Vitamin C

Pojačane doze vitamina i minerala nemaju značajnijeg efekta za trenutnu zaštitu od gripa.  Jedna od vodećih zabluda je uzimanje vitamina C. On je važan vitamin i koristi imunitetu, međutim dnevna doza koja nam zaista treba je jako mala i može se namiriti komadićem voća ili salate koje pojedete u roku od nedelju dana, a ne dnevno. Sve iznad toga prolazi kroz naš probavni sistem kao višak i izbacuje se iz organizma. Slična je stvar s vitaminom D, s tim da uzimanje prevelikih doza, za razliku od vitamina C koji se izbacuje, može i štetiti. Vitamini mogu koristiti samo izrazito slabim pojedincima čiji je organizam krajnje iscrpljen i u nedostatku važnih hranjivih sastojaka.

Vitamin C ne štiti od prehlade, objavio je nemački institut za kvalitet zdravstva IQWiG pozivajući se na istraživanje Cochrane Collaborationa.

U istraživanju te međunarodne zdravstvene institucije učestvovalo je više od 11000 ljudi. Jedan deo učesnika uzimao je placebo, a preostali su uzimali najmanje 0,2 grama vitamina C dnevno.

Osobe koje su uzimale veće količine vitamina C pošto su se prehladile, nisu primetile nikakvu razliku u trajanju i intenzitetu bolesti. Učesnici koji su uzimali vitamin C pre nego su se razboleli trajanje bolesti skratilo se u proseku za manje od jedan dan.

IQWiG je istakao da neki prehrambeni preparati sadrže i do gram vitamina C, što je deset puta više od preporučene dnevne doze. Naše telo ne može apsorbovati tako velike količine, tako da se većina vitamina C  izlučuje kroz urin nekoliko sati kasnije.

Prevelike količine tog vitamina mogu izazvati dijareju, upozorio je IQWiG.

Najbolja prevencija

Higijenske mere, poput pranja ruku, vetrenja prostorija, dezinfekcije radnih površina sredstvima na bazi alkohola i nošenja maski (kako bismo sprečilii širenje s obolelih na zdrave), najbolje su nam za sada dostupne mere prevencije.

Slučaj iz Slovenije – gde se farmaceutska kompanija “Novartis” sumnjiči da je potkupljivala lekare da njihove proizvode uvedu u praksu – nije priča o nekoliko podmićenih lekara, već priča o tome kako farmaceutska industrija postaje vlasnik medicinskog obrazovanja, ocenjuje direktorka Republičkog zavoda zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović u autorskom tekstu za nedeljnik “Vreme”.

Priča o lekovima nije priča o slovenačkom tužilaštvu koje je pokrenulo istragu protiv farmaceutske kompanije Novartis zbog sumnje da su podmitili nekoliko lekara za uvođenje leka u kliničku praksu, a pominju se i lekari iz Srbije.

To je priča o onome što nam se danas događa, o pojavama i trendovima modernog doba – vladavini materijalnih vrednosti nad drugim, naročito moralnim vrednostima. Komercijalizovana i orijentisana na skupu tehnologiju, zdravstvena zaštita iz godine u godinu postaje sve skuplja, što je u neskladu sa kvalitetom onog što se isporučuje, piše direktorka RZZO Svetlana Vukajlović u novom broju “Vremena”.

Većina pacijenata kod nas i u svetu nezadovoljna je funkcionisanjem zdravstvene zaštite. Prosečan čovek danas se upućuje na mnoštvo ispitivanja, ima rastući broj dijagnoza i uzima sve više lekova. Ako objektivno i nije bolesniji nego ranije, sigurno se takvim oseća.
Nastavite čitanje…

Alergogena hrana

Namirnice koje najčešće uzrokuju alergije su kravlje mleko, jaja, ribe, rakovi i školjke, žitarice, soja, kikiriki, orasi, bademi, lešnici i jagode. Kod odraslih je oko 90% alergijskih reakcija na hranu uzrokovano kikirikijem, orasima, ribom i školjkama, a kod dece jajima, mlekom, sojom i brašnom. Poznato je da se zbog unakrsne reaktivnosti kod bolesnika koji su alergični na polen mogu javiti alergijske reakcije na hranu, i obrnuto. Kod bolesnika alergičnih na polen breze česta je alergija na jabuku, sirovi krompir, mrkvu, celer, grašak, kivi.

Alergijske reakcije na hranu neretko su uzrokovane dodacima (aditivima) hrani, konzervansima i bojama. Reakcije na aditive u hrani javljaju se u oko 1% djece i u 0,01 – 0,23% odraslih. Smatra se da je učestalost reakcija na aditive u hrani zapravo veća, ali se zbog nestandardizovanih testova ređe dokazuju. Neke od tih supstanci su: natrijum benzoat, boja tartrazin (žuto obojeni napitci, slatkiši i sl.), zasladjič aspartam. O ovome smo već pisali na sajtu: Aditivi u ishrani i astma.

Druga hrana koja sadrži alergene

Bilo koja hrana može uzrokovati alergijske reakcije. Sve više raste broj slučajeva alergija na: meso (govedinu, teletinu, jagnjetinu, piletinu i konjetinu), žitarice (pirinač koji se inače koristi kao hrana za alergičare), povrće (blitvu, celer, šargarepu i peršin) i voće (kajsije, breskve, lubenice, grožđe, šljive, kruške, jabuke). Posebno upozorenje je porast pozitivnih reakcija na rečnu ribu, kakao i kafu.

Često je takođe nejasno da li je sastojak hrane taj koji izaziva reakciju ili neka od materija kojom se ta hrana tretira prilikom uzgoja.

Kad je mleko u pitanju, poznato je da mleko krava koje imaju mastitis (upala mlečne žlezde) i leče se penicilinom, sadrži male količine penicilina koji ljudima alergičnima na penicilin mogu prouzrokovati velike poteškoće. Zato treba kupovati namirnice proverenih potrošača, koji u rade u skaldu sa standardima za zdravstveno bezbedu proizvodnju hrane(HACCP. ) Konkretno, mleko u kojem su pronađeni rezidui antibiotka se uništava.

Šta kaže zakon?

Jasno označavanje na deklaraciji daje potrošaču sve podatke o hrani, a time i mogućnost odluke i odabira prema svojim potrebama. 2005. godine u Evropi je izašla Direktiva sa listom DERIVATA ALERGENA koji se ne moraju posebno označiti jer ne uzrokuju alergije.

Tabela 1. Lista DERIVATA ALERGENA, Evropa 2005 god.

DERIVATI OD: (ne uzrokuju alergije i posebno se ne označavaju)

1. Žitarice koje sadrže gluten

• pšenicni glukozni sirup uključujući i dekstrozu i njene proizvode
• pšenicni maltodekstrin, ječmeni glukozni sirup
• žitarice koje se koriste za dobijanje alkohola

2. Jaja

• lizozom koji se koristi za bistrenje vina
• albumin za bistrenje piva, jabukovče i vina

3. Ribe

• riblja želatina kao nosač za vitamine i arome
• riblja želatina za bistrenje piva, jabukovače i vina

4. Soje

• potpuno rafinisano sojino ulje imasti
• prirodna smesa tokoferola (E306), d-a tokoferola, d-a tokoferola acetate, d-a tokoferola sukcinata – izdvojeni fitosteroli I fitosterol estri – biljni stanol estri proizvedeni iz sterola ulja soje

5. Mleko

• surutka koja se koristi za pripremu alkoholnih destilata
• laktitol
• kazein za bistrenje jabukovače i vina

6. Orašasti plodovi – koštunjavo voće

• koji se koriste za proizvodnju destilovanih alkoholnih pića
• koji se koriste (lešnik, orah) za aromatizovanje alkoholnih pića

7. Celer

• ulje lista i semena
• oleoresin semena

8. Gorušica

• ulje semena
• oleoresin semena

Količine alergena koja izaziva reakciju

(objavila EFSA (2004.) i US FDA (2005.))

• Rakovi (jastog…) – prosečno 3 do 4 srednje velika škampa dovoljna su da izazovu alergijsku reakciju
• Jaja – najniža zabeležena doza proteina jaja koja je izazvala alergijsku reakciju je između mikrograma i miligrama
• Ribe – nekoliko miligrama proteina ribe može izazvati reakciju, što sadrži približno 1 gram ribe
• Kikiriki – toplotna obrada sušenjem preko 60°C povećava alergenost kikirikija, a reakcija se pojavljuje u prisutnosti kikiriki proteina u količini manjoj od 1 miligram
• Sojino zrno, sojino brašno – soja protein u količini od nekoliko miligrama izaziva alergijsku reakciju
• Mleko – ljudi mogu reagovati i na nekoliko miligrama proteina mleka, a neki ne podnose mleko zbog nedostatka enzima za razgradnju laktoze,
• Celer -  alergijsku reakciju izazove nekoliko grama korena celera