U ovom članku u današnjem Pressu pojavila se i “naša” doktorka Dušica Jarić. I ja sam bio planiran, čak sam imao i telefonski intervju sa tetom koja je pisala tekst, ali ništa od toga još uvek :(
SVE VIŠE DECE BOLUJE OD ASTME!
Čak 7,5 odsto mališana ima hroničnu upalu donjih disajnih puteva, dečaci su tri puta podložniji astmi nego devojčice
U Srbiji čak 7,5 odsto dece boluje od hronične upale donjih disajnih puteva, poznatije kao astma! Ovo oboljenje se kod najmlađih javlja najčešće u predškolskom uzrastu, a na Institutu za majku i dete u Beogradu kažu za Press da je astma kod dece najčešće alergijska i da je kod više od 80 odsto obolelih udružena sa alergijskom kijavicom!
Pedijatar pulmolog Predrag Minić kaže da kod jednog broja dece u pubertetu simptomi bolesti nestaju.
- Pred polazak u školu kod jednog broja dece simptomi astme se umanje, dok se kod nekih simptomi bolesti u pubertetu potpuno izgube. To, međutim, ne znači da je bolest nestala i da se ne može ponovo javiti. Astma se veoma često vraća u trećoj deceniji života, pogotovo kod pušača – ističe dr Minić.
On naglašava da je astma u velikoj meri zastupljena i kod pasivnih pušača, a naročito kod muške dece čije su majke konzumirale duvan tokom trudnoće.
- Za povoljan ishod bolesti jako je važno na vreme prepoznati znake astme, a to su ponovljene epizode sviranja u grudima, noćni kašalj i škripanje u grudima u toku fizičkog napora. U toku prve tri godine najčešći pokretači astmatičnih napada su virusne infekcije, a kasnije različiti alergeni kao što su kućna prašina i polen – ističe dr Minić.
Pulmolog Dušica Jarić kaže za Press da zastupljenost astmatičara prema polu u dečjem uzrastu nije jednaka i da u ranom detinjstvu dečaci imaju tri puta češće simptome bolesti.
- U ranom detinjstvu dečaci imaju tri puta češće simptome astme nego devojčice. Postoji više teorija zašto je tako, a jedna od njih je da se dečaci rađaju sa sitnijim disajnim putevima. U pubertetu se taj broj izjednačava, dok kod odraslih žene ponovo češće imaju simptome astme. Da li će neko ko ima astmu u detinjstvu imati probleme i kad odraste zavisi od toga da li je bolest pravilno lečena. Ukoliko se astma pravilno leči, protivzapaljenskim lekovima i ako oboleli ne postane pušač, odnosno ako nije izložen duvanskom dimu u svom okruženju, postoji šansa da kasnije tokom života nema tegobe ili da one budu mnogo blaže – kaže dr Dušica Jarić.
Ona ističe da je astma stanje preosetljivosti disajnih puteva, ali da je sa pravilnom terapijom moguće uspostaviti dobru kontrolu bolesti i živeti normalno bez ograničenja životnih i fizičkih aktivnosti.
| Astmatičari među poznatim ličnostima:
- Fudbaler Pol Skols - Košarkaš Denis Rodman - Plivačica Ejni van Dirken - Filozof Marsel Prust - Bivši predsednik SAD Džon Kenedi - Reditelj Martin Skorseze - Kompozitor Betoven - Revolucionar Če Gevara Simptomi astme: - Glasno šištanje prilikom disanja, ili slabiji zvuk poput zviždanja, koji se javljaju zbog sužavanja bronhijalnih cevi - Kašljanje - Stezanje u grudima - Nedostatak daha, odnosno ubrzano, plitko disanje ili teško disanje - Problemi sa spavanjem - Brzo umaranje tokom vežbanja - Većina dece sa astmom ima simptome koji se pogoršavaju noću (noćna astma) - Ako dete ima samo jedan ili dva od ovih simptoma, to ne znači obavezno da ono ima astmu |
- Deca koja boluju od astme treba da se bave sportom i da imaju zdrave životne navike. A ono što je najvažnije – dete sa astmom nikada ne sme da postane pušač kad odraste jer rizikuje da dobije bolest koja samo liči na astmu, a koja se zove hronična opstrukcija pluća. Kod ove bolesti se funkcija pluća ni lekovima ne može vratiti u normalu.
ŠTA JE ASTMA?
Astma je hronična bolest disajnih puteva (bronhija), koja se karakteriše ponavljanim epizodama zviždanja u grudima, otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode se obično javljaju tokom prehlade ili izlaganja aerozagađenju (duvanski dim ili jaki mirisi) i respiratornim alergenima (grinje, polen, životinjska dlaka i dr.) Epizode otežanog disanja i sviranja u grudima mogu da prođu spontano ili posle primene lekova koji šire disajne puteve.
Fakti:
|
V. NEDELJKOVIĆ
