Rezultati desetgodišnjeg istraživanja sprovedenog na 50.000 dece iz 20 različitih područja i zemalja pokazali su da deca koja konzumiraju mediteransku prehranu imaju manji rizik od razvoja astme, dok deca koja konzumiraju tri ili više hamburgera nedeljno imaju veći rizik od razvoja astme.

Prema mišljenju lekara , naučnika i nutricionista deca koja jedu povrće, voće (odnos povrća i voća u toku dana treba da je 2:1) i ribu manje su podložna razjovu astme.

Istraživanje je sprovedeno anketom roditelja o prehrambenim navikama njihove dece, imaju li njihova deca simotome astme, odnosno sviranje u grudima, kašalj i eprzide teškog disanja (gušenja).

Što se tiče smanjenja rizika od astme pokazalo se da su povrće i voće veća zaštita u siromašnim zemljama, dok se riba pokazala boljom zaštitom u bogatijim zemljama. Isto tako pokazalo se da je konzumiranje tri ili više hamburgera nedeljno, rizik za razvoj astme samo kod dece iz bogatijih zemalja.

Rezultati istraživanja ukazuju da bi povrće I voće mogli pomoći u smanjivanju rizika od astme zbog zaštitnog efekta antioksidansa ivitamina C. Dok  masti u hamburgererima  burgerima povećavaju  rizik od razvoja astme.

Izvor: BBC

Kako stvari stoje kod nas?

Sprovela sam malu anketu među svojim prijateljima i poznanicima o prehrambenim navikama njihove dece i dobila zanimljive, ali i pomalo zabrinjavajuće odgovore:

- Trudimo se deca(dečaci 5 i 7 godina)  jedu povrće i voće, ali naša deca od voće vole samo banane, od povrća samo pečeni krompir. Često konzumiraju pizzu na parče.

-Moje dete ( 3,5 godine) jako slabo jede, najviše voli špagete sa kečapom, mesu kod kuće jako slabo jede, ali voli kad odemo na pljeskavicu.

-Trudim se da moja deca(devijčice 3 i 6 godina)  jedu kuvano, spremam raznovrsnu hranu, ali moram sate da provedam za stolom pored njih dok ne pojedu sve iz tanjira. Često jedu čips, smoki. Za hamburgere i pljeskavice nemam para, ali pizzu često pravim kod kuće.

-Moja ćerka (3 godine) jako slabo jede povrće, voće jedino u kolačinma sa puno krema. Hamburger ne jede, ali jede pomfrit i pizze na parče. Znam da nije zdravo, ali srećna kad pojede bilo šta.

-Zbog posla naša deca ( 6 godina blizanci)su često kod bake i deke. Moja majka im sprema raznovrsnu hranu, ali povrće u tanjiru slabo prolazi. Retko smo u prilici da odemo na pljeskavicu u lepinji ili hamburger. Veliki su “mesaroši”, sipaju kašiku španata i 2 šnicle. Od sezonskih salata jedu rotkvice, mladi luk i paradajz.

-Moj sin (8 godina) najradije jede testo sa sirom i krompirom. Od voća jede banane, breskve, trešnje i jagode.

Šarenije je zdravije. Neka vaša deca jedu vrše povrća i voća.

-Nisam zaposlena pa svaki dan imam kuvanu hranu za ručak. Spremam razno povrće uz malo meso i dosta salate. Moja straija ćerka (7 godina) jede sve redom, a mlađa (4 godne) brlja po tanjiru. Najviše voli kremić na hlebu i mleko. Starija jede voće, mlađa samo jabuke i jagode.

- Da bi moj sin ( 9 godina) unoeo bili kakvu hranu često jede pljeskavice u obližnjoj roštiljnici. Uz pljeskavicu uzme dosta kečapa, pavlake, majoneza, paradjza, luka, kupus salate. Kad mu sve to ponudim kod kuće, kaže “to nije to”

-Moja tri sina (stariji 8,5 godina, blizanci 6,5 godina) od malih nogu jedu sve redom. Nikada nisam kupovala dečije kašice i sokiće, sve sam sama spremala. Od povrća i voća jedu sve, nikada ne jedemo van kuće i brzu hranu. Ručak je obaveno kuvanje, doručak raznovrstan od jaja, sira, mleka, jogurta, viršle, paštete, nekada keks i mleko ili corn fleks. Za večeru pravim gibanicu, palačinke, moče od ostatka hleba, tople snedviče.

-Kad pitam decu da li žele neko voće obično kaže ne, ali kad im podmetnem tanjir sa oljuštenimi sečenim jabukama, breskvama, kasijama, narandžom, kivijem, pojedu sve. Sa povrćem kao što je grašak, boranija, španat, karfiol, đuveč od mešanog povrća nisu baš oduševljeni. Sirovu šargarepu, kalerabu, paradajz, rotkvice i mladi luk rado pojedu. Momci (11,5 i 14 godina) često traže pare za pljeskavicu za večeru. To im je kao večernji izlazak i jako se raduju kad sami prošetaju do hamburgerije i na ulici pojedu pljeskavicu u lepinji.

-Moja devojčica (2,5 godine) ima alergiju na proteine kravljeg mleka pa mučim muku sa njenom ishranom. Pomfrit, pohovane tikvice, to jedino što voli od povrća. Voće jede slabo, banane najčešće.

Da li vaša deca često konzumiraju hamburgere, pljeskavice u lepinji, pizze na parče? Da li imate muku da ih naterate da pojedu tanjir buranije, graška, španata…Koliko voćki pojedu dnevno i koju vrstu voća vaša deca rado jedu?

Alergije su nenormalne  reakcije imunog sistema prilikom kojih dolazi do pokretanja odbrambenog mehanizma u našem telu, kako bismo se suprotstavili potencijalno opasnim supstancama iz neposredne okoline sa kojima dolazimo u dodir – polen, životinjske dlake, ujed insekta, hrana i drugo.

Alergijsku reakciju može da izazove bilo šta, a intenzitet samih alergija može da varira od onih bezazlenih i iritantnih pa sve do onih opasnih po život.

Najbolje rešenje je upotreba preventivnih lekova kao što su Nasonex, Flixonase i sličnih.

Dlake životinja

Proteini koje luče štitne žlezde u koži životinja i oni koji se nalaze u njihovoj pljuvačci takođe mogu biti uzrok alergijskih reakcija kod nekih ljudi. Međutim, alergija ne mora odmah da se pojavi, već ona može polako da se razvija tokom dužeg vremenskog perioda, čak i do dve godine, a do potpunog nestanka simptoma dolazi tek mesecima nakon prekida kontakta sa životinjom.

Ukoliko je kućni ljubimac pokretač alergije, rešenje bi bilo da mu zabranite pristup spavaću sobu, izbegavate tepihe u stanu i redovno kupate ljubimca. Takođe bi vam od velike pomoći bilo i svakodnevno usisavanje prostorija.

Ako alergijske reakcije postanu potencijalno opasne po život, najbolje rešenje je ukloniti ljubimca iz kuće.

Svi kućni ljubimci sa dlakom ili krznom šire oko sebe majušne molekule, potencijalne alergene.   Oni se nalaze svuda, u njihovoj koži, pljuvačci, urinu…

Psi

Kada su psi u pitanju, bez obzira na to da li su kratkodlaki ili dugodlaki, mogu biti uzrok alergije nekog od ukućana.

Koliko dužina dlake utiče na jačinu alergije?

Smatra se da je dlaka koju vaši ljubimci ostavljaju za sobom, a na kojoj se nalaze i ostaci odbačene kože, zapravo glavni izazivač alergija. Količina dlake nije, međutim, od presudnog značaja. To znači da psi koji imaju dužu dlaku neće biti češći izazivači alergija od pasa koji imaju kratku dlaku. Neki ljudi su osetljiviji na kratkodlake pse, pa je samim tim i verovatnoća za pojavu alergije različita.

Koji se psi linjaju manje od drugih?

Iako ne postoji nijedna rasa pasa koja nije potencijalni izazivač alergije, to vas nikako ne treba odvratiti od čuvanja jednog ili više ljubimaca. Evo i kraćeg spiska američkog kluba obožavetelja pasa ljubimaca koji bi trebalo da budu manje opasni u pogledu izazivanja alergija: bedlington terijer, irski koker španiel, šnaucer, meksički bezdlaki pas,  francuska pudlica (ja sam je imala, veoma zahvalan pas, ne linja se, nema miris i nisam imala alergijskih reakcija na njegovu dlaku)

Individualne odlike pasa koje mogu uticati na alergiju

Kada je reč o tome u kojoj je meri pas alergijski opasan, u prvi plan se kao mnogo bitnije ističu individualne karakteristike samog psa, dok njegova rasa ili pol ostaju u drugom planu. Usled toga, oni psi koji imaju više peruti (odbacuju suvu kožu u većim količinama) u većoj meri šire supstance koje izazivaju alergiju. Čak postoje i rase kod kojih je to perutanje kože nasledno: koker španiel, labrador, zlatni retriver, nemački ovčar.

Mačke – česti izazivači alergija

Kao i kad je reč o psima, i među mačkama ne postoje one koje ne izazivaju alergiju. I mačija pljuvačka sadrži supstance koje pokreću alergiju. Kao i kod pasa, dužina dlake nije merilo jačine alergije. Neke rase mačaka, poput sibirske mačke i ruske plave mačke, smatraju se manje opasnim kad je reč o izazivanju alergije.

Najčešći simptomi alergije na kućne ljubimce

Alergije koje izazivaju kućni ljubimci imaju iste simptome kao i ostale alergije koje utiču na disajne puteve: jak i učestali kašalj, astma, svrab u predelu očiju, suzenje i crvenilo okiču, zapušen nos, curenje iz nosa, kijanje, svrab, kožni osipi.

Ukoliko je neko u porodici sklon alergijama, treba uraditi analizu i tako otkriti na koje je sve to supstance alergičan, jer uzrok ne mora da bude kućni ljubimac.

Kako možete umanjiti efekat alergije?

• Držite svog kućnog ljubimca što dalje od spavaće sobe
• Izvodite ga što češće u šetnju i igrajte se sa njim napolju.
• Posle svakog kontakta sa ljubimcem, obavezno operite ruke.
• Kupajte svog ljubimca barem jednom nedeljno.
• Redovno čistite tepihe i staze, kao i ostala mesta na kojima vaš kućni ljubimac provodi dosta vremena.

Kućni ljubimci ponekad mogu biti uzročnici alergije i ako ukućani na alergiju burno reaguju, ljubimce treba ukloniti iz kuće. Ukoliko nema alergije ukućana, onda, prema najnovijim istraživanjima, treba imati kućne ljubimce, jer oni razvijaju otpornost dece na mnoge bolesti, a psihološki u velikoj meri doprinose razvoju i vaspitanju dece. Pored toga, dokazano je da kućni ljubimci deluju umirujuće i otklanjaju stres u porodici.

Atopija je nasledna sklonost ka povećanoj sintezi lgE i nasleđuje se autozomno dominantno. Patološki gen je prisutan na dugom kraku 11-og hromozoma. Ne mora se nikada ispoljiti, a ako se ispolji onda se radi o alergiji. Danas se alergija definiše kao prekomjerno stvaranje lgE antitijela pri kontaktu sa supstancama u okolini.

MATERIJAL I METODE

U ambulanti dječjeg dispanzera Doma zdravlja Ulcinj izdvajana su djeca sa dijagno-zom astme koja je postavljena na osnovu kriterijuma datog od strane Američkog udruženja za pedijatrijsku pulmologiju iz 1995 godine. Analizom je obuhvaćeno 73 djece sa dijagnozom astme. Sva djeca su grupisana u lll grupe prema uzrastu: I grupa,0 – 3 godine, – 15, II grupa,3 – 7 godina – 30, III grupa,7 – 15 godina – 28. Kod sve djece rađene su kožne alergološke probe prick testom na inhalacione alergene: bakterije, buđ, kućna prašina, perje, duvan, dermatofagoides, polen drveća, dlaka psa, dlaka mačke, polen trave, polen korova. Kod sve djece su rađene kontrolne probe sa NaCL 0,9% i histaminom 0,1 mg/ml.

REZULTATI RADA

U prvoj grupi najčešći inhalacioni alergen je kućna prašina 6 (40%), dlaka psa 4 (27%), dermatofagoides 3 (20%), 2 je bilo bez alergije. U drugoj grupi najčešći inhalacioni alergen je dermatofagoides 18 (60%), kućna prašina 16 (53%), dlaka mačke 9 (30%), polen drveća 6 (20%), perje 4 (13%), dlaka psa 4 (13%), polen trava 1 (3,3%) i polen korova 1 (3,3%), buđ 1 (3,3%). U trećoj grupi najčešći inhalacioni alergen je dermatofagoides 22 (79%), kućna prašina 20 (72%), dlaka mačke

16 (57%), polen drveća 12 (42%), dlaka psa 9 (32%), polen trava 6 (22%), perje 5 (18%), buđ 3 (11%).

ZAKLJUČAK

Najčešći alergen kod djece do 3 godine je kućna prašina, a kod ostale dvije grupe je dermato-fagoides. Interesantno je da ni u jednoj grupi djece nije detektovana alergija na duvan.

Izvor: JZU DOM ZDRAVLJA “BOGDAN VUJOŠEVIĆ”, ULCINJ, CRNA GORA