Istraživanja sprovedena u zadnjih nekoliko godina, ukazuju da je vitamin D mnogo važniji nego što se mislilo. Većina ljudi nema u organizmu dovoljno vitamina D. Nedostatak tog vitamina se povezuje sa nastankom astme. Naučnici su utvrdili da vitamin D poboljšava respiratornu funkciju osoba koje boluju od astme i hroničnog bronhitisa. To je posledica usporavanja proliferacije glatkih mišićnih stanica disajnih puteva.

U eksperimentu sa stanicama zdravih i oboljelih od astme, Kalcitriol, koji predstavlja oblik vitamina D, smanjuje stvaranje uzročnika rasta, koji uzrokuje proliferaciju glatkih mišićnih stanica. Proliferacija mišićnih stanica je nepovratni proces koji omogućava veće suženje disajnih puteva, tako da trajno pogoršava funkciju pluća.

Naučnici su za eksperiment koristili stanice 12 osoba i promatrali uticaj Kalcitriola i Deksametazona, koji se često koristi u lečenju astme. Iako je Deksametazon delotvorno sredstvo, on malo utiče na rast stanica glatkih mišićnih stanica disajnih puteva.

Efekat Kalcitriona zavisi od doze vitamina. Sada naučnici planiraju sprovesti istraživanje na pacijentima obolelim od teških oblika astme. Smatraju da će Kalcitriol zahvaljujući svom jakom protivupalnom dejstvu postati važno sredstvo u lečenju astme, uključujući i oblike koji slabo reaguju na lečenje kortikosteroidima. U toku su istraživanja koja treba da pokažu da li korištenje suplementa vitamina D, kod male dece, mogu sprečiti nastanak astme.

Naučnici su utvrdili mehanizam delovanja Kalcitriola na proliferaciju glatkih stanica. On se sastoji u sprečavanju aktivacije belančevina odgovornih za životni ciklus stanice. Oni su sproveli istraživanje kako bi utvrdili da li se Kalcitriol može koristiti kod hronične opstruktivne bolesti pluća. Po njima vitamin efikasno smanjuje produkciju medijatora upale, Citokina, kod tog oboljenja. Kalcitriol može umanjiti suženje disajnih puteva, što uzrokuje tegobe kod astme.

Posle serije tekstova o disanju i vežbama disanja, započinje serija tekstova o ishrani, suplementaciji i nekim alternativnim načinima lečenja.

Zastupnici konvencionalne i alternativne medicine podjednako priznaju važnost zdrave ishrane. Medutim, osobe koje se bave alternativnim načinima lečenja više stavljaju naglasak na intervenciju u ishrani kod nekih oboljenja gde bi konvencionalna medicina prvo pribegla lekovima ili čak operaciji. Lečenje ateroskleroze, na primer, može da ima oblik ishrane s krajnje malo masnoća zajedno s programom meditacije, telesnih vežbi i grupne terapije.

Neke vrste ishrane, kao što su tradicionalna japanska i mediteranska, sadrže male količine masnoća životinjskog porekla. Budući da imaju vrlo malo zasićenih masti, čini se da ovakvi načini ishrane štite od srčanih oboljenja i nekih oblika raka. Pokazalo se da vegetarijanska ishrana snižava krvni pritisak i smanjuje opasnost od kardiovaskularnih bolesti i nekih vrsta raka. Odredene vrste hrane mogu da imaju blagotvorno dejstvo: beli luk, na primer, navodno smanjuje nivo holesterola u krvi i štiti od nekih oblika raka. Dodatne količine vitamina i minerala imaju svoje mesto u preporukama za ishranu u mnogim načinima lečenja. lako su neki vitamini, kao A i D, rastopivi u masti i mogu u organizmu da dostignu toksičnu količinu ako se primena pažljivo ne kontroliše, drugi, kao vitamin C, rastopivi su u vodi i u organizmu se ne prave njihove zalihe, svaka prekomerna kolicina C vitamina se obično izlučuje iz organizma.

Uopšte, vitamini i minerali se preporučuju za svakodnevnu upotrebu kao mera prevencije. Često se pojavljuju u obliku tableta, a doze se mere prema težini miligramima (mg) ili hiIjaditim delovima grama, mikrogramima (mcg) ili milionitim delovima grama, ili univerzalnom normom poznatom kao međunarodne jedinice MJ (engl. international units – IU). Ortomolekularna medicina, oblik terapije ishranom, služi se kombinacijama vitamina, minerala i aminokiselina koji se normalno nalaze u organizmu da bi lečila tačno određena oboljenja, kao što su astma, srčane bolesti, depresija i šizofrenija. Takav način lečenja takode se može koristiti da bi se zadržalo dobro opšte zdravstveno stanje.

Izvor teksta:“Veliki Porodicni Savetnik o Zdravlju”
Naslov originala – The Medical Advisor The Complete Guide to Alternative & Conventional Treatments

Disanje je neophodno za život. Svi naši osećaji i emocije, ali i naše zdravlje – povezani us sa disanjem; pritom, svesna kontrola disanja je moguća, te svako dnas disnjem može uticati na sopstveno zdravlje i psihičko stanje.

Mehanizam disajnih poktereta zasnivaju:

• donje (abdominalno, dijafragmalno) ili trbušno disanje,
• srednje (sterno-kostalno) ili grudno disanje (zasnovano na pokretima rebara i grudne kosti) i
• gornje (klavikularno) ili disanje ključnim kostima.

Pri trbušnom disanju- dijafragma se pri udisaju zateže nadole, tako da se donji deo grudnog koša proširuje, trbuh ispupči, a donji deo pluća ispunjava vazduhom.

Pri grudnom disanju, grudni koš se proširuje, pre svega bočno.

Pri disanju ključnim kostima dah je kratak i brz i stoga previše površinski; ovaj način disanja je najčešće uzrokovan razdraženim ili drugim psihičkim uzrocima.

Efikasno i pravilno disanje podrazumeva sklad trbušnog, grudnog, pa i klavikularnog disanja. I u radu, i u odmoru- dišite dovoljno duboko da napunite vazduhom i gornji i donji deo pluća.

Vežbajte disanje! Dišite bolje!!!

Preporuke autora:

- Prilikom učenja vežbi disanja- svakom vežbom ili tehnikom ovladavajte postupno, u skladu sa sopstvenim mogućnostima i subjektivnim osećanjem ugodnosti ili neugodnosti.

- Osnovne vežbe disanja uvrstite u svoj svakodnevni program telesnih vežbi; kad je reč o jutrnjoj gimnastici u kućnim uslovima (vežbe razgibavanaja, istezanjai oblikovanja ili korektivne i kineziterapeutske vežbe) ili o vežbama zagrevanja pre sportskih ili trenažnih aktivnosti- odgovarajuće vežbe disanja uvek iskoristite za predah u svakom od ciklusa vežbi koje izvodite u stojećem, sedećem, klečećem ili ležećem stavu. Odabranu vežbu disanja ponovite tri od pet puta: to će vas osvežiti, a rezultirati “smirivanja pulsa” i boljim efektima telesnog vežbanja!

- Vežbama disanja svesno poboljšajte kvalitet sopstvenog disanja u svakodnevnim aktivnostima. Naučene vežbe disanja (kao pojedinačne vežbe) svakodnevno možete izvoditi u pauzama fizičkog i umnog rada, ili u toku kretnih i ostalih dnevnih aktivnosti. Rukovodeći se subjektivnim mogućnostima i osećajem ugodnosti- svakoj pojedinačno izvedenoj vežbi disanja posvetite dva do tri minuta, ponavljajući je četiri do osam puta u ravnomerno održavanom ritmu udisanja i izdisanja (ukoliko u tekstu nije dato nešto drugačije uputstvo za izvođenje odrđenih vežbi i tehnika disanja)

- Pri izvođenju osnovnih vežbi disanjapreporučuje se disanje punim plućima (mešovit tip disanja). Vežbe kojese izvode u stanju opuštenosti i mirovanja- podrazumevaju udisanje vazduha kroz nos, a izdisaj s poluotvorenim ustima. Vežbe i tehnike disanja koje se izvode u stanju akutnog zamora ili u toku intenzivnih sportskih i drugih fizičkih napora- podrazumevaju udisaj i izdisaj sa otvorenim ustima.