U porastu broj mladih astmatičara
Evo jednog finog teksta o astmi, u kome nećete ništa novo naučiti, ali može da vam koristi kao podsetnik. I o polenu i alergijama je bilo dosta reči (na sajtu postoji i kalendar cvetanja biljaka), a i o lečenju i dijagnozi je bilo puno reči. Najlakši način za navigaciju na sajtu jeste izbor članaka po kategorijama. Npr sve članke označene kao Dijagnoza naćićete ovde.
Astma kao bolest
Prvi opis ove bolesti koja nije novijeg datuma datira još iz drugog veka pre nove ere. Savremeni lekovi omogućavaju obolelima da žive maltene kao njihovi vršnjaci.
Svedoci smo ubrzanih klimatskih promena koje izazivaju mnoge nove bolesti i potenciraju stare. Astma je jedna od njih. Prvi opis tog hroničnog zapaljenjskog poremećaja disajnih puteva datira još iz drugog veka p. n. e. a sama reč astma je grčkog porekla i u prevodu znači dahtanje ili teško disanje.
Bronhijalna astma široko je rasprostranjena u svim delovima sveta i zastupljena u svim uzrastima, kod pripadnika oba pola. Poslednjih decenija primetan je porast broja obolelih, i to ne samo u zagušljivim gradovima. O tome kako se astma prepoznaje i leči primarijus dr Ružica Nadaškić, šef odeljenja pulmologije Kliničko-bolničkog centra Zemun, kaže:
Simptomi koji upućuju na postojanje bronhijalne astme su napadi gušenja sa čujnim „sviranjem” pri disanju, praćeni kašljem, uz obično oskudno i naporno iskašljavanje beličastog sadržaja. Napadi se najčešće dešavaju noću ili u ranim jutarnjim satima.
Koji su faktori odgovorni za nastajanje i razvoj ove bolesti?
Atopijska konstitucija ili sklonost organizma da u kontaktu sa alergenima iz okoline stvara velike količine imunoglobulina E predstavlja značajan predisponirajući faktor za astmu. Dokazano je da se atopijska konstitucija javlja češće u nekim porodicama, što povećava rizik njenih članova da obole od astme ili neke druge alergijske bolesti. Uz nasledne faktore, na razvoj bronhijalne astme utiču i faktori okoline.
Šta izaziva nastanak astme?
Uzročnika ima svuda. U zatvorenom prostoru najznačajniji alergen je kućna prašina u kojoj se, između ostalog, nalaze i grinje. One se ne vide golim okom, dužine su oko tri mikrona i zavlače se duboko u meke delove nameštaja, zavese i tepihe. Najbolje rastu i razvijaju se na sobnoj temperaturi od 22 do 26 stepeni Celzijusa, pri vlažnosti vazduha većoj od 50 procenata. Takođe postoje i alergeni u izlučevinama i dlaci domaćih životinja – mačaka i pasa. U gradskim stanovima su česti i alergeni bubašvaba, a u slabo provetrenim prostorijama nalaze se alergeni gljiva – spore buđi i kvasca.
Na otvorenom prostoru dominiraju alergeni polena, koji se javljaju sezonski i razlikuju se u raznim područjima. Kod nas je najčešći polen korova. Od svih korovskih biljaka najzastupljenija je ambrozija, biljka kratkih zelenih ili srebrnozelenih listova, koja dostiže visinu od 75 do 90 centimetara, ima lepe plave cvetove i raste na napuštenim gradilištima, zapuštenim livadama i pokraj puta. Najveća koncentracija polena ambrozije u vazduhu je krajem leta i tokom rane jeseni. U rano proleće javlja se polen drveća, a trave cvetaju krajem proleća i početkom leta. Koncentracija polena u vazduhu raste sa povećanjem vlažnosti. Od proleća do jeseni prisutne su i gljive buđi i kvasca.
Šta još utiče na obolevanje od bronhijalne astme?
Astma može biti i posledica velikog broja alergena sa radnog mesta. Posebno su ugroženi ljudi koji dolaze u kontakt sa hemikalijama ili sastojcima biljnog i životinjskog porekla. Kad je reč o lekovima, na nastanak ili pogoršanje već dijagnostikovane astme veliki uticaj ima acetilsalicilna kiselina (aspirin). Tu su i aditivi – konzervansi i boje koji se dodaju hrani. Većem riziku od obolevanja doprinose i respiratorni iritansi u vidu duvanskog dima ili aerozagađenja.
Uz povećano prisustvo alergena, koji „okidači” mogu izazvati astmatični napad?
Pogoršanje bolesti mogu isprovocirati fizički napor, promena vremenskih prilika ili emocionalni stres. Tako je jedna bolesnica, alergična na buđ, doživela težak astmatični napad skidajući tapete sa zidova. Pošto je jedva preživela napad, svaki put kada bi se našla u prostoriji sa zidovima oblepljenim tapetama, počinjala bi da se guši. U njenom slučaju je stres zbog asocijacije na preživljeno bio pokretač pogoršanja.
Kako se dijagnostikuje bronhijalna astma?
Za dijagnozu su važni podaci o ponavljanju astmatičnih napada, kao i prepoznavanje pokretačkih činilaca, alergena kod preosetljivih osoba. Dijagnoza astme danas se postavlja relativno jednostavno, primenom testova u alergološkim ambulantama.
Kakav je tok lečenja obolelih od astme?
Lečenje najvećeg broja obolelih je dugotrajno, a podrazumeva svakodnevnu primenu lekova u obliku pumpica, s ciljem otklanjanja i prevencije simptoma bolesti. Njihova primena je jednostavna i nema neželjenih efekata. Danas su pojedini lekovi do te mere usavršeni da njihova pravilna i svakodnevna upotreba omogućava kvalitetan i komforan život, naročito mladih astmatičara koji žive maltene kao i njihovi zdravi vršnjaci. Svi ti lekovi mogu se naći u našim apotekama i dostupni su obolelima – ističe dr Nadaškić.
