini obolenja, niti zbog čega neke osobe obolevaju. Za decu sa porodičnom anamnezom alergije, astme ili atopije vrlo je verovatno da imaju šansu da “naslede” obolenje. Dete čiji  jedan roditelj ima astmu verovatnoća da oboli od iste bolesti je 1:4, a u slučaju bolesti kod oba roditelja odnos je čak 1:2. Osim genetskih, pojavu bolesti doprinose i faktori sredine, aerozagađenje, pušenje. Izbegavanje pušenja, pasivnog pušenja, polena, alergogenih produkata grinja kućne prašine i dlake kućnih ljubimaca (najviše mačke), izbegavanje agresivnih hemijskih sredstava, može pomoći u prevenciji nastanka astme.

Nasledna je skolonost ka bolesti a ne sama bolest.

Astma se često prvi put javlja u detinjstvu. Neki podatci govore da  češće zahvata  dečake nego devojčice. Rekli smo da su  atopija i/ili alergije u porodičnoj anamnezi najveći  rizični faktori za razvoj te bolesti u dece.

Šta je alergija?

Alergija je nepravialni odziv imunog sistema na neke stvari iz našeg prirodnog okruženja, koje inače nisu štetne.  Organizam alergične osobe burno reaguje jer te stvari njegov organizam doživljava kao uljeza. Takve svari se nazivaju alergenima. Reakcija na alergene obično stvara upalu, koja uzrokuje različite simptome, kao što je kijavica, svrab, peckanje i crvenilo očiju, suzenje očiju, ekcemi, kašalj, astma i mnoge druge.

Što je alergijski rinitis?

Alergijski rinitis definisan je kao simptomatski poremećaj nosne sluznice koji se javlja nakon dodira s alergenima iz okoline pri čemu nastaje upalna reakcija. Neki ljudi imaju alergijski rinitis samo u određenom dobu godine, na proleće ili jesen (sezonski alergijski rinitis, naziva se i još peludna groznica) Neki ljudi ga mogu imati u bilo koje doba godine (nesezonski alergijski rinitis). Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 10 do 25% stanovništva u svetu  boluje od nekog oblika alergijskog rinitisa.

Što uzrokuje alergijski rinitis?

Sezonski alergijski rinitis može uzrokovati polen cvreća, drveća, trave i korova.
Kućna prašina, perje, plesni, životinska dlaka, duvanski dim, zatim neki lekovi, najčešće nesteroidni antiinflamoatroni lekovi (brufen, aspirin). Nagle promene temperature, magla,  fizički napor, neka hrana tekođe mogu pogoršati simptome.

Koji su simptomi alergijskog rinitisa?

Najčešći simptomi alergijskog rinitisa su: učestalo kijanje (po 10 i više puta uzastopno), zapušen nos i curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa i očiju, osećaj peckanja i suzenje očiju, te nadražajni kašalj i grebanje u grlu. Simptomi alergijskog rinitisa mogu nestati spontano ili uzimanjem određenih lijekova.

Pedijatrijski aspekti

Alergijski rinitis često se pojavljuje u detinjstvu.  Akutni alergijski rinitis nije uobičajen pre druge godine života, a najveću učestalost ima u školskom uzrastu. Postupak lečenja dece isti je kao i odraslih, ali mora se obratiti posebna paznja kako bi se izbegle nuspojave specifične za školski uzrast.. Kod dece, simptomi alergijskog rinitisa mogu negativno uticati na kognitivno funkcionisanje i uspeh u školi, a mogu se još više pogoršati neadekvatnim lečenjem.

Koji su simptomi astme?

Nakon izloženosti alergenima ili faktorima rizika astme, simptomi se najčešće javljaju naglo ili se u ređim slučajevima razvijaju u toku nekoliko sati ili dana.Prepoznatljivi znaci i simptomi jesu učestale epizode kašlja, izrazito teškog disanja i borbe za vazduh, kao i “sviranje” u grudima praćeno gušenjem. Tokom jačeg napada bolesnici moraju sa zauzmu sedeći položaj, javlja se ubrzano disanje (oko 40 do 50 kratkih udaha u minuti i naglašeno produžen izdisaj). Na kraju napada bolesnik izbacuje 3-4 penušava ispljuvka ili guste sluzi.  Pre početka napada astme, može doći do iritacije nosa i grla. Neki bolesnici prvo osete pritisak  u grudima, bol ili nadražajni kašalj.  Astma se obično pogoršava noću.
Nisu svi oblici astme alergijski niti sve alergije dovode do astme.

Astma se može pojaviti na različite načine. Međutim,  mehanizam koji dovodi do simptoma astme je složena imunološka reakcija našega disajnog aparata na raznovrsne alergene iz neposredne okoline, pri čemu se razvija upalna reakcija i oslobađaju hemijski posrednici upale.