Prema mišljenju lekara , naučnika i nutricionista deca koja jedu povrće, voće (odnos povrća i voća u toku dana treba da je 2:1) i ribu manje su podložna razjovu astme.

Istraživanje je sprovedeno anketom roditelja o prehrambenim navikama njihove dece, imaju li njihova deca simotome astme, odnosno sviranje u grudima, kašalj i eprzide teškog disanja (gušenja).

Što se tiče smanjenja rizika od astme pokazalo se da su povrće i voće veća zaštita u siromašnim zemljama, dok se riba pokazala boljom zaštitom u bogatijim zemljama. Isto tako pokazalo se da je konzumiranje tri ili više hamburgera nedeljno, rizik za razvoj astme samo kod dece iz bogatijih zemalja.

Rezultati istraživanja ukazuju da bi povrće I voće mogli pomoći u smanjivanju rizika od astme zbog zaštitnog efekta antioksidansa ivitamina C. Dok  masti u hamburgererima  burgerima povećavaju  rizik od razvoja astme.

Izvor: BBC

Kako stvari stoje kod nas?

Sprovela sam malu anketu među svojim prijateljima i poznanicima o prehrambenim navikama njihove dece i dobila zanimljive, ali i pomalo zabrinjavajuće odgovore:

- Trudimo se deca(dečaci 5 i 7 godina)  jedu povrće i voće, ali naša deca od voće vole samo banane, od povrća samo pečeni krompir. Često konzumiraju pizzu na parče.

-Moje dete ( 3,5 godine) jako slabo jede, najviše voli špagete sa kečapom, mesu kod kuće jako slabo jede, ali voli kad odemo na pljeskavicu.

-Trudim se da moja deca(devijčice 3 i 6 godina)  jedu kuvano, spremam raznovrsnu hranu, ali moram sate da provedam za stolom pored njih dok ne pojedu sve iz tanjira. Često jedu čips, smoki. Za hamburgere i pljeskavice nemam para, ali pizzu često pravim kod kuće.

-Moja ćerka (3 godine) jako slabo jede povrće, voće jedino u kolačinma sa puno krema. Hamburger ne jede, ali jede pomfrit i pizze na parče. Znam da nije zdravo, ali srećna kad pojede bilo šta.

-Zbog posla naša deca ( 6 godina blizanci)su često kod bake i deke. Moja majka im sprema raznovrsnu hranu, ali povrće u tanjiru slabo prolazi. Retko smo u prilici da odemo na pljeskavicu u lepinji ili hamburger. Veliki su “mesaroši”, sipaju kašiku španata i 2 šnicle. Od sezonskih salata jedu rotkvice, mladi luk i paradajz.

-Moj sin (8 godina) najradije jede testo sa sirom i krompirom. Od voća jede banane, breskve, trešnje i jagode.

Šarenije je zdravije. Neka vaša deca jedu vrše povrća i voća.

-Nisam zaposlena pa svaki dan imam kuvanu hranu za ručak. Spremam razno povrće uz malo meso i dosta salate. Moja straija ćerka (7 godina) jede sve redom, a mlađa (4 godne) brlja po tanjiru. Najviše voli kremić na hlebu i mleko. Starija jede voće, mlađa samo jabuke i jagode.

- Da bi moj sin ( 9 godina) unoeo bili kakvu hranu često jede pljeskavice u obližnjoj roštiljnici. Uz pljeskavicu uzme dosta kečapa, pavlake, majoneza, paradjza, luka, kupus salate. Kad mu sve to ponudim kod kuće, kaže “to nije to”

-Moja tri sina (stariji 8,5 godina, blizanci 6,5 godina) od malih nogu jedu sve redom. Nikada nisam kupovala dečije kašice i sokiće, sve sam sama spremala. Od povrća i voća jedu sve, nikada ne jedemo van kuće i brzu hranu. Ručak je obaveno kuvanje, doručak raznovrstan od jaja, sira, mleka, jogurta, viršle, paštete, nekada keks i mleko ili corn fleks. Za večeru pravim gibanicu, palačinke, moče od ostatka hleba, tople snedviče.

-Kad pitam decu da li žele neko voće obično kaže ne, ali kad im podmetnem tanjir sa oljuštenimi sečenim jabukama, breskvama, kasijama, narandžom, kivijem, pojedu sve. Sa povrćem kao što je grašak, boranija, španat, karfiol, đuveč od mešanog povrća nisu baš oduševljeni. Sirovu šargarepu, kalerabu, paradajz, rotkvice i mladi luk rado pojedu. Momci (11,5 i 14 godina) često traže pare za pljeskavicu za večeru. To im je kao večernji izlazak i jako se raduju kad sami prošetaju do hamburgerije i na ulici pojedu pljeskavicu u lepinji.

-Moja devojčica (2,5 godine) ima alergiju na proteine kravljeg mleka pa mučim muku sa njenom ishranom. Pomfrit, pohovane tikvice, to jedino što voli od povrća. Voće jede slabo, banane najčešće.

Da li vaša deca često konzumiraju hamburgere, pljeskavice u lepinji, pizze na parče? Da li imate muku da ih naterate da pojedu tanjir buranije, graška, španata…Koliko voćki pojedu dnevno i koju vrstu voća vaša deca rado jedu?

Slični tekstovi:

1. Sveže mleko smanjuje rizik od astme
2. Prvi edukativni seminar u okviru Programa kontrole astme
3. Ciljevi lečenja astme
4. Simptomi astme – kašalj
5. Tretman i terapija astme

Alergijsku reakciju može da izazove bilo šta, a intenzitet samih alergija može da varira od onih bezazlenih i iritantnih pa sve do onih opasnih po život.

Najbolje rešenje je upotreba preventivnih lekova kao što su Nasonex, Flixonase i sličnih.

Dlake životinja

Proteini koje luče štitne žlezde u koži životinja i oni koji se nalaze u njihovoj pljuvačci takođe mogu biti uzrok alergijskih reakcija kod nekih ljudi. Međutim, alergija ne mora odmah da se pojavi, već ona može polako da se razvija tokom dužeg vremenskog perioda, čak i do dve godine, a do potpunog nestanka simptoma dolazi tek mesecima nakon prekida kontakta sa životinjom.

Ukoliko je kućni ljubimac pokretač alergije, rešenje bi bilo da mu zabranite pristup spavaću sobu, izbegavate tepihe u stanu i redovno kupate ljubimca. Takođe bi vam od velike pomoći bilo i svakodnevno usisavanje prostorija.

Ako alergijske reakcije postanu potencijalno opasne po život, najbolje rešenje je ukloniti ljubimca iz kuće.

Svi kućni ljubimci sa dlakom ili krznom šire oko sebe majušne molekule, potencijalne alergene.   Oni se nalaze svuda, u njihovoj koži, pljuvačci, urinu…

Psi

Kada su psi u pitanju, bez obzira na to da li su kratkodlaki ili dugodlaki, mogu biti uzrok alergije nekog od ukućana.

Koliko dužina dlake utiče na jačinu alergije?

Smatra se da je dlaka koju vaši ljubimci ostavljaju za sobom, a na kojoj se nalaze i ostaci odbačene kože, zapravo glavni izazivač alergija. Količina dlake nije, međutim, od presudnog značaja. To znači da psi koji imaju dužu dlaku neće biti češći izazivači alergija od pasa koji imaju kratku dlaku. Neki ljudi su osetljiviji na kratkodlake pse, pa je samim tim i verovatnoća za pojavu alergije različita.

Koji se psi linjaju manje od drugih?

Iako ne postoji nijedna rasa pasa koja nije potencijalni izazivač alergije, to vas nikako ne treba odvratiti od čuvanja jednog ili više ljubimaca. Evo i kraćeg spiska američkog kluba obožavetelja pasa ljubimaca koji bi trebalo da budu manje opasni u pogledu izazivanja alergija: bedlington terijer, irski koker španiel, šnaucer, meksički bezdlaki pas,  francuska pudlica (ja sam je imala, veoma zahvalan pas, ne linja se, nema miris i nisam imala alergijskih reakcija na njegovu dlaku)

Individualne odlike pasa koje mogu uticati na alergiju

Kada je reč o tome u kojoj je meri pas alergijski opasan, u prvi plan se kao mnogo bitnije ističu individualne karakteristike samog psa, dok njegova rasa ili pol ostaju u drugom planu. Usled toga, oni psi koji imaju više peruti (odbacuju suvu kožu u većim količinama) u većoj meri šire supstance koje izazivaju alergiju. Čak postoje i rase kod kojih je to perutanje kože nasledno: koker španiel, labrador, zlatni retriver, nemački ovčar.

Mačke – česti izazivači alergija

Kao i kad je reč o psima, i među mačkama ne postoje one koje ne izazivaju alergiju. I mačija pljuvačka sadrži supstance koje pokreću alergiju. Kao i kod pasa, dužina dlake nije merilo jačine alergije. Neke rase mačaka, poput sibirske mačke i ruske plave mačke, smatraju se manje opasnim kad je reč o izazivanju alergije.

Najčešći simptomi alergije na kućne ljubimce

Alergije koje izazivaju kućni ljubimci imaju iste simptome kao i ostale alergije koje utiču na disajne puteve: jak i učestali kašalj, astma, svrab u predelu očiju, suzenje i crvenilo okiču, zapušen nos, curenje iz nosa, kijanje, svrab, kožni osipi.

Ukoliko je neko u porodici sklon alergijama, treba uraditi analizu i tako otkriti na koje je sve to supstance alergičan, jer uzrok ne mora da bude kućni ljubimac.

Kako možete umanjiti efekat alergije?

• Držite svog kućnog ljubimca što dalje od spavaće sobe
• Izvodite ga što češće u šetnju i igrajte se sa njim napolju.
• Posle svakog kontakta sa ljubimcem, obavezno operite ruke.
• Kupajte svog ljubimca barem jednom nedeljno.
• Redovno čistite tepihe i staze, kao i ostala mesta na kojima vaš kućni ljubimac provodi dosta vremena.

Kućni ljubimci ponekad mogu biti uzročnici alergije i ako ukućani na alergiju burno reaguju, ljubimce treba ukloniti iz kuće. Ukoliko nema alergije ukućana, onda, prema najnovijim istraživanjima, treba imati kućne ljubimce, jer oni razvijaju otpornost dece na mnoge bolesti, a psihološki u velikoj meri doprinose razvoju i vaspitanju dece. Pored toga, dokazano je da kućni ljubimci deluju umirujuće i otklanjaju stres u porodici.

Slični tekstovi:

1. Alergije i astma
2. Kućni poslovi i astma
3. Lečenje alergije i astme – iskustvo mama Sanje
4. Život bez alergije
5. Šta je astma?

MATERIJAL I METODE

U ambulanti dječjeg dispanzera Doma zdravlja Ulcinj izdvajana su djeca sa dijagno-zom astme koja je postavljena na osnovu kriterijuma datog od strane Američkog udruženja za pedijatrijsku pulmologiju iz 1995 godine. Analizom je obuhvaćeno 73 djece sa dijagnozom astme. Sva djeca su grupisana u lll grupe prema uzrastu: I grupa,0 – 3 godine, – 15, II grupa,3 – 7 godina – 30, III grupa,7 – 15 godina – 28. Kod sve djece rađene su kožne alergološke probe prick testom na inhalacione alergene: bakterije, buđ, kućna prašina, perje, duvan, dermatofagoides, polen drveća, dlaka psa, dlaka mačke, polen trave, polen korova. Kod sve djece su rađene kontrolne probe sa NaCL 0,9% i histaminom 0,1 mg/ml.

REZULTATI RADA

U prvoj grupi najčešći inhalacioni alergen je kućna prašina 6 (40%), dlaka psa 4 (27%), dermatofagoides 3 (20%), 2 je bilo bez alergije. U drugoj grupi najčešći inhalacioni alergen je dermatofagoides 18 (60%), kućna prašina 16 (53%), dlaka mačke 9 (30%), polen drveća 6 (20%), perje 4 (13%), dlaka psa 4 (13%), polen trava 1 (3,3%) i polen korova 1 (3,3%), buđ 1 (3,3%). U trećoj grupi najčešći inhalacioni alergen je dermatofagoides 22 (79%), kućna prašina 20 (72%), dlaka mačke

16 (57%), polen drveća 12 (42%), dlaka psa 9 (32%), polen trava 6 (22%), perje 5 (18%), buđ 3 (11%).

ZAKLJUČAK

Najčešći alergen kod djece do 3 godine je kućna prašina, a kod ostale dvije grupe je dermato-fagoides. Interesantno je da ni u jednoj grupi djece nije detektovana alergija na duvan.

Izvor: JZU DOM ZDRAVLJA “BOGDAN VUJOŠEVIĆ”, ULCINJ, CRNA GORA

Slični tekstovi:

1. Mali podsetnik o alergijama i astmi
2. Par reči o astmi u Pressu
3. Edukativni seminar o astmi sutra u Novom Sadu
4. Astma u jesen
5. Alergija i alergijski rinitis

Broj obolelih od astme je u stalnom porastu, zbog čega je astma dijagnostički i terapijski problem u našoj sredini. Svi konsenzusni dokumenti o lečenju astme sadrže segment o edukaciji bolesnika čime se potencira njen značaj i stavlja u ravnopravni položaj sa ostalim vidovima lečenja ove bolesti.

Edukacija je proces planiranog sticanja znanja o vrsti bolesti kako bi se osoba osposobila da donosi odluke na osnovu naučenih rešenja u vezi sa faktorima koji remete zdravlje.

Porast obolelih od astme i još uvek prisutna panikazbog postavljene dijagnoze astme, kao i predrasude da je astma veoma teška i “strašna ” bolest, strah od primene pumpica, kortikofobije ukazuju na potrebu sprovođenje kontinuirane medicinske edukacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i primeni koncepta samolečenja astme, formiranjem savetovališta za bolesnike sa astmom.

Dijagnoza astme postavlja se u Domovima zdravlja i dispanzerima za plućne bolesti a hitne slučajeve pogoršanja astme zbrinjava služba hitne medicinske pomoći. Lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je zato najpozvaniji da, kao deo tima, sprovodi kontinuiranu medicinsku edukacija bolesnika kroz odgovarajuća savetovališta.

Kao i u svakoj hroničnoj bolesti, tako i u astmi, osnovni preduslov za uspešno lečenje ili bolje reći “kontrolu” nije samo primena lekova, već edukacija i prava i tačna informacija. Astma se više od 10 godina dijagnostikuje i leči na osnovu GINA smernica, odnosno internacionalnih smernica koje su obuhvaćene u Globalnoj inicijativi za astmu sa ciljem da se u svim zemljama usvoji jedinstven način dijagnostike i lečenja koji će garantovati uspeh. Ove smernice definišu “šest koraka” u programu lečenja od kojih se kao prvi navodi “edukacija bolesnika sa ciljem da se uspostavi partnerski odnos u vodjenju bolesti”. U našoj zemlji 1998 godine objavljene su nacionalne smernice za dijagnostikovanje i lečenje astme u odraslih, a 2000 godina smernice za astmu u dečijem uzrastu.

Cilj edukacije: pružanje aktuelnih informacija o bolesti, bolje prihvatanje predložene terapije, pravilna tehnika primene aerosola, smanjenje učestalosti hospitalizacije, smanjenje troškova lečenja i stvranje partnerskog odnosa lekar-bolesnik.
Načini edukacije: predavanja zdravstvenih radnika, brošure, video kasete, kursevi, seminari, organizovanje “škole za bolesnike sa astmom”.

Svi oblici edukacije mogu se najjednostavnije sprovoditi kroz savetovališta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti timskim radom koji čine: lekar, medicinska sestra,psiholog i socijalni radnik.
U savetovalištu je najjednostvnije sprovesti organizovani pristup ovom problemu pravljenjem registra ovih bolesnika, edukacija ciljnih grupa, i uključivanje porodice i šire društvene zajednice.

Edukacija bolesnika i koncept samolečenja obezbedjuju maksimalnu efikasnost terapije, smanjenje troškova lečenja, smanjenje morbiditeta i mortaliteta od ove bolesti, čime se opravdava potreba postojanje ovakvih savetovališta.

Slični tekstovi:

1. Osnovni principi lečenja astme
2. Kretanje vrednosti FEV1 tokom lečenja astme izazvane naporom
3. Filozofija lečenja astme
4. Ciljevi lečenja astme
5. Astma

Ustanovljeno je da ne postoji povezanost između ovih obolenja i nivoa vitamina A, ali otkriveno je i da su ispitanici sa većom količinom vitamina E u krvi izloženi 60% manjem riziku od pojave ekcema u odnosu na decu koja imaju nizak sadržaj ovog vitamina.

Ipak, još nije precizno utvrđeno iz kog razloga razloga prisustvo vitamina E u krvi smanjuje rizik od ekcema, ali japanski tim pretpostavlja da je to zbog njegovih antioksidantnih svojstva, kao i činjenice da deluje podsticajno na imunološki sistem.

Slični tekstovi:

1. Vitamin D i astma
2. Poštedite decu duvana!
3. Sirupi za kašalj omamljuju decu
4. ISHRANA I SUPLEMENTACIJA
5. Koji sport izabrati?

Astma je hronična bolest što podrazumeva kontinuirano praćenje i dugotrajno lečenje.To se mora objasniti roditelju, odnosno pacijentu zbog saradnje i uspešnog lečenja.

U astmi se koriste dve grupe lekova:

1. Lekovi za lečenje akutnog napada ( za otklanjanje bronhoopstrukcije )
2. Lekovi za prevenciju ( za kontrolu bolesti )

Lekovi za lečenje akutnog napada

• bronhodilatatore
• protivzapaljenske lekove

Bronhodilatatori

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

• Kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )
• Antiholinergici (Berodual )
• Kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem):

• neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable
• dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

• da su disajni putevi prolazni
• pravilna tehnika uzimanja leka
• da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

• merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola
• inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )
• inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

Najbolje je pumpice uzimati preko komora, jer se tako izbegava gubitak velike doze leka zbog nekoordinacije udah-pritisak a i čestice večeg promera koje ne prodiru u male disajne puteve istalože se na zidove komore tako da se udahne samo aktivni deo aerosola. Za manju decu koriste se komore sa maskom za lice a za veću sa nastavkom za usta.

Kortikosteroidi

Hormonski preparati, najćešce se daje Prednizon, Prednizolon i Metilprednizolon

Oni deluju protivzapaljenski, znači smanjuju otok sluznice i stvaranje sekret i daju se ukoliko nije nastupilo poboljšanje nakon primene bronhodilatatora koji su inicijalna terapija. U fazi akutnog napada treba ih dati na usta ili putem injekcija (u obliku spreja daju se samo u profilaksi). Oni su moćni lekovi i njihovo ne davanje ili davanje u malim dozama, zbog straha od neželjnih dejstava nema opravdanja jer se rizikuje napredovanje napada odnosno masivne bronhoopstrukcije i poremećaja gasne razmene na nivou alveola. Posledica je smanjenje koncentracija kiseonika u krvi, odnosno povećanje ugljen dioksida i razvoja hipoksije, odnosno hiperkapnije.

U toku lečenja akutnog napada cilj nam je :

• da što brže otklonimo opstrukciju disajnih puteva
• da sprečimo poremećaj gasne razmene
• da izvedemo pacijenta iz teškog stanja.

Lekovi koji su beskorisni u akutnom napadu:

• antibiotici
• ekpektoransi (lekovi za izbacivanje sekreta)
• antitusici i sedativi koji su zabranjeni
• antihistaminici.

Lekovi za prevenciju (za kontrolu bolesti)

Za sada za lečenje astme ne postoji kauzalna terapija, odnosno lek koji bi izlečio astmu. Pored lečenja akutnog napada, postoje lekovi kojima možemo kontrolisati bolest a to znači:

• da su pogoršanja retka (egzacerbacija akutnih napada )
• da su hronični simptomi minimalni
• da je plućna funkcija normalnih ili što bliže normalnim vrednostima
• da je dobro tolerisanje fizickog napora
• da je svakodnevna aktivnost, odnosno kvalitet života što bolji
• da su što manji neželjeni efekti date terapije
• da je što manji mortalitet (broj smrtnih slučajeva )

Profilakticki lekovi:

Protivzapaljenski lekovi

Inhalacioni kortikosteroidi

To je najefikasnija grupa lekova,najjačeg protivzapaljenskog dejstva. Smirivanjem zapaljenja oni smanjuju učestalost akutnog napada, ublažavaju hronične simptome, snižavaju bronhijalnu hiperreaktivnost,povećavaju plućnu funkciju i kvalitet života.

Upotreba putem sprejova u dozvoljenim dozama smanjuje sistemska neželjna dejstva a upotreba putem komora i ispiranje usta vodom nakon upotrebe sprečava kandidijazu ( gljivicnu infekciju usne duplje). Inhalatornu terapiju treba primenjivati diskontinuirano, najćešce u proleće  i jesen kada su prisutni i okidači i favorizujući faktori. Praksa je pokazala, da u tom stepenastom načinu lečenja bolji su rezultati ako se počne sa većim dozama i davanjem više puta dnevno uz postepeno smanjenje i jednog i drugog sa poboljšanjem do doze održavanja.

Dugodelujuci bronhodilatatori

Serevent (Salmeterol i Formoterol)

Oni nemaju protivzapaljenski efekat pa se ne primenjuju kao monoterapija već u kombinaciji sa kortokosteroidima (kombinovane pumpice Symbicort, Seretide ). Ne treba zaboraviti njihove neželjene efekte (lupanje srca, mišicni tremor, glavobolja, anksioznost )

Sporooslobadajuci teofilinski preparati

Durofilin, Aminofilin

Imaju bronhodilatatorno a manje antizapaljensko dejstvo. Daju se oralno (u vidu tableta) ili putem injekcija najčešce u infuziji. Imaju malu terapijsku širinu, odnosno mogućnost predoziranja. Neželjna dejstva su glavobolja,nesanica,poremećaj koncentracije, lupanje srca.

Antagonisti leukotrijena

Montelukast (Singulair)

Retko se daju  kao monoterapija, već u kombinaciji sa inhalacionim  kortikosteroidima.

Natrijum kromoglikat (Intal) i Nedokromil natrijum

Stari lek, skromnog protivzapaljenskog dejstva, nedovoljno proučenog mehanizma ali male toksičnosti.

Ketotifen (Galitifen)

Mehanizam dejstva nedovoljno poznat, misli se da stabilizuje membrane mastocita, neki ga ubrajaju u antihistaminike,ima efekta u lakšim oblicima, neželjene pojave su povecane telesne težine i sedacija.

Imunoterapija

Specificna hiposenzibilizacija kontraverzna je u dečjem uzrastu pogotovo ispod 5 godina. Imunotreapija se sastoji u ubrizgavanju pod kožu manjih količina alergena. Na ovaj način se telo navikava na prisustvo supstanci. Važno je precizno utvrditi na koju vrstu alergena pacijent ima reakciju. Imunoterapija pomaže da se organizam izbori sa preosetljivošću na oderđeni alergen, ali je teško izvodljiva kod osoba koji reaguju na veći broj alergena.

Nespecificne bakterijske vakcine su potpuno beskorisne u preventive astme a i kao metod za “jačanje imuniteta”

Akupunktura je bez uticaja na kontrolu astme a diskutabilna je i njena bronhodilatacija, bez uticaja je na zapaljenje.

Čajevi i biljni ekstrati su bez profilaktickog dejstva, mogu da deluju i štetno kao alergeni a neki imaju i mitogenu ulogu.

Klimatsko lečenje: povoljna klima za asmatičare je suv i topao vazduh bez aerozagadenja (vazduh sličan u pustinjama .) Kod nas se najviše preporučuje duži boravak na moru od 3-6 meseci (ko to može!?) . Često menjanje klime može da vodi pogoršanju jer predstavlja stres za pluća.

Astma  sport i ishrana

Piramida ishrane (klik)

Fizička aktivnost se danas smatra vidom lečenja astme jer se dete pravilno fizički razvija a i ne izdvaja se od ostale dece što deluje i povoljno na  psihu deteta. Bavljene sportom podrazumeva u fazi mirovanja bolesti. Izbegavati sport koji zahteva ubrzano i plitko disanje i bavljenje pri hladnom i vlažnom vremenu.

Najviše se preporucuje plivanje pri čemu se angažuje celokupna muskulatura, kao i sportovi koji imaju fazu aktivacije i fazu mirovanja. Sportske aktivnosti treba da bude spram mogućnosti kompletnog stanja deteta (pacijenta). Mnogi učesnici Olimpijskih igara, kao i neki slavni fudbaleri, teniser, maratoci, vaterpolisti su asmatičari.

Da bi se organizam uspešno borio protiv alergena, potrebno je unositi dovoljno vitamina B, C, E, D i A, kao i kalcijuma i magnezijuma, zatim cinka. U ishranu treba uključiti integralne žitarice, mahunerke, veće količine povrća, voće, posno meso i ribu (losos, skuša), mlečne proizvode sa manjim procentom masti, do tri jajeta nedeljno.

Izbegavati veću količinu slatkiša, grickalice tipa Čipsa i Smokija, konzervisanu i masnu hranu, pohovana jela i pržena u dubokom ulju, kao i gazirene napitke. Preporučuje se konzumiranje lanenog semena, šljiva i suvih smokava, jer podstiču čišćenje organizma preko creva. Piti dovoljne količine tečnosti, najbolje vode (najmanje 2 litre dnevno). Voda pomaže da se sluz raredi i lakše izbaci iz organizma.

Slični tekstovi:

1. Inhalatorna terapija – istina i zablude
2. Preventivna terapija za nekontrolisanu astmu
3. Tretman i terapija astme
4. ISHRANA I SUPLEMENTACIJA
5. Inhalatorna terapija

Ako niste zadovoljni vašim lekarom ili ustanovom u kojoj se lečite, menjajte ustanovu ili lekara i pronađite lekara sa kojim možete da ostvarite partnerski odnos, koji će vas edukovati o vašoj bolest, koji leči po GINA smernicama (Globalna Inicijativa za Lečenje Astme) i koji će vam na osnovu vašeg stanja prepisati terapjiu prema GINA smernicama i vaša astma će biti pod kontrolom.

Uz pravu terapiju zaboravićete šta su brzodelujući bronhodilatatori i pogoršanje disajnih tegoba, odalzak u urgentne centre i bolnicu. To nam poručuje Zorica i hvala joj što je svoje iskustvo podelila sa nama.

Bilo bi šteta da iskustvo i poruka koju nam upućuje gospođa Zorica ostane “zarobljeno” samo kao komentar.

Zorica, dugogodišnji astmatičar, nam priča

Pozdrav svima,

Želim samo da prokomentarišem lekove koje ja uzimam. Imam astmu već 15 godina i smatram da do izvesnog vremena nisam imala adekvatno lečenje. Svaka 3-4 meseca sam bila u bolnici na aminofilinu i urbazonu. Koristila sam Ventolin pumpicu veoma često – čak nekoliko puta na dan, odnosno svaki put kada sam malo aktivnija (žurim na bus, igram se sa detetom…).

Medjutim, od kada sam promenila ustanovu za lečenje i od kada mi je doktorka uvela Singular 10mg i Symbicort stanje se promenilo. Od oktobra meseca nijednom nisam uzela Ventolin pumpicu, nemam potrebu za njom. Symbicort uzimam 2 puta, ujutru i uveče, a Singular uveče. Osećam se mnogo bolje i već me hvata panika kako ce biti kada prestanem sa Singularom, jer doktorka kaze da se on uzima godinu dana i šta je uradio u tom periodu- uradio je, više nema potrebe.

Moj tekst je malo duži, ali želela sam da kažem da je u mom slučaju kombinacija Singulara i Symbocorta pun pogodak.

Slični tekstovi:

1. Lečenje po GINA standardima deteta sa astmom
2. Majka Milina savetuje vežbicu koju radi i svojim ćerkicama
3. Symbicort pumpica za kontrolu astme
4. Slađana priča o svojoj ćerkici
5. Terapija

Disanje i sparno vreme

Po ovako velikm vrućinama naše telo se bori da održi normalnu telesnu temperatutu a to  zahteva veću potrošnju kiseonika iz arterijske krvi. Pored udisanja toplog i vlažnog vazduha koji iritira disajne puteve i izaziva suženje bronhija i nakupljanje sluzi, veća potrošnja kiseonika iz arterijske krvi kod asmatičara uzrokuje ubrzano disanje. Zbog svega ovog se smanjuje prohodnost te dolazi do gušenja i poznatog „zviždanja“ u plućima.

Vrućina + ambrozija

Još jedna loša stvar koja asmatičarima u ovom periodu koja stvara tegobe je i korov ambrozija, čije je cvetanje već uzelo maha. Polen biljke (korova) ambozija je jedan od najčešćih alergena. Već smo da sada naučili da je astma alergijska bolest. Zabrinjavajuća je činjenica da se broj onih koji su preosetljivi na ambroziju, tj čestice polena ambrozije drastično povećava. Najteža komplikacija alergije na ambrozije jeste astma.

Najveće količine polena oslobađuje se tokom toplih, vetrovitih i suvih dana (vlažnost vazduha 30-40%), posebno u jutarnjim časovima. Zbog toga se u tom periodu ne preporučuje provetravanje prostorija. Vazduh je najčistiji posle polučasovne kiše, te je to najbolji period za šetnju ili trčanje.

Disajni put je jedinstven

Osobe sa sezonskim alergijama trebalo bi da dva do tri puta dnevno ispiraju nosne šupljine i na taj način uklone polen iz nosa. Uvak kada je reč o alergijskom rinitisu i astmi, moram da naglasim ono što naša dr. Dušica Jarić stalno podseća: da nikada ne smemo da zaboravima da je disajni put jednistven i da lečenjem alergijskog rinitisa ujedno sperčavamo i razvoj i pogoršanje stanja kod astme.

Postoji čitav niz lekova za ublažavanje simptoma alergijskog rinitisa koji se mogu naći u slobodnoj prodaji, ali njihov glavni nedostatak su neželjeni efekti. Važno je naglasiti da ovi lekovi mogu da uzrokuju znatan niz komplikacija ukoliko se kombiniju sa nekom drugom terapijom, te sa pre upotrebe bili kog preparata iz slobodne prodaje OBAVEZNO KONSULTUJETE SA LEKAROM.

Lekovi za lečenje alergijskog rinitisa

Najčešće korišćeni lekovi za lečenje alergijskog rinitisa su antihistaminici (mogu se kupiti u slobodnoj prodaji). Njihova glavana uloga je ublažavanje i zaustavljanje kijanja, curenja iz nosa i svraba, suzenja očiju. Ovi lekovi ne leče već samo ubalažavaju ili zaustavljaju simptome. Ovi lekovi mogu izazvati pospanost i umor, poremetiti koordinaciju pokreta, zatim suvoću usta, glavobolju, zamućen vid, bolu u želucu, mučninu i proliv,  lupanje srca, promene u glasu. Svi ovi simptomi prestaju odah po prestanku uzimanja antihistaminika. Kako bi izbegli neželjena dejsta najbolje je da o upotrebi antihistaminika porazgovarate sa lekarom, neka lekar bude taj koji je procenio da li treba uzeti antihistaminki ili ne.

Druga vrsta lekova čijoj su kupovini u slobodnoj prodaji skloni pacijenti sa alergijskim rinitisom su “obične” kapi za nos. Kapi za nos smanjuju začepljenje i otok sluznice nosa, olakšavaju oticanje sekreta i nelagodnost u području sinusa. I ovi lekovi (kapi) imaju neželjena dejstva u vidu iritacije, peckanja i svraba u nosu i kijanje i isušivanje sluznice nosa. Kapi za nos ne traba uzimati duže od 3 dana zaredom.

Konsultujte se sa alergologom i specijalstom za ORL

U slučaju alergijskog rinitisa najbolje je obratiti se specijalisti za ORL i alergologu koji će primeniti odgovarajući terapiju prema ARIA (Allergic Rhinitis and Impact on Asthma) smernicama.

Najefikasniji lekovi za lečenje alergijskog (sezonskog) rinitisa je sprej za nos koji sadrži kortikosteroide koji deluju protivzapaljenski. Sićišne čestice koje se rasprše u vaš nos pomažu da se smanji otok i nadražaj, svrab, kijanje, zapušenist ili curenje iz nosa.  Upotrebom nazalonog spreja sa kortikosteroidom otklanjamo upalu (inflamaciju) i time štitimo ceo disajni put, jer je nos “prvi ulaz” alergenima u naše disajne puteve. Ovakvoj vrsti leka (Nasonex, Flixonase) potrebno je nekoliko dana da počne da deluje i zbog toga je veoma važno da ga uzimate redovno i ne prekidate lečenje (čak i kad se osećate bolje) dok vam vaš lekar to ne kaže. Nikada nemojte povećavati dozu od one koju vam je lekar preporučio. Ako lek nema dejstva na vaše simptome, obavezno o tome obavestite lekara. U saradnji sa lekarom pronaćićete dozu koja će najbolje kontrolosati vaše simptome i biti bez štetnog dejstva.

Kako bi u ovo doba godine i pod ovakvim vremenskim uslovima sprečilo pogoršanje stanja sa astmom, najboljeje  pridržavati se praktičnih i jednostavnih saveta uz saradnju sa lekarom i poštovanju preporuke o preventivnoj terapiji i upotrebi odgovarajućih lekova.

Savet asmatičarima

Lagana ishrana

Da izbegavaju boravak van kuće od 10 do 18 časova. U tom periodu sa preporučuje mirovanje u umereno rashlađenim prostorijama uz nošenje odeće od prorodnih, laganih materijala (sintetika  sprečava isparavanje znoja što dovodi do pregrevanja organizma). Ishrana astmatičara po ovakvim vrućinama trebalo bi da se bazira pretežno na voću i povrću, jogurtu i voćnom jogurtu, ribi.  Češći, manji obroci koji nisu masni i mesnati, umesto teških poslastica uzeti manji sladoled , zatim dovoljan unos vode (najmanje 2 litre dnevno), šetnja u periodu kad nije velika vrućina i kad je koncentracija polena najniža.

Boravak na moru i planini

Mnogim osobama obolelim od alergijskih bolesti i astme pomaže i promena mesta boravka kao što je odlazak na more, planinu, vazdušne banje, slane pećine. Važno je naglasiti da osobe koje imaju urođenu sklonost ka alergijama na polen često i u novoj sredini “pronađu” nove alergne (drugih trava, drveća) na koje će reagovati.

Kako bi se što bolje zaštitili od pogoršanja disajnih tegoba po vrućini i dok cveta ambrozija, važno je da asmatičari redovno prate vremensku prognozu i dnevne izveštaje o količini polenskih zrnaca u vazduhu, ta na osnovu toga planiraju svoje aktivnosti. Ovo je često teško izvesti zbog naših svakodnevnih obaveza, ali ipak je važno znati kakvi nas uslovi čekaju pa spram toga prilagoditi i terapiju i maksimalno se zaštititi kako ne bi došlo da pogoršanja. Primera radi, osobe koje se bave telesnim aktivnostima u prirodi (i po ovakim uslovima ne traba zaboraviti na telesnu aktivnost, samo je treba prilagoditi), tokom vežbanja u prirodi udišu veće količine vazduha (toplog vazduha) i u organizam dospevaju veće količine alergena.

Fizička aktivnost

Zbog toga se po velikim vrućina i kad je koncentracija polena visoka preporučuje fizička aktivnost u umereno klimatizovanim prostorima, a šetnje i trčanje u večernjim satima i na mestima gde nema zelenih površina,tj gde ima najmanje korova. Naravno to ne znači da treba šetati i trčati po zagađenim bukevarima i prometnim ulicama gde će nas “ugušiti” izduvni gasovi iz automobila.  Intenzitet telesne aktivnosti treba prilagoditi vašim mogućnostima i trenutnom zdravstvenom stanju. U slučaju pogoršanja disajnih tegoba prekinuti sa vezbanjem, odmoriti se, istuširati, pa nastaviti kad se budete osećali bolje.

Po savetu dr. Gailena D. Maršala, direktora odelenja za alergijske bolesti univerziteta u Mičigenu, sintetički materijali često isprovociraju alergijsku reakciju, jer trenjem proizvode elektricitet koji privlači prašinu i polen. Odeća mora da bude od prirodnih materijala, najbolje pamuka i treba je često menjati.

Redovno tuširanje

Često tuširanje (ne pod kišobranom kao na ovoj simpatičnoj sličici) može ubalažiti alergiske reakcije, jer se polen iz kose, obrva, trepavica i tela može efikasno skinuti dobrim trljanjem i vodom. Češće tuširenje umereno toplom vodom pomeže i da se naše telo rashladi. Ne treba preterivati sa upotrebom gelova, pena i sapuna prilikom tuširanja, ponekad je dovoljno istuširati se samo običnom vodom.

Takođe je veoma važno češće menjenje posteljine, kao i joga vežbe pred spavanje, koje pored relaksacije pomažu da se savladaju korisne tehnike disnja koje doprinose povećanju kapaciteta pluća, što je za asmatičare veoma korisno. Joga vežbe ne zahtevaju fizički napor i veoma su korinse za osobe sa astmom kojima su drugi vidovi fizičke aktivnosti teški.

Šolja zelenog čaja

Japanski naučnici su otkrili da moćni antioksidant EGCG iz zelenig čaja može pospešiti imunološki odgovor organizma na čitav niz alergena. Znači preventivno popite šolju-dve zelenog čaja.

Sada kada imamo ove sve lepe informacije, interesuje nas kako vi podnosti ove vremenske prilike i da li polen ambrozije utiče na vas? Da li  je vaša astma pod kontrolom? Ukoliko imate bilo kakav savet ili pitanje podelite ga sa nama :)

Slični tekstovi:

1. Kako se daje dijagnoza astme
2. Kako (ne)lečiti astmu!?!
3. Pridruženost hroničnog rinitisa kod obolelih od astme
4. Kako ojačati pluća uz ručak
5. Kako da se pravilno izborite sa kijavicom

Koprivnjača (urtikarija) alergijsko obolenje kože i jedna od najčešćih bolesti u dermatologiji. Obolenjes emanifestuje crvenim osipom različite veličine i oblika, slično kao kad se opečemo koprivom (odatle i potiče naziv koprivnjača). Crveni osp praćem bolom i svrabom, ponekad i oticanjme, može se pojaviti na bilo kom delu tela, u naletima, u trajanju od 24 do 72 sata. Urtikarija nastaje kao posledica oslobađanja histamina, jedinjenja iz ćelija, koje omogućavaju da krvni sudovi propuštaju tečnost u najdeblje slojeve kože. Obolenju su podložne osobe svih uzrasta, ali su učestalija kod žena.

Koji su simptomi koprivnjače?

Simptomi su pojava tvrdih, kružnih, ružičastih papula (urtika), blago izdignutih iznad nivoa kože, najčešće na udovima i licu. Može se seliti sa jednog mesta na drugo ili se spajati (konfluirati), stvarajući urtike velikih dimenzija. Ove promene na koži nastaju brzo, traju kratko, od nekoliko minuta do nekoliko sati, naizmenično se pojavljuju i nastaju ne ostavljajući nikakvog traga. Osip i svrab ponekad traju i duže (nekoliko dana), a u slučaju hroničnog oblika javljaju se periodično, mesecima. Koprivnjaču prate i drugi subjektivni simptomi kao što su bockanje i peckanje kože. Kod nekih osoba dolazi i do otoka mekih tkiva-kapaka, usana, jezika i dlanova. Bolest može zahvatiti i respiratorni, gastrointestinalni i kardiovaskularni sistem. Ponekad se javljaju i asmatični napadi, prolov, kijavinje, otok zglobova, otežano disanje i povišena telesna temperatura. U težim slučajevima može nastupiti i anafilaktički šok, čiji ishod može biti fatalan.

Šta su uzročnici?

Najčešći uzročnici koprivnjače jesu fizički faktori kao što su napor, stres, hladnoća, sunčevi zraci, solarijum, pritisak, nagnječenje, grebanje, zatim virusne infekcije, crevni paraziti, polen, prašina, grinje, ubodi i ujedi insekata, otrovi insekata, životinjske dlake, perje, razne vrste hrane, aditivu u hrani, lekovi, kozmetički preparati i hemijski proizvodi. Pojavljuju se često kod osoba koje pate od različitih vrsta alergija, kao što su polnska groznica, angioedema, alergija na lekove ili određenu vrstu hrane. Uprkos tome, u 50% slučajeva nemoguće je pronaći pravi “okidač”. Kod dece, urtikarija je najčešće povezana sa respiratornim infekcijama ili hranom. U novije vreme, kao još jedan od okidača naprijatnog crvenog osipa navodi se i hroničan stres.

Vrste urtikarija

Urtikarija se može javiti u periddu od nekoliko meseci do nekoliko godina. U odnosu na vreme trajanja i učestalot razlikuje se nekoliko oblika (vrsta) urtikarija.

Ukoliko se osip pojavi odmah nakon kontakta sa alergenom, reč je o akutnoj urtikariji koja treje do 6 nedelja. Obično je posledica alergije na hranu, lekove, prašinu i obično nestaje spontano ili uz lečenje.

Hronična urtikarija traje duže od 6 nedelja a uzrok je nepoznat-idiopatski. Hronični intermitentni oblik koprivnjače traje godinama, s tim da se osip javlja periodično. Namirnice koje najčešće uzrokuju pojavu ovog obolenja su lešnici, bademi, kikiriki, čokolada, jaja, riba, morski plodovi, paradajz, bobičasti voće, agrumi i mleko.

Holinergična urtikarija obično se javlja na trupu prilikom fizičkog napora, mahanička je najčešće uzrokovana iritacijom kože (nagnječenja, pritisci, grebanje), dok do solarne urtikarije dolazi usled izlaganja sunčevim zracima.

Urtikatiju mogu uzrokovati različiti alergeni hemijskog ili organoskog porekla (biljke, životinje, ubodi insekta, perje, dlaka).

Dijagnostika i lečenje

Prvi korak u lečneju ove alergijske reakcije svakako je odlazak lekaru specijalsti-dermatologu. Dijagnoza se postavlja prema izgledu kože, uz utvrđivanje da li je kod pacijenta ranije postojala određena vrsta alergije. U dijagnostikovanju pomažu laboratorijske analize koje će ukazati na opšte stanje organizma.

Ukoliko je neophodno, rade se u specifične analize, probe ekspozicije i elimenacije alergena, ali i imunološki i provokacioni testovi. Najvažnije je otkriti uzročnika alergije, a nakon toga primeniti terapiju medikamentima koji ublažavaju ili otklanjaju simptome koprivnjače.

Terapije je  u većini slučajeva simptomatska i obično se prvo prepisuje lečenje antihistaminicima (lekovi protiv alergijskih reakcija) ili kortikosteroidima u težim slučajevima. Lekovi se primenjuju individualno u zavisnoosti od tipa urtikarije i opšte kliničke slike pacijenta, što se utvrđuje na dermatološkom pregledu. NEMOJTE SAMI LEČITI KOPRIVNJAČU, ONO ŠTO JE POMOGLO VAŠEM KOMŠIJI, PRIJATELJU ILI ROĐAKU MOŽDA NIJE PRAVI IZBOR LEKA TA VAS! OBRATITE SE DERMATOLOGU, ON ĆE PROCENITI ŠTA TREBA DA KORISTITE.

Ukoliko se tačno odredi uzrok koprivnjače, prostupa se hiposenzibilizaciji (alergijska vakcinacija ili specifična imunološka terapija).

Važno je napomenuti da treba izbegavati češanje oteklina, jer može doći do širenja osipa, ali i infekcije kože i stvaranja ožiljaka.

Osim terapije odgovarajućim lekovima, u lečenju i prevenciji koprivnjače (urtikarije) vežnu ulogi ima ishrana.

Predlog  jelovnika

U slučaju koprivnjače najvažnije je izbegavati alergene i ubrzati njihovu eliminaciju iz organizma. Ukoliko koprivnjača traje duže vreme, trebalo bi pristupiti dijetalnoj ishrani i smanjiti unos belančevina (mleko, jaja, sir, riba) jer su oni najčešći nosioci alergena.

Namirnice uvoditi u ishranu sledećim redom:

1. dan -čaj sa šećerom

2. dan -pirinač na vodi, dvopek, keks bez jaja

3. dan -supa sa kuvanom piletinom, krompir

4. dan- barena teletina, jabuka

5. dan- kuvana govedina, zelena salata i šargarepa

6. dan-uvesti mleko ili jogurt

Napomena

Veoma je važno sprečiti oslobađanje histamina iz potkožnih ćelija (mastocita) za vreme trajanja alergijske reakcije. Osobe sklone koprivnjači iz ishrane treba da izbace namirnice koje dugo stoje, kao i podgrejana jela sa mesom, jer sadržev velike koločine histamina koji može pojačati reakciju organizma. Neophodno je izbegavati sireve, plavu ribu (skuša, sardela, haringa), konzervisnae namirnice i suhomesnate proizvode.

Slični tekstovi:

1. Alergo test – Prick kožni testovi
2. Alergija na sunce-pripremo se blagovremeno
3. Pomoć kod urtikarije
4. Alergija i astma – epizode
5. Dijagnoza

Astma je hronična upalna bolest disajnog sistema. Često započinje već u detinjstvu. Iako ponekad sama nestane, veliki je broj bolesnika ima ceo život.

Važna  odlika astme je trajna prisutnost upale bronhija. Hronično zahvaćeni upalom, disajni putevi posta­ju preosetljivi na nadražaje iz oko­line. Nakon što se izlože određenim nadražajima, disajni se putevi zbog grča muskulature, čepova sluzi i otoka sluznice sužavaju, a protok vazduha postaje ograničen. To suženje disajnih puteva po pravilu nije trajno, prolazi spontano ili primenom lekova.

Glavni  pokretači (trigeri) upale u disajnim putevima  (u genetski predis­poniranih osoba) su  specifični nadražaji (alergeni) i nespecifični nadražaji (duvanski dim, zagađen vazduh, hladan vazduh, fizički napor), kao i razne bakterijske i virusne upale disajnih puteva.

Šta je imuni sistem?

Imuni sistem je  temelj odbrane ljudskog organizma!

Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje. Teško oštećen imuni sistem nikako ne može da se izbori protiv bolesti  uprkos terapiji  najefikasnijim antibioticima i lekovima.

Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu.To su najčešće mikroorganizmi ( bakterije, virusi, gljivice ), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takve činioce nazivamo antigenima.Postoje milioni antigena koji među sobom mogu imati čak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih započinje reakciju zvanu imuni odgovor.Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.

Značaj probiotika u jačanju imunog sistema

Svedoci smo intenzivnih istraživanja koja ispituju povezanosti debelog creva, mikroflore i zdravlja, a čiji nam rezultati donose bogata saznanja. Debelo crevo se sve do kraja 20-og veka smatralo samo mestom gde se reapsorbuju joni i voda, i gde se sakuplja nesvarena hrana.

Međutim, postoji tesna veza između funkcionisanja debelog creva i zdravlja čoveka. A prvobitan razlog za to se može potražiti u kvalitetu brojnih biohemijskih procesa koji se odvijaju u crevima. Preovladavanje mikroorganizama koji izazivaju truljenje, štetne materije (na primer toksini, metan, amonijak, itd.) mogu da prouzrokuju pojavu nekih bolesti.

Eli Mečnikov (Eli Metchnikoff), naučnik nobelovac, otkrio je pre 70 godina da stanovništvo u nekim delovima Evrope u proseku duže žive nego drugde u svetu. Istražujući ovu zanimljivu pojavu, ustanovio je da se ishrana ljudi sa tih područja u velikoj meri zasniva na kiselom mleku, u čijem pripremanju odlučujuću ulogu ima jedna specifična „dobroćudna“ bakterija koju je on nazvao Lactobacilulus Bulgaricus. Kako su ljudi iz tih krajeva unosili mnogo kiselog mleka, njihovi organi za varenje kontinuirano su sadržali ovu bakteriju.

Dalja istraživanja su otkrila da postpji jedna druga bakterija, još efikasnija od Lactobacillus Bulgaricus, a to je Laktobacillus Acidophilus, koja se popularno naziva samo Acidofilusom. Ova bakterija može unutar probavbih organa da opstane čak 10 dana i duže. Ovo je značajan podatak zbog toga što većina korisnih (saprofitnih) bakterija crevne flore ugine vać nakon 4-5 dana, ukoliko im se kontinuirano ne obezbedi priliv mlečne kiseline ili mlečnog šećera (laktoze), koji pak može da se obezbedi posredstvom Acidofilusa.

U neposrednoj kao i daljoj mikrookolini Acidofilusa razvijaju se uslovi veoma nepovoljni za razvoj raznih štetnih mikrokoka, klostridija, coli bakterija i gljivica. Pored toga što obezbeđuje normalnu crevnu floru, Acidofilus ima još jednu povoljnu osobinu, on naime sintetiše jedan antibiotik relativno slabog dejsta, koji se naziva Kolicin (Colicin), ali koji je u nekim blažim oblicima crevnih infekcija dovoljno efikasan protiv uzročnika, tako da je lečenje antibioticima nepotrebno.

Acidofilus potpomaže i snižavanje nivoa holesterola u krvi, saučestvuje u procesu prerade i asimilacije mlečnog šećera (laktoze), belančevina, masti i aminomkiselina iz mleka. Ima određenu ulogu i u procesu sinteze vitamina B-grupe koji su neophodni u organizmu.

Ko uništava našu crevnu floru?

Antibiotici koji se unose oralno mahom uništavaju crevnu floru, pa stoga posle upotrebe antibiotika često dolazi do poremećaja ravnoteže crevne flore. To rezultira bujanjem nekih kvasnih gljivica, konkretno Candide Albicans, koja često izaziva proliv, zatvor ili neke druge smetnje u radu organa za varenje. Kao sporedan neželjeni efekat antibiotskog lečenja često nastaje naseljavanje organizma gljvicama. Gljivične promene mogu da nastanu u plućima, u ustima, na rukama, nogama, između prstiju, ispod noktiju i u vaginalnoj sluznici. Razvoj gljivica često nastaje i kao neželjeni efekat usled upotrebe inhalacionih kortikosterodia,  (zato posle inhalacije usta treba dobro isprati rastvorom sobe bikarbone i vode), sistemskih kortikosteroida i imunosupresivnih terapija (metotreksat). Sve ove promene mogu sa primenom Acidofilusa izlečiti za nekoliko nedelja.

Kao povoljan sporedni učinak Acidofilusa treba navesti i nestanak neprijatnog zadaha iz usta (foetor ex ore), koji je čest pratilac dispepsija usled poremećaja crevne flore.

Redovno uzimanje Acidofilusa obezbeđeuje opstajanje uravnotežene crevne flore, odnosno “čistoću creva”.

Nauka ne poznaje niti jedan soj Acidofilusa koji bi štetno delovao po zdravlje čoveka!

Najpovoljniji učinak uzimanja kapsula Acidofilusa je ako se uzima na prazan želudac.

Kako uneti “dobre” bakterije u organizam?

Dobre bakterije, odnosno probiotike možemo uneti u organizam putem kiselo-mlečnih proizvoda ili putem dodataka ishrani sa sadržajem probiotika.

Da li su sve bakterije mlečne kiseline probiotici?

Probiotici su vrsta dobroćudnih bakterija koje dospevaju u organizam putem hrane i u stanju su da se nastane i razmnože u crevnom traktu, gde ispoljavaju blagotvorno dekstvo na zdravlje domaćina. Pošto su probiotici ustvari  bakterije, oni se dele na nekoliko vrsta, na primer bifidobakterije i laktobacilli. Važno je napomenuti da nisu sve bakterije mlečne kiseline probiotici.

Šta su prebiotoci?

Dok reč probiotik označava samu bakteriju, prebiotik označava molekule ugljenih hidrata (tzv. Ologosahraida) koji predstavljaju hranu za probiotike.

Znači prebiotici nisu bakterije, već kompleksni ugljeni hidrati, koji su eksluzivna hrana probiotika. Ovi nakon unošenja takođe neoštećeni stižu do debelog creva, gde – zbog činjenice da se na ovom mestu sakuplja pretežno svarena hrana – vlada relativni nedostatak hranljivih materija, pa oni mogu poslužiti kao isključiva hrana korisnim bakterijama, i tako pomažu opstanak i razmnožavanje probiotika. Proizvodi koji pored probiotika sadrže i prebiotike, nazivaju se sinbioticima.

Često možemo pročitati da probiotici utiču na čitav imuni sistem! Kako je to moguće?

Rekacija imunog sistema na strane materije obično započinje na nekoj od unutrašnjih ili spoljašnjih telesnih površina. Pošto putem hrane dospevaju veće količine nepoznatih materija u organizam, nije slučajno da se u toku evolucije crevni trakt razvio kao jedna od najvažnijih graničnih površina između organizma i stranih materija koje u njega dospevaju iz spoljašnje sredine. Tako skoro 80%  ljudskog imunog sistema boravi u crevima, pa su zato zdrava creva od naročite važnosti. Probiotske bakterije su u stanju da potisnu štetne bakterije iz creva, a sa druge strane vrše i stimulaciju imunih ćelija fagocita, koje su zadužene za „čišćenje“ patogena.

Pored kiselo-mlečnih prozivoda koji sadrže probiotkse kulture postoji i niz savremenih preparata koji sadrže prohumane kombinacije probiotika, koje bilo ko, pa čak i deca mogu uzimati potpuno bezbedno.

Ipak, u slučaju bolesti digestativnog trakta treba konsultovati lekara.

Slični tekstovi:

1. Zašto treba piti jogurt
2. Aditivi u ishrani i astma
3. Klima uređaji i astma
4. Biljka Noni i astma