Najčešće postavljana pitanja i odgovori o astmi

Šta je astma?

Astma je hronična bolest disajnih puteva koji sprovode vazduh u i iz pluća. Disajni putevi su u astmi crveni i osetljivi (upaljeni) i burno reaguju za vreme prehlade, virusne infekcije ili pri kontaktu sa izazivačima astme.

Koji su simptomi astme?

Najčešći  simptomi astme: kašalj, otežano disanje te karakterisitčno “zviždanje” u plućima uz izdisaj duži od uobičajenog.

Kako započinje napad astme?

Napada astme započinje hripanjem te ubrzanim disanjem. Disajni i vratni mišići postaju sve aktivniji, stežu se, što otežava govor.

Što uzrokuje napad astme?

Napad astme se javljaju kada se disajni putevi postaju otečeni i nadraženu, što uzrokuje otežano disanje. U plućima ljudi s astmom, unutar malih disajnih puteva ograničen je protok vazduha. Tokom napada astme, disajni putevi se čvrsto stiskaju, a takođe postaju upaljeni i natečeni.

Napad astme se često javljaju kao odgovor na  elemente iz okruženja koji povećavaju iritacije u  disajnim putevima. Okidači su različiti za različite ljude.

Neki od najčešćih okidča astme su:

• Dim (od duvana, drvo, tamjan)
• Ozon
• Vremenski uslovi (hladnoća, velika vrućina, magla, vazdušni pritisak)
• Nitrogen dioxid (od gasa) i Azot dioksid (plin iz grejalice, peći)
• Grinje ili žohari
• Plesni i spore
• Životinjska dlaka
• Fizički napor
• Snažne emocije
• Stres

Kako sprečiti napad astme?

Kad znate šta aktivira pogoršanje simptoma astme, učiniti sve mere  kako bi ih izbegli. Možda ćete morati biti stroži u održavanju  kuće ili ostaviti pušenje, na primer. Vaša strategija će zavisiti  od vašim specifičnih navika.

-          Redovno uzimati preventivnu protivupalnu terapiju. Redovana preventivna terapija može sprečiti napad astme čak i kad ne možete izbeći okidače.

-          Prepoznati simptome na vreme. Ako osetite pogoršanje simptoma uzimete brzodelujući bronhodilatator. Ako se vaši simptomi i pored brzodelujućeg bronhodilatatora pogoršavaju pozovite hinu pomoć.

Kada se napadi najčešće javljaju?

Napad astme se može javiti u svako doba, izazvan različitim faktorima. Najčešće se javlja noću.

Da li imam napad astme?

Napada astme obično počinje kada se simptome astme iznenada pogoršaju. Ovi simptomi mogu uključiti:

-Vizing, sviranje u grudima

-Kratak dah

-Osećaj stezanja u grudima

-Umort

- Kašalj tokom noći ili rano ujutru

Ukoliko  ovi simptomi  postaju teški ili češći, možda ćete imati napad astme. Napad astme može biti opsan. Ako tokom napada dođe do tačke gde niste ste u mogućnosti disati tokom hoda ili govora, treba pozvati hitnu pomoć.

“Napad astme izgleda kao da pokušavate disati pod vodom”

Kada zatražiti pomoć?

Astmu uvek treba da leči i prati pulmolog. Često je teško odrediti kada treba zatražiti pomoć, ali ako ste u nedoumici, bolje je da iz predostrožnosti pozovete lekara, a obavezno treba da zatražite medicinsku pomoć ako bolesnik gubi vazduh i ne može da govori, sedi mirno ili nagnuto napred boreći se za vazduh, ili mu se stanje ne popravi deset minuta od uzimanja leka. Astma je oboljenje opasno po život i svakom napadu treba posvetiti  pažnju.

Da li se napad astme može sprečiti?

Napad astme se ne može uvek sprečiti, ali uz dobru saradnju sa vašim lekarom možete naučiti kako reagovati i  upravljati napadom. Kada razgovarate sa vašim lekarom o zbrinajvanju napada astme, morate buti sigurni da razumete ograničenja samozbrinjavanja i  kada se morate obratiti za hitnu medicinsku pomoć.

Ako  nemate dijagnozu astme, a mislite da ste doživeli napad obavezno posetite pulmologa i razgovarajte sa njim o tome šta ste doživeli. Morate dobiti tačnu dijagnozu, preporuku za dalje lečenje i postupke u slučaju da se situacija ponovi.

Koje su vrste astme?

Nekoliko je osnovnih vrsta ove bolesti: alergijsku astmu uzrokuju tipični alergeni poput polena, prašine, dlaka ili perja životinja; nealergijsku astmu pokreću razni aerosoli, onečišćivači zraka, duvasnski dim itd.  Profesionalna astma uzrokovana je inhaliranjem različitih agresivnih para, hemikalija i prašina na radnom mestu. Zatim postoji i astma izazvana dodacima hrani ili aspirinom, kao  i astma uzrokovana fizičkom aktivnošću.

Koji su osnovni lekovi  za kontrolu astme?

Osnovni lekovi podrazumijevaju lekove koji sprečavaju pojavu napada astme. Postoji dva tipa osnovnih lekova: protivupalni (antiinflamatorni) lekovi i bronhodilatatori.

Protivupalni lekovi smanjuju upalu disajnih puteva koja se pojavljuje u astmi. Najefikasniji i najprimenjivaniji protivupalni lekovi su glukokortikosteroidi, kao što su budezonid, beklometazon i flutikazon.

Kako deluju protivupalni lekovi?

Ovi lekovi pomažu u sprečavanju napada astme ukoliko ih uzimate redovno kao što je preporučio vaš lekar (uobičajeno jednom ili dva puta svaki dan), te vas u potpunosti ili veći deo vremena mogu osloboditi od simptoma. Ukoliko vam pulmolog propiše inhalacioni kortiksteroid morate ga koristiti redovno čak i kada nemate simptome.

Šta se deševa kada astma nije kontrolisana?

Ako upala nije kontrolisana, disajni putevi postanu otečeni, uži i pojačano osetljivi. U plućima je prisutan određeni stepen upale, čak i ako ne primećujete simptome. Pogoršanje upale može dovesti do napada astme.

Šta su bronhodilatatori?

Bronhodilatatori su lekovi koji pomažu u prevenciji pogoršanja napada na način da brzo otvaraju sužene disajne. Oni opuštaju mišiće koji okružuju disajne puteve.

Da li  svi bronhodilatatori imaju isto dejstvo?

Ne. Neki bronhodilatatori (Ventolin, Spalmotil, Berodual) imaju brzodelujuće ali kratkotrajno dejstvo i ne bi se trebali koristiti redovno  kao osnovni lekovi. Dugodelujući bronhodilatatori, kao što su formoterol i salmeterol, efikasni su kontroleri kada se koriste redovno u kombinaciji s inhalacionim kortikosteroidom. Sami dugodelujući bronhodilatatori se ne bi smeli redovno koristiti iz razloga što nemaju učinak na upalu u disajnim putevima i što njihov učinak može zamaskirati simptome astme i njihovo pogoršanje.

Što su simptomatski lekovi?

Simptomatski lekovi ili bronhodilatatori su lekovi koji brzo oslobađaju od napada astme tako što “otvaraju” sužene disajne puteve (bronhe). Oni opuštaju mišiće koji okružuju disajne puteve.

Postoje dve vrste bronhodilatatora: kratkotrajni i dugotrajni bronhodilatatori. Najčešći kratkotrajni i brzodelujući bronhodilatator je salbutamol. Salmeterol je dugotrajan bronhodilatator koji ima sporije dejstvo, pa se koristi za dugotrajnu kontrolu, a ne za brzo oslobađanje od simptoma.

Što su kombinovani lekovi?

Kombinovani lekovi sadrže dugodelujući bronhodilatator i inhalacioni kortikosteroid u istom inhaleru (pumpici, disku, turbuhaleru). Ovaj tip inhalera otvara disajne puteve (sprečavajući osećaj stezanja u grudima i pogoršanja napada) i smanjuje upalu koja je uzrok astme.

Šta se postiže upotrebom kombinovanih lekova (inhalera)?

Kombinovani inhaleri omogućavaju  bolju kontrolu simptoma astme i smanjuju broj inhalera koje  treba koristiti.

Kombinovanim inhalerom svaki put uzimate istu količinu leka. Noviji kombinovani inahaleri omogućavaju sigurnu upotrebu doze kombinovanog leka kako bi ga prilagodili lečenju astme. Ovo omogućuva  da u pravo vreme koristite odgovarajuću dozu leka i da ukupno koristite manje lekova.

Kakav je učinak protivupalne terapije?

Astma je uzrokovana upalom disajnih puteva što dovodi do oticanja, suženja i pojačane osetljivosti disajnih puteva na iritanse. Protivupalni lekovi smanjuju upalu, pa se na taj način smanjuje i sprečava dalje oticanje disajnih puteva, smanjuje se njihovo suženje uzrokovano kontrakcijom mišića, a disajni putevi postaju manje osetljivi na pokretače astme.

Koliko su delotvorni protivupalni lekovi?

Protivupalni   lekovi su vrlo delotvorni i u većine ljudi i dece mogu kontrolisati astmu.

Koji su protivupalni lekovi najefikasniji?

Najefikasniji protivupalni lekovi su inhalacioni kortikosteroidi, kao što su budezonid, beklometazon i flutikazon.

Kakav je učinak bronhodilatatora?

Bronhodilatatori otvaraju sužene disajne puteve. Oni opuštaju mišiće koji okružuju disajne  puteve, te na taj način vazduh  lakše ulazi i izlazi iz pluća.

Što su glukokortikosteroidi?

Glukokortikosteroidi, takođe poznati kao kortikosteroidi,  su protivupalni lekovi. Koriste se za smanjenje i sprečavanje upale disajnih puteva koja je uzrok astme. Glukokortikosteroidi se u astmi obično primenjuju udisanjem (inhalacijom), pa ih zovemo inhalacioni kortikosteroidi ili inhalacioni steroidi. Najdelotvorniji i najkorišteniji su budezonid, beklometazon i flutikazon.

Zašto se glukokortiosteroidi primenjuju udisanjem (inhalacijom)?

Glukokortikosteroidi se u lečenju astme udišu tako da na taj način lek odlazi ravno u upalom pogođene disajne puteve. Ovako se znatno smanjuje rizik mogućeg štetnog (sistemskog) dejstva  na ostatak organizma. Mala količina leka koja dođe do krvotoka brzo se uklanja pa ne nastaju nuspojave koje se mogu pojaviti prilikom drugačijeg načina primene steroidne terapije (oralno, muskularno, venski).

Kada se i zašto koriste kortikosteroidne tablete ili injekcije?

Kortikosteroidne tablete (obično prednizolon ili prednizon) ili injekcije mogu pomoći u lečenju teških napada astme kada inhalacioni kortikosteroidi nemaju zadovoljavajući učinak ili nisu dostupni.

Da li je opasno dugotrajno lečenje kortikosteroidnim tabaletama ili injekcijama?

Kratkotrajno lečenje kortikosteroidnim tabletama ili injekcijama uzrokuje nekoliko nuspojava. Visoke doze mogu privremeno uticati na raspoloženje. Dugotrajno lečenje kortikosteroidnim tabletama ili injekcijama može prouzrokovati nuspojave kao što su osteoporoza, kožna preosetljivost, porast telesne mase, porast krvnog pritiska, glaukom i porast vrednosti šećera u krvi.

Kako izbeći rizike od kortikosteroidnih tableta ili injekcija?

Ovi se rizici izbegavaju ukoliko što pre u dogovoru s vašim lekarom ponovno nastavite redovnu primenu inhalacionih kortikosteroida i izbegavate dugotrajnu primenu kortikosteroidnih tableta ili injekcija.

Koja je razlika između kortikosteroida i anaboličkog steroida?

Kortikosteroidi i anabolički kortikosteroidi se ponekad zovu samo steroidi. Međutim, kortikosteroidi se dosta razlikuju od anaboličkih steroida. Kortikosteroidi smanjuju oticanje disajnih puteva koje otežava disanje i u plućima smanjuju količinu proizvedene sluzi. Anabolički steroidi imaju učinak sličan učinku muškog polnog hormona testosterona. Neki ga sportistii koriste ilegalno kako bi povećali mišićnu masu, snagu i izdržljivost. Kortikosteroidi nemaju ove učinke.

Što su inhalacioni nesteroidni protivupalni lekovi?

Inhalacijski nesteroidni protivupalni lekovi, kao što su kromoni (natrij kromoglikat i nedokromil) imaju slabiji protivupalni učinak od kortikosteroida.

Postoji li efikasna zamena za inhalacione kortikosteroide?

Ne postoji! Inhalacioni nestroidni protivupalni lekovi poput kromona, u većini slučajeva nemaju takvu efikasnost i ne smanjuju upalu jednako kao inhalacioni kortikosteroidi.

Da li su antileukotrijeni zamana za inhalacione kortikosteroide?

Antileukotrijeni (Singulair) nisu zamena za inhalacione  kortikosteroide u dugotrajnoj kontroli i sprečavanju napada astme.

Što su antileukotrijeni?

Antileukotrijeni su relativno nova vrsta lekova za lečenje astme, a primenjuju se u obliku tablete. Pomažu u zaštiti od napada astme, posebno u slučajevima alergijske astme udružene sa alergijskom kijavicom, jer antileukotrijeni  koji se uzimaju u obliku granula, odnoso tableta  imaju efekat i na gornje i na donje disajne puteve odnosno i na alergijsku kijavicu i astmu istovremeno.

Šta je lek Singulair?

Singulair (Montelukast generičko ime) spada u grupu antileukotriena.
Montelukast je selektivni, oralni antagonist leukotrienskih receptora koji specifično inhibira cisteinil leukotrien CysLT1 receptor. Time dolazi do blokade učinka leukotriena i smanjene osetljivosti bronhija na alegene.

Moje dete je lečeno sa Flixotide a na kontroli mu je uveden Singulair? Da li znači da mu se stanje pogoršalo?

U lečenju dečije astme tzv blagih oblika prvi korak u lečenju je monoterpaija malim dozama inhalatornih kortiksoteroida (recimo Flixotide do 200 mikrograma) ili alternativno nesteroidnimantitinflamotrnim lekovima tj Singulair. Ukoliko samo  na male doze Flixotide nema potpune kontrole astme postoje dve opcije: povećati dozu inhalatornog kortikosteroida ili ostati na malim dozama Flixotida ali dodati u terapiju Singulair. Isto tako ako se monoterapija Singulairom pokaže kao nedovoljna u kontroli astme u terapiju se uvode male doze inhalatornih kortikosteroida.

Da li antihistaminici pomažu u lečenju astme?

Tablete antihistaminika ne pomažu u lečenju astme.  Antihistaminici se koriste za sprečavanje simptoma izazvanih alergijom.

Moje dete ima alergijski rinitis. Koju se najefikasniji lekovu u lečenju alergijskog rinitisa?

Alergijski rinitis se leči intranazalnim kortikosteroidima (Nasonex, Flixonase)  koji imaju protivupalni efekat.

Moje dete je dobilo Nasonex. Koliko vremena treba da ga koristi da bi se simptomi smirili?

Intranazalni kortikosteroidi (kao što je Nasonex, Flixonas) ne ispoljavaju trenutno dejstvo ali nakon 7 dana redovne primeme simptomi se odlično smiruju.

Imam alergijski rinitis, pijem Pressing. Da li to dobra terapija?

Pijući samo antihistaminike ne delujete na proces inflamacije. Prema važeći preporukama u lečenju perzistentnog alergijskog rinitisa (svaki rinitis čiji simtpomi su više od 4 dana u nedelji  ili više od 4 nedelje godišnje) leči se intranazalnim kortikosteroidima.

Moje dete ima astmu, alergično je na grinje i kućnu prašinu. Alergo test je rađen pre dve godine, kada treba ponoviti test?

Alergo test se ponavlja ako postoji sumnja da je nastala alergija na neke novi alergene, recimo polen, jer senzibiliacija na grinje i jednom pozitivan test dugo vremena se ne menjena

Šta su sporooslaobađajući teofilinski preparati? (retard)

U ovu grupu spadaju Durofilin, Aminofilin. Imaju bronhodilatatorno a manje protivzapaljensko dejstvo. Daju se oralno (u vidu tableta) ili putem injekcija najčešce u infuziji. Imaju malu terapijsku širinu, odnosno mogućnost predoziranja. Neželjna dejstva su glavobolja,nesanica,poremećaj koncentracije, lupanje srca.

Da li su preparati teofilina pogodni u lečenju astme?

Preparati teofilina mogu se uzimati oralno kao lekovi s dugim delovanjem. U određivanju sigurne i efikasne  doze potrebne određenom bolesniku te dobijanju najboljeg učinka trebalo bi meriti količinu leka u krvi i prilagoditi dozu. Upošteno, dugotrajni bronhodilatatori nisu zamena za inhalacijske kortikosteroide zato što ti lekovi ne utiču na upalnu podlogu astme. S vremenom upala teži pogoršanju što dovodi do češćih napada astme i težih simptoma. Iako neki bolesnici smatraju da je njihova astma zadovoljavajuće kontrolisana redovnom primenom tableta ili kapsula teofilina, ovi su lekovi uveliko zamenjeni inhalacionim lekovima. Ukoliko ste određeno vreme koristili teofilin, možda biste trebali porazgovarati s vašim lekarom o savremenijem načinu lečenja.

Osećam se dobro, treba li i dalje da koristim inhalacioni  kortikosteroid?

Da. Astma je hroniča bolest uzrokovana upalom, te posledičnim suženjem disajnih puteva. Vaša astma nije uvek ista već se sa vremenom menja, a određena  upala prisutna je čak i kada niste svesni simptoma.

Ne koristim više terapiju inhalacionim kortikosteroidima a stanje mi se pogoršalo. Šta da radim?

Bolesnici ponekad zaborave ili odluče ne uzimati svoj protivupalni lek pogotovo kada se osećaju dobro. Kada počnu osećati simptome astme povećaju dozu bronhodilatatora. Međutim, to neće imati učinak na upalnu podlogu astme. Na prvi znak simptoma trebali biste početi ponovno uzimati i svoj protivupalni lek uz istovremenu primenu bronhodilataora.

Inhalacijski kortikosteroidi su preporučeni u lečenju astme zbog svog protivupalnog dejstva. Acetilsalicilna kiselina je isto protivupalan lek, ali nije preporučen za astmatičare. Zašto?

Kortikosteroidi i acetilsalicilna kiselina su protivupalni lekovi, ali je njihovo delovanje različito i oni deluju na različitu vrstu upale. Acetilsalicilna kiselina nema učinka na upalu disajnih puteva koji se pojavljuju u astmi. Naprotiv, u nekih bolesnika acetilsalicilna kiselina može provocirati teži napad astme. Svaki bolesnik koji ima takvu osetljivost na acetilsalicilnu kiselinu trebao bi uvek izbegavati njenu primenu. I kod ostalih bolesnika s astmom acetilsalicilna kiselina nema povoljnog učinka na astmu.

Imam astmu, koji protivupalni nesteroidni lek mogu uzeti za bolove u mišićima, zglobovima, leđima ili za reumu?

Ukoliko imate astmu i koristili ste acetilsalicilnu kiselinu ili sličan lek (nesteroidni protivupalni lekovi ili NSAID) bez pogoršanja vaše astme možete ga nastaviti koristiti i dalje. Međutim, ako ste nakon primene acetilsalicilne kiseline ili NSAID imali simptome astme trebali biste izbegavati ove lekove i umesto njih koristiti paracetamol ili neki drugi lek.

Što je hiposenzibilizacija?

Hiposenzibilizacija se često odnosi na alergijsku vakcinaciju. To podrazumeva serijsku primenu injekcija poznatih alergena na koje ste alergični. Doza alergena se stepenasto povećava s ciljem navikavanja organizma na dotične alergene i izostanka razvoja astme prilikom budućeg izlaganja alergenima kojima smo se hiposenzibilizirali.

Hiposenzibilizacija je ponekad prikladna za lečenje astme izazvane polenom, dlakom životinja ili grinjama.

Koliko je efikasna hiposenzibilizacija?

Verovatnost uspeha je veća ukoliko je vaša astma uzrokovana samo jednim ili par alergena. Ako reagujete na više različitih alergena, ovim se lečenjem često ne postiže poboljšanje.

Imam problema sa astmom prilikom izlaska iz kuće po  hladnom vremenu. Što da radim?

Ukoliko hladan vazduh uzrokuje simptome astme, verovatno su vam potrebni inhalacioni  kortikosteroidi. Ako ih već koristite, pitajte svog lekara da li biste trebali povećati dozu ili uzeti dodatnu terapiju. Dugodelujući bronhodilatator, odnosno kombinovani lek bi mogao biti najbolji izbor.

Koje su prednosti primene kombinovanog leka u lečenju astme?

Zajedno, bronhokonstrikcija i upala uzrokuju suženje i smanjuju protok vazduha u pluća što može rezultirati pojavom simptoma kao što su sviranje, kašalj, stezanje u grudima i otežano disanje. Kombinovani lek pomaže u sprečavanju takvih simptoma. Primena kombinovanog leka klinički dokazano poboljšava plućnu funkciju.

Koji su  kombinovani lekovi  dostupani na našem tržištu?

Dostupna su dva kombinovana leka za lečenje astme, Seretide diskus u kojem se nalazi kombinacija flutikazon propionata i salmeterola, zatim Symbicort turbuhaler kao kombinacija budezonida i formoterola. U oba leka prva komponenta je inhalacioni kortikosteroid a druga dugodelujući bronhodilatator.

Kako kombinovani lekovi kontrolišu astmu?

Kombinovani lekovi deluju  na dve glavne komponente astme – bronhokonstrikciju i upalu.

Koja je ključna napomena za onoga ko boluje od astme?

Ključna napomena za onog ko ima astmu mogla bi da glasi: “iako je astma hronična bolest koja se ne može “izlečiti” u većine bolesnika se može odlično kontrolisati, što znači da je moguće uz pravilan tretman živeti pun kvalitet života, a to je bez tegoba ili sa veoma retkim i blagim tegobama koje ne ometaju životnu aktivnost, bez teških pogoršanja koja ugrožavaju život i zahtevaju intervenciju službe hitne medicinske pomoći. Pravilna terapija ne znači samo nemati tegobe već imati i normalnu funkciju pluća (ili bar približno normalnu) i to bez neželjenih efekata lekova.”

Koji je osnovi preduslov u lečenju astme?

Osnovi preduslov za lečenje svih bolesti pa i astme je dobra i tačna dijagnoza.  Dijagnostika astme počinje sa anamnezom i traženjem “tipičnih simptoma“, a to su: ponavljane epizode kašlja sviranja u grudima (engl. wheezing) praćeno osećajem nedostatka vazduha ili gušenjem.

Koji preparat je najbolji za sazrevanje i izbacivanje šlajma kod astme?

Dobro kontrolisana astma najčešće nije praćena prisustvom sekreta u disajnim putevima. Ukoliko imate astmu koja je praćena otežanim iskašljavanjem gustog, “žilavog” sekreta, akcenat treba staviti na lečenje same astme odgovarajućim preventivnim antiinflamatornim lekovima. Sa primenom “sekretolitika” tj preparata za olakašano iskašljavanje treba biti oprezan u osoba sa astmom, jer neki od njih mogu da potenciraju pojavu bronhospazma. Treba imati na umu da ni jedan sekretolitik ne može da deluje u uslovima slabe “hidracije” tj. ukoliko se uzima neki od sekretolitika potrebno je istovremeno i uzimati dovoljno tečnosti.

Vrlo često astma je udružena sa zapaljenskim promenama na nivou gornjih disajnih puteva (sinuzitis) koja idu sa povećanom produkcijom sekreta koji se sliva iz gornjih disajnih puteva – tzv “postnazalno slivanje”. Sekret koji je sliva izaziva čest  nadržajni kašalj praćen iskašljavanjem gustog sekreta, i u tom slučaju samo primenom lekova za olakšano iskašljavanje, a bez etiološkog lečenja zapaljenaj gornjih disajnih puteva ne može se postići trajno poboljšanje niti potpuna kontrola astme.

Zašto i pored redovne preventivne terapije za astmu imam čest kašalj, puno sluzi i sviranje u grudima?

U situacija u kojima se i pored adekvatne terapije ne uspostvlajnja kontrole astme, potrebno je pre daljeg povećanja terapije razmotirti i druga diferencijalno dijagnosticka stanja koja mogu astmu da čine teskom i nestabilnom…u prvom redu nelečen rinosinuzitis, pa primena lekova iz grube beta-blokatora.  Ono što je relativno često, a obično se na to ne misli je GERB, tj vraćanje sadržaja želuca  u jednjak, i disajne puteve sa čitavim spektrom respiratornih simtpoma i znakova medju kojima  su: osećaj stranog tela u grlu, stalno nahrkavanje i pročistacavnje grla, napadi kašlja sa epizodama i sviranja u grudima, promena boje glasa, promuklost, hronična upala ždrela, sinusa…..pa ukoliko postoji neki od ovih pokazatelja potrebno je sprovesti isptivanje i dalju terapiju u pravcu GERB ili LPR (laringofaringealnog refluks).

Moje dete ima astmu, od terapije je dobilo Flixotide, Singulair i inhalacije Berodualom. Da li je takva terapija u redu?

Redovno koristite Singulair uz inahalcije Berodualom i inhalacione kortikosteroide. Lekovi kao sto je Singulair i inhalcije su osnovna terapija dečije astme, i vrlo je važno da ih redovno koristite.

Koliko dugo dete moze koristiti inhalacione kortikosteroide?

Preventivni lekove kao što su inhalacioni kortikosteroidi mogu da se  koriste duže vreme, i više od godinu dana,  a bez neželjenih efekata. Kada se stanje stabilizuje povremeno se prekida  prevencija, pa se  ponovo uvodi a, po potrebi smanjuje i povećava zavisno do potencijalnih okridača za pogoršanje astme.

Prve opstrukcije dete je dobilo sa 8 meseci. Utvrđena mu je alergija na grinje i kućnu prašinu  i astma. Šest meseci je koristio Flixotide, pa šest meseci pauza i sad opet koristi Flixotide. U toku pauze nije imao opstrukcije, obično mu se oseti škripanje u plućima kad je vlažno vreme. Da li je to periodična astma?

Vaše dete ima alergijsku astmu koja je na redovnoj prevenciji samo sa inhalacionim kortikosteroidima  tj Flixotidom i sudeći po podacima koje ste dali na toj terapiji( koja je prvi korak u lečenju astme), bolest je dobro kontrolisana. Preventivna terapija se koristi kontinuirano više meseci pre nego što se ponovo napravi pauza.

Kako lečiti astmu u trudnoći?

LECENJE ASTME U TRUDNOĆI I VAN TRUDNOćE JE ISTO i primena lekova  je bezbedna, ali nelečena i nekontrolisana astma sa pogoršanjima i nedostatakom kiseonika predstavlja rizik kako po majku tako i po plod!

Ženama koje imaju astmu savetuje se  da ako je moguće planiraju trudnoću, da pre trudnoće se pravilnim lečenjem uspostavi potpuna kontrola astme i da se terapija primenjuje i tokom trudnoće a shodno težini astme.

Šta ako dobijem napad tokom trudnoće?

Veoma je važno da uradite sve što je moguće kako biste astmu držali pod kontrolom. Ako ne kontrolišete astmu, može doći do smanjenog protoka kiseonika do fetusa, čime se povećava rizik od usporenog rasta i male telesne težine po rođenju. Posledice mogu biti i drugi zdravstveni problemi kao što je preeklampsija, mrtvorođeno dete kao i problemi sa placentom.

Kako biste što bolje kontrolisali bolest u trudnoći, konsultujte se sa svojim lekarom.

Da li mogu dobiti asmatični napad tokom porođaja?

Astmatični napadi su retki tokom porođaja. Ali, ako se pojave, mogu se kontrolisati lekovima.
Pijem flonidan i durofilin od 125 mg, ali nemam poboljšanja?

Antihistaminici-flonidan, i durofilin prema GINA smernicama nisu prva linija efikasne terapije, što i objašnjava da sada nema ni očekivanog poboljšanja.

Moje dete ima česte prehlade sa otežanim disanjem, dobio je flixotide pumipicu  koja mu je ne sledećoj kontroli ukinuta. Posle prve sledeće prehlade Flixotide pumpica je ponovo uvedena. Alergotestovi su negativni. Zašto mu je ponovo uvedena Flixotide pumica kad dete nema astmu?

Negativan alergoloski test ne isključuje astmu, postoji i neatopijska astma kod koje su upravo infekcije glavni okdači za pojavu simptoma. Incijalno, terapija  se koristi bar 6 meseci a ako se simtpomi vraćaju vraća se i preventivna terapija. Morate pitati Vašeg pulmologa koja je dijagnoza kod vašeg deteta i koji su kriterijumi bili za njeno postavljanje.

Mogu li se oboleli od astme baviti sportom?

Više je nego poželjna telesna aktivnost asmatičara, ne samo zbog fizičkog učinka, nego i zbog psihosocijalnih razloga. Astmatičari koji se bave sportom lakše će se uklopiti u društvo, imaće jaču muskulaturu, bolje komplertno psihofizičko stanje što sve zajedno utiče i na što manju frekvenciju pojave simptoma astme.

Kako da se bavim sportom kad mi fizički napor pokreće astmu?

Ukoliko je fizički napor dokazan pokretač astme potrebno je pre napora uzeti odgovarajući lek. Izabrati sport koji ne izaziva velike fizičke napore.

Koji se sportovi preporučuju asmatičarima?

Pogodni su svi sportovi, osim padobranstva i ronjenja koji se ne preporučuju. Posebno je pogodno plivanje. Ako su pokretači astme polen, hladnoća, magla, aerozagađene izabrati sportove u sali. Ako su pokretači astme parašina, grinje, izabrati sportove na otvorenom.

Da li je astma nasledna bolest?

Nasledna je sklonst ka bolesti ali ne i sama bolest. Postojanje astme u porodici može biti jedan od indikatora za potencijalno obolevanje od te bolesti, no uz to obavezno treba uzeti u obzir i uticaj okoline i prostora u kojem živimo na disajne puteve.

Do treće godine života respiratorne infekcije, posebno virusne mogu da se manifestuju ubrzanim disanje i škiripanjem u grudima. Obično prodju do trće godine. Ali, ako neko od roditelja ima alergijsku astmu, ili alergijsku kijavicu, ako dete ima ekcem po koži i slično, onda je potrebno i u tom ranom uzrastu uzeti u obzir mogućnost rane manifestacije astme.

Da li postoji prirodni lek za astmu?

I pored svih istraživanja o alternativnoj medicini i prirodnim lekovima, odgovor je da do sada nije pronađen prirodni lek za astmu. Veoma je važno da ne nasedate na priče onih koji tvrde da  nekim prirodnim preparatu leče astmu.

Da li je astma opaka bolest?

Astma koja se leči i nije opaka bolest. Mnogi vrhunski sportisti imaju astmu, Olimpijski popednici, slavni teniseri, fudbaleri, vaterpolsti, maratonci.

Moje dete je dobilo terapiju  inhalacije Pulmicortom 0.25mg dva puta dnevno i 3 puta dnevno inhalacije Berodualom.  Posle 10 dana prestalo je da kašlje i lekar je izbacio Berodual a ostavio Pulmicort. Sada opet kašlje, da li smem ponovo da uključim Berodual?

Berodual je lek koji otklanja bronhospazam, te se može ponoviti ukoliko je dete ponovo u bronhoopstrukciji, ali ćete se svakako javiti i vašem lekaru koji ce pored pulmicorta možda uvesti i neki dodatni lek kao preventivnu terapiju.

Već duže vreme imam  upornan  i stalni  kašalj uz iskašljavanje. Alergo test i IgE su negativni, brisevi negativni, UZ sinusa ok, RTG snimak pluća ok, štitna žlezda ok, nepušač sam. Noću me budi osećaj gušenja. Šta može biti razlog upornom kašlju?

Kašalj koji traje više od 8 nedelja, kod osoba koje su nepušači, imaju uredan RTG pluća i ne uzimaju lekove za povišen krvni pritisak iz grupe ACE inhbitora, je prema protokolu evropskog i američkog respiratornog udruženja u preko 90% slučajeva klinička manifestacija samo tri bolesti:

1. astma (može da bude i nealergijska)
2. sindrom kašlja zbog afekcije gornjih disajnih puteva “Upper Airyar Cough sindroma”
3. refluksni kašalj, tj respiratorna manifestacija GERB (gastroezofagealne refluksne bolesti) odnosno LPR -laryngopharingeal reflux

Diferenacijlna dijagnoza podrazumeva dobru saradnju pulmologa, specijaliste ORl, ali i gastroenterologa. Ovo su smernice smernice za dalje ispitivanje. Detaljnije o tome mozete pogledati na sajtu www.coughclinic.org.uk

Moj dete  nekoliko zima unazad ima česte prehlade sa otežanim disanjem i dobija česte inhalacije sa berodualom, pulmicorom i spalmotilom. Spirometrijski nalaz pokazao je slabo proširene gornje disajne puteve, dobio Fleksotide pumpicu 125 i  Ventolin po potrebi kad ne može da udahne vazduh. Posle par meseci spirometrija je bila uredna te su mu pumpicu ukinuli. Posle prve prehlade dobio pumpicu nazad. On nema spazme na plućima, alergo testovi su mu uredni. Da li je normalno da se Fliksotide koristi preventivno u takvim slučajevima i koliko može  loše utiče ako se kopristi previše i bez potrebe. Ne razumem zašto su naši lekari uporni sa tom dijagnozom ako on nije asmaticar?

Negativan alergoloski test ne isključuje astmu, postoji i neatopijska astma kod koje su upravo infekcije glavni okdači za pojavu simptoma. Nakon spirometrije doneta je odluka da se uvede Flixotide, koji u  propisanim dozama nemaju sistemsko dejstvo. Incijalno se koristi bar 6 meseci a ako se simtpomi vraćaju vraća se i preventivna terapija. Morate pitati Vašeg pulmologa koja je dijagnoza kod vašeg deteta i koji su kriterijumi bili za njeno postavljanje.

Više godina unazad imam otežano disanje koje se povremeno javlja u ranim jutranjim satima. Alergo test je pokazao alergiju na grinje i prepisao tablete Aloprol od kojih mi je bilo bolje. Spirometrijski nalaz je bio uredan, ali svih ovih godina mi se povremeno javljaju isti simptomi praćeni kijavicom i peckanjem u grlu. Da li to može biti astma?

Postojanje dokazane alergije uz povremene epizode otežnog disanja posebno u jutarnjim satima čine osnovnu karakteristiku alergijske astme. Razgovarajte sa lekarom o preventivnoj terapiji prema GINA smernicama.

Koliko dugo dete može koristiti inhalacione kortikosteroide?

Preventivni inhalacioni lekovi kao što su Flixotide i Pulmicort mogu da se koriste duže vreme, i više od godinu dana,  a bez neželjenih efekata. Kada se stanje stabilizuje povremeno se prekida prevencija, pa se  ponovo uvodi , po potrebi smanjuje ili povećava zavisno do potencijalnih okridača za pogoršanje astme.

Zašto me je lekar pitao da li dete ima masne i obilne stolice? Kakve to ima veze sa astmom?

Pitanje koje Vam je doktor postavio  usmereno u pravcu diferencijalne dijagnoze astme. Podatak o tome da  nema masne i obilne stolice i da dete dobro napreduje, isključije cisticnu fibrozu ( bolest koja liči na stmu ali je po svojoj ozbiljnosti i težini daleko prevazilazi)

Moje dete noću kašlje, hrče i teško diše na nos. Šta može biti uzrok?

Hrkanje i teško disanje na nos ukazuje na pafekciju gornjih disajnih puteva kao uzrok noćnog kašlja

Da li opracija krajnika ugrožava pluća?

Velika je zabulda da operacijom krajnika se ugrozavaju pluca !

Kada je potrebna vanredna kontrola kod pulmologa?

• Simptomi se menjaju- kada se tegobe javljaju češće ili su intenzivnije i duže traju
• Lekovi za otlanjanje tegoba (Ventolin, Salbutamol, Berodual) ne deluju uspešno kao ranije, efekat traje kraće ili je potreba za njima češća
• Kada novouvedeni lek ne dovede do poboljšanja ili čak čini da se osećate lošije ili kada poboljšanje traje sasvim kratko
• Ukoliko imate više tegoba nego obično, ukoliko ne možete da obavljate svakodnevne aktivnosti zbog simptoma astme

Šta je to što treba da saopštite lekaru kada se javite na kontrolu?

Poželjno je da se pripremite za kontrolni pregled i da lekara uvek obavestite o sledećem:

• Tegobama koje imate
• Koliko dugo traju tegobe
• Šta je to što uzokuje pogoršanje
• Koje lekove uzimate
• Kako uzimate lekove i u koje vreme
• Šta mislite o efektu tih lekova
• Da li lekovi kod vas imaju neke neželjene efekte
• Kolike su vrednosti »vršnog ekspirijumskog protoka«
• Kako tolerišete fizički napor
• Da li tokom noći imate tegobe zbog astme
• Da li vas astma ograničava u vašim aktivnostima kod kuće u školi ili na radnom mestu

Uvek zabeležite pitanja koja želite da postavite Vašem lekaru posebno nedoumice u vezi sa terapijom koju dobijate

Moj otac ima HOPB i kao terapiju već duže vreme koristi Durofilin. Da li je to u redu?

Kod osoba sa HOBP tefoilinski lekovi tj Durofilin spadaju u osnovne lekove za lečenje i mogu se uzimati u dužem vremenskom periodu

Šta je to diferencijalna dijagnoza?

Diferencijalna dijagnoza je u medicini, psihijatriji, kliničkoj psiholigiji i socijalnoj medicini utvrđivanje precizne dijagnoze za određen sindrom, odnosno, njegovo razlikovanje od srodnih, ali po nečemu i različitih slika poremećaja. Kvalitet diferancijalne dijagnoze određuje i oblik terapije.

Spirometrijom pluća i alergo testom dijagnostikovana mi je bronhijalna astma i alergija na kucnu prasinu i grinje! Preporucena terapija mi je pumica Ventolim i Berodual,sve po potrebi!Imam tešku diskus herniju grudne kičme th1,vratne kicme c1 i vratnu c3 sam operisao, pa je doktor opšte prakse je zaključio da su mi problemi sa plućima vezani za bolesti od kičme koje imam.

Sa obzirom da imate dokazanu alergiju na grinje i dijagnostikovanu astmu, a imajući u vidu da Ventolin i Berodual ne leče inflamaciju ka osnovnu karakteristiku astme, već samo otlanjaju tegoba, za očekivati da se bronhoopstrukcija pogoršava. Stanje sa kičmom nema uticaj na bronhoopsturkciju, ali lekovi protiv bolova koji se tu najčešće koriste iz grupe NSAILtj COX1 inhibitora mogu da pogoršaju bronhoopstrukciju!!!ŠTO PRE SE JAVITE PULMOLOGU NA PREGLED PLUĆNE FUNKCIJE RADI PRAVILNE PREVENTIVNE TERAPIJE!!!

Moje sin od 2 godine je  često prehlađen, ima ubrzano disanje i škripanje u grudima. Lekar kaže da nije astma.

Do treće godine života respiratorne infekcije, posebno virusne mogu da se manifestuju ubrzanim disanje i škiripanjem u grudima.  Obično prodju do trće godine. Ali, ako neko od roditelja ima alergijsku astmu, ili alergijsku kijavicu, ako dete ima ekcem po koži i slično, onda je potrebno i u tom ranom uzrastu uzeti u obzir mogućnost rane manifestacije astme.

Nikako ne mogu da prepoznam napad astme kod mog dvogodišnjeg deteta. Kad mislim da je samo prehlada i odvedem ga kod lekara ispostavi se da mu trebaju inhalacije, a nekad kad baš mislim da mu se spustilo na pluća ispostavi se da je samo bezazlena virusna infekcija.  Kako prepoznati napad astme?

Kod male dece ispod 3 godine svaka virusna infekcija može da indukuje bronhoopstrukciju….nemojte se ni truditi da razlikujete da li je uzrok tegobama virus ili nešto drugo. Kako dete bude raslo epizode će biti blaže i kraće. Ukoliko vaše dete pored kašlja ima kratak i ubrzan dah, ukoliko kada stavite glavu na njegove grudim čujete sviranje u grudima, a posebno ukoliko ubrzano diše stomačićem sa uvlačenjem jugularne jame (to je jamica u sredini spoja vrata i grudnog koša) onda dete ima epizodu bronhoopstruckije i treba da mu date inhalaciju sa spalmotilom ili berodualom, slobodno na svakih 4-6 sati dok ne odete do svog lekara.

Razlika između opstruktivnog bronhitisa i dečije astme

Kada je reč o deci ova razlika je prvenstveno terminološke prirode. Naime, do pre par decenija nije smelo da se pomisli da se roditeljima kaže “vaše dete boluje od astme”. Tada se široko koristio termin opstruktivni bronhitis, koji je roditeljima više prijao jer je delovalo da se radi o lakšem oboljenju. Kako je broj dece asmatičara rastao (a taj porast se i dalje dešava) videlo se da je opstruktivni bronhitis zapravo početak astme kod većine dece. Da bi se izbegla zbrka u nazivima na brojnim skupovima stručnjaka za ovu oblast (odavno) dogovoreno je da se termin astma upotrebljava umesto termina opstruktivni bronhitis. Za dete koje često “šišti” svejedno je kako će se njegova bolest zvati, mnogo je važnije da se ona adekvatno i pravovremeno leči. Zato je opstruktivni (nekada se zove i alergijski) bronhitis anahrona dijagnoza, mada je u našoj sredini i dalje jedan dobar deo lekara. Bolje je bolest na vreme nazvati pravim imenom i tako je lečiti. Neprihvatanje istine je skopčano sa kašnjenjem u terapiji, a adekvatna i pravovremena terapija je ključ dobre budućnosti deteta sa astmom.

Nije uvek lako sa inhalatorima

Veća deca relativno jednostavno mogu da uzmu lek uz pomoć “pumpice” koja raspršuje lekoviti sprej. Problem su manja deca, koja nisu baš voljna da sarađuju. Srećom, postoje električni inhalatori – raspršivači (nebulizatori) leka koji preko odgovarajuće maske doturaju lek deci, htela to ona ili ne (jer moraju da dišu).

Preporuka za ishranu kod alergijskih bolesti i astme

Visoko kvalitetne namirnice bogate mineralima i vitaminima su neophodna karika čeličnog zdravlja: voće(naročito limun, pomorandže, mandarine zbog visokog sadržaja vitamina C) i povrće(kupus, cvekla, šargarepa, bundeva) u presnom stanju, žitarice, integralni pirinač (izvor svih vitamina B grupe). Zelena salata je izvanredna kod alergijskih reakcija disajnih puteva. Sve vrste lukova, cvekla, šargarepa, bundeva, bogati su bioflavonoidima i mineralnim solima. To su prirodni antihistaminici. Kompleks vitamina B grupe, pogotovo folna i pantotenska kiselina jačaju imuni sistem alergičnih osoba. Preporučuje se česta upotreba lanenog semena i morske ribe bogate omega 3 i omega 6 nezasićenim masnim kiselinama.

Zašto asmatičari treba da prate vremensku prognozu?

Upravljanje simptomima vremenski povezane astme je slična upravljanje astme koju  pokreće bilo koji drugi uzročnik . Bilo da je okidač polen, životinjska dlaka, prašina, dim najbolji način da se spreči pogoršanje simptoma astme je znati šta je pokreće, te maksimalno izbeći pokretače (okidače).

Specifični vremenski uslovi kao okidači pogoršanja simptoma stme, razlikuju se od pojednica do pojednica.

Ako je, primera radi hladan vazduh okidač, pre izlaska na hladan vazduh uzeti brzodelujući bronhodilatator, a preko lica nositi masku ili šal. Ako se astma pogoršava tokom letnjih vrućina, koristiti klima uređaj i pokušati ostati u kontrolisanom okruženju.

Kako bi astma ostala pod kontrolom i tokom vremenskih promena, potrebno je pratiti vremensku prognozu za naredni period, te ako treba korigovati terapiju.

Osim prognoze temperature, treba pratiti i prognozu za padavine, vlagu, vazdušni pritisak, ozon, zagađenost vazduha, koncentraciju polena u vazduhu.

Vremenske uslove nije moguće kontroliati, ali ako znamo kakave nas vremenske prilike očekuju, možemo preduzeti korake kako bi astmu i dalje držali pod kontrolom.

Da li je Aloprol bezbedan,imam sina od 4 god.,ima astmu,i da li je lijek Berodual isto što i Aloprol, i da  li mogu da koristim?

Aloprol u obliku rastvora za inhalaciju i berodual su slični ali ne potpuno isti lekovi. Spadaju u grupu lekova za brzo otklanjanje tegobe, pri čemu je aloprol čist beta2 agonist, a berodual pored beta 2 agonista sadrži u sebi i antiholinergik. To su bezbedni lekovi za otklananje tegobe, ali da ako je potreba za njima česta, onda je potrebno uvesti redovnu preventivnu terpaiju.

Želim da vas pitam i za vakcinu protiv gripa,prošle godine je moj sin od 4 godine koji ima astmu primio, svi smo u porodici primili ,ali ove godine nismo,jednostavno posle sve one propagande nismo mogli da donesemo tu odluku.Da li kad se jednom počne sa vakcinama mora da se nastavi?

Vakcina protiv gripa ima zaštitini efekat oko godinu dana, tako da se starijimi hroničnim bolesnicima preporučuje redovna vakcinacija svake jeseni ili početkom zime, dok deca ne spadaju u populaciu kojoj se preporučuje redovna vakcinacija.