Broj obolelih od astme je u stalnom porastu, zbog čega je astma dijagnostički i terapijski problem u našoj sredini. Svi konsenzusni dokumenti o lečenju astme sadrže segment o edukaciji bolesnika čime se potencira njen značaj i stavlja u ravnopravni položaj sa ostalim vidovima lečenja ove bolesti.

Edukacija je proces planiranog sticanja znanja o vrsti bolesti kako bi se osoba osposobila da donosi odluke na osnovu naučenih rešenja u vezi sa faktorima koji remete zdravlje.

Porast obolelih od astme i još uvek prisutna panikazbog postavljene dijagnoze astme, kao i predrasude da je astma veoma teška i “strašna ” bolest, strah od primene pumpica, kortikofobije ukazuju na potrebu sprovođenje kontinuirane medicinske edukacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i primeni koncepta samolečenja astme, formiranjem savetovališta za bolesnike sa astmom.

Dijagnoza astme postavlja se u Domovima zdravlja i dispanzerima za plućne bolesti a hitne slučajeve pogoršanja astme zbrinjava služba hitne medicinske pomoći. Lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je zato najpozvaniji da, kao deo tima, sprovodi kontinuiranu medicinsku edukacija bolesnika kroz odgovarajuća savetovališta.

Kao i u svakoj hroničnoj bolesti, tako i u astmi, osnovni preduslov za uspešno lečenje ili bolje reći “kontrolu” nije samo primena lekova, već edukacija i prava i tačna informacija. Astma se više od 10 godina dijagnostikuje i leči na osnovu GINA smernica, odnosno internacionalnih smernica koje su obuhvaćene u Globalnoj inicijativi za astmu sa ciljem da se u svim zemljama usvoji jedinstven način dijagnostike i lečenja koji će garantovati uspeh. Ove smernice definišu “šest koraka” u programu lečenja od kojih se kao prvi navodi “edukacija bolesnika sa ciljem da se uspostavi partnerski odnos u vodjenju bolesti”. U našoj zemlji 1998 godine objavljene su nacionalne smernice za dijagnostikovanje i lečenje astme u odraslih, a 2000 godina smernice za astmu u dečijem uzrastu.

Cilj edukacije: pružanje aktuelnih informacija o bolesti, bolje prihvatanje predložene terapije, pravilna tehnika primene aerosola, smanjenje učestalosti hospitalizacije, smanjenje troškova lečenja i stvranje partnerskog odnosa lekar-bolesnik.
Načini edukacije: predavanja zdravstvenih radnika, brošure, video kasete, kursevi, seminari, organizovanje “škole za bolesnike sa astmom”.

Svi oblici edukacije mogu se najjednostavnije sprovoditi kroz savetovališta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti timskim radom koji čine: lekar, medicinska sestra,psiholog i socijalni radnik.
U savetovalištu je najjednostvnije sprovesti organizovani pristup ovom problemu pravljenjem registra ovih bolesnika, edukacija ciljnih grupa, i uključivanje porodice i šire društvene zajednice.

Edukacija bolesnika i koncept samolečenja obezbedjuju maksimalnu efikasnost terapije, smanjenje troškova lečenja, smanjenje morbiditeta i mortaliteta od ove bolesti, čime se opravdava potreba postojanje ovakvih savetovališta.

Slični tekstovi:

1. Osnovni principi lečenja astme
2. Kretanje vrednosti FEV1 tokom lečenja astme izazvane naporom
3. Filozofija lečenja astme
4. Ciljevi lečenja astme
5. Astma

Istraživanja sprovedena u zadnjih nekoliko godina, ukazuju da je vitamin D mnogo važniji nego što se mislilo. Većina ljudi nema u organizmu dovoljno vitamina D. Nedostatak tog vitamina se povezuje sa nastankom astme. Naučnici su utvrdili da vitamin D poboljšava respiratornu funkciju osoba koje boluju od astme i hroničnog bronhitisa. To je posledica usporavanja proliferacije glatkih mišićnih stanica disajnih puteva.

U eksperimentu sa stanicama zdravih i oboljelih od astme, Kalcitriol, koji predstavlja oblik vitamina D, smanjuje stvaranje uzročnika rasta, koji uzrokuje proliferaciju glatkih mišićnih stanica. Proliferacija mišićnih stanica je nepovratni proces koji omogućava veće suženje disajnih puteva, tako da trajno pogoršava funkciju pluća.

Naučnici su za eksperiment koristili stanice 12 osoba i promatrali uticaj Kalcitriola i Deksametazona, koji se često koristi u lečenju astme. Iako je Deksametazon delotvorno sredstvo, on malo utiče na rast stanica glatkih mišićnih stanica disajnih puteva.

Efekat Kalcitriona zavisi od doze vitamina. Sada naučnici planiraju sprovesti istraživanje na pacijentima obolelim od teških oblika astme. Smatraju da će Kalcitriol zahvaljujući svom jakom protivupalnom dejstvu postati važno sredstvo u lečenju astme, uključujući i oblike koji slabo reaguju na lečenje kortikosteroidima. U toku su istraživanja koja treba da pokažu da li korištenje suplementa vitamina D, kod male dece, mogu sprečiti nastanak astme.

Naučnici su utvrdili mehanizam delovanja Kalcitriola na proliferaciju glatkih stanica. On se sastoji u sprečavanju aktivacije belančevina odgovornih za životni ciklus stanice. Oni su sproveli istraživanje kako bi utvrdili da li se Kalcitriol može koristiti kod hronične opstruktivne bolesti pluća. Po njima vitamin efikasno smanjuje produkciju medijatora upale, Citokina, kod tog oboljenja. Kalcitriol može umanjiti suženje disajnih puteva, što uzrokuje tegobe kod astme.

Slični tekstovi:

1. Vitamin E štiti decu od ekcema
2. Gojaznost i astma
3. Narodni saveti protiv astme i alergija
4. Prevencija gripa – slabe vajde od vitamina
5. Šta je astma?

Zastupnici konvencionalne i alternativne medicine podjednako priznaju važnost zdrave ishrane. Medutim, osobe koje se bave alternativnim načinima lečenja više stavljaju naglasak na intervenciju u ishrani kod nekih oboljenja gde bi konvencionalna medicina prvo pribegla lekovima ili čak operaciji. Lečenje ateroskleroze, na primer, može da ima oblik ishrane s krajnje malo masnoća zajedno s programom meditacije, telesnih vežbi i grupne terapije.

Neke vrste ishrane, kao što su tradicionalna japanska i mediteranska, sadrže male količine masnoća životinjskog porekla. Budući da imaju vrlo malo zasićenih masti, čini se da ovakvi načini ishrane štite od srčanih oboljenja i nekih oblika raka. Pokazalo se da vegetarijanska ishrana snižava krvni pritisak i smanjuje opasnost od kardiovaskularnih bolesti i nekih vrsta raka. Odredene vrste hrane mogu da imaju blagotvorno dejstvo: beli luk, na primer, navodno smanjuje nivo holesterola u krvi i štiti od nekih oblika raka. Dodatne količine vitamina i minerala imaju svoje mesto u preporukama za ishranu u mnogim načinima lečenja. lako su neki vitamini, kao A i D, rastopivi u masti i mogu u organizmu da dostignu toksičnu količinu ako se primena pažljivo ne kontroliše, drugi, kao vitamin C, rastopivi su u vodi i u organizmu se ne prave njihove zalihe, svaka prekomerna kolicina C vitamina se obično izlučuje iz organizma.

Uopšte, vitamini i minerali se preporučuju za svakodnevnu upotrebu kao mera prevencije. Često se pojavljuju u obliku tableta, a doze se mere prema težini miligramima (mg) ili hiIjaditim delovima grama, mikrogramima (mcg) ili milionitim delovima grama, ili univerzalnom normom poznatom kao međunarodne jedinice MJ (engl. international units – IU). Ortomolekularna medicina, oblik terapije ishranom, služi se kombinacijama vitamina, minerala i aminokiselina koji se normalno nalaze u organizmu da bi lečila tačno određena oboljenja, kao što su astma, srčane bolesti, depresija i šizofrenija. Takav način lečenja takode se može koristiti da bi se zadržalo dobro opšte zdravstveno stanje.

Izvor teksta:“Veliki Porodicni Savetnik o Zdravlju”
Naslov originala – The Medical Advisor The Complete Guide to Alternative & Conventional Treatments

Slični tekstovi:

1. Lečenje asmatičnog napada, preventivna terapija, sport, ishrana i zablude u lečenju
2. Vitamin D i astma
3. Aditivi u ishrani i astma
4. Vitamin E štiti decu od ekcema
5. Inhalatorna terapija

Disanje je neophodno za život. Svi naši osećaji i emocije, ali i naše zdravlje – povezani us sa disanjem; pritom, svesna kontrola disanja je moguća, te svako dnas disnjem može uticati na sopstveno zdravlje i psihičko stanje.

Mehanizam disajnih poktereta zasnivaju:

• donje (abdominalno, dijafragmalno) ili trbušno disanje,
• srednje (sterno-kostalno) ili grudno disanje (zasnovano na pokretima rebara i grudne kosti) i
• gornje (klavikularno) ili disanje ključnim kostima.

Pri trbušnom disanju- dijafragma se pri udisaju zateže nadole, tako da se donji deo grudnog koša proširuje, trbuh ispupči, a donji deo pluća ispunjava vazduhom.

Pri grudnom disanju, grudni koš se proširuje, pre svega bočno.

Pri disanju ključnim kostima dah je kratak i brz i stoga previše površinski; ovaj način disanja je najčešće uzrokovan razdraženim ili drugim psihičkim uzrocima.

Efikasno i pravilno disanje podrazumeva sklad trbušnog, grudnog, pa i klavikularnog disanja. I u radu, i u odmoru- dišite dovoljno duboko da napunite vazduhom i gornji i donji deo pluća.

Vežbajte disanje! Dišite bolje!!!

Preporuke autora:

- Prilikom učenja vežbi disanja- svakom vežbom ili tehnikom ovladavajte postupno, u skladu sa sopstvenim mogućnostima i subjektivnim osećanjem ugodnosti ili neugodnosti.

- Osnovne vežbe disanja uvrstite u svoj svakodnevni program telesnih vežbi; kad je reč o jutrnjoj gimnastici u kućnim uslovima (vežbe razgibavanaja, istezanjai oblikovanja ili korektivne i kineziterapeutske vežbe) ili o vežbama zagrevanja pre sportskih ili trenažnih aktivnosti- odgovarajuće vežbe disanja uvek iskoristite za predah u svakom od ciklusa vežbi koje izvodite u stojećem, sedećem, klečećem ili ležećem stavu. Odabranu vežbu disanja ponovite tri od pet puta: to će vas osvežiti, a rezultirati “smirivanja pulsa” i boljim efektima telesnog vežbanja!

- Vežbama disanja svesno poboljšajte kvalitet sopstvenog disanja u svakodnevnim aktivnostima. Naučene vežbe disanja (kao pojedinačne vežbe) svakodnevno možete izvoditi u pauzama fizičkog i umnog rada, ili u toku kretnih i ostalih dnevnih aktivnosti. Rukovodeći se subjektivnim mogućnostima i osećajem ugodnosti- svakoj pojedinačno izvedenoj vežbi disanja posvetite dva do tri minuta, ponavljajući je četiri do osam puta u ravnomerno održavanom ritmu udisanja i izdisanja (ukoliko u tekstu nije dato nešto drugačije uputstvo za izvođenje odrđenih vežbi i tehnika disanja)

- Pri izvođenju osnovnih vežbi disanjapreporučuje se disanje punim plućima (mešovit tip disanja). Vežbe kojese izvode u stanju opuštenosti i mirovanja- podrazumevaju udisanje vazduha kroz nos, a izdisaj s poluotvorenim ustima. Vežbe i tehnike disanja koje se izvode u stanju akutnog zamora ili u toku intenzivnih sportskih i drugih fizičkih napora- podrazumevaju udisaj i izdisaj sa otvorenim ustima.

Slični tekstovi:

1. Vežbe disanja
2. Disanje i vežbe disanja (II deo)
3. Disanje i vežbe disanja (I deo)
4. Vežbe disanja za osobe sa obolenjima pluća i gornjih disajnih puteva
5. Osnovne vežbe disanja

Primeri tehnika disanja pogodnih za samopomoć u predupređivanju ili otklanjanju zdravstvenih smetnji i tegoba

Primer 1. ASMATIČNI NAPAD

U toku napada- najpre pokušajte da savladate napade straha ili panike; štedite snagu, a svesnim disanjem kontrolišite ritam disanja i pojačajte dijafragmalno disanje- dišite stomakom, sa telom lako nagnutim unapred i postavljanjem u položaj koji vam najviše odgovara (sedeći položaj). Efikasnu pomoć u asmatičnom napadu može da pruži brzo trbušno disanje kojim se opušta grudni koš: najpre opustite vrat, ramena i mišiće lica, pa snažno izdahnite stežući trbušne mišiće; zatim dok udišete, opustite trbuh. dišite i dalje na taj način, pokrećući trbuh u blagom ritmu i udišući svake 2 (dve) sekunde; zatim postepeno povećavajte brzinu disanja sve do brzine do 2 (dva) udaha u sekundi i do smirivanja asmatičnih tegoba.

Napomena: za osobe koji pate od astme- korisno je uvežbavanje trbušnog disanja: počnite sa 3 (tri) niza od 10 (deset) udaha, zatim svake nedelje dodajte još 10 (deset) dok ne postignete po 30 (trideset) u svakom nizu Između svaka 2 (dva) niza udaha napravite pauzu od 20 (dvadeset) sekundi.

Primer 2. SMETNJE DISANJA PRI JEDNOSTRANOJ UPALI PLUĆA

Dišite mirno, pravilnim ritmom, što dublje. Disanje sebi olakšavajte što udobnijim položajem sa uzdignutim uzglavljem u postelji (polusedeći položaj); češće menjajte položaja tela, posebno pri ležanju nastrani. Provetravajte prostoriju u kojoj boravite, a veću vlažnost obezbedite postavljanjem vlažnih ubrusa na radijatore ili otklopljene metalne posude sa vodom na peć.

Smetnje disanja otklonite i povremenom vežbom svesnog disanja protiv otpora (dubok udisaj sa pažnjom koncentrisanoj na obolelo plućno krilo, uz pružanje otpora širenju rebara pritiskom dlanova i prstiju obe šake na obolelu stranu grudnog koša).

Primer 3. OSEĆAJ STRANOG TELA U GORNJIM DISAJNIM PUTEVIMA

Otok sluzokože gornjih disajnih puteva u nekim bolestima i manja strana tela koja zapadnu u grlo i zalepe se (na primer- mrvica hrane ili tablete vitamina koje nismo uspeli da progutamo) ili zabodu (na primer- riblja kost) u sluzokoži ždrela- izzivaju grčevit, žestok kašalj. U slučaju neuspešnog iskašljavanja, osećaj stanog tela i zastrašujući osaćaj nelagodnosti dodatno otežavaju disanje i, ne retko, vode u napad panike i gubitka kontrole nad sobom. Čak i u najtežim situacijama- neophodno je sačuvati prisustvo duha i svesnu kontrolu nad disanjem. Najpre plićim i površnim, zatim sve dubljim disanjem uspostaviti kontrolu nad sobom, obezbediti sebi pomoć ljudi iz okruženja ili lekarsku pomoć. Disanje će biti olakšano u polusedećem položaju (položaj “laktovi-kolena”: noge blago raširene i čvrsto oslonjene o pod; laktovi oslonjeni na kolena; glava povijene unapred i oslonjena na šake, pri čemu palčevi podupiru bradu, a ostali prsti pridržavaju čelo). Eventualne pokušaje otklanjanja stranog tela činiti promišljeno, na najpogodniji način, bez dodatnog pozleđivanja sluzokože ždrela!

Primer 4. LUPANJE I UBRZAN RAD SRCA

U zdravih osoba, pojave “preskakanja” ili ubrzanog rada srca mogu da budu povezane sa takozvanim sedantnim (sedećim) načinom života (boravak u zatvorenim prostorijama, malokrvnost, hronični zamor, stresogeni uticaji), odsustvom fizičke kondicije, lošim držanjem tela i lošim životnim navikama.

Najčešći “okidači” za pojavu takvih tegoba su:

• snažni duševni potresi
• nagle promene vremena i meteropatski uticaji na osobe u stanju hroničnog premora
• prekomerni fizički napor neutreniranih osoba
• nagli pokreti glave ili ruku koji remete krvotok osoba sa krutim i nerazgibanim mišićima vrata i ramenog pojasa
• neredovni i prekomerni obroci hrane kojima naposredno usledi odmor u polusedećem položaju, kada pun želudac podiže dijafragmu, a pregibanje tela u struku dovodi do oslonca srca na dijafragmu i blagog “uvrtanja” velikih krvnih sudova koji vode od srca.

Osećaj preskakanja srca najčešće mogu da otklone mekoliko svesnih dubokih udisaja pretećih kratkotrajnim zadržavanjem vazduha u plućima, promena polžaja (uspravljanje tela), savladavanje osećaja straha i odvraćanje pažnje od često prisutne pojave “samoposmatranja” i prćenja otkucaja sopstvenog srca.

Naglo ubrzan rad srca može da smiri što dublji udisaj, potpuno zatvaranje usta i nosa (šakom, palcem i kažiprstom jedne ruke) i pokušaj što snažnijeg izdisanja. Ukoliko dva do tri ovakva pokušaja ne daju rezultat, kažiprst jedne šake- uvesti sebi duboko u ždrelo i dodirnuti sebi meko nepce i resicu na nepčanom luku (kao kad se izaziva povraćanje), a zatim snažnim iskašljavanjem suzbiti nagin za povraćanjem. Ova tehnika najčešće efikasno usporava rad srca, a iskašljavanje suzbija “preskakanje” srca. Nakon ozbiljnih ili ponovljenih tegoba ove vrste- svakako potražite savet svog lekara.

Primer 6. GLAVOBOLJA USLED NAGLOG POVEĆANJA ILI PADA KRVNOG PRITISKA

Osobe sklone visokom pritisku pojavu glavobolje često navode kao znak  “da im je skočio pritisak”; takav napad glavobolje moguće je ublažiti ili otkloniti kratkotrajnim odmoromu udobnom sedećem ili ležećem položaju, produbljenim i smirenim svesnim disanjem, psihičkim opuštanjem i opuštanjem mišića ruku, nogu i trupa u “fiziološkim” položajima (šake i laktovi polusavijeni i blago odmaknuti od tela; noge polusavijene u kolenima, kolena blago razmaknuta; glava i vrat udobno oslonjeni o naslon ili podlogu).

Dodatno, svakodnevno upražnjavanje vežbi  “disanja sa zadrškom” u ležećem opruženom ili opuštenom polžaju na leđima- utiče se na snižavanje povišenih vrednosti krvnog pritiska.

Osobe sa niskim krvnim pritiskom često pokazuju osetljivost na vremenske i klimatske prilike i promene; ove metereopatske smetnje ne retko prati i pojava glavobolje koja se može ublažiti ili otkloniti dubokim udisanjem, nakon čega se snažan pokušaj izdisaja tokom 2 do 3 sekunde sprečava prekrivanjem usta i nosa šakom jedne ruke (palac i kažiprst poput štipalje zatvaraju nos, a dlan i ostali prsti prekrivaju usta). Nekoliko odmerenih ponavljanja ove vežbe utiču na blag porast krvnog pritiska.

Dodatno, tegobe uslovljene niskim krvnim pritiskom moguće je preduprediti svekodnevnim upražnjavanjem vežbi razgibavanja mišića vrata i ramenog pojasa, ali i jednostavnih jutarnjih vežbi koje se izvode u postelji, pre ustajanja. Ove vežbe, u ležećem položaju, obuhvataju:

• istovremeno brzo razgibavanje (pokreti grčenja i opuštanja) mišića šaka i stopala, uz nekoliko stisaka šaka “u pesnice”, pri čemu prsti brzo protrljaju dlanove. Ova vežba treba da potraje 3 do 4 sekunde;
• kratko opuštanje, a zatim istovremeno napinjanje svih mišića nogu i ruku, uz održavanje napetosti tokom sledeće 3 do 4 sekunde;
• istovremeno protezanje i razgibavanje velikih zglobova na rukama (ručni i lakatni zglobovi) i nogama (skočni zglobovi i kolena) tokom 3 do 4 sekunde.

Ove tri vežbe se izvode u nizu, jedna za drugom i bez ponavljanja, nakon čega je pre ustajanja potrebno provesti još desetak sekund u sedećem položaju- na ivici postelje, sa stopalama spuštenim na pod.

Primer 7. ANKSIOZNOST, TREMA I NERVNA PRENAPREGNUTOST

Osećaj nerve napetosti, slabosti i praznine u stomaku nakon buđenja ili u toku aktivnog dela dana- efikasno se mogu eliminisati dvominutnim jednostvanom vežbama disanja (preuzetim iz joge) sa ritmičkim usporenim udisanjem i izdisanjme vazduha, uz zadržavanje vazduha punim plućima između udaha i zdaha (udah + zadržavanje+ izdah= 5+5+5 sekundi). Vežba se izvodi u ležećem ili stojećem položaju (vidi vežbe “disanja sa zadrškom” u ležećem i stojećem polžaju).

Primer 8. MUKA, BOLESTI VOŽNJE (KINETOZE)

Muka i nagon za povraćanjem koji se javlja kod osetljivih osoba pri vožnji automobilom, brodom ili avionom efikasno se mogu ublažiti svesnim dubokim trbušnik (dijafragmalnim9 disanjem. Želudac pre vožnje ne sme biti prazan, ni prepun. Tegobe ćete izbeći ili brže otkloniti čvrstim osloncem tela na naslon sedišta i osloncem stopala na pod; pogled usmeravajte u pravcu vožnje, bez naglih okreta ili kretnji glave i vrata; opustite se svesnim disanjme, a pažnju i misli usmerita ka prijatnim temama.

Primer 9. DISANJE OTEŽANO PREHLADOM ILI ALERGIJSKIM OBOLENJIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA

Kijavica i bolesti sinusa čest su pratilac infektovnih i alergijskih obolenja dosajnih puteva. Karakteriše ih prepunjenost krvlju (brojnih, najsitnijih krvnih sudova) kapilara nosne sluznice, što dovodi do otoka nosne sluzokože i pojačanog lučenja sekreta iz nosa; otok sluzokože pritom zatvara otvore sinusnih šupljina u čeonim kostima i kostima gornje vilice, izazivajući nakupljanje sekreta u sinusima i dodatne tegobe.

U sklpou samopomoći, disanje na nos i “otvaranje” sinusa olekšaće blago ispiranje nosa hladnom vodom- više puta na dan, a naročito izjutra: povijeni nad kadom (drenažni položaj, glava postavljena u visini karlice), nekoliko puta odmereno “ušmrkajte” čistu hladnu vodu u nos i odmah je izduvajte. Hladna voda izaziva grč minijaturnih mišića u najsitnijim krvnim sudovima; grč mišića izaziva sužavanje i pražnjenje kapilara, a time i istanjivanje sluzokože; pritom se lučenje sekreta smanjije, a sinisi “otvaraju” i njihov sadržaj eliminiše.

Suv, nadražajni kašaj i produktivni kašalj (praćen iskašljavanjem sekreta) često su pratioci bolesti pluća i disajnih puteva. Pomoć i savet lekara u lečenju ovih bolesti- Svakako su potrebni!

U kućnim uslovima, za samopomoć u smirivanju nadražajnog kašlja mogu da posluže: vlaženje vazduha u prostoriji, smanjivanje razlike u temperaturi udahnutog i izdahnutog vazduha disanjem “pod pokrivač” kojim se nos i usta prekrivaju pri ležanju u postelji, stavljanju suvih obloga oko vrata, bolja svesna kontrola disanja i povremeno glasno pročišćavanje grla koje proređuje napade kašlja. Polusedeći položaj i visoko uzglavlje u postelji najčešće olakšavaju disanje, ali le poromene položaja i zauzimanje udobnih položaja koji dovode da opuštanja- doprineti smirivanju kašlja.

Psihička podrška i odvraćanje pažnje obolele osobe imaju dodatno značenje u ublažavanju smetnji.

Ukoliko je reč o produktivnom kašlju, “sazrevanje” i brže iskašljavanje sekreta mogu da ubrzaju vlaženje vazduha u prostorijama i inhalacije, pri čemu se ( do pribavljanja lekarske pomoći) u kućnim uslovima inhalacija dva do tri puita dnevno može izvoditi na sledeći način: u loncu zapremine od dva litra zagrejati litar vode do ključanja, zatim u vodu ubaciti pola kašike morske kuhinjske soli i dve kašike kamilice; otklopljen lonac skinuti se šporeta i postaviti ga na stabilnu stolicu. rubove lonca brižljivo prekriti široko smotanim i prstenasto oblikovanim peškirom, tako da u sredini ostane otvor dovoljan da se samo usta i nos nadnesu nad vodu koja isparava (pritom ostali delovi lica ostaju zaštićeni od pare ili dodira sa usijanim rubom posude). Čuvajući se od opekotina, tokom 5 do / minuta povremeno (u drnažnom, povijenom položaju) nadneti nos i usta nad otvor i oprezno i odmereno udisati paru (praveći pauze prema subjektivnom osećaju mogućnosti i mere). Po završetku inhalacije poželjno je bar polučasovno mirovanje u postelji, uz disanje ” pod pokrivač”,

U fazi iskašljavanja, kašalj olakšavati potpomognutim disajnim pokretima (pritiskom ruku na grudni koš i trbuh) i zauzimanjme položaja koji olakšava disanje i rad pomoćnih mišića izdisača trbuha i grudnog koša.

Primer 10. POROĐAJNI BOLOVI (TRUDOVI)

Plitko i brzo “grudno” (rebarno) disanje efikasno ublažava bolove pri naponima koji se javljaju uoči porođaja. Ovu tehniku disanja uvežbajavu buduće majke u “školama” za trudnice tokom trudnoće i pripreme za porođaj i negu novorođenčeta.

Primer 11. AKUTNI ZAMOR

Brzo zamaranje, pojava akutnog zamora ili hroničnog premora- mogu da budu i delom uslovljeni lošom tehnikom disanja. Pojavu akutnog zamora moguće je predupreti ili otkloniti višeminutnim vežbama disanja u stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Kratkotrajne preventivne pauze u toku sedećih ili fizičkih poslova (prošetati, prodisati, protegnuti se, provežbati!!!), boravak na otvorenom prostoru i svežem vazduhu, vežbe za razgibavanje i rasterećenje ramenog pojasa i kičmenog stuba, samomasaža, slušanje prijatne muzike, kultivisani i prijatni odnosi sa ljudima iz okruženja- dodatno sprečavaju i odlažu pojavu zamora.

Primer 12. DISANJE PRI VEŽBAMA RAZGIBAVANJA, OBLIKOVANJA I ISTEZANJA

Korisna preporuka je da se ove vežbe započnu vežbom disanja, a da se u tok vežbanja ubace dodatne, primerene vežbe pri svakoj promeni stava. Tehnike disanja tokom fizičkih vežbi prate ritam i intenzitet vežbanja, ali i anatomsko-fiziološku zasnovanost disajnih pokreta, vodeći računa o pravilnom položaju tela i angažovanju pomoćnih disajnih mišića svesnim tehnikama disanja.

Primer 13. DISANJE PRI PODIZANJU TERETA I VEŽBAMA SNAGE

Prilikom vežbanja sa tegovima ili vežbama na gimnastičkim spravama neophodni su kontrola disanja i posbne tehnike disnja koje se uče- posebno za svaku vežbu. Pravilo je da izdisaj prati težu fazu vežbe, dok se udisaj izvodi u lakšoj fazi, pri rasterećenju!

(primer, ako radite vežbe sa tegovima u rukama u stojećem stavu-udah ide dok vam ruke stoje uz telo, a izdah prilikom podizanja ruku sa tegovima do iznad glave, pa prilikom spuštanja ruku udah)

Primer 14. DISANJE PRI STATIČKIM NAPORIMA I IZOMETRIJSKIM VEŽBAMA

Prilikom podizanja većeg terata ili izvođenja izometrijskihvežbi i mišićnih kontrakcija- naglo raste krvni pritisak u grudnoj i trbušnoj duplji, čime se remete funkcije srca i krvnih sudova i funkcija disanja. Rizike ublažava izbor pravilne tehnike disanja.

Pre podizanja većeg tereta- načinite nekoliko dubljih udisaja; prilkikom prihvatanja terata, deo vazduha izdahnite iz pluća, smanjujući pritisak u grudnom košu; teret podižite i premeštajte u pogodnom i pravilnom (“zaštitnom”) položaju tele, angažujući što više telesnih mišića. Po potrebi, pri premeštanju terata pravite zastoje i prodišite; kada je posao obavljen, dubokim, mirnim disanjem doprinestite smirivanju pulsa (broj srčanih otkucaja se naglo ubrzuava pri statičkim naporima)

Izometrijske vežbe izvode se u pauzi između izdaha i udaha, određenom snagom i trajanjem vežbe (po savetu trenera ili terapeuta); nakon sveke pojedine vežbe sledi dubok izdisaj i svesno, smireno disanje do smirivanja pulsa.

Primera 15. IZNENADNI BOLOVI U TRBUHU PRILIKOM TRČANJA I TELESNOG VEŽBANJA

Ponekad se prilikom naglog ubrzavanja hoda ili trčanja javljaju iznenadni oštri bolovi ispod rebarnih lukova. (Ovi bolovi rezultat su aktiviranja i rada mišića nogu koji, kao svojevrsna “mišićna pumpa”, naglo potiskuju bensku krv naviše prema srcu; deo venske krvi biva naprosto utisnut i u venski krvotok trbušne duplje i trbušnih organa, posebno jetre i slezine, izazivajući zastoj venskog krvotoka i prolazni otok jetre i slezine; nadimanje čvrstih i neelastičnih ovojnica ovih organa izaziva oštar bol)

Zastanite u blago raskoračnom položaju, a šake oslonite na bokove. Nakon dubokog udisaja, izdišite lagano, povijajući se unapred, produbljujući izdisaj blagim pritiskom obe šake na gornju trećinu prednjeg trbušnog zida; pritisak usmeravajte naviše, pod rebarne lukove. Vežbu ponivite nekoliko puta. do smirivanja bola, a zatim hod ili trčanje nastavite laganijim tempom.

Slični tekstovi:

1. Vežbe disanja – umesto zaključka
2. Disanje i vežbe disanja (I deo)
3. Disanje i vežbe disanja (II deo)
4. Osnovne vežbe disanja

Seminaru su prisustvovali roditelji dece obolele od astme, odrasli asmatičari, predstavnici kompanije GlaxoSmithKline- vodeće farmaceutske kuće  za proizvodnju lekova za lečenje astme, jedan fantastičan lekraski tim- dr. Dušica Jarić pulmolog i alergolog iz Novog Sada, dr. Mirjana Dokić-Jovanović alergolog i imunolog iz Subotice, dr. Snežana Radić iz Beograda dečiji pulmolog, jedna mlada doktorka iz Vrbasa lekar opšte prakse koja je  asmatičar, Veroljub i ja.

Posle odličnog predavnja koje smo videli bila je pauza sa zakuskom a polse pauze usledio je okrugli sto. Svi prisutni su se prvo predstavili i ukratko ispričali zbog čega su došli na seminar. Poslednji koji se predstvaio bio je jedan stariji gospodin koji je došao na seminar sa ciljem da proda svoje prirodne preparate koji leče astmu. Doneo je punu torbu preparata i ponudio se da nam da brojeve telefona onih kojima je svojim preparatima pomogao. Posle predavnja koje smo videli verujem da je svima bilo jasno kako si i čime leči, odnosno drži astma pod kontrolom. Gospodin je bio spreman da odgovori na pitanja prisutnih i ponovo ponudio brojeve telefona onih koje je izlečio.

Da ne bih pokvarila dobru komunikaciju koje se odvijala među učesnicima seminara, uzdržala sam se svakog komentara po pitanju prisustva gospodina koje je nudio preparate.  Ono što sam htela a nisam pitala gospodina je “KO DAJE GARANCIJU KVALITETA NJEGOVIH PROIZVODA I KOJA LABORATORIJA VRŠI ANALIZU PROIZVODA? NISU NAM POTREBNI BROJEVI TELEFONA ONIH KOJI SU KORISTILI PREPARATE VEĆ GARANCIJA  ZA BEZBEDNU UPOTREBU I SASTAV”

Na seminaru smo imali priliku da na osnovu niza iskustva čujemo da se u nekim teglicama raznih preparata koji 100% leče astmu i skidaju sa pumpica nalazi i PRONISON (PRENDIZON), sistemski kortikosteroid  koji  smanjuje inflamaciju, otok i stvaranje sluzi u disajnim putevima. Deluje 6 – 12 sati. Duža primana Pronisona može izazvati :Cushingov sindrom, akne, gojaznost lica, vrata i trupa, atrofija mišića, dispeptičke tegobe i razvoj ulkusa, osteoporoza i spontane frakture, smanjena tolerancija na glukozu i razvoj dijabetesa, pogoršanje i prikrivanje infekcije, euforija, uznemirnost, konvulzije, psihotičke reakcije, zastoj rasta u dece. Pronizon (generičko ime Prednizon) je sintetski glukokortikoid sa jakim antiinflamatornim i imunosupresivnim dejstvom. Sistemski efektni kortikosteroida su ono što želimo da izbegnemo. Npr ljudi sa astmom mogu ga uzimati samo nedelju dana da bi se bolest smirila.

Isto tako i u nekim “prirodnim” kapima za nos koje leče alergijski i nealergijski rinitis, upalu sinusa nalazi se efedrin. Efedrin je klasifikovan kao teška droga! Efedra je biljka, a efedrin je ekstrakt, ubrzava  metabolizam i daje snagu, ali diže pritisak i prilikom dužeg korišćenja ostećuje kardiovaskularni sistem. Uobičajena neželjena dejstva su mišićni tremor, lupanje srca, dehidracija, nesanica, glavobolja, vrtoglavica, dijareja,  a ređi su bol u grudima, kamen u bubregu, u većim dozama moze izazvati i infarkt. Na svakog ima različit efekat, nekima ne smeta i nuspojave traju dan-dva, ali nekima nikako ne odgovara, iritira im stomak, boli ih glava, ne mogu spavati kad ga redovno uzimaju. Efedrin kapi u nos (0.5-2% – odrasli; 0.25-0.5% – deca) uzimaju se na svaka 2-3 sata koliko im i traje dejstvo, najviše tokom sedam dana koliko je rastvor stabilan .

Nažalost do Pronizina (ili bilo kog drugog kortikosteroida) i do Efedrina veoma je lako doći. Na taj način veoma je lako i napraviti “prirodni” preparat koji će izlečiti vaše  ili vaše dete “prirodnim” putem.

I pored upozorenja da se pre upotrebe nekog prirodnog preparata ipak obratite lekaru za savet, mnogi i dalje uzimaju takve preparate na svoju ruku.

Odlučili ste se da vaše dete ili sebe ne “trujete” lekovima koje vam je preporučio lekar koji za to što radi ima diplomu a ima i odgovornost  za ono što vam je prepisao. Za smrt devojčice iz Novog Sada,čiju su roditelji odlučili da ne koriste su pumpice jer su štetne i naseli na to da će se upotrebom nekog preparata njena astma izlečiti još niko nije odgovarao.

Pročitali ste koje štetne posledice može imati neki lek (ali malo ko obrati pažnju na onaj deo koji kaže “Sigurnosni profil leka nije upitan kada se koristi u skladu sa  uputstvom”). Da li ste se ikada zapitali šta ima u nekom preparatu za koji ste čuli da 100% leči neku hroničnu bolest i koje štetene posledice može da izazove taj preparat (o čijem sastavu nemate pojma)?

U izlaganju dr. Dušice Jarić imali smo priliku da čujemo  koje su to minimalne količine kortikosteroida koje unosimo “pumpicama”, odnosno ako koristimo inhalacione kortikosteroide. Naučili smo da su lekovi za lečenje astme podeljeni u dve grupe: 

lekovi za dugotrajnu prevenciju i lekovi za brzo otklanjanje tegoba. Cilj lečenja astme je život bez tegoba, te o dobroj kontroli bolesti govorima onda kada je potreba za lekovima koji otkalnjaju simptome (ventolin, berodual..) veoma retka. Ukoliko  je potreba za ovim lekovima češća od jednom nedeljno ili se jave noćne tegobe onda je neophodna primena odgovarajućih lekova za dugotrajnu prevenciju astme.

U lekove za dugotrajnu prevenciju astme spadaju protivzapaljenski lekovi od kojih su najbolji i najefikasniji inhalatorni kortikosteroidi. To su lekovi  koji deluju samo lokalno na sluzokožu disajnih puteva. Nemaju neželjene sistemske efekte, bezbedni su za primenu i u dečijem  uzrastu, pa čak i tokom trudnoće. U našoj zemlji su odavno registrovani i poznati su pod nazivom Flixotide, Becloforte, Pulmicort, Alvesco i dr. U slučajevima lake perzistentne astme samo njihovom redovnom primenom uspostavlja se potpuna kontrola bolest. Ukoliko se radi o umereno teškoj ili teškoj astmi potrebno je uz navedene lekove dodati i tzv. dugodelujuće bronhodilatatore. Do nedavno u Srbiji su iz ove grupe primenjivani samo preparati aminofilina, ali zahvaljujući novijim, efikasnijim i bezbednijim lekovima, aminofilin se sve ređe primenjuje. Najbolji rezultati pa i potpuna kontrola astme postiže se primenom lekova koji sadrže kombinaciju kortikosteroida sa dugodelujućim bronhodilatatorom (u našoj zemlji registrovan preparati- Seretide i Symbicort). Cilj lečenja astme je kontrola bolesti sa što manje medikamenata. Ukoliko se stabilnost astme održava najmanje tri meseca, moguće je postepeno smanjivati terapiju, sve dok se ne dodje do najmanje količine neophodnih lekova ili se u odredjenim slučajevima lakše astme preventivna terapija u potpunosti obustavi.

Naučili smo i to da savremen koncept u terapiji alergijske astme i rinitisa glasi “jedan disajni put – jedna bolest” te je vrlo važno na vreme, pre pojave pogoršanja, početi preventivnu terapiju alergijskog rinitisa da bi se izbeglo pogoršanje i same astme.

Dobro edukovani pacijenti koji imaju partneski odnos sa svojim lekaru prihvatiće propisanu terapiju, ali još uvek pospoji veliki broj onih koji će se radije prihvatiti neke “prirodne” varijanete lečenja.

Nisam protiv lekovitog bilja i meda, naprotiv. Pristalica sam integrativne medicine. 

Integrativna medicina podrazumeva sveobuhvatni pristup problemima zdravlja čoveka i od savremene i tradicionalne, zvanične i alternativne medicine preuzima najbolje.

 Protivnik sam odustajanja od onoga što vam je lekar prepisao! Da li propisana terapija nije dala zadovoljavajuće rezultate?

Nemojte je odbaciti bez konsultacije sa lekarom! Nemojte koristiti proizvode za koje nemate garanciju kvaliteta i čiji sastav nije istaknut na pakovanju!

Mnogi preparati koji se izdaju pod nazivom “prirodni” u sebi sadrže usitnjene lekove hemijskog porekla!

Ono što želim da vam poručim je PRE NEGO ŠTO POSEGNETE ZA NEKIM PRIRODNIM PREPARATOM PROVERITE KO DAJE GARANCIJU KVALITETA, KOJA ZVANIČNA USTANOVA KONTROLOŠE TAJ PREPARAT, KOJA ZVANIČNA LABORATORIJA RADI ANALIZU, SASTAV PREPARATA I OBAVEZNO SE KONSULTUJTE SA LEKAROM PRE UPOTREBE! ISTO TAKO OBRATITE PAŽNJU NA ONOGA KOJI VAM NUDI PROIZVOD.

Nama sa sajta je poznat slučaj kada se pojavio čovek koji svojim proizvodom skida sa pumpice. Kada ga je doktorka upitala :” Sa koje pumpice?” odgovorio je :”ja se u pumpice ne razumem”!?!

ZAPITAJTE SE DA LI JE BEZBEDNIJE LEČENJE PREMA SVETSKIM SMERNICAMA ILI PO SAVETU KOMŠIJE, PRIJATELJA,

KOLEGE SA POSLA, SA REKLAME…

Slični tekstovi:

1. Preventivna terapija za nekontrolisanu astmu
2. Lekovi za astmu – Singulair
3. Kako (ne)lečiti astmu!?!
4. Da li su lekovi za astmu opasni?
5. Budi deo tima sajta “Pobedi astmu”

Novim Pravilnikom i kriterijumima za stavljanje lekova na Listu, definisano je da na Listi lekova u okviru iste generike i istog ili srodnog farmaceutskog oblika može biti najviše šest lekova različitih prozvođača. Takođe je propisano i da lekovi različite generike koji su u okviru iste terapijske grupe i istog mehanizma dejstva, moraju imati istu cenu leka, osim ako postoji značajna terapijska prednost određenog leka, koja je dokazana kliničkim studijama i farmakoekonomskom analizom.

Primena pomenutih kriterijuma omogućila je značajno smanjenje cena, pre svega uvoznih originalnih tzv. brend lekova, za koje su do sada svi građani plaćali procentualno učešće u ceni (A1 Lista). Smanjenje cena lekova kao što su rispolept, leponeks (antipsihotici), lamiktal (za lečenje epilepsije), lipanor (za snižavanje lipida, holesterola i triglicerida), glukofaž (za lečenje dijabetesa), rokaltrol (za lečenje osteoporoze) i dilatrend (za lečenje srčane insufinicijencije) omogućava nam da te lekove ubuduće u potpunosti finansira Republički zavod.

Takođe, osiguranici više neće doplaćivati ni za lekove iz grupe anksiolitika (bensedin, sedabenz, lorazepam, diazemal, ksalol…) kao i za lek levotiroksin (za lečenje štitne žlezde).

Samo za navedene lekove u 2008. godini osiguranici su izdvojili značajna sredstva u iznosu od preko 470.000.000 dinara, dok je novom Listom predviđeno da te lekove ubuduće u celosti snosi Republički zavod za zdravstveno osiguranje.

Sniženjem cena omogućeno je da i se za određene lekove sa Liste A-1 smanji procentualno učešće osiguranika, kao na primer za: imigran (terapija u lečenju migrene) sa 50% smanjena je na 25%, sertralin ( grupa antipsihotika) sa 25% na 10%; Mirapexin i Rekip (za lečenje Parkinsonove bolesti) sa 50% na 30%, što će omogućiti veću dostupnost pomenutih lekova svim osiguranicima.

Za određene lekove proširene su indikacije prema kojima se mogu propisivati o trošku zdravstvenog osiguranja. Za lekove kao što su Tiklodiks, Plavix, Zilt, Rožac i Clopidogrel promenjena je indikacija te ih osiguranici posle ugrađenog grafta i stenta ubuduće mogu dobijati u periodu od 12 meseci, umesto dosadašnjih 6 meseci.

Takođe i za lekove Simbikort i Seretide (za inhalaciju) proširena je indikacija tako da se pored indikacije bronhijalna astma ubuduće mogu dobiti i za lečenje hronične opstruktivne bolesti pluća.

Za lek Norditropin NordiLet (hormon rasta) dopunjena je indikacija tako da ga sada mogu dobiti i deca koja su rođena kao deca male gestacione dobi.

Na Listu lekova stavljen je i lek Singular granule i tablete za žvakanje od 4mg za decu od 2 do 6 godina, koji se koristi kao terapija u lečenju bronhijalne astme.

Novi Pravilnik o Listi lekova predviđa da se fiksna participacija koja nije povećavana od 2004. godine uskladi sa inflacijom za taj period i poveća na 40 dinara.

Sa druge strane, kako odluka o povećanju participacije ne bi dodatno finansijski opteretila građane, naročito najsiromašnije slojeve, Pravilnikom je predviđeno i da se mnoge kategorije osiguranika oslobode plaćanja participacije.

Osiguranici koji ne plaćaju fiksnu participaciju za lekove bez obzira na to po kom osnovu su osigurani su:

1) ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata;

2) slepa lica i trajno nepokretna lica, kao i lica koja ostvaruju novčanu naknadu za tuđu pomoć i negu drugog lica,

3) deca, učenici i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života;

4) žene u toku trudnoće, porođaja i 12 meseci posle porođaja

5) privremeno raseljena lica sa teritorije AP kosovo i Metohija;

6) kao i sve druge socijalno ugrožene kategorije stanovništva, koje ne ostvaruju prihode, i čije se zdravstveno osiguranje finansira iz budžeta Republike Srbije (nezaposlena lica, korisnici socijalne pomoći, lica starija od 65 godina života bez ostvarenog prava na penziju, lica romske nacionalnosti….i druge kategorije socijalno ugroženog stanovništva).

Međutim, pravo na oslobađanje od plaćanja participacije imaju i svi osiguranici čiji su prihodi ispod materijalnog cenzusa za plaćanje participacije.

Materijalni cenzus koji je do sada bio izjednačen sa neto minimalnom zaradom u Republici, se prema novom Pravilniku uvećava za 30 odsto kako bi obuhvatio što više osiguranika sa najnižim primanjima.

Da bi osiguranik koji živi sam ostvario pravo na oslobađanje od participacije, potrebno je da njegov mesečni prihod ne prelazi iznos neto minimalne zarade u Republici uvećan za 30 odsto, što trenutno iznosi 18,657 dinara.

Ukoliko osiguranik živi sa članovima porodice, on i članovi njegove porodice biće oslobođeni plaćanja participacije, ako ukupni mesečni prihod po članu porodice ne prelazi neto minimalnu zaradu u Republici koja trenutno iznosi 14,352 dinara.

Da bi osiguranici čiji su prihodi ispod materijalnog cenzusa, bili oslobođeni plaćanja participacije, neophodno je da se obrate svojoj filijali zdravstvenog osiguranja koja će im izdati potvrdu o oslobađanju participacije i na osnovu koje im participacija neće biti naplaćivana, kako za lekove tako i za sve druge participacije za zdravstvene usluge (participacija za pregled, dijagnostičku proceduru, bolnički dan…).

Izvor: www.rzzo.rs

Slični tekstovi:

1. Mejling lista sajta Astma.rs
2. Trudnoća i astma
3. Lečim astmu 100%???
4. Terapija
5. Sa cinkom kroz veliki, prljavi grad

Razmena gasova

Razmena gasova se obavlja na čitavoj toj površini. Vazduh
koji udišemo mora da dopre do svake, i najsićušnije alveole.
To je prva faza razmene gasova u plućima – ventilisanje
gasova. Kad dospe u alveole, gas treba da pređe u krv, gde se
kiseonik vezuje za gvožđe u hemoglobinu, što se događa tokom
faze difuzije gasova. Krv zatim odnosi kiseonik u sve organe.
Zbog toga sva krv prolazi kroz pluća.
Već i sama razmena gasova izmedju spoljne sredine i pluća,
mogla bi se opisati kao
borba između elastičnosti pluća i elastičnosti grudnog koša.
Pluća nastoje da se skupe, a grudni koš sve vreme teži da se
raširi. Ove težnje su uravnotežene pri kraju izdaha mirnog
disanja. Da bismo udahnuli vazduh, mišićima se borimo protiv
jake sile elastičnosti, naizgled nežnih, vazdušastih pluća
koja „ne žele“ da se rašire; a kad opustimo mišiće, sistem
pluća – grudni koš se vraća nazad. To je, u najkraćem, naše
disanje.

Ispitivanje disajne funkcije

– merenja i testovi – ima brojne svrhe, pre svega da pokaže kako pluća u celini rade, ali i da nas „dovede“ do tačnog mesta poremećaja. Dijagnostika

plućnih bolesti počinje uobičajenim pregledom bolesnika. Može
da obuhvati rendgenski snimak i endoskopiju; međutim, bez
ispitivanja disajne funkcije nema
kompletne dijagnostike.
Osnovni test disajne funkcije jeste spirometrija (merenje
vitalnog kapaciteta pluća) nakon koje se postepeno, u
zavisnosti od potreba, uključuju i drugi testovi koji treba
bliže da odrede šta se dešava u plućima – ne samo da li
postoji poremećaj nego i gde se dogodio i kog je stepena, da
li je promenjljiv, da li se terapijskim postupcima može
uticati na tu promenu…

Značaj spirometrije

Rezultati testova se potom porede sa nalazima drugih metoda
pregleda. Tek tad dobijaju puni smisao jer jedna te ista
vrednost u različitim bolestima može da ima različita
značenja.
Postoji zabluda da se slušalicama može obaviti kompletan
pregled pluća. Često nije dovoljno ni da se pregled dopuni RTG
snimkom pluća. Kod hronične opstruktivne bolesti, ovi pregledi
mogu da pokažu normalne nalaze i pored toga što se bolesnici
žale na teąko disanje – tada samo spirometrija može da otkrije
ili potvrdi da postoji suženje disajnih puteva. Ili, obrnuto,
ponekad se pri slušanju posumnja na astmu, a spirometrija
pokaže normalne nalaze, kada se verovatno radi samo o virusnoj
infekcijii. Spirometrija je apsolutno
neophodna i za postavljanje dijagnoze i za razrešenje
dijagnostičkih dilema; dakle onda kad, na primer, treba
oceniti da li se sme seći deo pluća, ili da li je rizično
uputiti pacijenta na operaciju srca, ili žučne kese koja se
nalazi tik uz dijafragmu (za disanje vrlo bitan mišićni
organ)…
Pored razmene respiracijskih
gasova, pluća imaju i druge važne funkcije: na primer,
da održavaju acido-baznu ravnotežu unutar organizma,
odnosno da koriguju acido-bazno stanje. Pri
obavljanju tog zadatka, pluća reaguju brže od bubrega i
drugih organskih mehanizama koji su takođe zaduženi za
homeostazu.
Značajna uloga pluća je i u tome da nas
štite od mikroembolusa koji se stvaraju u svim delovima
našeg tela, služeći kao filter koji sprečava te sićušne
trombe da začepe krvne sudove u srcu ili u mozgu. Vene
donose krv iz svih delova tela, prvo u desnu polovinu
srca a potom u pluća. U plućima se krv zasiti kiseonikom
i oslobodi ugljendioksida i tu se, u uskim kapilarima
plućnog krvotoka, zadrže sićušni trombi koji putuju iz
drugih delova organizma. Rezultat je da u levu polovinu
srca (koja krv pumpa u sistemski krvotok) iz pluća
dolazi krv bogata kiseonikom bez tromba koji bi mogli da
oštete rad mozga, srca ili nekog drugog organa.
Spirometrijom se mere i protoci kroz disajne puteve.
Pacijent treba da udahne punim plućima i da što brže i jače
izduva sav vazduh. Taj forsirani manevar inače nije prirodan,
ali numerički podaci koje test daje pokazuju da li je protok
vazduha očekivan, ili smanjen usled nekog poremećaja – astme,
hronične opstruktivne bolesti, tumora… Visoka preciznost
ovog merenja pokazuje ne samo da li je uopšte reč o plućnom
poremećaju (do gušenja može doći i usled srčanih ili psihičkih
smetnji) nego i u kom se delu disajnog puta dogodio.

Ukoliko se utvrdi poremaćaj, test se obično radi na svakoj kontroli
da bi se procenilo kako bolesnik reaguje na terapiju ili
da bi se pratio tok bolesti. Često, samo dugotrajnije praćenje
dovodi do prave dijagnoze.
Danas postoje i mali jeftini uređaji (pikfloumetri) kojima
pacijent može i kod kuće da meri disajne protoke, u toku
dogovorenog vremena. Na taj način dobijaju se za dijagnozu još
objektivniji podaci. To je sprava koju bi trebalo da koriste
skoro svi oboleli od astme.
Inoviranje starih metoda
Ne ometajmo zdrava pluća!
Ljudski organizam je savršena „sprava“
koja reguliše sve funkcije, i ne treba ga ometati. Kad
je plućima, na primer, potrebno da „poprave“
elastičnost, ona nas nateraju da nevoljno uzdahnemo.
Pogrbljenost, odnosno svaki loš položaj tela remeti
statiku pluća i vremenom može da dovede do stvarnih
plućnih promena. Međutim, mnogo je opasnije udisanje
agresivnih materija (pušenje). Zdrav organizam ne treba
ometati; ali, kada je reč o obolelim plućima, moramo da
pomognemo njihovo disanje – vežbama za jačanje disajnih
mišića, medju kojima bitnu ulogu imaju i trbušni mišići.
Za takozvano joga-disanje (pranajama)
naučno je dokazano da ima povoljan efekat na
astmatičare, upravo zato što jača disajnu muskulaturu i
time disanje čini racionalnijim. Veliki procenat
kiseonika se, naime, troši na samo disanje, a kad se
diše lagano i racionalno, potrošnja kiseonika je znatno
manja.
Još nije utvrđeno na osnovu kojih
mehanizama joga-disanje deluje na upalne procese u
disajnim organima astmatičara, ali je dokazano da ih
smiruje.
Specijalisti obavljaju još niz testova: merenje otpora
strujanju vazduha kroz disajne puteve, pa merenje difuzije –
koliko gasa direktno pređe iz alveola u krvne puteve, što
pokazuje da li je očuvana membrana izmedju alveola i krvi ili
je došlo do njene destrukcije i zadebljanja… ali, to su već
testovi koji pokazuju neke specifične detalje i nisu neophodni
za osnovna merenja.
Merenja disajne funkcije su,
počela davno – spirometrija još polovinom 19. veka. Pravom
malom revolucijom na tom planu moglo bi se smatrati pravljenje
odlivka pluća, 1963. godine. Na osnovu odlivka pluća i
matematičkih modela disajnih funkcija promenilo se ukupno
shvatanje fiziologije pluća. Otkriveno je da u velikim
disajnim cevima protok ima brzinu od oko četiri metra u
sekundi, da je u njima tok turbulentan a prema periferiji sve
više laminaran. Na samoj periferiji pluća praktično nema
kretanja vazduha, već samo premeštanja molekula, što
obezbeđuje homeostazu gasova, odnosno sprečava da svaki udah
menja sastav gasova, jer to bi menjalo acido-bazno stanje
organizma i činilo ga nestabilnim
U to vreme se počelo sa tumačenjima testova na pravi način,
i njihovom drugačijom primenom, a potom se u sve „umešala“ i
tehnologija koja je omogućila da postane dostupno ono što je
ranije teško mereno. Računari su, potom, omogućili još brža
merenja, pa se danas primenjuju metode kojima se iz samo
jednog udaha mogu dobiti podaci koji su ranije zahtevali mnogo
rada. Na primer, male količine gasa su dovoljne da se nekim
spektometrima ili bioskrining metodama analiziranja udaha
prate dešavanja u plućima, u toku spavanja. Upravo tako se,
otkriva i takozvani sleep apnea
sindrom (sleep apnea) – prekidanje disanja u toku sna – od
kojeg pati oko dva odsto ljudi.
Verovatno nije daleko trenutak kad će pacijent jednostavno
sesti za neki uređaj, nekoliko trenutaka mirno disati, a
rezultat će biti obilje dragocenih podataka i to ne samo o
stanju njegovih pluća već i o stanju drugih organa i organizma
u celini

Slični tekstovi:

1. Šta otkriva rendgen pluća
2. Pneumonija – Upala pluća
3. Histopatologija pluća
4. Vežbe disanja za osobe sa obolenjima pluća i gornjih disajnih puteva

Alveole kod pneumonije

Respiratorni sistem

Upala pluća ili pneumonija je akutno, najčešće infektivno zapaljenje plućnog parenhima koje zahvata alveolne prostore i intersticijum (prostor između alveola) pluća. Kada su upalom zahvaćene alveole jednog ili više plućnih lobusa, oboljenje se naziva lobusna pneumonija. Kada su zahvaćene alveole jednog segmenta, pneumonija se karakteriše kao segmentna ili lobulusna, a kada je zapaljenje lokalizovano u više lobulusa istovremeno govori se o bronhopneumoniji. Ova bolest predstavlja najopasnije oboljenje respiratornog sistema i može biti uzrokovana različitim mikroorganizmima. Javlja se u svim starosnim dobima, a posebno kod osoba sa različitim hroničnim bolestima i oštećenjima imunog sistema.

Učestalost

Upala pluća je i danas čest uzrok smrtnosti, uprkos savremenoj antibiotskoj terapiji. U Velikoj Britaniji od upale pluća godišnje umre 60 000 osoba. Ova bolest odnosi 10 puta više života od svih ostalih zaraznih bolesti. U SAD od upale pluća godišnje oboli 2 miliona ljudi, a umre oko 30 000, što pneumoniju postavlja na šesto mesto svih uzroka smrti i svrstava među velike javnozdravstvene probleme. U zemljama u razvoju infekcije donjih disajnih puteva najčešći su uzrok umiranja.
Osobe starije od 65 godina imaju povećani rizik od upale pluća, jer kod njih postepeno slabe mehanizmi odbrane od infekcija i često su izloženi hroničnim bolestima (hronična opstruktivna bolest pluća, bolesti srca, bubrega i jetre, ateroskleroza, dijabetes). Veomo često u zimskim mesecima različite respiratorne infekcije i grip prethode pojavi upale pluća.

Etiologija i patogeneza

Gornja slika pokazuje normalno plućno tkivo posmatrano pod mikroskopom. Beli prostori su alveole ispunjene vazduhom. Donja slika pokazuje pluća sa pneumonijom.

Pneumoniju mogu uzrokovati bakterije, virusi, gljivice, protozoe, a može nastati i udisanjem (aspiracijom) prašine, hemijskih supstanci, hrane ili povraćenog sadržaja. Najčešći uzročnik je Streptococcus pneumoniae (pneumokok), a za njim slede Straphylococcus aureus, Streptococcus viridans, Haemophylus influenzae, Klebsiella pneumoniae i drugi gram-negativni bacili, Legionella pneumophila, Mycoplasma pneumoniae, virus Influenzae A i B, Chlamydia psittaci, Coxiella burnetti (izazivač Q-groznice), gljivice Actinomyces israeli itd. Pulmolozi pneumonije dele na tipične (bakterijske) i atipične. Bakterijske pneumonije najčešće uzrokuju sledeće bakterije: pneumokok, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis. Atipične pneumonije uzrokuju bakterije kao Mycoplasma pneumoniae, Chlamydia pneumoniae, Legionella, ali i respiratorni virus i one zahtevaju drugačiji terapijski pristup u odnosu na bakterijske pneumonije.
Do oboljenja dolazi kada su odbrambeni mehanizmi respiratornog sistema poremećeni ili odbrambene snage organizma smanjene. Kao predisponirajući činioci često se navode rashlađenje organizma, upotreba alkohola, primena anestezije, infekcije gornjih disajnih puteva i hronični bronhitis.

Infekcija alveola nastaje udisanjem pneumokoka ili drugih uzročnika u sluzi iz gornjih disajnih puteva. Sluz štiti pneumokoke i olakšava njihovo razmnožavanje. Na leziju alveola organizam odgovara lučenjem serozne zapaljenske tečnosti, koja se širi centrifugalno i tako još više raznosi uzročnike bolesti. Konačno, oba plućna krila postaju “konsolidovana”, što znači ispunjena tečnošću i ostacima ćelija. U zapaljenskom eksudatu bakterije se takođe dobro raznožavaju i brzo se šire, a on počinje polako da se menja. Prvo se fibrinogen u njemu pretvara u nerastvorni fibrin i eksudat dobija crvenu boju zbog prisustva crvenih krvnih ćelija (“hepatisatio rubra”). Nakon toga na mesto infekcije dolaze leukociti, pa tečnost postaje siva ili sivožuta (“hepatisatio grisea”). Leukociti fagocituju (uništavaju) pneumokoke, a u tome im pomažu i opsonini i druga antitela i makrofagi. Kao rezultat, dolazi do normalizovanja plućnog tkiva, ali ne u svim alveolama jer se promene u njima ne razvijaju istovremeno.

Klinička slika

Kao i većina infektivnih oboljenja i pneumonija se karakteriše prisustvom nespecifičnih i specifičnih simptoma. Opšti simptomi (nespecifični) slični su kao kod ostalih infekcija, a to su groznica, gubitak apetita, znojenje, drhtavica, bolovi u mišićima i zglobovima i glavobolja. Kod nekih bolesnika postoje anamnezni podaci o neposredno preboleloj infekciji gornjih disajnih puteva, obično virusnog porekla. Kod infekcija izazvanih pneumokokom ili stafilokokom teška slika bolesti može se razviti u toku nekoliko sati, dok je kod pneumonije prouzrokovane mikoplazmom razvoj produžen na dve do tri nedelje. Poremećaj svesti i konfuznost prate pneumonije izazvane psitakozom. Respiratorni simptomi variraju, i zavise od imunog sistema osobe i težine bolesti. Kašalj se javlja kod skoro svih obolelih, nedostatak vazduha oseća više od dve trećine, pleuralni bol oko 60%, a iskašljava više od polovine pacijenata. U početku bolesti ispljuvak je oskudan ili ga nema, a u daljem toku postaje gnojav. Visoka temperatura i drhtavica česti su kod mladih osoba s pneumokoknom pneumonijom, od kojih trećina ima herpes na usnama. Atipične pneumonije, počinju sporije sa lakšom kliničkom slikom, u odnosu na bakterijske jer se klinički simptomi razvijaju postupno. Temperatura raste postepeno i može biti izuzetno visoka, ali je retko praćena drhtavicom. Prisutni su i opšti simptomi, poput glavobolje, bola u mišićima i zglobovima, opšte slabosti i umora. Kašalj se obično zapaža nakon 3 do 4 dana, i uglavnom je suv i iritabilan, bez mogućnosti iskašljavanja. Zbog nekarakterističnih simptoma dijagnoza se postavlja kasnije nego u bakterijskim pneumonijama, često tek nakon rendgenskog snimanja pluća.

Laboratorijske promene

Pneumonija. A: Snimak normalnih pluća. B: Snimak pluća sa senkama uzrokovanih pneumonijom na desnom plućnom krilu (leva strana na slici).

Kod bolesnika sa pneumokoknom i drugim bakterijskim pneumonijama obično postoji leukocitoza (povećan broj leukocita) sa naročito povećanim brojem neutrofilnih granulocita. Rendgenski nalaz može da ukaže na raspored i proširenost pneumonijskih procesa. Uzročnici bolesti mogu se izolovati u krvi i ispljuvku, a ponekad je povećan i titar hladnih aglutinina i aglutinina za nehemolitički streptokok. Takođe se ponekad mogu dokazati i antitela protiv mikoplazme ili npr. prolazna lažno pozitivna Vasermanova reakcija itd. Ventilacijski testovi otkrivaju poremećaj respiracije restrikcijskog tipa. Tipična pneumonija prolazi kroz 4 stadijuma sa ispljuvkom rđaste boje ili prošaranim trakama krvi u stadijumu crvene hepatizacije.

Dijagnoza

Dijagnoza upale pluća se postavlja nakon kliničkog pregleda, na osnovu simptomatologije i fizičkog nalaza. Osim toga lekar će zatražiti rengenski snimak pluća i srca, a serološka ispitivanja će pokazati povišen broj leukocita (belih krvnih zrnaca) i uvećanu sedimentaciju, što je jasan dokaz da se u organizmu odvija zapaljenski proces uzrokovan infektivnim agensom. Auskultativnim nalazom primećuje se pucketanje i penušav šum, karakterističan za postojanje tečnosti u alveolarnom prostoru. Analizom sputuma (ispljuvka) moguće je izolovati uzročnika infekcije i na osnovu toga propisati adekvatnu terapiju.

Lečenje

Pravac u lečenju pneumonije zavisiće od izolovanog uzročnika. Bakterijska pneumonija se leči antibioticima kao što su penicilini, makrolidi i cefalosporini. Neophodno je pridržavati se uputstava lekara i dinamike uzimanja terapije, jer u suprotnom može doći do neizlečenja i ponovnog povratka bolesti. Kod atipične pneumonije preporučuje se vitaminska terapija sa puno unosa tečnosti u organizam. Određene vrste virusne upale pluća mogu se lečiti nekim antivirusnim lekovima, jer antibiotici ne deluju na viruse. Izuzetak predstavlja atipična pneumonija izazvana Mycoplasmom pneumoniae i ona se leči. Bitan aspekt u lečenju pneumonije predstavlja i simptomatska terapija (terapija koja otklanja simptome). Lekari preporučuju primenu antipiretika (lekovi za snižavanje telesne temperature) i lekova koji će omogućiti lakše iskašljavanje. Ponekad je potrebno duže vreme da bi se bolesnik oporavio od virusne nego od bakterijske pneumonije.

Prognoza

Prognoza zavisi od više faktora. Pre svega od imunog stanja organizma bolesne osobe, starosne dobi, uzročnika, težine bolesti i prisutnosti nekih drugih hroničnih bolesti. Zato je neophodno da se starije osobe zdravo hrane, odmaraju i vode računa o opštem zdravlju, a da se i na prvu pojavu simptoma obrate lekaru. Važan faktor u prevenciji je i pravovremena vakcinacija. Posebno tešku kliničku sliku imaju pušači zbog već kompromitovane plućne ventilacije, i stoga se preporučuje prestanak pušenja kod ovih bolesnika.

Slični tekstovi:

1. Respiratorne infekcije i upotreba antibiotika
2. Kako ojačati pluća uz ručak
3. PNEUMO 23
4. Šta su ustvari pluća?
5. Dijagnoza

Naprotiv, lagano ćete je oboriti ako telo bolesnika trljate hladnom vodom ili mu na celo stavljate hladne obloge. I uopšte, kad ste bolesni ne treba da se utopljavate. Sigurno ćete se oznojiti, pa vam neće prijati ni najmanja promaja. Možete samo još više da iskomplikujete bolest. Kad se čovek prehladi, mora da leži u krevetu. Nema nikakve potrebe da osobu koja kija i kašlje prikujete za krevet. Stvar je u tome što se pri dugotrajnom ležanju smanjuje ventilacija pluća i bronhija, pa se u njima nagomilava sluz. A pošto se infekcija „spušta” odozgo naniže disajnim putevima, onima koji su odlučili da preleže grip preti opasnost od bronhitisa i upale pluća. To naravno ne znači da bolesnik treba da ide na posao i tamo seje viruse. Ali slobodno može da se šeta po kući i obavlja sve uobicajene lakše poslove. Pri tom treba voditi računa da što ćešce pere ruke da ne zarazi ukućane. Treba često i dovoljnojesti da se ne gubi snaga. Zavisi šta se jede. Na varenje masne hrane ili namirnica bogatih belančevinama organizam troši mnogo vremena i energije. A svu snagu organizam bolesnika mora da usmeri na borbu protiv infekcije. To znači da se mesni proizvodi i variva s mesom svedu na minimum. Kobasice, slanine, šunke, masnoće ispod kožice pečenja, masnu ribu, guščije pečenje takođe treba svesti na minimum.

Treba jesti namirnice koje se lako vare i ne zdržavaju dugo u želucu: sveže i bareno povrće, voće, narocito južno, sokovi (domaći) i vitaminski napici. Treba možda napomenuti da virus gripa ne voli gaziranu sredinu, pa se preporučuje prirodno mineralna voda s dodatkom vitamina C ili svežeg soka od limuna. Mineralna voda takode pomaže da se iz jetre izbace lekovi, recimo paracetamol koji često uzimamo kad smo prehladeni ili imamo visoku tempertauru.

Najbolje sredstvo protiv prehlade – čaj od malina

Plod maline zaista sadrži dosta minerala i vitamina A i C. Stoga čaj od malina ili sirup od malina, takozvani malinovac, zaista imaju svojstvo da snižava temperaturu. Malina je dragocena i u lečenju astme, ekcema. Ona poboljšava krvnu sliku, reguliše rad creva i smiruje bolove u želucu, a zaustavlja i povraćanje. Kinezi smatraju da malina umanjuje opasnost od spontanog pobačaja, olakšava trudove, smanjuje nadražaje u mokraćnom kanalu i olakšava menstrualne tegobe. Elaginska kiselina, koja se nalazi u malini, ima višestruko blagorodno dejstvo i na zdrav i na bolestan organizam. Ona pravi komplekse sa toksičnim metalima i tako utiče na njihovo izbacivanje iz organizma. Ona, takođe, deluje na maligne ćelije koje se brzo umnožavaju tako što usporava i, u određenoj koncentraciji – potpuno stopira njihovu deobu. Ova kiselina izaziva programiranu smrt malignih ćelija i blokira oštećenje DNK, odnosno ima antimutageno dejstvo. I, konačno, ona ne deluje na normalne ćelije zadužene za imunološki odgovor organizma, odnosno – ne ubija ih.Ali treba imati na umu da velika količina napitka od malina može da izazove srčanu aritmiju i uspori rad bubrega. Sveže maline  se ne preporučuju kod težih oboljenja bubrega i gihta.

Osim plodova, svežih ili suvih, u lekovite svrhe koristi se i lišće, koje je još bogatije vitaminom C, cvetovi i koren. Od lišća i korena prave se čajevi, kao i od suvih malina, koji se koriste kod upale grla, za jačanje srca, kod hemoroida, lišajeva, osipa i drugih alergijskih reakcija, i za opšte jačanje organizma.

Eksperimenti koji su vršeni na životinjama, ( radili su ih inostrani istraživači), nedvosmisleno su utvrdili da elaginska kiselina inhibira (eliminiše) nastanak karcinoma jednjaka,jetre i pluća. Posebno se ističe da se vremenski vakum upotrebe maline ne postavlja kao problem, jer i smrznuta malina zadržava sadržaj elaginske kiseline. Takođe je utvrđeno da je džem od malina bogatiji elaginskom kiselinom od sveže voćke jer je njen sadržaj u semenki veći nego u soku. Amerikanci su već proizveli tabletu sa osušenom malinom kao preventivu protiv kancera.

Slični tekstovi:

1. Kako izbeći pogoršanje astme leti?
2. Kako ojačati pluća uz ručak
3. Kako živeti sa alergijom na jaja
4. Kako (ne)lečiti astmu!?!
5. Kako se daje dijagnoza astme