Već svi znamo da velike vrućene loše utiču na hronične bolesnike, na prvom mestu asmatičare. Svaki dan u redovnim vestima i Dnevniku u okviru vremenske prognoze slušamo upozorenje za hronične bolesnike, posebno astmatičare i srčane bolesnike.

Disanje i sparno vreme

Po ovako velikm vrućinama naše telo se bori da održi normalnu telesnu temperatutu a to  zahteva veću potrošnju kiseonika iz arterijske krvi. Pored udisanja toplog i vlažnog vazduha koji iritira disajne puteve i izaziva suženje bronhija i nakupljanje sluzi, veća potrošnja kiseonika iz arterijske krvi kod asmatičara uzrokuje ubrzano disanje. Zbog svega ovog se smanjuje prohodnost te dolazi do gušenja i poznatog „zviždanja“ u plućima.

Vrućina + ambrozija

Još jedna loša stvar koja asmatičarima u ovom periodu koja stvara tegobe je i korov ambrozija, čije je cvetanje već uzelo maha. Polen biljke (korova) ambozija je jedan od najčešćih alergena. Već smo da sada naučili da je astma alergijska bolest. Zabrinjavajuća je činjenica da se broj onih koji su preosetljivi na ambroziju, tj čestice polena ambrozije drastično povećava. Najteža komplikacija alergije na ambrozije jeste astma.

Najveće količine polena oslobađuje se tokom toplih, vetrovitih i suvih dana (vlažnost vazduha 30-40%), posebno u jutarnjim časovima. Zbog toga se u tom periodu ne preporučuje provetravanje prostorija. Vazduh je najčistiji posle polučasovne kiše, te je to najbolji period za šetnju ili trčanje.

Disajni put je jedinstven

Osobe sa sezonskim alergijama trebalo bi da dva do tri puta dnevno ispiraju nosne šupljine i na taj način uklone polen iz nosa. Uvak kada je reč o alergijskom rinitisu i astmi, moram da naglasim ono što naša dr. Dušica Jarić stalno podseća: da nikada ne smemo da zaboravima da je disajni put jednistven i da lečenjem alergijskog rinitisa ujedno sperčavamo i razvoj i pogoršanje stanja kod astme.

Postoji čitav niz lekova za ublažavanje simptoma alergijskog rinitisa koji se mogu naći u slobodnoj prodaji, ali njihov glavni nedostatak su neželjeni efekti. Važno je naglasiti da ovi lekovi mogu da uzrokuju znatan niz komplikacija ukoliko se kombiniju sa nekom drugom terapijom, te sa pre upotrebe bili kog preparata iz slobodne prodaje OBAVEZNO KONSULTUJETE SA LEKAROM.

Lekovi za lečenje alergijskog rinitisa

Najčešće korišćeni lekovi za lečenje alergijskog rinitisa su antihistaminici (mogu se kupiti u slobodnoj prodaji). Njihova glavana uloga je ublažavanje i zaustavljanje kijanja, curenja iz nosa i svraba, suzenja očiju. Ovi lekovi ne leče već samo ubalažavaju ili zaustavljaju simptome. Ovi lekovi mogu izazvati pospanost i umor, poremetiti koordinaciju pokreta, zatim suvoću usta, glavobolju, zamućen vid, bolu u želucu, mučninu i proliv,  lupanje srca, promene u glasu. Svi ovi simptomi prestaju odah po prestanku uzimanja antihistaminika. Kako bi izbegli neželjena dejsta najbolje je da o upotrebi antihistaminika porazgovarate sa lekarom, neka lekar bude taj koji je procenio da li treba uzeti antihistaminki ili ne.

Druga vrsta lekova čijoj su kupovini u slobodnoj prodaji skloni pacijenti sa alergijskim rinitisom su “obične” kapi za nos. Kapi za nos smanjuju začepljenje i otok sluznice nosa, olakšavaju oticanje sekreta i nelagodnost u području sinusa. I ovi lekovi (kapi) imaju neželjena dejstva u vidu iritacije, peckanja i svraba u nosu i kijanje i isušivanje sluznice nosa. Kapi za nos ne traba uzimati duže od 3 dana zaredom.

Konsultujte se sa alergologom i specijalstom za ORL

U slučaju alergijskog rinitisa najbolje je obratiti se specijalisti za ORL i alergologu koji će primeniti odgovarajući terapiju prema ARIA (Allergic Rhinitis and Impact on Asthma) smernicama.

Najefikasniji lekovi za lečenje alergijskog (sezonskog) rinitisa je sprej za nos koji sadrži kortikosteroide koji deluju protivzapaljenski. Sićišne čestice koje se rasprše u vaš nos pomažu da se smanji otok i nadražaj, svrab, kijanje, zapušenist ili curenje iz nosa.  Upotrebom nazalonog spreja sa kortikosteroidom otklanjamo upalu (inflamaciju) i time štitimo ceo disajni put, jer je nos “prvi ulaz” alergenima u naše disajne puteve. Ovakvoj vrsti leka (Nasonex, Flixonase) potrebno je nekoliko dana da počne da deluje i zbog toga je veoma važno da ga uzimate redovno i ne prekidate lečenje (čak i kad se osećate bolje) dok vam vaš lekar to ne kaže. Nikada nemojte povećavati dozu od one koju vam je lekar preporučio. Ako lek nema dejstva na vaše simptome, obavezno o tome obavestite lekara. U saradnji sa lekarom pronaćićete dozu koja će najbolje kontrolosati vaše simptome i biti bez štetnog dejstva.

Kako bi u ovo doba godine i pod ovakvim vremenskim uslovima sprečilo pogoršanje stanja sa astmom, najboljeje  pridržavati se praktičnih i jednostavnih saveta uz saradnju sa lekarom i poštovanju preporuke o preventivnoj terapiji i upotrebi odgovarajućih lekova.

Savet asmatičarima

Lagana ishrana

Da izbegavaju boravak van kuće od 10 do 18 časova. U tom periodu sa preporučuje mirovanje u umereno rashlađenim prostorijama uz nošenje odeće od prorodnih, laganih materijala (sintetika  sprečava isparavanje znoja što dovodi do pregrevanja organizma). Ishrana astmatičara po ovakvim vrućinama trebalo bi da se bazira pretežno na voću i povrću, jogurtu i voćnom jogurtu, ribi.  Češći, manji obroci koji nisu masni i mesnati, umesto teških poslastica uzeti manji sladoled , zatim dovoljan unos vode (najmanje 2 litre dnevno), šetnja u periodu kad nije velika vrućina i kad je koncentracija polena najniža.

Boravak na moru i planini

Mnogim osobama obolelim od alergijskih bolesti i astme pomaže i promena mesta boravka kao što je odlazak na more, planinu, vazdušne banje, slane pećine. Važno je naglasiti da osobe koje imaju urođenu sklonost ka alergijama na polen često i u novoj sredini “pronađu” nove alergne (drugih trava, drveća) na koje će reagovati.

Kako bi se što bolje zaštitili od pogoršanja disajnih tegoba po vrućini i dok cveta ambrozija, važno je da asmatičari redovno prate vremensku prognozu i dnevne izveštaje o količini polenskih zrnaca u vazduhu, ta na osnovu toga planiraju svoje aktivnosti. Ovo je često teško izvesti zbog naših svakodnevnih obaveza, ali ipak je važno znati kakvi nas uslovi čekaju pa spram toga prilagoditi i terapiju i maksimalno se zaštititi kako ne bi došlo da pogoršanja. Primera radi, osobe koje se bave telesnim aktivnostima u prirodi (i po ovakim uslovima ne traba zaboraviti na telesnu aktivnost, samo je treba prilagoditi), tokom vežbanja u prirodi udišu veće količine vazduha (toplog vazduha) i u organizam dospevaju veće količine alergena.

Fizička aktivnost

Zbog toga se po velikim vrućina i kad je koncentracija polena visoka preporučuje fizička aktivnost u umereno klimatizovanim prostorima, a šetnje i trčanje u večernjim satima i na mestima gde nema zelenih površina,tj gde ima najmanje korova. Naravno to ne znači da treba šetati i trčati po zagađenim bukevarima i prometnim ulicama gde će nas “ugušiti” izduvni gasovi iz automobila.  Intenzitet telesne aktivnosti treba prilagoditi vašim mogućnostima i trenutnom zdravstvenom stanju. U slučaju pogoršanja disajnih tegoba prekinuti sa vezbanjem, odmoriti se, istuširati, pa nastaviti kad se budete osećali bolje.

Po savetu dr. Gailena D. Maršala, direktora odelenja za alergijske bolesti univerziteta u Mičigenu, sintetički materijali često isprovociraju alergijsku reakciju, jer trenjem proizvode elektricitet koji privlači prašinu i polen. Odeća mora da bude od prirodnih materijala, najbolje pamuka i treba je često menjati.

Redovno tuširanje

Često tuširanje (ne pod kišobranom kao na ovoj simpatičnoj sličici) može ubalažiti alergiske reakcije, jer se polen iz kose, obrva, trepavica i tela može efikasno skinuti dobrim trljanjem i vodom. Češće tuširenje umereno toplom vodom pomeže i da se naše telo rashladi. Ne treba preterivati sa upotrebom gelova, pena i sapuna prilikom tuširanja, ponekad je dovoljno istuširati se samo običnom vodom.

Takođe je veoma važno češće menjenje posteljine, kao i joga vežbe pred spavanje, koje pored relaksacije pomažu da se savladaju korisne tehnike disnja koje doprinose povećanju kapaciteta pluća, što je za asmatičare veoma korisno. Joga vežbe ne zahtevaju fizički napor i veoma su korinse za osobe sa astmom kojima su drugi vidovi fizičke aktivnosti teški.

Šolja zelenog čaja

Japanski naučnici su otkrili da moćni antioksidant EGCG iz zelenig čaja može pospešiti imunološki odgovor organizma na čitav niz alergena. Znači preventivno popite šolju-dve zelenog čaja.

Sada kada imamo ove sve lepe informacije, interesuje nas kako vi podnosti ove vremenske prilike i da li polen ambrozije utiče na vas? Da li  je vaša astma pod kontrolom? Ukoliko imate bilo kakav savet ili pitanje podelite ga sa nama :)

Šta je koprivnjača?

Koprivnjača (urtikarija) alergijsko obolenje kože i jedna od najčešćih bolesti u dermatologiji. Obolenjes emanifestuje crvenim osipom različite veličine i oblika, slično kao kad se opečemo koprivom (odatle i potiče naziv koprivnjača). Crveni osp praćem bolom i svrabom, ponekad i oticanjme, može se pojaviti na bilo kom delu tela, u naletima, u trajanju od 24 do 72 sata. Urtikarija nastaje kao posledica oslobađanja histamina, jedinjenja iz ćelija, koje omogućavaju da krvni sudovi propuštaju tečnost u najdeblje slojeve kože. Obolenju su podložne osobe svih uzrasta, ali su učestalija kod žena.

Koji su simptomi koprivnjače?

Simptomi su pojava tvrdih, kružnih, ružičastih papula (urtika), blago izdignutih iznad nivoa kože, najčešće na udovima i licu. Može se seliti sa jednog mesta na drugo ili se spajati (konfluirati), stvarajući urtike velikih dimenzija. Ove promene na koži nastaju brzo, traju kratko, od nekoliko minuta do nekoliko sati, naizmenično se pojavljuju i nastaju ne ostavljajući nikakvog traga. Osip i svrab ponekad traju i duže (nekoliko dana), a u slučaju hroničnog oblika javljaju se periodično, mesecima. Koprivnjaču prate i drugi subjektivni simptomi kao što su bockanje i peckanje kože. Kod nekih osoba dolazi i do otoka mekih tkiva-kapaka, usana, jezika i dlanova. Bolest može zahvatiti i respiratorni, gastrointestinalni i kardiovaskularni sistem. Ponekad se javljaju i asmatični napadi, prolov, kijavinje, otok zglobova, otežano disanje i povišena telesna temperatura. U težim slučajevima može nastupiti i anafilaktički šok, čiji ishod može biti fatalan.

Šta su uzročnici?

Najčešći uzročnici koprivnjače jesu fizički faktori kao što su napor, stres, hladnoća, sunčevi zraci, solarijum, pritisak, nagnječenje, grebanje, zatim virusne infekcije, crevni paraziti, polen, prašina, grinje, ubodi i ujedi insekata, otrovi insekata, životinjske dlake, perje, razne vrste hrane, aditivu u hrani, lekovi, kozmetički preparati i hemijski proizvodi. Pojavljuju se često kod osoba koje pate od različitih vrsta alergija, kao što su polnska groznica, angioedema, alergija na lekove ili određenu vrstu hrane. Uprkos tome, u 50% slučajeva nemoguće je pronaći pravi “okidač”. Kod dece, urtikarija je najčešće povezana sa respiratornim infekcijama ili hranom. U novije vreme, kao još jedan od okidača naprijatnog crvenog osipa navodi se i hroničan stres.

Vrste urtikarija

Urtikarija se može javiti u periddu od nekoliko meseci do nekoliko godina. U odnosu na vreme trajanja i učestalot razlikuje se nekoliko oblika (vrsta) urtikarija.

Ukoliko se osip pojavi odmah nakon kontakta sa alergenom, reč je o akutnoj urtikariji koja treje do 6 nedelja. Obično je posledica alergije na hranu, lekove, prašinu i obično nestaje spontano ili uz lečenje.

Hronična urtikarija traje duže od 6 nedelja a uzrok je nepoznat-idiopatski. Hronični intermitentni oblik koprivnjače traje godinama, s tim da se osip javlja periodično. Namirnice koje najčešće uzrokuju pojavu ovog obolenja su lešnici, bademi, kikiriki, čokolada, jaja, riba, morski plodovi, paradajz, bobičasti voće, agrumi i mleko.

Holinergična urtikarija obično se javlja na trupu prilikom fizičkog napora, mahanička je najčešće uzrokovana iritacijom kože (nagnječenja, pritisci, grebanje), dok do solarne urtikarije dolazi usled izlaganja sunčevim zracima.

Urtikatiju mogu uzrokovati različiti alergeni hemijskog ili organoskog porekla (biljke, životinje, ubodi insekta, perje, dlaka).

Dijagnostika i lečenje

Prvi korak u lečneju ove alergijske reakcije svakako je odlazak lekaru specijalsti-dermatologu. Dijagnoza se postavlja prema izgledu kože, uz utvrđivanje da li je kod pacijenta ranije postojala određena vrsta alergije. U dijagnostikovanju pomažu laboratorijske analize koje će ukazati na opšte stanje organizma.

Ukoliko je neophodno, rade se u specifične analize, probe ekspozicije i elimenacije alergena, ali i imunološki i provokacioni testovi. Najvažnije je otkriti uzročnika alergije, a nakon toga primeniti terapiju medikamentima koji ublažavaju ili otklanjaju simptome koprivnjače.

Terapije je  u većini slučajeva simptomatska i obično se prvo prepisuje lečenje antihistaminicima (lekovi protiv alergijskih reakcija) ili kortikosteroidima u težim slučajevima. Lekovi se primenjuju individualno u zavisnoosti od tipa urtikarije i opšte kliničke slike pacijenta, što se utvrđuje na dermatološkom pregledu. NEMOJTE SAMI LEČITI KOPRIVNJAČU, ONO ŠTO JE POMOGLO VAŠEM KOMŠIJI, PRIJATELJU ILI ROĐAKU MOŽDA NIJE PRAVI IZBOR LEKA TA VAS! OBRATITE SE DERMATOLOGU, ON ĆE PROCENITI ŠTA TREBA DA KORISTITE.

Ukoliko se tačno odredi uzrok koprivnjače, prostupa se hiposenzibilizaciji (alergijska vakcinacija ili specifična imunološka terapija).

Važno je napomenuti da treba izbegavati češanje oteklina, jer može doći do širenja osipa, ali i infekcije kože i stvaranja ožiljaka.

Osim terapije odgovarajućim lekovima, u lečenju i prevenciji koprivnjače (urtikarije) vežnu ulogi ima ishrana.

Predlog  jelovnika

U slučaju koprivnjače najvažnije je izbegavati alergene i ubrzati njihovu eliminaciju iz organizma. Ukoliko koprivnjača traje duže vreme, trebalo bi pristupiti dijetalnoj ishrani i smanjiti unos belančevina (mleko, jaja, sir, riba) jer su oni najčešći nosioci alergena.

Namirnice uvoditi u ishranu sledećim redom:

1. dan -čaj sa šećerom

2. dan -pirinač na vodi, dvopek, keks bez jaja

3. dan -supa sa kuvanom piletinom, krompir

4. dan- barena teletina, jabuka

5. dan- kuvana govedina, zelena salata i šargarepa

6. dan-uvesti mleko ili jogurt

Napomena

Veoma je važno sprečiti oslobađanje histamina iz potkožnih ćelija (mastocita) za vreme trajanja alergijske reakcije. Osobe sklone koprivnjači iz ishrane treba da izbace namirnice koje dugo stoje, kao i podgrejana jela sa mesom, jer sadržev velike koločine histamina koji može pojačati reakciju organizma. Neophodno je izbegavati sireve, plavu ribu (skuša, sardela, haringa), konzervisnae namirnice i suhomesnate proizvode.

Šta je astma?

Astma je hronična upalna bolest disajnog sistema. Često započinje već u detinjstvu. Iako ponekad sama nestane, veliki je broj bolesnika ima ceo život.

Važna  odlika astme je trajna prisutnost upale bronhija. Hronično zahvaćeni upalom, disajni putevi posta­ju preosetljivi na nadražaje iz oko­line. Nakon što se izlože određenim nadražajima, disajni se putevi zbog grča muskulature, čepova sluzi i otoka sluznice sužavaju, a protok vazduha postaje ograničen. To suženje disajnih puteva po pravilu nije trajno, prolazi spontano ili primenom lekova.

Glavni  pokretači (trigeri) upale u disajnim putevima  (u genetski predis­poniranih osoba) su  specifični nadražaji (alergeni) i nespecifični nadražaji (duvanski dim, zagađen vazduh, hladan vazduh, fizički napor), kao i razne bakterijske i virusne upale disajnih puteva.

Šta je imuni sistem?

Imuni sistem je  temelj odbrane ljudskog organizma!

Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje. Teško oštećen imuni sistem nikako ne može da se izbori protiv bolesti  uprkos terapiji  najefikasnijim antibioticima i lekovima.

Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu.To su najčešće mikroorganizmi ( bakterije, virusi, gljivice ), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takve činioce nazivamo antigenima.Postoje milioni antigena koji među sobom mogu imati čak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih započinje reakciju zvanu imuni odgovor.Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.

Značaj probiotika u jačanju imunog sistema

Svedoci smo intenzivnih istraživanja koja ispituju povezanosti debelog creva, mikroflore i zdravlja, a čiji nam rezultati donose bogata saznanja. Debelo crevo se sve do kraja 20-og veka smatralo samo mestom gde se reapsorbuju joni i voda, i gde se sakuplja nesvarena hrana.

Međutim, postoji tesna veza između funkcionisanja debelog creva i zdravlja čoveka. A prvobitan razlog za to se može potražiti u kvalitetu brojnih biohemijskih procesa koji se odvijaju u crevima. Preovladavanje mikroorganizama koji izazivaju truljenje, štetne materije (na primer toksini, metan, amonijak, itd.) mogu da prouzrokuju pojavu nekih bolesti.

Eli Mečnikov (Eli Metchnikoff), naučnik nobelovac, otkrio je pre 70 godina da stanovništvo u nekim delovima Evrope u proseku duže žive nego drugde u svetu. Istražujući ovu zanimljivu pojavu, ustanovio je da se ishrana ljudi sa tih područja u velikoj meri zasniva na kiselom mleku, u čijem pripremanju odlučujuću ulogu ima jedna specifična „dobroćudna“ bakterija koju je on nazvao Lactobacilulus Bulgaricus. Kako su ljudi iz tih krajeva unosili mnogo kiselog mleka, njihovi organi za varenje kontinuirano su sadržali ovu bakteriju.

Dalja istraživanja su otkrila da postpji jedna druga bakterija, još efikasnija od Lactobacillus Bulgaricus, a to je Laktobacillus Acidophilus, koja se popularno naziva samo Acidofilusom. Ova bakterija može unutar probavbih organa da opstane čak 10 dana i duže. Ovo je značajan podatak zbog toga što većina korisnih (saprofitnih) bakterija crevne flore ugine vać nakon 4-5 dana, ukoliko im se kontinuirano ne obezbedi priliv mlečne kiseline ili mlečnog šećera (laktoze), koji pak može da se obezbedi posredstvom Acidofilusa.

U neposrednoj kao i daljoj mikrookolini Acidofilusa razvijaju se uslovi veoma nepovoljni za razvoj raznih štetnih mikrokoka, klostridija, coli bakterija i gljivica. Pored toga što obezbeđuje normalnu crevnu floru, Acidofilus ima još jednu povoljnu osobinu, on naime sintetiše jedan antibiotik relativno slabog dejsta, koji se naziva Kolicin (Colicin), ali koji je u nekim blažim oblicima crevnih infekcija dovoljno efikasan protiv uzročnika, tako da je lečenje antibioticima nepotrebno.

Acidofilus potpomaže i snižavanje nivoa holesterola u krvi, saučestvuje u procesu prerade i asimilacije mlečnog šećera (laktoze), belančevina, masti i aminomkiselina iz mleka. Ima određenu ulogu i u procesu sinteze vitamina B-grupe koji su neophodni u organizmu.

Ko uništava našu crevnu floru?

Antibiotici koji se unose oralno mahom uništavaju crevnu floru, pa stoga posle upotrebe antibiotika često dolazi do poremećaja ravnoteže crevne flore. To rezultira bujanjem nekih kvasnih gljivica, konkretno Candide Albicans, koja često izaziva proliv, zatvor ili neke druge smetnje u radu organa za varenje. Kao sporedan neželjeni efekat antibiotskog lečenja često nastaje naseljavanje organizma gljvicama. Gljivične promene mogu da nastanu u plućima, u ustima, na rukama, nogama, između prstiju, ispod noktiju i u vaginalnoj sluznici. Razvoj gljivica često nastaje i kao neželjeni efekat usled upotrebe inhalacionih kortikosterodia,  (zato posle inhalacije usta treba dobro isprati rastvorom sobe bikarbone i vode), sistemskih kortikosteroida i imunosupresivnih terapija (metotreksat). Sve ove promene mogu sa primenom Acidofilusa izlečiti za nekoliko nedelja.

Kao povoljan sporedni učinak Acidofilusa treba navesti i nestanak neprijatnog zadaha iz usta (foetor ex ore), koji je čest pratilac dispepsija usled poremećaja crevne flore.

Redovno uzimanje Acidofilusa obezbeđeuje opstajanje uravnotežene crevne flore, odnosno “čistoću creva”.

Nauka ne poznaje niti jedan soj Acidofilusa koji bi štetno delovao po zdravlje čoveka!

Najpovoljniji učinak uzimanja kapsula Acidofilusa je ako se uzima na prazan želudac.

Kako uneti “dobre” bakterije u organizam?

Dobre bakterije, odnosno probiotike možemo uneti u organizam putem kiselo-mlečnih proizvoda ili putem dodataka ishrani sa sadržajem probiotika.

Da li su sve bakterije mlečne kiseline probiotici?

Probiotici su vrsta dobroćudnih bakterija koje dospevaju u organizam putem hrane i u stanju su da se nastane i razmnože u crevnom traktu, gde ispoljavaju blagotvorno dekstvo na zdravlje domaćina. Pošto su probiotici ustvari  bakterije, oni se dele na nekoliko vrsta, na primer bifidobakterije i laktobacilli. Važno je napomenuti da nisu sve bakterije mlečne kiseline probiotici.

Šta su prebiotoci?

Dok reč probiotik označava samu bakteriju, prebiotik označava molekule ugljenih hidrata (tzv. Ologosahraida) koji predstavljaju hranu za probiotike.

Znači prebiotici nisu bakterije, već kompleksni ugljeni hidrati, koji su eksluzivna hrana probiotika. Ovi nakon unošenja takođe neoštećeni stižu do debelog creva, gde – zbog činjenice da se na ovom mestu sakuplja pretežno svarena hrana – vlada relativni nedostatak hranljivih materija, pa oni mogu poslužiti kao isključiva hrana korisnim bakterijama, i tako pomažu opstanak i razmnožavanje probiotika. Proizvodi koji pored probiotika sadrže i prebiotike, nazivaju se sinbioticima.

Često možemo pročitati da probiotici utiču na čitav imuni sistem! Kako je to moguće?

Rekacija imunog sistema na strane materije obično započinje na nekoj od unutrašnjih ili spoljašnjih telesnih površina. Pošto putem hrane dospevaju veće količine nepoznatih materija u organizam, nije slučajno da se u toku evolucije crevni trakt razvio kao jedna od najvažnijih graničnih površina između organizma i stranih materija koje u njega dospevaju iz spoljašnje sredine. Tako skoro 80%  ljudskog imunog sistema boravi u crevima, pa su zato zdrava creva od naročite važnosti. Probiotske bakterije su u stanju da potisnu štetne bakterije iz creva, a sa druge strane vrše i stimulaciju imunih ćelija fagocita, koje su zadužene za „čišćenje“ patogena.

Pored kiselo-mlečnih prozivoda koji sadrže probiotkse kulture postoji i niz savremenih preparata koji sadrže prohumane kombinacije probiotika, koje bilo ko, pa čak i deca mogu uzimati potpuno bezbedno.

Ipak, u slučaju bolesti digestativnog trakta treba konsultovati lekara.