Preparate Jovana Stojkovća nisam probao, tako da ne bih ulazio u diskusiju oko njihove efikasnosti ali pouzdano znam da je Veroljub Zmijanac koji je vlasnik sajta Astma.rs koristio PRIMED 2 diši lako i da već posle prve teglice nije imao simptome astme. U gore navedenom komentaru i sam kaže da 9 meseci nije imao napade i da ne koristi pumpice, ali je propustio da kaže koji je glavni razlog tog poboljšanja. Trčanje je OK, ali on je trčao i pre nego što je koristio Primed 2 a prvi put kad sam ga video i upoznao šištalo mu je iz pluća i prilikom razgovora.

Jeste da mu doktorka Jarić iz Novog Sada fino popunjava sajt i odgovara na pitanja posetilaca i daje stručne savete i odgovaore ali mi deluje totalno nemoralno da na svom sajtu preporučuje one lekove i pumpice koje je on prestao da koristi, zahvaljujući prirodnim preparatima. Ne kažem da bi trebalo da forsira Primed 2 ili bilo koji drugi prirodan preparat već bi jednostavno trebao da bude objektivan i realan.

Primed nije rešenje

Primed sam koristio od februara 2009 do negde juna 2009. Na preventivi sam bio poslednji put u srednjoj školi što znači negde 2001. I tada sam bio savetovan da uzimam preventivu, ali sam i svojeručno odbijao da uzimam. Iz ovog ugla smatram da je to apsolutna greška.

Od početka 2009 godine do danas sam imao dva, tri puta ozbilje tegobe, koje sam u januaru ove godine morao da rešavam i sistemskim kortikosteroidima. Po potrebi jednom u npr 2 meseca UZIMAM VENTOLIN (tj pumpicu). I danas kada ovo pišem osećam blagu nelagodnost u plućima, iz prostog razloga što je ovo ludačko vreme nenormalno, a i što sam malo nazebao od trčanja po kiši…

Glavni razlog mog boljitka 2009, koji se održava i danas, jeste redovna fizička aktivnost, tj trčanje, zdrava ishrana, prestanak pušenja, sređen emotivni život, pa samim tim i povećanje imuniteta i uopšte napredak moj u svim sferama života.

Prilično je jasno iz mog primera, a pozivam i Mariju da napiše svoje iskustvo sa Primedom da ovaj preparat nije rešenje za simptome astme.

Savet

Savet svima je budete strpljivi sa astmom. Ne verujte baš svakome, a posebno na internetu. Da postoji magičan lek za astmu, ili barem nešto što će vam omugućiti da nemate simptome to bi i Dejvid Bekam i mnogi drugi poznati astmatičari već imali.

Med je skroz dobra stvar koja treba da prati vašu ishranu. Ukoliko imate novca da za 12-15€ kupite 250 ml meda sa kalcijumom (Primed) moj savet vam je da probate. Uzmite i probajte.

Sa druge strane za 400 dinara imate kilogram meda.

Za dalje informisanje o pročitajte na forumu Doktor.rs Forum temu o Primed 2 preparatu.

Slični tekstovi:

1. Mešavina meda i trava leči astmu? Moj komentar.
2. Symbicort pumpica za kontrolu astme
3. Preventivna terapija za nekontrolisanu astmu
4. I Dejvid Bekam ima astmu
5. Budi deo tima sajta “Pobedi astmu”

Disanje i sparno vreme

Po ovako velikm vrućinama naše telo se bori da održi normalnu telesnu temperatutu a to  zahteva veću potrošnju kiseonika iz arterijske krvi. Pored udisanja toplog i vlažnog vazduha koji iritira disajne puteve i izaziva suženje bronhija i nakupljanje sluzi, veća potrošnja kiseonika iz arterijske krvi kod asmatičara uzrokuje ubrzano disanje. Zbog svega ovog se smanjuje prohodnost te dolazi do gušenja i poznatog „zviždanja“ u plućima.

Vrućina + ambrozija

Još jedna loša stvar koja asmatičarima u ovom periodu koja stvara tegobe je i korov ambrozija, čije je cvetanje već uzelo maha. Polen biljke (korova) ambozija je jedan od najčešćih alergena. Već smo da sada naučili da je astma alergijska bolest. Zabrinjavajuća je činjenica da se broj onih koji su preosetljivi na ambroziju, tj čestice polena ambrozije drastično povećava. Najteža komplikacija alergije na ambrozije jeste astma.

Najveće količine polena oslobađuje se tokom toplih, vetrovitih i suvih dana (vlažnost vazduha 30-40%), posebno u jutarnjim časovima. Zbog toga se u tom periodu ne preporučuje provetravanje prostorija. Vazduh je najčistiji posle polučasovne kiše, te je to najbolji period za šetnju ili trčanje.

Disajni put je jedinstven

Osobe sa sezonskim alergijama trebalo bi da dva do tri puta dnevno ispiraju nosne šupljine i na taj način uklone polen iz nosa. Uvak kada je reč o alergijskom rinitisu i astmi, moram da naglasim ono što naša dr. Dušica Jarić stalno podseća: da nikada ne smemo da zaboravima da je disajni put jednistven i da lečenjem alergijskog rinitisa ujedno sperčavamo i razvoj i pogoršanje stanja kod astme.

Postoji čitav niz lekova za ublažavanje simptoma alergijskog rinitisa koji se mogu naći u slobodnoj prodaji, ali njihov glavni nedostatak su neželjeni efekti. Važno je naglasiti da ovi lekovi mogu da uzrokuju znatan niz komplikacija ukoliko se kombiniju sa nekom drugom terapijom, te sa pre upotrebe bili kog preparata iz slobodne prodaje OBAVEZNO KONSULTUJETE SA LEKAROM.

Lekovi za lečenje alergijskog rinitisa

Najčešće korišćeni lekovi za lečenje alergijskog rinitisa su antihistaminici (mogu se kupiti u slobodnoj prodaji). Njihova glavana uloga je ublažavanje i zaustavljanje kijanja, curenja iz nosa i svraba, suzenja očiju. Ovi lekovi ne leče već samo ubalažavaju ili zaustavljaju simptome. Ovi lekovi mogu izazvati pospanost i umor, poremetiti koordinaciju pokreta, zatim suvoću usta, glavobolju, zamućen vid, bolu u želucu, mučninu i proliv,  lupanje srca, promene u glasu. Svi ovi simptomi prestaju odah po prestanku uzimanja antihistaminika. Kako bi izbegli neželjena dejsta najbolje je da o upotrebi antihistaminika porazgovarate sa lekarom, neka lekar bude taj koji je procenio da li treba uzeti antihistaminki ili ne.

Druga vrsta lekova čijoj su kupovini u slobodnoj prodaji skloni pacijenti sa alergijskim rinitisom su “obične” kapi za nos. Kapi za nos smanjuju začepljenje i otok sluznice nosa, olakšavaju oticanje sekreta i nelagodnost u području sinusa. I ovi lekovi (kapi) imaju neželjena dejstva u vidu iritacije, peckanja i svraba u nosu i kijanje i isušivanje sluznice nosa. Kapi za nos ne traba uzimati duže od 3 dana zaredom.

Konsultujte se sa alergologom i specijalstom za ORL

U slučaju alergijskog rinitisa najbolje je obratiti se specijalisti za ORL i alergologu koji će primeniti odgovarajući terapiju prema ARIA (Allergic Rhinitis and Impact on Asthma) smernicama.

Najefikasniji lekovi za lečenje alergijskog (sezonskog) rinitisa je sprej za nos koji sadrži kortikosteroide koji deluju protivzapaljenski. Sićišne čestice koje se rasprše u vaš nos pomažu da se smanji otok i nadražaj, svrab, kijanje, zapušenist ili curenje iz nosa.  Upotrebom nazalonog spreja sa kortikosteroidom otklanjamo upalu (inflamaciju) i time štitimo ceo disajni put, jer je nos “prvi ulaz” alergenima u naše disajne puteve. Ovakvoj vrsti leka (Nasonex, Flixonase) potrebno je nekoliko dana da počne da deluje i zbog toga je veoma važno da ga uzimate redovno i ne prekidate lečenje (čak i kad se osećate bolje) dok vam vaš lekar to ne kaže. Nikada nemojte povećavati dozu od one koju vam je lekar preporučio. Ako lek nema dejstva na vaše simptome, obavezno o tome obavestite lekara. U saradnji sa lekarom pronaćićete dozu koja će najbolje kontrolosati vaše simptome i biti bez štetnog dejstva.

Kako bi u ovo doba godine i pod ovakvim vremenskim uslovima sprečilo pogoršanje stanja sa astmom, najboljeje  pridržavati se praktičnih i jednostavnih saveta uz saradnju sa lekarom i poštovanju preporuke o preventivnoj terapiji i upotrebi odgovarajućih lekova.

Savet asmatičarima

Lagana ishrana

Da izbegavaju boravak van kuće od 10 do 18 časova. U tom periodu sa preporučuje mirovanje u umereno rashlađenim prostorijama uz nošenje odeće od prorodnih, laganih materijala (sintetika  sprečava isparavanje znoja što dovodi do pregrevanja organizma). Ishrana astmatičara po ovakvim vrućinama trebalo bi da se bazira pretežno na voću i povrću, jogurtu i voćnom jogurtu, ribi.  Češći, manji obroci koji nisu masni i mesnati, umesto teških poslastica uzeti manji sladoled , zatim dovoljan unos vode (najmanje 2 litre dnevno), šetnja u periodu kad nije velika vrućina i kad je koncentracija polena najniža.

Boravak na moru i planini

Mnogim osobama obolelim od alergijskih bolesti i astme pomaže i promena mesta boravka kao što je odlazak na more, planinu, vazdušne banje, slane pećine. Važno je naglasiti da osobe koje imaju urođenu sklonost ka alergijama na polen često i u novoj sredini “pronađu” nove alergne (drugih trava, drveća) na koje će reagovati.

Kako bi se što bolje zaštitili od pogoršanja disajnih tegoba po vrućini i dok cveta ambrozija, važno je da asmatičari redovno prate vremensku prognozu i dnevne izveštaje o količini polenskih zrnaca u vazduhu, ta na osnovu toga planiraju svoje aktivnosti. Ovo je često teško izvesti zbog naših svakodnevnih obaveza, ali ipak je važno znati kakvi nas uslovi čekaju pa spram toga prilagoditi i terapiju i maksimalno se zaštititi kako ne bi došlo da pogoršanja. Primera radi, osobe koje se bave telesnim aktivnostima u prirodi (i po ovakim uslovima ne traba zaboraviti na telesnu aktivnost, samo je treba prilagoditi), tokom vežbanja u prirodi udišu veće količine vazduha (toplog vazduha) i u organizam dospevaju veće količine alergena.

Fizička aktivnost

Zbog toga se po velikim vrućina i kad je koncentracija polena visoka preporučuje fizička aktivnost u umereno klimatizovanim prostorima, a šetnje i trčanje u večernjim satima i na mestima gde nema zelenih površina,tj gde ima najmanje korova. Naravno to ne znači da treba šetati i trčati po zagađenim bukevarima i prometnim ulicama gde će nas “ugušiti” izduvni gasovi iz automobila.  Intenzitet telesne aktivnosti treba prilagoditi vašim mogućnostima i trenutnom zdravstvenom stanju. U slučaju pogoršanja disajnih tegoba prekinuti sa vezbanjem, odmoriti se, istuširati, pa nastaviti kad se budete osećali bolje.

Po savetu dr. Gailena D. Maršala, direktora odelenja za alergijske bolesti univerziteta u Mičigenu, sintetički materijali često isprovociraju alergijsku reakciju, jer trenjem proizvode elektricitet koji privlači prašinu i polen. Odeća mora da bude od prirodnih materijala, najbolje pamuka i treba je često menjati.

Redovno tuširanje

Često tuširanje (ne pod kišobranom kao na ovoj simpatičnoj sličici) može ubalažiti alergiske reakcije, jer se polen iz kose, obrva, trepavica i tela može efikasno skinuti dobrim trljanjem i vodom. Češće tuširenje umereno toplom vodom pomeže i da se naše telo rashladi. Ne treba preterivati sa upotrebom gelova, pena i sapuna prilikom tuširanja, ponekad je dovoljno istuširati se samo običnom vodom.

Takođe je veoma važno češće menjenje posteljine, kao i joga vežbe pred spavanje, koje pored relaksacije pomažu da se savladaju korisne tehnike disnja koje doprinose povećanju kapaciteta pluća, što je za asmatičare veoma korisno. Joga vežbe ne zahtevaju fizički napor i veoma su korinse za osobe sa astmom kojima su drugi vidovi fizičke aktivnosti teški.

Šolja zelenog čaja

Japanski naučnici su otkrili da moćni antioksidant EGCG iz zelenig čaja može pospešiti imunološki odgovor organizma na čitav niz alergena. Znači preventivno popite šolju-dve zelenog čaja.

Sada kada imamo ove sve lepe informacije, interesuje nas kako vi podnosti ove vremenske prilike i da li polen ambrozije utiče na vas? Da li  je vaša astma pod kontrolom? Ukoliko imate bilo kakav savet ili pitanje podelite ga sa nama :)

Slični tekstovi:

1. Kako se daje dijagnoza astme
2. Kako (ne)lečiti astmu!?!
3. Pridruženost hroničnog rinitisa kod obolelih od astme
4. Kako ojačati pluća uz ručak
5. Kako da se pravilno izborite sa kijavicom

U narednih 5 nedelja Udruženje građana Aktivan život organizovaće kurs pod nazivom “Aktivno leto u Beogradu – sport je moja navika”. Svi mladi (15 -30 godina) koji tek počinju ili se još uvek dvoume da počnu sa trčanjem imaće priliku da nauče i reše nedoumice oko sporta, zdravlja i upravljanja vremenom. Naša priča je Pokret Aktivnog života koga čine ljudi koji cene svoje slobodno vreme  koristite korisno i konstruktivno.

Najvžanije što želimo da postignemo jeste da kampanjci u bavljenju sportom, svi vi, koji počinjete pa prestajete sa teretanom, aerobikom ili trčanjem dobijete inspiraciju, znanja i dobro društvo da istrajete u rekreaciji i aktivnoj promeni.

Na kraju, konačni cilj biće da prihvatimo odgovornost za naše zdravlje, naš izgled i samopouzdanje. Videćete šta za nas znači “Zdravo je kul!” i šta mislimo o rečima koje prečesto čujemo: “Nemam vremena da se bavim sportom/sobom.”

Inače, ovim se trenutno bavim, nakon osvivanja nevladine organizacije skroz sam u misiji da pomažm ljudima da čine dobre izbore u svom životu. Mislim da je i Astma.rs tako i počela a sada smo i formalno organizovani.

Za koga je kurs namenjen?

Za one koji tek počinju sa aktivnim stilom života

Kurs je pre svega namjen svima onima koje viđamo na Olimpu, na Ušću, u Banjičkoj šumi, Hajd Parku, 25. maju.. Za sve one koji, i ako bez profi opreme, bez ko zna kakvog stručnog znanja o zonama pulsa, glikemijskom indeksu i tipovima pronacije, ipak znaju koliko trčanje može da pomogne njihovom zdravlju i da doprinese dobrom osećaju. Za sve vas koji možda već sada osećate, da trčanje ne mora biti težak smor…

Za sportski aktivne pojedince

Za vas koje redovno viđamo i na sajtu Trčanje.rs, ali i na trkama po Srbiji. Za sve vas koji već pratite naše programe i koji skupljate hrabrost da se pojavite na zajedničkim treninzima. Za sve prijatelje iz sveta sporta koji bi želeli da budu promoteri jedne nove kulture aktivnog življenja i koji bi rado uključili svoje neaktivne prijatelje.

Za sve vas objavljujemo zadatak da za ovih 6 nedelja svake nedelje dovedete po jednog novog neaktivnog prijatejla. Da ga ubedite da zajedno sa vama provede nedelju, upozna jedno zdravo drutšvo i oproba se u sportu.

Prijavi se na kurs!

Šta ćemo raditi?

Svaki vikend Aktivnog leta u Beogradu biće priča za sebe i biće sačinjen iz dva dela.

U prvom delu bavićemo se bazičnim sportovima koje možete skoro pa besplatno, uvek i samostalno raditi: trčanje, bajs i plivanje. Imaćemo priliku da zajedno treniramo, a sve vreme imaćemo pratnju iskusnih sportista. Bez brige ukoliko bude potrebno oformićemo i grupe, tako da će i oni koji tek počinju moći da pronađu društvo i da se oprobaju u zajedničkom ostvarivanju ciljeva.

U drugom delu naših radionica organizovaćemo mini predavanja, diskusije i debate na različite teme. Evo samo nekih koje smo spremili:

• Zdravije i ishrana po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, šta i koliko jesti. Piramida ishrane. Predavanje će održati nutricionista.
• Gojaznost  i bolesti koje se mogu prevenirati. Kako sport utiče na prevenciju bolesti (karidovaskularne bolesti, dijebetes, astma,….).
• Dijalog mladih o rodnoj ravnopravnosti na temu „Zašto je malo devojaka koje se bave rekreativnim sportom?“. Cilj ove radionice je da se dobiju odgovor na pitanje kako da približimo džoging i trčanje devojkama.
• Kako se otarasiti loše navike? Npr, kako prestati sa pušenjem? Kako pomoći prijatelju koji želi da prestane sa pušenjem?
• Akciono planiranje za sve fizički aktivne pojedince koje žele da nam pomognu da napravimo rekreativne zone po glavnim stazama za trčanje u Beogradu!

Pored ovoga, svim učesnicima će se pratiti napredak tokom ovih 5 nedelja. Na kraju, bićete obučeni da sami pratite treninge i željenu pormenu, a iskusniji će zajedno sa početnicima oformiti nekoliko trkačkih grupa u Beogradu.

Kada se održava kurs?

1. 25. jul, Ada kod Bandžija u 9h. Prijavite se ovde.
2. 1. avgust
3. 8. avgust
4. 15. avgust
5. 22. avgust

Prijave!

Prijavi se na kurs!

Kurs organizuje NVO Aktivan život uz podršku Kancelarije za mlade Beograd.

Slični tekstovi:

1. Astma i sport
2. Repriza sutra u 13:10 “Slatka moja”
3. Koji sport za dete sa astmom?
4. Beograđani, izađite u grad u nedelju. Trčite i volontirajte na Beogradskom maratonu.
5. Astma i sport

Najveći utisak je da sam završio maraton sa osećajem zadovoljstva zbog učestvovanja i spoznavanja lepote trčanja kroz planinske predele Alpa. Prati me i osećaj lagodnosti prema trčanju, odnosa prema uspehu i jedno sasvim uravnoteženo zadovoljstvo posle trke, bez onoga “e mogao sam bolje”.

Kako to izgleda trčati 42 km na planini?

Zajebato. Kažu da ne možeš naučiti dok sam ne isprobaš novu situaciju. Čitajući mapu trke sa visinskom razlikom učinilo mi se da je uspon sa 700 na nekih 1700 metara sasvim obična i OK distanca. Trčao sam na Sljeme u Zagrebu i mislio sam da ne može biti mnogo teže od tih 10 km.

Nisam imao očekivanja za vreme ,već mi je ideja bila da izdžogiram stazu, samo da ne pešačim. No, već posle 3-4 km kada se izađe iz grada, dođe se do uzbrdice na kojoj nema smisla trčati. Sledećih 20 km bilo je slično, ispresecano strmijim i blažim uzbrdicama, te penjanje na vrh planine koji je zimi skijalište sa žičarom.

No ceo taj put i penjanje je divno jer se prolazi po šumskim putevima, otvorenim livadama, kamenjaru, travi, korenju… Nekoliko puta se desilo da sam morao da prolazim kroz stado krava koje pasu na pašnjacima. Kako je to čudan osećaj straha kada se nađeš među ogromnim životinjama…

A na vrhu neverovatan pogled sa planine prema snežnim Alpima u daljini, nekolicina planinara i nekoliko uskih puteva preko kamenjara ispod kojeg je provalija od hiljadu i više metara. O strahu i ne misliš kada nakon 3h penjanja dođeš do litice koju moraš da pređeš držeći se za sajlu koju su planinari postavili.

Imao sam i manji peh kada sam se gotovo survao u jednu manju travnatu provaliju nakon što mi je noga skliznula. Jedva se uhvatih za travu, a uzbro nakon toga mi je pomogao čovek koji je išao iza mene. Mislim da se on više uplašio nego ja :))

Na vrhu

Kati, Oli, ja i Dragana na vrhu

Na vrhu je bila Dragana sa našim prijateljima i domaćinima. Ona je bila prva žena u trci Nordijskog hodanja na 12 km (koju je bez blama istrčala :)), a do vrha je došla žičarom za koju dobijate besplatnu kartu uz startni paket. Stvarno prija oduševljenje drage kada onako izmučeni stignete do vrha. Tu mešavinu ponosa i zabrinutosti koju izazovete kod voljene osobe pri neverovatnim psiho-fizičkim naporima treba da osetite. Moja preporuka za maraton :))

Na vrhu, usled neikustva, pomislite samo još da se spustim što je lakši posao i onda na jedan Heffeweizen + Radler za dopunu. No kada krenete da se spuštate i kada shvatite da se kližete kamenjarom zbog čega su vam noge i mišići prednje lože non-stop pod ogromnim stresom, pomislite da će zbog toga zasigurno i pući. Onda malo psujete što se niste spremili i kako ste bili glupi da pomislite da je ići nizbrdo lakše nego ubzrdo.

Spuštajući se prestiglo me je sigurno desetak takmičara koji su očigledno ili bili bolje spremljeni za ovakav napor ili koji nisu marili za svoje noge, tetive i kosti. Nakon svega ovoga, kad god bih se zaustavio na okprenoj stanici osećao sam onaj isti bol koji dolazi pred kočenje u lumblanom delu kičme. Kolena su me samo malo bolela.

Ishrana tokom trke

Ishrana tokom duge aktivnosti je veoma važna. I na vrhu i na ostalim okprenim stanicama bilo je banana, lubenice, jaffa keksa, a od pića voda, izotonik i kola. Zbog temperature od oko 35 C na svakoj većoj stanici (oko 8 njih) sam popio minimum po dve čaše vode i jedan izotonik i samo sam na kraju osećao da mi se bućka u stomaku i da sam preterao na poslednjoj stanici kada sam pored izotonika popio i dve čase kole. Svu ostalo tečnost sam potrošio. Za 5 i po sati koliko sam trčao mislim da sam uneo nekih 5 litara vode zajedno sa manjim okrepnim stanicama i voćem koje sam klopao.

Petnaest minuta pred trku pojeo sam pola Vitargo proteinskog bara, a drugu polovinu na 20 i nekom kilometru kada sam i osetio glad. Imao sam sa sobom i dva gela koje nisam hteo da klopam da mi ne bi teško pali na stomak. Sa druge strane sve više se vraćam filozofiji prirode, pa veštačke stvari ako ne moraju onda i ne uzimam :)

Silazak sa planine

Kako se sporo odmotavaju kilometri od 30… Taj “maratonski zid” i trenutak kada trčanje postaje preispitivanje sopstvene volje, te računjanje kilometara, minuta i šta ti ja znam čega, mi je posebno interesantna tema. Naime, za one koji ne znaju oko 30 kilometra, tačnije posle par sati treninga, nakon što se istroši energija, trčanje postaje jedna nevoljna i teška aktivnost. Postajete nervozni, noge su teške, lako odustajete i pitate se “kad će taj kraj više”.. e tada sam ja vrteo pitanje: Kako to Skot Jurek trči 160 kilometara i ne pukne od dosade? Kako to bavarske Hajdi devojčice iz oblasti Algoj u selu od 200 stanovnika dočekuju maratonce i mene koji dolazim iz jednog milijonskog grada? Da li su čule za Beograd i da li bi svoju idiličnu kućicu menjale za stana u Blokovima? I tako neke gluposti, poput: Zašto svi Nemci sa sela pored ostalog imaju i Mercedese kabriolete?

No, u 40 kilometru se ulazi opet u gradić i staza je ravna i asfaltna, te sam tu odlučio da vratim Nemcima za ono poniženje pre par godina kada sam kao mladi praktikant bio najsporija baba od svih džogera u Štutgartu. Išao sam baš jako i uspeo sam da sustignem barem 5 takmičara sa kojima sam se vukao poslednjih desetak kilometara.

Trka bez sata

Moram priznati da sam imao lep doček na trci. Moj prijatelj Rajner je pre starta obavestio organizatora da sam došao čak iz Beograda zbog trke, te je ovaj preko razglasa to i objavio. Usledio je i lep aplauz.

Pričao sam sa Markusom koji je i izmislio stazu i on mi je rekao da je ovo trka koja se trči bez sata i štoperice. Ja sam je još na početku tako shvatio, uživajući u samom trčanju. U svemu mi je pomogla i moja neorganizovanost te i prazan Garmin i zaboravljeni Polar.

Prvi kroz cilj je prošao čovek za 3 sata i 20 minuta i ja ne znam kako je to uradio. Dobio je simboličnih 150 evra, a sama kotizacija je bila 40. Trka je bila organizovana fantastično, sa čipovanim vremenima, odlično snabdevenim okrepnim stanicama i divnim ljudima na njima. Nekoliko puta smo prolazili kroz neka mala selca gde su ljudi navijali ili sami organizovali vodu za takmičare. Na poslednjoj stanici žena je služila hladnu koka-kolu. Sjajno! Pored svega na još par neverovatnih mesta se mogla dobiti po čašica vode, gde je organizator poslao po par planinara da sačekaju sa nekoliko flaša vode i maratoncima daju samo po guc kako bi mogli da nastave.

Inače Oberštafen je poznato mestašce za odmor, a njihovu ponudu pogledajte na sajtu http://www.oberstaufen.de/. Tu sam za pomoć, a možda se i organizujemo pa odemo na kampovanje sledeće godine :)

p.s. Nakon trke odgledali smo sa pedesetak Nemaca meč protiv Argentine. Na par kilometara nalazi se Immenstadt sa jezerom u kome smo se okupali pre povratka kući. U tom gradiću možete jedriti, voziti paraglajder, a kako sada vidim i raditi veliki triatlon sa nagradnim fondom od par hiljada evra. Eh ti Nijemci.

Slični tekstovi:

1. Maraton na Alpama
2. Fruškogorski maraton 2009
3. Želim sa Vekijem na maraton!
4. Zavšen 32. fruškogorski maraton
5. Poznati sa astmom

Koprivnjača (urtikarija) alergijsko obolenje kože i jedna od najčešćih bolesti u dermatologiji. Obolenjes emanifestuje crvenim osipom različite veličine i oblika, slično kao kad se opečemo koprivom (odatle i potiče naziv koprivnjača). Crveni osp praćem bolom i svrabom, ponekad i oticanjme, može se pojaviti na bilo kom delu tela, u naletima, u trajanju od 24 do 72 sata. Urtikarija nastaje kao posledica oslobađanja histamina, jedinjenja iz ćelija, koje omogućavaju da krvni sudovi propuštaju tečnost u najdeblje slojeve kože. Obolenju su podložne osobe svih uzrasta, ali su učestalija kod žena.

Koji su simptomi koprivnjače?

Simptomi su pojava tvrdih, kružnih, ružičastih papula (urtika), blago izdignutih iznad nivoa kože, najčešće na udovima i licu. Može se seliti sa jednog mesta na drugo ili se spajati (konfluirati), stvarajući urtike velikih dimenzija. Ove promene na koži nastaju brzo, traju kratko, od nekoliko minuta do nekoliko sati, naizmenično se pojavljuju i nastaju ne ostavljajući nikakvog traga. Osip i svrab ponekad traju i duže (nekoliko dana), a u slučaju hroničnog oblika javljaju se periodično, mesecima. Koprivnjaču prate i drugi subjektivni simptomi kao što su bockanje i peckanje kože. Kod nekih osoba dolazi i do otoka mekih tkiva-kapaka, usana, jezika i dlanova. Bolest može zahvatiti i respiratorni, gastrointestinalni i kardiovaskularni sistem. Ponekad se javljaju i asmatični napadi, prolov, kijavinje, otok zglobova, otežano disanje i povišena telesna temperatura. U težim slučajevima može nastupiti i anafilaktički šok, čiji ishod može biti fatalan.

Šta su uzročnici?

Najčešći uzročnici koprivnjače jesu fizički faktori kao što su napor, stres, hladnoća, sunčevi zraci, solarijum, pritisak, nagnječenje, grebanje, zatim virusne infekcije, crevni paraziti, polen, prašina, grinje, ubodi i ujedi insekata, otrovi insekata, životinjske dlake, perje, razne vrste hrane, aditivu u hrani, lekovi, kozmetički preparati i hemijski proizvodi. Pojavljuju se često kod osoba koje pate od različitih vrsta alergija, kao što su polnska groznica, angioedema, alergija na lekove ili određenu vrstu hrane. Uprkos tome, u 50% slučajeva nemoguće je pronaći pravi “okidač”. Kod dece, urtikarija je najčešće povezana sa respiratornim infekcijama ili hranom. U novije vreme, kao još jedan od okidača naprijatnog crvenog osipa navodi se i hroničan stres.

Vrste urtikarija

Urtikarija se može javiti u periddu od nekoliko meseci do nekoliko godina. U odnosu na vreme trajanja i učestalot razlikuje se nekoliko oblika (vrsta) urtikarija.

Ukoliko se osip pojavi odmah nakon kontakta sa alergenom, reč je o akutnoj urtikariji koja treje do 6 nedelja. Obično je posledica alergije na hranu, lekove, prašinu i obično nestaje spontano ili uz lečenje.

Hronična urtikarija traje duže od 6 nedelja a uzrok je nepoznat-idiopatski. Hronični intermitentni oblik koprivnjače traje godinama, s tim da se osip javlja periodično. Namirnice koje najčešće uzrokuju pojavu ovog obolenja su lešnici, bademi, kikiriki, čokolada, jaja, riba, morski plodovi, paradajz, bobičasti voće, agrumi i mleko.

Holinergična urtikarija obično se javlja na trupu prilikom fizičkog napora, mahanička je najčešće uzrokovana iritacijom kože (nagnječenja, pritisci, grebanje), dok do solarne urtikarije dolazi usled izlaganja sunčevim zracima.

Urtikatiju mogu uzrokovati različiti alergeni hemijskog ili organoskog porekla (biljke, životinje, ubodi insekta, perje, dlaka).

Dijagnostika i lečenje

Prvi korak u lečneju ove alergijske reakcije svakako je odlazak lekaru specijalsti-dermatologu. Dijagnoza se postavlja prema izgledu kože, uz utvrđivanje da li je kod pacijenta ranije postojala određena vrsta alergije. U dijagnostikovanju pomažu laboratorijske analize koje će ukazati na opšte stanje organizma.

Ukoliko je neophodno, rade se u specifične analize, probe ekspozicije i elimenacije alergena, ali i imunološki i provokacioni testovi. Najvažnije je otkriti uzročnika alergije, a nakon toga primeniti terapiju medikamentima koji ublažavaju ili otklanjaju simptome koprivnjače.

Terapije je  u većini slučajeva simptomatska i obično se prvo prepisuje lečenje antihistaminicima (lekovi protiv alergijskih reakcija) ili kortikosteroidima u težim slučajevima. Lekovi se primenjuju individualno u zavisnoosti od tipa urtikarije i opšte kliničke slike pacijenta, što se utvrđuje na dermatološkom pregledu. NEMOJTE SAMI LEČITI KOPRIVNJAČU, ONO ŠTO JE POMOGLO VAŠEM KOMŠIJI, PRIJATELJU ILI ROĐAKU MOŽDA NIJE PRAVI IZBOR LEKA TA VAS! OBRATITE SE DERMATOLOGU, ON ĆE PROCENITI ŠTA TREBA DA KORISTITE.

Ukoliko se tačno odredi uzrok koprivnjače, prostupa se hiposenzibilizaciji (alergijska vakcinacija ili specifična imunološka terapija).

Važno je napomenuti da treba izbegavati češanje oteklina, jer može doći do širenja osipa, ali i infekcije kože i stvaranja ožiljaka.

Osim terapije odgovarajućim lekovima, u lečenju i prevenciji koprivnjače (urtikarije) vežnu ulogi ima ishrana.

Predlog  jelovnika

U slučaju koprivnjače najvažnije je izbegavati alergene i ubrzati njihovu eliminaciju iz organizma. Ukoliko koprivnjača traje duže vreme, trebalo bi pristupiti dijetalnoj ishrani i smanjiti unos belančevina (mleko, jaja, sir, riba) jer su oni najčešći nosioci alergena.

Namirnice uvoditi u ishranu sledećim redom:

1. dan -čaj sa šećerom

2. dan -pirinač na vodi, dvopek, keks bez jaja

3. dan -supa sa kuvanom piletinom, krompir

4. dan- barena teletina, jabuka

5. dan- kuvana govedina, zelena salata i šargarepa

6. dan-uvesti mleko ili jogurt

Napomena

Veoma je važno sprečiti oslobađanje histamina iz potkožnih ćelija (mastocita) za vreme trajanja alergijske reakcije. Osobe sklone koprivnjači iz ishrane treba da izbace namirnice koje dugo stoje, kao i podgrejana jela sa mesom, jer sadržev velike koločine histamina koji može pojačati reakciju organizma. Neophodno je izbegavati sireve, plavu ribu (skuša, sardela, haringa), konzervisnae namirnice i suhomesnate proizvode.

Slični tekstovi:

1. Alergo test – Prick kožni testovi
2. Pomoć kod urtikarije
3. Alergija i astma – epizode
4. Šta je alergija?
5. Dijagnoza

Pocelo je kada je imao svega 6 meseci. Na korenu sake se pojavio ekcem. U savetovalistu su rekli da to nije nista i da posle kupanja istrljam peskirom. Sa 9 meseci,ekcem po celom telu. Vodimo ga dermatologu i postavljaju dijagnozu atopijskog dermatitisa, na osnovu porodicne anamneze, jer ja imam kontakti dermatitis od puberteta a od skoro i astmu, a suprug alergijski konjuktivitis.

Preporucivali su mi razne kreme, kupke, masti, cajeve.Verujte mi da sam probala sve sto postoji i na njemu pise da leci ili pomaze kod atopijskog dermatitisa i suve koze. Provodili smo noci i noci ceskajuci naseg andjelcica kako bi mogao da spava. Nista mu nije pomoglo tako dobro kao Seba-med kupka i mleko za telo za suvu kozu. Za ekcem smo koristili Elocom mast, a od skora Elidel kremu. Taj ekcem se nekako i malo smirio kad je dete napunilo 3 god. Jos kadkad ima, sporadicno.

Taman sam mislila da je prosla nocna mora….kad sa 3 god dobije otezano disanje. Lecen je kao da ima upalu pluca. Nakon toga je ima par opstruktivnih bronhitisa i ukljucili su Becotide pumpicu samo 3 meseca. Dobro je reagovao. Jedva sam nekako dobila uput za imunologa. Predlozio je Zyrtec kapi,5 kapi dnevno. Jedva dodjemo do njih nekako ali pedijatri mi nisu odobrili jer nisu znali o cemu se radi! Stanje je bilo relativno dobro uz curenje nosica,davali nam Beconase,Nasonex….

Od 4 i po godine krecu ucestale opstrukcije,napadi otezanog disanja. Pulmolog ukljucuje Flixotide od 50,2x dnevno. I dalje je imao ekcem,curenje nosa,ceste napade. Cini mi se da smo precesto koristili Ventolin. Oktobra 2008.,godinu dana od pocetka uzimanja Flixotidea dobija jak napad astme zbog cega ostaje u bolnici uz terapiju Aminofilina u venu.Nastavlja sa Flixotideom 125,1x dnevno. I dalje je lose.

Konsultovali smo alergologa. Plik testom utvrdjeno da je alergican na dermatofagide, specificni Ige 162,na mesavinu polena trava i kovora. Alergolog ukljucuje specificnu imunizaciju na dermatofagide,vakcinama sa Torlaka,sub lingvalno. Terapija prekinuta kod 9 kapi iz trece bocice.

Deciji pulmolog iz bolnice odbija da leci dete pa ga vodim kod pulmologa za odrasle,iz ocajanja jer su svi digli ruke od njega,kao teskog slucaja. Pulmolog ukljucuje Seretide 50/100,2x dnevno i Singulair 5mg za zvakanje. Konacno,astma je pod kontrolom. Tada je imao 6.5 god. Pedijatar me upucuje kod pulmologa u Knez Selu. Tamo mu menjaju terapiju, OPET. Dobija Asvesco 80,1x dnevno i za 20 dana ponovo zavrsava u bolnici sa laksim napadom astme. U to vreme mu se pojacava rinitis. Vracamo se na Seretide 50/100 i 3 meseca Singulaira.

Dakle, Seretide koristi vec godinu dana i za to vreme ni jednom nije imao napad. Odlucujem da dete odvedem u Tirsovoj radi dodatnih analiza. Uradjena mu je samo spirometrija, koja je inace uvek bila odlicna. Tamo mi saopstavaju da je dete imalo takozvani alergijski mars, kada prvo ide ekcem, pa astma pa rinitis i prepisuju mu Alvesco od 160,koji inace nije za decu ispod 12 god. Naravno nastavili smo sa Searetide-om. Za rinitis koristimo Vividrin sprej a od antihistaminika Letizen S,10 dana najvise po 1/2 tablete.

Zao mi je sto je sve ovo moglo da se spreci,a nije. Brine me to sto je on vec 3 god na neprikidnoj terapiji kortikosteroidima,od toga 1 god na Seretide-u.Ja takodje od prosle godine uzimam Seretide od 250/100,2x dnevno i odlicno reagujem na njega,za razliku od Becloforte-a,kad sam 2-3 puta mesecno zavrsavala na hitnoj.

Ipak verujem da ce ovaj septembar biti najlepsi septembar u mom zivotu jer krecemo u skolu i verujem da cemo disati punim plucima dok pisemo domace zadatke. Verujem,takodje,da cemo konacno naci doktora koji ce se zauzeti za dete i da ga nece ostaviti na pola lecenja!

Srdacan pozdrav, mama Branka

Slični tekstovi:

1. Koji sport za dete sa astmom?
2. Lečenje po GINA standardima deteta sa astmom
3. Akutni napadi kod deteta sa astmom
4. Ozbiljni problemi sa astmom posle godinu dana
5. Poznati sa astmom

Astma je hronična upalna bolest disajnog sistema. Često započinje već u detinjstvu. Iako ponekad sama nestane, veliki je broj bolesnika ima ceo život.

Važna  odlika astme je trajna prisutnost upale bronhija. Hronično zahvaćeni upalom, disajni putevi posta­ju preosetljivi na nadražaje iz oko­line. Nakon što se izlože određenim nadražajima, disajni se putevi zbog grča muskulature, čepova sluzi i otoka sluznice sužavaju, a protok vazduha postaje ograničen. To suženje disajnih puteva po pravilu nije trajno, prolazi spontano ili primenom lekova.

Glavni  pokretači (trigeri) upale u disajnim putevima  (u genetski predis­poniranih osoba) su  specifični nadražaji (alergeni) i nespecifični nadražaji (duvanski dim, zagađen vazduh, hladan vazduh, fizički napor), kao i razne bakterijske i virusne upale disajnih puteva.

Šta je imuni sistem?

Imuni sistem je  temelj odbrane ljudskog organizma!

Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje. Teško oštećen imuni sistem nikako ne može da se izbori protiv bolesti  uprkos terapiji  najefikasnijim antibioticima i lekovima.

Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu.To su najčešće mikroorganizmi ( bakterije, virusi, gljivice ), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takve činioce nazivamo antigenima.Postoje milioni antigena koji među sobom mogu imati čak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih započinje reakciju zvanu imuni odgovor.Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.

Značaj probiotika u jačanju imunog sistema

Svedoci smo intenzivnih istraživanja koja ispituju povezanosti debelog creva, mikroflore i zdravlja, a čiji nam rezultati donose bogata saznanja. Debelo crevo se sve do kraja 20-og veka smatralo samo mestom gde se reapsorbuju joni i voda, i gde se sakuplja nesvarena hrana.

Međutim, postoji tesna veza između funkcionisanja debelog creva i zdravlja čoveka. A prvobitan razlog za to se može potražiti u kvalitetu brojnih biohemijskih procesa koji se odvijaju u crevima. Preovladavanje mikroorganizama koji izazivaju truljenje, štetne materije (na primer toksini, metan, amonijak, itd.) mogu da prouzrokuju pojavu nekih bolesti.

Eli Mečnikov (Eli Metchnikoff), naučnik nobelovac, otkrio je pre 70 godina da stanovništvo u nekim delovima Evrope u proseku duže žive nego drugde u svetu. Istražujući ovu zanimljivu pojavu, ustanovio je da se ishrana ljudi sa tih područja u velikoj meri zasniva na kiselom mleku, u čijem pripremanju odlučujuću ulogu ima jedna specifična „dobroćudna“ bakterija koju je on nazvao Lactobacilulus Bulgaricus. Kako su ljudi iz tih krajeva unosili mnogo kiselog mleka, njihovi organi za varenje kontinuirano su sadržali ovu bakteriju.

Dalja istraživanja su otkrila da postpji jedna druga bakterija, još efikasnija od Lactobacillus Bulgaricus, a to je Laktobacillus Acidophilus, koja se popularno naziva samo Acidofilusom. Ova bakterija može unutar probavbih organa da opstane čak 10 dana i duže. Ovo je značajan podatak zbog toga što većina korisnih (saprofitnih) bakterija crevne flore ugine vać nakon 4-5 dana, ukoliko im se kontinuirano ne obezbedi priliv mlečne kiseline ili mlečnog šećera (laktoze), koji pak može da se obezbedi posredstvom Acidofilusa.

U neposrednoj kao i daljoj mikrookolini Acidofilusa razvijaju se uslovi veoma nepovoljni za razvoj raznih štetnih mikrokoka, klostridija, coli bakterija i gljivica. Pored toga što obezbeđuje normalnu crevnu floru, Acidofilus ima još jednu povoljnu osobinu, on naime sintetiše jedan antibiotik relativno slabog dejsta, koji se naziva Kolicin (Colicin), ali koji je u nekim blažim oblicima crevnih infekcija dovoljno efikasan protiv uzročnika, tako da je lečenje antibioticima nepotrebno.

Acidofilus potpomaže i snižavanje nivoa holesterola u krvi, saučestvuje u procesu prerade i asimilacije mlečnog šećera (laktoze), belančevina, masti i aminomkiselina iz mleka. Ima određenu ulogu i u procesu sinteze vitamina B-grupe koji su neophodni u organizmu.

Ko uništava našu crevnu floru?

Antibiotici koji se unose oralno mahom uništavaju crevnu floru, pa stoga posle upotrebe antibiotika često dolazi do poremećaja ravnoteže crevne flore. To rezultira bujanjem nekih kvasnih gljivica, konkretno Candide Albicans, koja često izaziva proliv, zatvor ili neke druge smetnje u radu organa za varenje. Kao sporedan neželjeni efekat antibiotskog lečenja često nastaje naseljavanje organizma gljvicama. Gljivične promene mogu da nastanu u plućima, u ustima, na rukama, nogama, između prstiju, ispod noktiju i u vaginalnoj sluznici. Razvoj gljivica često nastaje i kao neželjeni efekat usled upotrebe inhalacionih kortikosterodia,  (zato posle inhalacije usta treba dobro isprati rastvorom sobe bikarbone i vode), sistemskih kortikosteroida i imunosupresivnih terapija (metotreksat). Sve ove promene mogu sa primenom Acidofilusa izlečiti za nekoliko nedelja.

Kao povoljan sporedni učinak Acidofilusa treba navesti i nestanak neprijatnog zadaha iz usta (foetor ex ore), koji je čest pratilac dispepsija usled poremećaja crevne flore.

Redovno uzimanje Acidofilusa obezbeđeuje opstajanje uravnotežene crevne flore, odnosno “čistoću creva”.

Nauka ne poznaje niti jedan soj Acidofilusa koji bi štetno delovao po zdravlje čoveka!

Najpovoljniji učinak uzimanja kapsula Acidofilusa je ako se uzima na prazan želudac.

Kako uneti “dobre” bakterije u organizam?

Dobre bakterije, odnosno probiotike možemo uneti u organizam putem kiselo-mlečnih proizvoda ili putem dodataka ishrani sa sadržajem probiotika.

Da li su sve bakterije mlečne kiseline probiotici?

Probiotici su vrsta dobroćudnih bakterija koje dospevaju u organizam putem hrane i u stanju su da se nastane i razmnože u crevnom traktu, gde ispoljavaju blagotvorno dekstvo na zdravlje domaćina. Pošto su probiotici ustvari  bakterije, oni se dele na nekoliko vrsta, na primer bifidobakterije i laktobacilli. Važno je napomenuti da nisu sve bakterije mlečne kiseline probiotici.

Šta su prebiotoci?

Dok reč probiotik označava samu bakteriju, prebiotik označava molekule ugljenih hidrata (tzv. Ologosahraida) koji predstavljaju hranu za probiotike.

Znači prebiotici nisu bakterije, već kompleksni ugljeni hidrati, koji su eksluzivna hrana probiotika. Ovi nakon unošenja takođe neoštećeni stižu do debelog creva, gde – zbog činjenice da se na ovom mestu sakuplja pretežno svarena hrana – vlada relativni nedostatak hranljivih materija, pa oni mogu poslužiti kao isključiva hrana korisnim bakterijama, i tako pomažu opstanak i razmnožavanje probiotika. Proizvodi koji pored probiotika sadrže i prebiotike, nazivaju se sinbioticima.

Često možemo pročitati da probiotici utiču na čitav imuni sistem! Kako je to moguće?

Rekacija imunog sistema na strane materije obično započinje na nekoj od unutrašnjih ili spoljašnjih telesnih površina. Pošto putem hrane dospevaju veće količine nepoznatih materija u organizam, nije slučajno da se u toku evolucije crevni trakt razvio kao jedna od najvažnijih graničnih površina između organizma i stranih materija koje u njega dospevaju iz spoljašnje sredine. Tako skoro 80%  ljudskog imunog sistema boravi u crevima, pa su zato zdrava creva od naročite važnosti. Probiotske bakterije su u stanju da potisnu štetne bakterije iz creva, a sa druge strane vrše i stimulaciju imunih ćelija fagocita, koje su zadužene za „čišćenje“ patogena.

Pored kiselo-mlečnih prozivoda koji sadrže probiotkse kulture postoji i niz savremenih preparata koji sadrže prohumane kombinacije probiotika, koje bilo ko, pa čak i deca mogu uzimati potpuno bezbedno.

Ipak, u slučaju bolesti digestativnog trakta treba konsultovati lekara.

Slični tekstovi:

1. Zašto treba piti jogurt
2. Aditivi u ishrani i astma
3. Klima uređaji i astma
4. Biljka Noni i astma

Terapeutska svojstva kefira potiču od njegove mikroflore tj. od kefirnih zrna. Tako je još 1887. god. priznat kao najbolje sredstvo protiv plućne tuberkuloze. Radi lake probavljivosti i podržavanje apetita, upotrebljava se kao sredstvo kod rekonvalescenata i oslabelih osoba. Uspešno se primenjuje za lečenje želudačnih i crevnih poteškoća i katara, nekih bubrežnih bolesti, određenih nadražaja jetre itd.

Može se konzumirati u prilično velikim količinama, od 1 do 1,5 l dnevno. U kefiru ima naročito mnogo vitamina B, koje stvaraju kvasci. Svarljivost mu je veća nego kod mleka: sirovo mleko se zadržava u želudcu 7,5 sati, kuvano mleko 7 sati, kefir iz masnog mleka 4,5 sata i kefir iz obranog mleka 3 sata. Alkohol, u tim količinama koje sadrži kefir, podražuje apetit i povoljno utiče na krvni i nervni sistem. Kefir se smatra izvrsnim hranjivim lekovitim sredstvom za dojenčad i decu sa slabom probavom, lenjom stolicom i uopšte kad se loše osećaju.

Kefir kao lek

LEČENJE

Kefir se može koristiti koristi kod  bolesti želuca i creva, akutne upale jetre, hemijskog stersa (zloupotreba lekova i narkomanija), bubrežnih bolesti, bolesti kože, TBC-a, karcinoma, zatvora, anemije, alergija i astme, kardiovaskularnih bolesti, dijebetesa, a za decu je dobar kao zamena za mleko. Na Kavkazu ga deca i odrasli piju umesto vode. Kefir odlično gasi žeđ.

• alergijski osip, ekcem – 0,5 Litre  dnevno (obolele delove namazati kefirom)
• problem sa bubrezima i bešikom -1 litar  dnevno
• bolesti zavisnosti (alkoholozam i narkomanija)- 1litar kefira dnevno
• čir na želucu i dvanaestopalčnom crevu -1 litar dnevno (tokom 2 meseca)
• astma, bronhijalni katar-  1 litar dnevno
• snižava pritisak i telesnu težinu
• anemija i leukeminja 1 litar ( u težim slučajevima 2 l dnevno)
• upala žučne kese i žučnih bolesti- 1 litar  dnevno (2-3 meseca)

Izrada kefira u domaćinstvu

Tradicionalni način proizvodnje kefira je moguć u domaćinstvu i u manjim mlekarama i vrlo je jednostavan. Pri ovoj proizvodnji kefirna zrna se koriste kao starter kultura. Postupak je sledeći: u pasterizovano ili prokuvano i ohlađeno na 20°C mleko dodaju se kefirna zrna, inkubira se dok se mleko ne zgruša, a to je obično 24 sata na 22°C. Posle inkubacije, kefirna zrna se ceđenjem kroz plastičnu cediljku odvajaju od ostalog mleka.

Odvojena kefirna zrna se ispiraju prokuvalom ohlađenom vodom i prekontrolišu da li ima sluzavih, smeđe obojenih ili na neki drugi način promenjenih zrna, koja se odbacuju. Posle ispiranja i kontrole, zrna se ponovo prenose u mleko da bi se započeo novi proces fermentacije i ceo postupak se tako ponavlja svaka 24 časa. Kod proizvodnje kefira potrebno je obratiti pažnju na jedan deo zrna dođe 10-15 delova mleka i da je temperatura optimalna. Na temperaturi nižoj od 20°C bakterije se slabije razmnožavaju, pa gljivice postaju dominantne i stvara se više alkohola i ugljen-dioksida, a manje mlečne kiseline. Dok na višoj tempetaturi gljivice postaju sluzave, a bakterije stvaraju više mlečne kiseline nego što je uobičajeno, pa kefir postaje prekiseo. Proceđeni kefir puni se u boce i zri u frižideru 24-48 sati pri 10-15°C. Ovo zrenje pogoduje rastu kvasca i u ovom periodu nastaje ugljen-dioksid i alkohol, a kefir dobija penušavu konzistenciju.

U domaćinstvu najbolje je prviti kefir u zatvorenoj staklenoj tegli na sobnoj temperaturi. Pri tome treba posvetiti posebnu pažnju higijeni pribora koji se koristi. Pripremajući kefir na ovaj način može se svakog dana u domaćinstvu imati zdrav, hranjiv i osvežavajući napitak.

Napomena 1.: Ne koristiti metalne kašike i cediljke.

Napomena 2.: Kefir se razmnožava, te je najbolje poklanjati namnožene gljivice svakome kome je potrebno.

Za one koji nosu raspoloženi za “kućnu” proizvodnju kefira Imlekov pogon u Novom Sadu (ogranak “Novosadska mlekara”) proizvodni odličan napitak Balans+Kefir koji se može nabaviti u svim većim prodavnicama ili diskontima. Fantastična kombinacija probiotskih jogurtnih kultura i kefira. U sebi sadrži i inulin kao prebiotik.

KEFIR u vodi

Recet za napitak od kefira

• 6 supenih kašika kefirnih gljivica,
• 6 supenih kašika šećera,
• desetak zrna suvog grožđa,
• 2 dobor oprana limuna i na pola presečena staklena tegla sa zatvaračem, zapremine 2,5 litre i čista hladna voda

Fermentacija traje 2-3 dana na sobnoj temperaturi i  na svetlom mestu.
Procediti kroz plastičnu cediljku. Raditi samo plastičnom kašikom.
Za ovu zapreminu potrebno je 6 kašika kefira. Posle svake fermentacije ono što se razmnožilo ubaci se  u čistu teglu sa čistom hladne vodem i postupak se ponavlja.
Za mršavljenje upotrebljava se čista voda, bez šešera i bez suvog grožđa. Voda tokom fermentacije postane kao mineralna.

Da li ste nekada probali kefir?

Slični tekstovi:

1. Alergija na kravlje mleko
2. Sveže mleko smanjuje rizik od astme
3. Polen
4. Celo zrno žitarice i riba sprečavaju astmu

I ako mi je zbog prevelikog stresa (gomila započetih poslova koji su svoj vrhunac imali u istoj nedelji) pao imunitet, te sam se prošle nedelje toliko prehladio, ove nedelje ću trčati maratona na Alpima!

Koliko je važno biti pre svega psihički govori i ovo moje iskustvo. Naime, od silnih obaveza, nerviranja i stresa zbog nedostatka vremena, malo spavanja, odmah su mi izašle bubuljice, a nakon par dana snašla me je i veoma jaka prehlada. Desilo se da mi je nos curio 2-3 dana, imao sam osećaj jeze, pa onda vrućine i sve šta ide. Nisam ni trenirao, a kako to obično biva sve vreme mi je bio i neki čudan osećaj u plućima.

Ovog puta astma je samo malo osetila ovu prehladu. Par dana grebuckanja i tek po koji šum u plućima.

Alpski maraton

No, to sve nije važno jer dolazi prava stvar za moja pluća i moj umorni mozak. Zajedno sa curom idemo na Alpe u malo mesto Oberstaufen gde ću trčati maraton od 42km sa usponom do 1700 metara! Biće veoma naporno, jer za ovako nešto se treba dosta pripremati, a ja to, moram priznati nisam radio.

Čist vazduh na Alpama sigurno će mi pomoći, a trčanje sa prijateljom Rajnerom, zbog koga sam i počeo da trčim, te posredno i pokrenuo ovaj sajt, će biti pravo zadovoljstvo. Znanje da će na manjoj trci od 11 km učestvovati i moja devojka, te da ćemo ovo lepo iskustvo podeliti je nešto što će me oporaviti od silnog rada u proteklih mesec dana zbog čega sam i malo vremena imao za sajt. Nadam se da mi opraštate :))

Htedoh ovo podeliti sa vama… Da nije trčanja, sigurno se ne bih iscimao da ovako nešto sebi priuštim. Živite vaše snove :))

Ukoliko ne znate gde ćete ovo leto, posetite sajt mesta Oberstaufen (engleski i nemački). Imaju sasvim zanimljivu ponudu!

Slični tekstovi:

1. Sa astmom i na Alpski maraton
2. Maraton kao cilj u životu
3. Želim sa Vekijem na maraton!
4. Beogradski maraton 2010
5. Vaši utisci o sajtu

Istraživanja sprovedena u zadnjih nekoliko godina, ukazuju da je vitamin D mnogo važniji nego što se mislilo. Većina ljudi nema u organizmu dovoljno vitamina D. Nedostatak tog vitamina se povezuje sa nastankom astme. Naučnici su utvrdili da vitamin D poboljšava respiratornu funkciju osoba koje boluju od astme i hroničnog bronhitisa. To je posledica usporavanja proliferacije glatkih mišićnih stanica disajnih puteva.

U eksperimentu sa stanicama zdravih i oboljelih od astme, Kalcitriol, koji predstavlja oblik vitamina D, smanjuje stvaranje uzročnika rasta, koji uzrokuje proliferaciju glatkih mišićnih stanica. Proliferacija mišićnih stanica je nepovratni proces koji omogućava veće suženje disajnih puteva, tako da trajno pogoršava funkciju pluća.

Naučnici su za eksperiment koristili stanice 12 osoba i promatrali uticaj Kalcitriola i Deksametazona, koji se često koristi u lečenju astme. Iako je Deksametazon delotvorno sredstvo, on malo utiče na rast stanica glatkih mišićnih stanica disajnih puteva.

Efekat Kalcitriona zavisi od doze vitamina. Sada naučnici planiraju sprovesti istraživanje na pacijentima obolelim od teških oblika astme. Smatraju da će Kalcitriol zahvaljujući svom jakom protivupalnom dejstvu postati važno sredstvo u lečenju astme, uključujući i oblike koji slabo reaguju na lečenje kortikosteroidima. U toku su istraživanja koja treba da pokažu da li korištenje suplementa vitamina D, kod male dece, mogu sprečiti nastanak astme.

Naučnici su utvrdili mehanizam delovanja Kalcitriola na proliferaciju glatkih stanica. On se sastoji u sprečavanju aktivacije belančevina odgovornih za životni ciklus stanice. Oni su sproveli istraživanje kako bi utvrdili da li se Kalcitriol može koristiti kod hronične opstruktivne bolesti pluća. Po njima vitamin efikasno smanjuje produkciju medijatora upale, Citokina, kod tog oboljenja. Kalcitriol može umanjiti suženje disajnih puteva, što uzrokuje tegobe kod astme.

Slični tekstovi:

1. Gojaznost i astma
2. Narodni saveti protiv astme i alergija
3. Prevencija gripa – slabe vajde od vitamina
4. Folna kiselina u lečenju astme
5. Šta je astma?