Sigurna sam da isti ili sličan problem muči i druge roditelje pa ovo veoma korisno objašnjenje treba da pročitaju svi.

Iskustvo i pitanje:

Moj sin ima 2 godine i 5 meseci sa prekidom od mesec dana
koristi Singulair tbl 4mg.
Prvu epizodu “zvizdanja” i “krčanja” imao je kao beba od 6
meseci i u narednih 12 meseci još 4-5 takvih epizoda. Lečen je
urbazon ili lemod injekcijom jednokratno tj kada dodjemo u
dispanzer i inhalacijom po 5-7 dana fiz sol+5 kapi Berodual.
Ipak nakon svega toga sa godinu i po hospitalizovani smo na Dr
DM Dedinje gde je svakodnevno dobijao urbazon (kažu u maloj
dozi) + inhalacija 1 ml fiz+1 ml Pulmikort 0.25+ 5 kapi Beroduala.
Po izlasku iz bolnice indentična inhalacija je nastavljena 21
dana + Singulair 4mg koji je koristio 3 meseca.
Nakon terapije Singulairom bio je dobro do prvog kontakta sa
prehladjenom decom nakon toga sve iz početka Singulair Berodual
Pulmikort isl.
Radjen mu je test na inhalacione alergene i sve je bilo negativno.

Veoma sam zabrinuta jer sam se 6 godina borila sa sterilitetom
da bih ga rodila

Da li mi možete da osnovu ovoga reći da li moje dete ima astmu i  zašto pri kontaktu sa decom kojoj bukvalno samo curi nos u
naredna dva dana nastane navedeno ….Da li treba da ide u slanu sobu?
Unapred Vam puno hvala na odgovoru!

Odgovor Dr. Dušice Jarić:
Nije lako odgovoriti na pitanje, tj bez pregleda deteta na osnovu par podataka reći Da ili NE….na to pitanje sa 100% tačnim odgovorom ne može da odgovori ni lekar koji je lečio dete.
da podjemo redom, od porodične anamneze:

Porodična anamneza u dijagnozi dečije astme

Ako neko od roditelja i blizih srodnika ima alergijsku kijavicu i/ili astmu dijagnoza astme kod deteta je verovatnija nego ako nema porodične sklonosti…ali ni astma u pordici nije 100% astma kod deteta, niti odsustvo astme kod roditelja isključuje astmu kod deteta.

Alergološki test

Negativan alergoloski test u ovom uzrastu ne isključuje alergiju…ali ako dete ima dokazanu alergiju dijagnoza astme je mnogo verovatnija nego ako nema alergiju…kažem verovatnija…jer i deca koja imaju ali i deca koja nemaju alergiju kao najčesci uzrok ili okidač za pojavu simtpoma astme ima VIRUSNU INFEKCIJU GORNJIH DISAJNIH PUTEVA-I TO TZV RINOVIRUSI KOJI KOD DRUGE DECE PRODJU KAO BANALNA PREHLADA, DOK KOD DETETA SA ASTMOM DOVEDU DO POJAVE SIMPTOMA ASTME…

Sviranje u grudima- astma ili tranzitorni vizing

Rana pojava sviranja u grudima kod muške dece, još ako su rodjeni pre vremena i ako su imali malu porodjajnu težinu ne mora da bude uvek astma već tzv “tranzitorni vizing” i obično prolazi oko 6 do 11 godine…ali da to nije astma već tranzitorni vizing znamo tek kada je prošlo

Preventivna terapija za astmu- da ili ne

Od celokupne terapije koju je dete dobijalno i dobija cilj nam je da što redje imamo teške bronhoopstruckije koje zahtevaju primenu injekcija ili tableta kortikosteroida…preventivna terapija sa Singulairom, Pulmicortom i povremeno dodavanje beroduala nema neželjene efekte. To je osnovna preventivna terapija astme..ne znači da i pored prevencije kada se prehladi neće doći do pojave kašlja ili sviranja u grudima, ali će učestalost epizoda da se smanji i težina bronhoopstrukciej biti manja.

Pitanje koje verovarno muči roditelje : “šta ako dete nema astmu već prolazni vizing a mi mu dajemo Singulair i preventivne lekove?”  Pa ništa! Neće naškoditi jer ovi lekovi imaju protivupalno dejstvo ne samo kod astme već i inflamacije disajnih puteva kod prolazne bronhijalne hiperreaktibilnosti…zato je veća greška ne lečiti nešto što ima veliku verovatnoću da  jeste ili postane astma, nego čekati sa prevencijom i lečiti samo pogoršanja sve dok se astma ne razvije u svoj svojoj kliničkoj slici i dok dete ne poraste dovoljno da možemo i da je dokumentujemo plućnom funkcijom.

Zašto drugoj deci samo curi nos a vaše dete ima bronhospazam?

Odgovor na to zašto drugoj deci samo curi nos a vaše dete dobije bronhospazam je vrlo kompleksan i još uvek se istrazuje. Postoji jedno zapaženje da kada osoba koja nema astmu dobije infekciju virusom, zaražena ćelija koja u sebi nosi virus udje u proces APOPTOZE  ili “programirane ćelijske smrti”…slikovito izaražena ćelija izvrsi samoubistvo i ne dozvoli da virus izadje van nje…za razliku od toga kod dece i osoba sa astmom zapaženo je da virusom zaražena ćelija bukvalno eksplodira i pri toj CITOLIZI tj sopstvenoj razgradnji oslobodi virus koji dalje inficira druge ćelije…možda u daljem ispitivanju ovog procesa leži i neki novi način lečenja, to će vreme pokazati

ZAKLJUČAK

NASTAVITE DETETU DA DAJETE PRVENTIVNU TERAPIJU JER RIZIK OD NELEČENE VRLO VEROVATNE ASTME DALEKO JE VEĆI NEGO ŠTO JE RIZIK REDOVNE PRIMENE NAVEDENIH PREVENTIVNIH PROTIVUPALNIH  LEKOVA -Singulair, IKS tj Pulmicort i povremeno dodavanje i bronhodilatatora….

Slane sobe-da ili ne

DA LI DA IDETE U SLANU SOBU…neće naškoditi, a da li ćete ići zavisi od vaših finasijskih mogućnosti…

Mali disajni putevi se odrastanjem razvijaju

I ne brinite mnogo, mali je , ima male disajne puteve koji još uvek burno reaguju, kako bude rastao rastu i disajni putevi i klinička slika bronhoopstrukcije biva sve blaža…biće to veliki i zdrav momak, samo su prve 3 -6 godina najteže u podizanju deteta…o pubertetu i adolescenciji… to ćete tek videti
Srdačan pozdrav,
Mr sc. dr Dusica Jarić
specijalista za plućne bolesti

Alergijska bolest je jedna od najčešćih nezaraznih bolesti i zbog svoje velike učestalosti naziva se “epidemijom 21. veka”. Epidemiološka istraživanja ukazuju da oko 25% ukupne svetske populacije boluje od neke alergije. Utvrđeno je da od 10-25% stanovništva ima alergijsku kijavicu, kao najčešću manifestaciju alergijske bolesti.

Alergijska kijavica

Iako alergijska kijavica nije teško obolenje, ona bitno utiče na kvalitet života, utiče na životnu i radnu sposobnost.

Alergijska kijavica je veoma često udružena sa alergijskom astmom, što upućuje na koncept “jedan disajni put, jedna bolest”.

prema statističkim podacima, oko 70% obolelih od astme ima alergijsku kijavicu, a 20-50% osoba sa alergijskim rinitisom ima astmu.

Simptomi alergijske kijavice:

-Simptomi polenske kijavice su: napadi kijanja praćeni vodenastom, često obilnom sekrecijom iz nosa, otežano disanje na nos, smanjen osećaj mirisa, svrab nosa često praćen svrabom i suzenjem očiju.

-Kod rinitisa uzrokovanog grinjama više dominira otežano disanje na nos i umeren svrab i kijanje koje se pogoršava u kontaktu sa kućnom prašinom

S obzirom da je alergijski rinitis faktor rizika za pojavu astme, uvek treba voditi računa da se pojava kašlja, otežano disanje, ili sviranje u grudima ne protumače kao “loša kondicija” jer upravo ovi simptomi mogu biti prvi znaci novonastale astme.

Izazivači alergijskih bolesti disajnih puteva su aeroalergeni, od kojih su u kućnoj sredini najčešće grinje i buđ, a u spoljašnjoj sredini polen.

Oko 50% osoba sa alergijskom kijavicom ima alergiju na polene od kojih je u našem području najčešći uzročnik korov, tj Ambrosi artemisiifoli.

U Americi, odakle je ova biljka sredinom XIX veka doneta u Evropu, oko 36 miliona odraslih osoba ima alergiju na ambroziju.

Lečenje alergijskih bolesti disajnih puteva

lečenje obuhvata:

1. mere izbegavanja alergena

2. farmakološko lečenje (odgovarajući lekovi)

3. specifična imunoterapija

Imunoterapija (hiposenzibilizacija)

Imunoterapija je jedna vrsta “vakcine” protiv uzročnog alergena. Dok  “vakcinacijom” protiv zaraznih bolesti (grip, male boginje i dr.) podstičemo naš imunološki sistem da se bori protiv mikroorganizama, alergen-specifičnom imunoterapijom, pokušavamo da umanjimo reakciju imunološkog sistema tj. da stalnom primenom odgovarajućih doza alergena stvorimo “toleranciju” na uzročni alergen.

Uvek treba koristiti standardizovane vakcine, i za subkutanu imunoterapiju najčešće se primenjuju doze od 5 do 20 mikrograma glavnog alergena.

Kako je “klasična” imunoterapija u vidu potkožnih injekcija (slično davanju insulina) bila praćena burnim kožnim reakcijama (crvenilo i otok na mestu davanja), a opisane su i sistemske neželjene reakcije sa mogućnošću nastanka i anafilaktičkog šoka ovaj metod sve više ustupa mestu sublingvalnoj imunoterapiji.

Sublingvalna imunoterapija

Ovde se koriste veće doze standardizovanih alergena koji se primenjuju u obliku kapi koje se stavljaju pod jezik. Istraživanja pokazuju da je ovaj način podjednako efikasan kao i “klasična” subkutana imunoterapija, ali bez opasnosti od neželjenih reakcija.

Kome se preporučuje imunoterapija?

Imunoterapija se preporučuje osobama sa alergijskom kijavicom kod kojih je bolest nedovoljno regulisana primenom lekova, kod kojih je farmakoterapija praćena neželjenim efektima, kod bolesnika koji ne žele farmakoterapiju.

Najbolji rezultait se postižu u lečenju polenske kijavice.

Kod  osoba alergičnih  na više vrsta polena rezultati su nešto slabiji nego u slučajevima monosenzibilizacije (alergija na jednu vrstu alergena).

Tretman se započine van sezone polinacije (kraj novembra-decembar), a prvi rezulati se uočavaju već prve godine. Ukoliko se tretman pokaže efikasnim, nastavlja se po odgovarajućoj šemi minimalno 3 a najviše 5 godina. Povoljan efekat se održava najmanje još tri godine po prekidu tretmana.

Astma i imunoterapija

Istraživanja su pokazala da imunoterapije ne samo da ublažavaju tegobe alergijske kijavice, već sprečavaju napredovanje alergijske bolesti disajnih puteva sa ciljem da se spreči pojava simptoma alergijske astme.

O imunoterapiji kod osoba sa astmom još uvek se vodi diskusija.

Prema stavovima Globalne inicijative za astmu (GINA) imunoterapija se sprovodi u slučajevima blage astme kada izbegavanje alergena nije moguće, ili odgovarajuća medikamentozna terapija ne uspeva da kontroliše simptome, što je izuzetno redak slučaj.

Kod dece, specifična imunoterapija je efikasna, ali se ne preporučuje u dece mlađe od 5 godina.

Trudnoća je “relativna kontraindikacija”. Ne preporučuje se započinjanje u trudnoći, ali ako je imunoterapija započeta pre trudnoće i imala je zadovoljavajuće rezultate ne treba je prekidati, i slobodno se može nastaviti tokom dojenja.

Imunoterapija se ne preporučuje osobama sa akutnim i hroničnim plućnim bolsetima, kod teške nekontrolisane astme, srčanih bolesnika, kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom posbno ako unose lekove iz grupe beta-blokatora, osobama sa bubrežnom insuficijencijom, u slučaju autoimunih bolesti ili malignih obolenja.

Dr. Dušica Jarić:

Primenom dijagnostičko-terapijskih alogaritama u svakodnevnoj kliničkoj praksi, moguće je sa uspehom dijagnostikovati i lečiti hroničan kašalj kod većine bolesnika.

Kod velikog broja bolesnika, kašalj je poseldica 2 ili više udruženih bolesti, od kojih su u najvećem broju zastupljeni GERB, astma i postanazalno slivanje.

Hroničan kašalj

Kašalj je jedna od najčešćih tegoba zbog koje se pacijenti obraćaju lekaru. Zbog svoje velike učestalosti i značajnog uticaja na kvalitet života, poslednjih godina se sve više pažnje poklanja dijagnostici i tretmanu hroničnog kašlja.

Hroničan kašalj se definiše kao kašalj koji traje duže od 8 nedelja.

Prema istraživanjima evropskog respiratornog udruženja (ERS), čak 30% opšte populacije ima noćni kašalj i oko 10% dnevni kašalj koji traje duže od 8 nedelja. Stoga je predložen alogaritam za dijagnostiku i tretman hroničnog kašlja, koji čini kombinaciju kliničko-dijagnostičkih procedura, specifičnih testova i terapijskih postupaka. Primenom tih protokola, moguće je u čak preko 80% slučajeva utvrditi uzrok hroničnog kašlja.

Interesantan pristup dijagnostici hroničnog kašlja je “online Cough Clinic” (www.coughclinic.org.uk) kao Internet sajt na kome se ispunjavanjem određenog upitnika dobija sugestija najverovatnijeg stanja koji je u osnovi hroničnog kašlja.

Navodi se da kod nepušača i osoba sa urednim RTG  snimkom pluća u oko 90% slučajeva, uzrok hroničnog kašlja su samo tri stanja: astma, hronična afekcija gornjih disajnih puteva sa postnazalnim slivanjem i refluksna bolest. Ova tri stanja se nazivaju i “patogenska trijada” hroničnog kašlja. U ostalim slučajevima se kao uzrok kašlja navodi eozinofilni bronhitis, upotreba ACE inhibitora, bronhiektazije i HOBP.

Važno je istaći da  samo slepom primenom  protokola, a bez neophodnog kliničkog znanja i poznavanja patogenetskih mehanizama, te adekvatne interpretacije dobijenih podataka, moguće je napraviti i grube greške u dijagnostici.

Kašalj u astmi

Kašalj je osnovna karakteristika astme. Javlja se udruženo sa ostalim simptomima (vizing, stezanje u grudima, otežano disanje), a posebno je karakteristično da se javlja tokom noći i pred zoru, ili pri fizičkoj aktivnosti.  U 10%, a po nekim autorima i preko  50%  slučajeva, astma za jednini simptom ima suv nadražajni kašalj. Ta varijanta astme izdvaja se kao poseban entitet “cough variant asthama”.

Farmakodinamski testovi (bronhodilatatorski i bronhoprovokativni) imaju značajnu prediktivnu vrednost u dijagnostici, uz svakako primenu i test terapije sa inhatornim kortokosteroidima (IKS) u trajanu od 6-8 nedelja.

Ukoliko na primenu inhalatornih kortikosteroida nema poboljšanja, astma je kao uzrok kašlja malo verovatna.  Imajući u vidu činjenicu da se i kod osoba sa alergijskim rintisom i eozinofilnim bronhitisom kašalj smiruje na antiinflamatornu terapiju, dobar terapijski odgovor na inhalatorne kortikosteroide ne znači apsolutnu dijagnozu astme.

Sindrom postnazalnog slivanja i kašalj

U osoba sa hroničnim kašljem, čest klinički nalaz je sindrom postnazalnog slivanja, bilo kao sam ili u kombinaciji sa drugim bolestima. Prisustvo sekreta u nazofarinksu mehaničkom stimulacijom aferentnog (donosećeg) refluksnog puta kašlja u samim gornjim disajnim putevima, dovodi do pojave kašlja.

Postnazalno slivanje je jedna od osnovnih karakteristika alergijskog, sezonskog i/ili perenijalnog rinitisa, koji je vrlo često udružen i sa bronhijalnim hiperreaktibilitetom.

Vazomotorni, postinfektivni ili hronični bakterijski rinosinuzitis su takođe često praćeni postnazalnim slivanjem i konsekutivnim protrahovanim kašljem koji traje mesecima.

Dijagnoza se postavlja na osnovu ORL pregleda, radiograma sinusa, kožnih alergoloških testova i svakako kliničkog poboljšanja na primenjenu terapiju.

Refluksni kašalj

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB, eng. GERD) definiše se kao patološko stanje uzrokovano vraćenjem sadržaja želuca i duodenuma u jednjak, usta i disajne puteve sa različitim spektrom simptoma i znakova (kako gastroezofagealnih tako i respiratornih).

Pre 100 godina pojam GERB bio je skoro nepoznat, da bi danas učestalost GERB-a u zapadnom svetu bila 20-40% u opštoj populaciji.

Tipični simptomi su žgaravica, često udružena sa regirgitacijom (vraćenje hrane) kao mnogo značajnijim kliničkim pokazateljem za GER (gastroezofagealni refluks), a oko 25-30% osoba sa GERB-om ima i osećaj “knedle u grlu” koja ne ometa gutanje, ali konstantno iritira bolesnika, što se u literaturi opisuje kao “globusni sindrom”. Oko 50% osoba sa dijagnostikovanim GERB-om nema navedene tipične simptome.

Ektraezofagealni ili atipični simptomi nastaju kao posledica refluksa van ezofagusa, u prvom redu u disajne puteve. Tako 60% osoba sa GERB-om ima i laringitis i povremenu disfoniju.

Mnoge studije ukazuju na kauzalnu vezu GERB-a i perzistentnog kašlja, astme, recidivirajućih pneumonija pa čak i fibrozirajućeg pneumonitisa. Prevalenca GERB-a kod asmatičara je 34-89%, odnosno 10-40% osoba sa hroničnim kašljem ima GERB.

Osnovne karakteristike kašlja u refluksnoj bolesti

Postprandijalni kašalj

Pojava kašlja 10 minuta nakon obroka, sa velikom verovatnoćom ukazuje na refluks kao uzrok kašlja. Objašnjenje leži u činjenici da upravo nakon 10 minuta od obroka, dolazi do tranzitornog otvaranja donjeg ezofagealnog sfinktera što rezultira vraćanjem sadržaja želuca ezofagealno. Kako je kiseo želudačni sok neutralisan prisustvom hrane, osećaj žgaravice je odsutan, te ukoliko se oslanjamo samo na tipične znake GER ova grupa pacijenata ostaje nedijagnostikovana. Tek nakon 30-60 minuta od obroka sledi GER praćen osećanjem zgaravice.

Kašalj tokom fonacije

Kašalj tokom fonacije je još jedna od karakteristika refluksnog kašlja. Prilikom smeha, govora, pevanja, odnosno u situacijama kada dođe do porasta intraabdominalnog pritiska, kašalj se javlja usred rečenice.

Obično pacijenti navode da kašlju najčešće u toku dužeg telefonskog razgovora. Sličan mehanizam se zapaža i pri forsiranom inspirijumu i ekspirijumu u toku manvera spirometrije, kada kao po pravilu na kraju snažnog ekspirijuma pacijent oseti golicanje u grlu i nakon toga refleksni, nadražajni kašalj.

Ovo se objašnjava činjenicom da u momentu relaksacije dijafragme dolazi do naglog kretanja refluksnog talasa kroz ezofagogastričnu spojnicu.

Kašalj tokom obroka posebnih vrsta namirnica

Anamnestički se dobija podatak da se kašalj javlja vezano za konzumiranje određenih vrsta namirnica:

1. čokolade
2. pekmeza
3. kiselih i gaziranih pića
4. citrusnog voća i slično

što dobar deo pacijenata dovodi u sumnju da se radi o alergiji na hranu.

Ekstraezofagealni ili resporatorni znaci

Znatan broj osoba sa refluksnim kašljem obraća se specijalisti ORL, žaleći se na promenu boje glasa, čišćenje grla, nahrkavanje, promenu ukusa u ustima (ujutru gorak ili metalni ukus u ustima) sa znacima hroničnog faringitisa, bolovima u ždrelu i uhu. Sve ovo se obično opisuje kao laringo-faringealni refluks (LPR). Postoje upitnici nazvani “refluks simptom indeks-RSI”, koji olakšavaju postavljanje dijagnoze i kliničku procenu težine LPR.

Gastrični sadržaj koji aspiracijom dospe u traheobronhijalno stablo, izaziva proces imunoinflamacije sa eozinofilnom infiltracijom. Ovo ima za posledicu, ne samo pojavu kliničkih, već i patohistoloških promena tipičnih za astmu.

Sasvim je opravdano pitanje kad osoba sa kasnom pojavom nealergijske astme i postojanjem GERB-a, šta je uzrok a šta posledica, odnosno da li je neprepoznat i nelečne GERB indukovao pojavu astme.

Najsenzitivniji test za dijagnostiku GERB je 24-satni monitoring pH jednjaka i ždrela. Ukoliko ovaj test nije dostupan, što je kod nas češće pravilo nego izuzetak, a na osnovu klinikčkih pokazatelja GERB je vrlo verovatan, preporučena je empirijska antirefluksna terapija uz adekvatan higijensko-dijetetski režim.

Tabela pitanja na osnovu kojih se procenjuje zdravstveni problem odgovoran za pojavu hroničnog kašlja, preuzeto i adaptirano iz Eur Resp J 2009; 34:820

R.b. / Pitanje / Procena

1. Kašalj vezen za obroke (na početku ili tokom obroka) / Refluks
2. Kašalj povezan sa određenom vrstom hrane /Refluks
3. Kašalj neposredno po ustajanju iz postelje ujutru /Refluks
4. Kašalj u toku govora ili pevanja (dok telefonirate i slično)/ Refluks
5. Promuklost ili promena boje glasa / Refluks
6. Knedla u grlu, pročišćavanje grla, nahrkavanje / Refluks
7. Kašalj u ležećem položaju / Refluks
8. Žgaravica, vrećenje sadržaja želuca u grlo,retrosternalno pečenje / Refluks
9. Stezanje u grudima, zviždanje, nedostatak vazduha / Astma
10. Kašalj tokom noći koji budi iz sna / Astma
11. Nedostatak vazduha koji nije vezan za epizodu kašlja / Astma
12. Zapušen ili blokiran nos / Rinitis
13. Obilan sekret u nosu i grlu / Rinitis
14. Svrab nosa i/ili često kijanje / Rinitis
15. Smanjen osećaj mirisa / Rinitis
16. Stalno slivanje sekreta u grlo / Rinitis

U ovom veoma bitnom tekstu u obliku odgovora doktorke Jarić majci troipogodišnje devojčice otkrićete i ponovićete osnovna znanja o lečenju astme. Ove informacije uvek trebate držati u glavi, a savete koje vam je doktorka nesebično podelila uzmite kao činjenicu koju ne treba previše ispitivati. Puno hvala doktorki na iscprnom odgovoru, ali isto tako i Silviji koja je dala odličan primer kako treba postaviti pitanje ukoliko želite kvalitetan odgovor. Uvedite lekara u vaše stanje, spomenite istoriju, porodičnu anamnezu, prošlu i trenutnu terapiju i na kraju postavite konkretno pitanje na koje želite odgovor. Pozdrav!

Silvija

Poštovana,

Imam ćerkicu od 3,5 godine. Do prve godine života je sisala i baš zbog toga sam u početku negirala da možda moje dete ima alergiju ili astmu (rekli su mi da deca koja duže piju majčino mleko da su otpornija).

U stvari, moj problem je (tek sam nedavno počela da se informišem preko interneta) da nisam shvatala šta mi lekari kažu. Naime, kako je napunila jednu godinu i prestala da sisa, tačnije kada je krenula u jasle krenule su prvo česte upale uva. Sa dve godine je krenuo ovim redosledom, naizmenično skoro svaki mesec, suvi kašalj, kašalj sa sekretom, kašalj posle ponoći i ponekad temperatura (i to je trajalo nedelju-dve).

Njen stalni lekar-pedijatar je lečio aloprolom, aerius i ponekad hemomycinom. Kada je napunila tri godine, odnosno od
oktobra prošle godine gore pomenuti redosled se učestalio da bi sada već trajao i po tri nedelje.

Ona je svo vreme vesela i živahna i dobro jede, jedino što primećujem da kratko diše. Sa napunjene dve godine smo napravili alergo test i rezultat je pokazao da postoji minimalna reakcija na grinje, životinjske dlake i polen korova. Interesantno je da na otovrenom ne kašlje, samo u zatvorenim prostorijama i to kako se bliži noć. Sve rezultate smo juče odneli kod pedijatra-pulmologa i on je rekao da je to sve tipično za alergiju i da je to genski jer sa muževljeve strane je dosta njih u familiji imalo alergije uključujući i supruga.

Rekao je da je to u početnoj fazi i da će do puberteta da izraste ali da mora da koristi sledeću terapiju narednih 6 meseci kao preventiva 1/2+0+1 Aminofilin tablete i 2×1 udah Flixotide 50 mg.

Utešio me rečima da ovi lekovi ne utiču na psihofizički razvoj deteta. Ono što me najviše zbunilo što je kao dijagnozu napisao Astma. Znači, nisam načisto da li je kod mog deteta u pitanju alergija ili astma? i da li je gore navedena terapija po vama dobra?

S poštovanje, Silvija

Odgovor Dr Dušice Jarić

Silvija,

Alergijska bolest ima svoj prirodan tok koji se naziva i „alergijski marš“ ili kako je od nedavno primenjen termin „alergijski maraton“. Obično prvi simtpomi alergijske bolesti počinju kožnim promenama kao što je ekcem ili koprivnjača… Sa godinama života kožne promene bivaju sve blaže. U ranom uzrastu nije retka ni alergija na hranu, prvenstveno kravlje mleko, koja se može manifestovati ne samo simptomima od strane organa za varenje, već i koprivnjačom, a kod neke dece je i pojava sekretornog otitisa povezana sa alergijsom na kravlje mleko….

Oko treće godine „alergijski marš“ se obično ispoljava pojavom simtpoma od strane disajnih puteva, i ako se simptomi javljaju samo od strane gornjih disajnih puteva kao što je sekrecija iz nosa, otežano disanje na nos, kihanje, svrab nosa itd, tada kažemo da se alergijska bolest disajnih puteva manifestuje kao „alergijski rinitis tj rinosinuzitis“. Pojava simtpoma od strane „donjih disajnih puteva“ kao što je kašalj, otežano disanje, sviranje u grudima ukazuje da se alergijska bolest disajnih puteva manifestuje kao „astma“.

U najvećem broju slučajeva astma je alergijske prirode, ali može da se javlja i kod osoba koje nemaju alergiju pa se ta vrsta astme zove „nealergijska astma“.  Po nalazima koje su  uradjeni vaše dete ima „alergijsku astmu“…

Dobro što Vas je lekar utešio. Ako ne svi, a ono velika većina roditelja u momentu kada im se saopšti da dete ima astmu to doživi kao veliki šok i u startu ima utisak da je to „teška i neizlečiva bolest“. Kao što je i Vaš lekar reako, oko puberteta u velike većine  simtpomi astme se smiruju i ukoliko dete nije izloženo duvanskom dimu i kasnije ne postane pušač ima šansu da se kasnije simtpomi astme ne vrate, a ukoliko se i vrate bolest biva mnogo blaža nego u periodu detinjstva.

Lekovi koji se koriste za lečenje astme u propisanim dozama nemaju štetne efekte, odnosno rizik od nelečen bolesti znatno prevazilazi rizik od primene lekova.

Flixotide je inhalatorni kortikosteroid za koji ste imali priliku da pročitate da u malim do umerenim dozama /a Vaše dete je dobilo malu dozu tj dozu ispod 200 mikrograma / nema sistemske neželjene efekte,“ u prevodu“- deluje samo lokalno a nema uticaj na funkciju organizma u celini.

Aminofilin je lek koji se može dodati inhalatornim kortikosteroidima ali sam ubedjenja i da je to prvi lek koji će lekar isključiti iz terpaije ili ako samo sa malim dozama Flixotida ne bude imao potpunu kontrolu astme umesto njega će vrlo verovatno uvesti Singulair, lek koji je prema smernicama za lečenje astme efikasniji i sa manje neželjenih efekata nego teofilin tj aminofilin.

Ono što je jako važno je da sa vašim lekarom uspostavite kvalitetan, partnerski odnos pun poverenja, tj da otovreno govorite o svojim dilemama i strahovima vezanim za terapiju astme, i da pre kontrolnih pregleda beležite pitanja koja će te postaviti lekaru.

Najmanje treba da slušate razna obećanja kako je astmu lako i moguće izlečiti raznim čajevima, melemima… i tome slično… Negiranjem astme i odbijanjem primene lekova postoji veoma veliki rizik od teških napada koji mogu da ugroze vaše dete. Kao lekar imala sam priliku da se srećeim i sa sličnim situacijama, kada su pacijenti obustavljali „pumpice“ i primenjivali druge meteode „izlečenja astme“

Pre nepunih godinu dana u Novom Sadu rezultat takovog pristupa bio  je veoma težak napad astme kod deteta koji je imao i potencijalno fatalan ishod. Ove situacije su srećom retke, ali je važno roditeljima uvek skrenuti pažnju. Astma je stanje koje se može odlično kontrolisati i sa astmom je moguće biti i vrhunski sportista, ali nelečena astma sa čestim pogoršanjima može biti i teško stanje sa potencijalno fatalnim ishodom.

Opet me je oduševilo kako doktorka Jarić na sjajan način ume da uputi prave reči i svede celu filzofiju lečenja astme u nekoliko rečenica. Pošto dosta pitanja stiže, sa doktorkom sam se dogovorio da odgovara na pitanja koja su dobro postavljena i koja su interesantna. Naime, ukoliko ne dobijete odgovor to znači da ste najverovatnije postavili osnovno pitanje, na koje najverovatnije i sami možete naći odgovor ukoliko pročitate i štivo koje smo ranije pisali. Pozdravljam vas i budite dobro.

Marina

Postovana, Imam sina koji ima 10 god. i dijagnoza astme mu je postavljena pre godinu i po dana. Imao ekcem kao mali, nije imao gusenja kao mali. Epizode nekok kasljucanja krenule oko 6-te god. Kada smo i culi za prof. dr Branimira Nestorovica, nacelnika decje pulmologije u Tirsovoj, BG. U doktora imam puno vere (poverila sam mu zivot svog deteta i svoj – i ja imam astmu),ali zelim cuti jos neko misljenje razumecete. Profesor je pratio dete na moje insistiranje 2,5 god. bez terapije, samo kontrola. Kad se pojavilo prvo “sumnjivo” sistanje dat je seretide 1 mesecpa prekinuto. Nakon 2 meseca po povratku sa mora dete PO PRVI PUT dobija gusenje (avgust 2008.) i to desetak dana svake noci. Prolazili su nakon udaha ventolona. Prof. mu uukljucuje SERETIDE 2*1 dva meseca pa 1*1 mesec dana. U tom periodu nije imao opstrukcije. Postio je bolje daje mu se ALVESKO 2*1 ali tu nastaje problem. Smanjeno je NA 1 udah i posle par meseci probali smo (po savetu prof.) da napravimo pauzu. Oba puta je nakon deset dana dobijao opstrukcije.

Od 1 sept.2009.smo na SIMBICORTU od 80 2 puta dnevno 2 meseca ,pa smanjeno na 1 udah. Samo 1 je imao pogorsanje (negusi ga, samo mnogo sipi, zamara se i kaslje. Ukljucen antibiotik jer je i grlo bilo crveno. Koristice terapiju do pocetka marta kada idemo na kontrolu. Prof.mi je rekao da on nema neki tezi oblik i da se po nekad u lecenju astme luta dok se ne pronadje prava terapija ali ja se, razumljivo bojim pogorsanja.

Ima alergiju na budj i grinje i alergijski rinitis, svako jutro epizode kijana. Tada ukljucim NASONEX sprey 1 usmrk nekoliko dana kada postane nepodnosljivo. Molim za misljenje i oprostite na opsirnosti, jednostavno nisam znala kako sto bolje da vam problem priblizim.

VASA POZRTVOVANOST JE DIVNA ,HVALA!!!!!!

Dr Dušica Jarić

Marina, odgovorila bih ovako: ne postoji jedna astma ista kod svih, vec postoje astme tj varijacije istog stanja koje su kod svakog individualne i razlicite. Zato se ne bih rekla luta u terapiji, vec pokusavamo da nadjemo najmanju dozu leka na kojoj imamo potpunu kontrolu bolesti odnosno stanje koje se popularno zove “astma bez astme”. I kada nadjemo tu najmanju terapiju sve vrme pokusavamo da je i obustavimo, znajuci da kod polovine to i uspemo… pa ako niste uspeli do sada postoji sansa…. po opisu to nije teska astma i terapija je dobra, posebno je vazno da cim primetite problem sa nosom reagujete Nasonexom… dobro kontrolisan alergijski rinitis je osnovni preduslov i kontroli astme.

Postovana dr,

Moje ime je Danijela i imam 32 godine. Od druge godine zivota imam probleme sa disanjem, ali moram dodati da period od 10 godina nisam imala nikakvih teskoca. Radila sam i kao stewardess na brodovima i nikada nisam imala pumpicu kod sebe, takoreci ja sam zaboravila na disajne probleme.

Pre dve godine sisla sam na kopno i prestala da plovim. Prosle godine u maju moji su problemi poceli, prvo sam se budila sa otecenim ocima, svrabom po kapcima da mi se cini da sam mogla da se i povredim koliko sam ih trljala. Na kapcima mi se susila koza i stvarali se bolni otvori.

Vi ste lekarka i unapred Vam se izvinjavam sto cete mozda osetiti nepoverenje! Pojavom ovih problema kod mene ni jedna lekarka mi nije u startu pomogla a ni shvatila ozbiljno problem usled kojeg ce nastati moje dalje muke.

Na koncertu sam popila Bravo od crvene narandze u roku od pola sata oteklo mi je oko,u hitnoj su mi dali kortikosteroide. Sledecih mesec i po ja sam se borila sa ishranom, jer bi se budila ili ceo dan provodila sa urtikarijama po celom telu, da bi jednog dana posle rucka koji se sastojao od tosta i przene piletine, otekle mi glasne zice, vrat, i lice mi se deformisalo. Opet sam zavrsila u hitnoj.

Sve se postepeno smirilo.. .i ja sam mislila to je to, zavrsilo se. Sa suprugom sam bila na letovanju i dan po povratku ja sam zavrsila u bolnici sa teskim oblikom gusenja. Moram reci da pancevacki doktori “od oka” daju dijagnoze. I tu moje muke nastaju sledecih 4 meseca ja sam se svaki dan borila za vazduh bez obzira na lekove i terapiju. Rekli su mi i da im nije jasno, da astmaticari obicno ne mogu da izdahnu vazduh a kod mene je obrnuto… nekada imam osecaj da mi je sa leve strane u plucima zapuseno i da vazduh ne moze da “prodje”.

Otisla sam privatnom doktoru i Dr.Djekic mi je spasila zivot, izbacila mi je prethodnu terapiju i prepisala samo Alvesco sprej. Otada je mnogo bolje, pocela sam opet da se “vracam” ali i dalje ponekad teze disem na promene vremena, sto razumem. Nekada sam radila fizicki tezak i zahtevan posao, a sada me je strah da odem prevozom do Beograda (15km) jer ja definitivno imam problem i kada mi se dogodi,strasno je (ne zbog toga sto se uplasim) jer meni u momentu ne pomazu Ventolin i li Berodual.

Da li imate neki savet za mene? Vec sam ocajna, razumecete.

Dr Dušica Jarić odgovara:

Danijela,

Lek Alvesco je jedan od novijih preventivnih lekova za lečenje astme, i spada u inhalatorne kortikosteroide.

Prednost je doziranje jednom na dan, te je i mogućnost da se lek zaboravi i neredopvno primenjuje manja. Farmaceutska kompanija koja zastupa lek i medicinska literatura ovaj lek svrstava u inhalatorne kortikosterodie koji imaju veoma, veoma mali  odnosno  zanemarljiv sistemski efekat. Redovnom primenom ovog leka vi u stvari prevenrate ponovne epizode guešnja.

Ljudi koji su imali iskustvo sa napadima astme, razumljivo, imaju strah od sličnog ponovljenog iskustva. Ukoliko slučajno zaborave lek za otklanjanje tegoba /Ventolin, Berodual, salbutamol, ecosal../ imaju napade panike koji se manifestuje gušenjem, lupanjems rca, prezniojavanjem…i sl. Znači gušenje zbog bronhospazma prolazi na Ventolin i Berodual, ali gušenje usled paničnog ataka ne prolazi na navedene lekove. Važno je razlikovati ove dve vrste „gušenja“ i u slučaju paničnog ataka pokušati sa primenom odredjenih tehnika disanja a ukoliko je problem intenzivnije tražiti i pomogć kliničkog psihologa ili neuropsihijtra da bi se naučila tehnika kontrole simtpoma.

Astma je u preko polovine slučaje alergijska bolest, te je sasvim razumljivo što veliki broj ljudi sa astmom ima i druge alergijske manifestacije: alergijski konjunktivitis i atopijski dermatitis (čije simtpome opisujete kao svrab očiju i leziju kože kapaka) ili koprivnjača i angioedem (tegobe koje opisujete kao otok mekih tikiva)

Razgovarajte sa dr Djekić koja Vam je već pomogla i primenila odličnu preventivnu terapiju dapolako savladate strah i vratite se redovnim životnima ktivnostima uz adekvatnu preventivnu terapiju.

Srdačno,
Dušica Jarić

Vesna

Poštovana,

Imam 47 godina i imam strašne probleme sa disanjem. Jako teško dišem i istovremeno hroptim kao da sam tesko prehladjena. Istovremeno mi se u predjelu vrata jako cesto pojavljuje jako crvenilo koje se polako pocinje siriti prema ustima i licu. Doktor mi je rekao da imam astmu i uzimala sam neke inhalatore i lijekove, ali bezuspjesno. Zivim u vrlo stresnim uslovima, pa me interesuje da li stres izaziva ovakvu vrstu problema i na koji nacin bih mogla rijesiti ovaj problem? S postovanjem, Vesna

Dr Dušica Jarić:

Vesna,

Iz vašeg pisma ne vidim na koji način je postavljena dijagnoza astme, tj da li je pregledom plućne funkcije verifikovan reverzibilan opstruktivni poremećaj ventilacije. Takodje ne znam koje ste inhalatore uzimali, ali ako se radi o astmi i dobroj preventivnoj terapiji u većini slučajeva dolazi do poboljšanja. Cvrenilo koje se pojavljuje oko vrata i širi se prema licu nije manifestacija koja se javlja kod astme… Mislim da se morate ponovo javiti lekaru radi dodatnih testova, ne samo testova plućne funkcije već i drugih ispitivanja kojima bi se utvrdilo ili isključilo neko drugo stanje koje se manifestuje otežanim disanjem. U svakom slučaju pre nego što bih sve vaše tegobe povezala samo sa stresom proverila bih i stanje štitaste žlezde, stanje kardiovaskularnog sistema i svakako detaljnije ispitala stanje respiratornog sistema.

Problem je sto zelim jos jedno dete. Da li mogu da rodim i sta mi savetujete?

Dr Dušica Jarić odgovara:

Milena,

Što se tiče astme i trudnoće uvek se polazi od osnovnog stava – lečenje astme u trudnoći i van trudnoće je prakično isto, nelečna astma a posebno napadi astme nose neuporedivo veći rizik i za majku i za plod, nego lekovi koji se redovno koriste za lečenje ove bolesti.

Ipak, ukoliko planirate trudnoću, neophodnoje da pre same trudnoće uspostavite što je moguće bolju kontrolu bolesti, jer rizik od pogoršanja je znatno manji kod žena koje imaju laku i dobro kontrolisanu astmu. Kako kažete da često koristite pronison, ja imam utisak da astma nije dobro kontrolisana, jer pronison kao sistemski kortikosteroid primenjujemo samo u lečenju pogoršanja astme, a kao redovnu terapiju samo u slučajevima teške astme koja se ne može kontrolisati drugim lekovima.

Lek pulmicort tj budesonid (eng budesonide) je inhalatorni kortikosteroid koji je upavo preporučen za redovnu prevnetivnu terapiju astme u trudnoće, jer je zahvaljujući jednoj studiji dokazano da nema neželjene efekte na plod.

Testiranje lekova na trudnicama je iz etičkih razloga zabranjeno, ali Švedjani su imali dobru dokumentaciju sa preko 2000 trudnica koje su koristile ovaj lek i tako su dokazali da je potpuno bezbedan te je prema FDA klasifikovan u grupu B.

Veropvatno i drugi lekove iz grupe inhalatorenih kortikosteroida imaju sličan stepen bezbednosti ali za njih nema tako dobre dokumentacije. To je i razlog da je Pulmicort na pozitivnoj listi i potpuno oslobodjen participacije smao za lečenje astme u trudnoći.

Ali ako ovaj lek koristite smao povremeno, onda nema dobre kontrole astme. Važno je pre planirane trudnoće javiti se lekaru na pregled, uraditi pregled plućne funckije, te u dogovoru sa lekarom uvesti redovno odgovarajuću dozu Pulmicorta kao prevnetivnu terapiju. Ukoliko i pored primene Pulmicorta imate i dalje potrebu za berodualom koja je češće od 1x sedmično, Vaš lekar će vam vrlo verovatno korigovati terapiju, bilo povećanjem doze Pulmicorta ili davanjem kombinacije malih doza budesonida sa formoterolom /Symbicort/ ili montelukastom /Singulair/.

Ukoliko se na nekom od ovih lekova „dogodi trudnoća“, odlično, nema razloga za strah od neželjenih efekata. U većini slučajeva se u toku prvog trimestra terapija smanji na minimum. Interesantno je zapažanje da se kod 30% žena u trudnoći astma poboljša sama po sebi, kod 30% ostaje nepromenjena, ali kod 30% kontrola astme u trudnoći biva teža i to je češće upravo kod onih koje u trudnoću udju već sa težom nekontrolisanom astmom.

Zaključak bi bio, možete da radjate slobodno, bez straha, ali pored redovnih kontrola ginekologa morate imati i  redovnije pulmološke kontrole.

Prelistala sam ceo sajt, pročitala sve teme i pitanja i zaista mi se dopala ideja o postojanju ovakovog sajta. Ovo mnogo znači svima, pogotovu ako se od rodjenja mučite sa ovom boljkom i onima koji ništa ne znaju. Zaista je edukativno! Sve pohvale! Čitala sam mnoga iskustva i želela i ja sa vama da podelim svoje i ujedno pitam doktorku za neki savet!

Imam 24 godine, od malena bolujem od ove bolesti, koja se posle puberteta pogoršala. Najveću krizu sam imala pre 3 godine, kada sam, sa prekidima od 5-7 dana, non stop bila na infuzijama, kiseoniku i po bolnicama širom naše zemlje. Najteži napad u svom životu sam imala te godine u septembru, kada su me jedva povratili u život. Nakon toga sam samo jednom ležala u bolnici, ali sam jako često na terapijama poput pronizona i niripana. Koristim seretide 500 svaki dan već 3 godine. Bilo je pokušaja da se doza smanji, ali su mi rezultati bili losi, i uvek se vracali na dozu 500. Pila sam i singular, i pokušavali su da kombinuju sve moguće pumpice od flixotide i sereventa (znam da su obe u seretide-u, pa me nervira to što mi ova kombinacija oduzima više vremena za uzimanje terapije, ali Bože moj… šta je tu ju), berodual je uvek sa mnom i sve se nekako vrti u krug… I meni su uvek rezultati nezadovoljavajući, čak i pored stalne terapije

spirometrijski nalazi pokazuju Fev1 od nekih 40 do 60%, retko se poveća iznad 60-70, a zna da padne i ispod 40% (svojevremeno je išlo i do 23%). Doktor koji me leči me je prilicno edukovao sto se tiče bolesti, pa sve sastave lekova, primene, kako, kada i zašto – sve znam, samo ni meni ni njemu nije jasno kako nakon terapije kortiko preparatima od 20-40 mg svaki dan, spirometrijske vrednosti znaju da padnu, i teško ih je podići, i kako i zašto nastaju te smetnje u disanju. Idem na kontrole minimum jednom mesečno već koliko godina, i više mi se smucilo da pogledam tu zgradu, ali moram! Čitala sam kako vi savetujete neku sportsku aktivnost, dok su meni zabranili svaki vid aerobnog sporta, a pilates i slične stvari mi nisu dobre zbog prašine.

Pa to nije humano!!! Imam još gomilu iskustva što se tiče života sa ovom bolešću i lečenja iste, ali ne bih više da pričam, bar ne ovog puta. Pitala bih vas doktorka samo za Vaše misljenje?

Zahvalna i Vama doktorka i tebi Veroljube što si nam omogućio ovakav sajt. Srdačan pozdrav! Ana

Dr Dušica Jarić:

Ana,

Od svih pisama najteže mi je bilo da odgovorim baš Vama…

Iz pisma se vidi da sasvim dobro poznajete lekove, da dobro poznajete i suštinu astme, i da imate dobru saradnju sa Vašim lekarom. Od svih ljudi sa astmom preko polovina ima laku povremenu bolest, oko četvrtina ima laku perziustentnu i oko četvrtina perzistentnu umerneo tešku.

Teška perzistentna astma koju Vi imate je srećom retka, ali vama to ništa ne znači. Za Vas je ona 100%. Zašto neko dobija laku a neko tešku astmu nije sasvim jasno. Rani početak bolesti već u prvoj godini života sa teškim napadima u detinjstvu koji se ne smiruju u pubertetu ukazuju na tok astme u pravcu teške astme koja se i u literaturi opisuje kao „astma teška za lečenje“. U osnovi nepotpunog poboljšanja plućne funckije je tzv „remodelovanje“ disajnih puteva koje je još uvek enigma. Prosto nema pravila. Neki ljudi imaju ceo život astmu i nikada ne dodje do promena na disajnih putevima koje zovemo „remodelovanje“, a kod nekih se javlja već nakon par godina trajanja astme tj već u detinjstvu.

Ono što znam je da medicina brzo napreduje, inhalatorni kortikosteroidi koji su napravili revoluciju u lečenju astme ozbiljnije se primenjuju u lečenju od početka 70 tih godina, početkom 90 tih godina prošlog veka je uveden dugodelujući beta 2 agonist, oko deceniju unazad se primenjuje Singulair,… Šta je na redu u narednih 10 godina: pominju se neki „ultra dugodelujući bronhodilatatori“. Na zapadu se u lečenju teške alergijske astme koristi Xolair (monoklonska antitela protiv IgE) doduše skup lek, ali svemu vremenom pada cena i ko zna šta još.

Ako je za utehu, moja majka od mladosti ima astmu. Sećam se da je do otkrića Sereventa odnosno sada već fiksnih kombinacija sa inhalatornim kortikosteroidima (seretide, symbicort) imala često gušenja. I ona ima remodelovanje disajnih puteva. Ali od kada se leči primenom fiksnih kombinacija potpuno normalno živi i ne pamti kada je morala da uzme „pumpicu“ ventolina ili Beroduala, a mislila je da će ceo život provesti sa kašaljem i gušenjem.

Ja duboko verujem da će napredak u lečenju astme dovesti do novih kombinacija lekova koji će upravo biti efikasne u lečenju upravo one grupe ljudi koji imaju „astmu tešku za lečenje“.

Moj sin ima astmu 2,5 godine. Sve je počelo sa njegovih nekih godinu dana. Sada mu je 4 godine. Počelo je sa suvim kašljem i otežanim disanjem, ali to su doktori ”vukli” jako dugo sa objasnjenjem da je to napad bronhija! Sve dok nije počelo da se pogoršava i sve češće da se dešava. Svaki virus završavao se u bolnici sa upalom pluća sa terapijom longacefa i inhalacija spalmotila po 10 dana! Poslije takve treće situacije doktor mu je propisao Seretide 125 mg 2×1! I to već koristi godinu i po dana. i potpuno je miran što se tiče napada.

Ono što mene interesuje je što mi je drugi ljekar rekao da mu je rano za Seretide i da on smatra da treba Fliksotide. Ali ljekar koji mu je propisao Seretide smatra da je tako trebalo jer je imao jake i česte napade. Voljela bi da znam Vaše mišljenje i još da naglasim da je alergičan na polen trava, grinje. Šta Vi mislite do kada da koristi pumpicu? Unaprijed hvala.

Dr Dušica Jarić:

Jako je teško biti potpuno ispravnog mišljenja u situacijama u kojima se nema uvid u celokupno stanje. Podatak da dete ima alergiju i ponavljane epizode gušenja ukazuju da je dijagnoza astme ispravna. Poboljšanje na terpaiju sa Seretidom to potkrepljuje. Ja samo ne znam gde živite, jer na teritoriji Srbije Seretide se nalzi u tri oblike kao Seretide 100, 250 i 500 u obliku diskusa. Brojevi pored imena označavaju dozu inahlatornog kortikosteroida tj Flixotida u njemu, dok je druga komponenta leka- salmeterol – dugdelujući beta-2 agonist fiksna tj 50 mikrograma. Seretide se recimu u Republici Srpskoj nalazi u obliku dozaronog inhalatora tj „pumpice” u kojoj je doza salmeterola 25 mikrograma, a Flixotida je varijabilna i moguće da se nalazi u dozi 125, te je i doziranje drugačije u odnosu na lek koji se nalazi u diksusu. Zato je važno znati i u kom delu „sveta” živite.

Razumem zašto je „drugi lekar” rekao da smatra da lečenje treba da bude samo sa inhalatornim kortikosteridom tj  Flixotidom, bez one komponente salmetrola. Stav je da se do 6 godine života izbegava primena salmeterola posebno ukoliko je duža od par meseci. Ako sam dobro razumela detetu nije smanjivana terapija više od godinu dana iako nema više napade. Sa druge strane ukoliko dete ima tešku astmu koju ne možemo da kontrolišemo samo sa Flixotidom ili kombinacijom Flixotide i Singulaira, svakako da je manji rizik od primene Seretida tj kombinacije Flixotida sa dugodelujućim beta 2 agonistom nego što je rizik od dobijanja teških napada i u tom slučaju primena Seretida je sasvim razmljiva. Znači poen za stav „prvog doktora”……Važan je podatak da dete ima alergiju na polen trava čije su koncentracije u vazduhu poslednjih dana veoma visoke i u tom periodu je i visok rizik od pogoršanja. Ako sada neko smanji terapiju sigurno da će rizikovati pogrešanje kontrole astme. Sa smanjenjem terapije  treba ići van sezone cvetanja one biljke na koju je dete alergično. Vrlo često se zaboravlja da je disajni put jedinstven i da u ovom periodu dete može imati i simtpome alergisjke kijavice. Primenom samo Seretida ili Flixotida mi lečimo samo donje disajne puteve ili bronhe, a nos kao mesto stalnog izvora alergijskog zapaljenja je često bez terapije. Nekada je dovoljno primeniti Flixotide ali u kombinaciji sa lekovima za alergijsku kijavicu, zavisno do stanja to može biti smao antihistaminik, ili kortikosterodini sprej za nos /nasonex/ ili čak Singulair koji ima efekte i na kijavicu i astmu….

I šta ja mislim…lično mislim da nakon završene sezone polinacije trava treba umesto seretida pokušati sa primenom Flixtida u kombinaciji sa Singulairom, uz istovremeno dobro lečenje alergijskog rinitisa… Ako ne dodje do pogoršanja onda se ne treba vraćati na Seretide, već pratiti stanje deteta, uz poznavenje svih mogućih fakotra pogoršanja astme i dlaju terpaiju voditi u skladu sa GINA ili PRACTALL preporukama ze lečenje astme u dečijem uzrastu.