Comments on: Aditivi u ishrani i astma http://www.astma.rs/ishrana/aditivi/ Živi aktivno i kontroliši astmu i alergije Thu, 09 Feb 2012 17:48:00 +0000 hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.3.1 By: Unakrsna alergija na hranu kod odraslihhttp://www.astma.rs/ishrana/aditivi/#comment-2981 Unakrsna alergija na hranu kod odraslih Mon, 30 May 2011 06:02:44 +0000 http://astma.rs/?p=701#comment-2981 [...] pripremljena hrana u pitanju, pažljivo pročitajte deklaraciju!Različiti konzervansi, boje i dodaci hrani mogu da izazovu alergije. Koliko su te alergija zaista učestale nije poznato, jer se zbog [...] [...] pripremljena hrana u pitanju, pažljivo pročitajte deklaraciju!Različiti konzervansi, boje i dodaci hrani mogu da izazovu alergije. Koliko su te alergija zaista učestale nije poznato, jer se zbog [...]

]]> By: Hrana koja najčešće uzrokuje alergijske reakcijehttp://www.astma.rs/ishrana/aditivi/#comment-768 Hrana koja najčešće uzrokuje alergijske reakcije Wed, 11 Nov 2009 09:12:35 +0000 http://astma.rs/?p=701#comment-768 [...] Aditivi kao alergeni [...] [...] Aditivi kao alergeni [...]

]]> By: Nadicahttp://www.astma.rs/ishrana/aditivi/#comment-525 Nadica Wed, 16 Sep 2009 15:03:20 +0000 http://astma.rs/?p=701#comment-525 Postovana: Htela bih da pitam sta znaci askorbiske kiseline u pripremanje zimnice kao konzervans. koja je njegova funkcija i zasto sluzi, recimo za pripremanje sampinjone. Postovana:

Htela bih da pitam sta znaci askorbiske kiseline u pripremanje zimnice kao konzervans. koja je njegova funkcija i zasto sluzi, recimo za pripremanje sampinjone.

]]> By: Marijahttp://www.astma.rs/ishrana/aditivi/#comment-406 Marija Sun, 26 Jul 2009 06:53:54 +0000 http://astma.rs/?p=701#comment-406 Slavice, na sajtu imamo izvrsnog lekara alergologa-imunologa dr. Mirjanu Dukić Jovanović, pa bi bilo dobro da sve u vazi alergije pitate nju. Pod kategorijama proneđi dr. Mirjana Dukić Jovanović, klikom na njeno ime doći ćeš do opcije "postavite pitanje". Kod postavljanja pitanje treba navesti što više podataka u vezi alergije koju ima tvoja ćerkica (da li je alergična i na neke druge nutritivne alergene, koje lekove koristite...) Volela bih da mogu da dam neki koristan savet, ali nemam iskustva sa ovakvom vrstom alergije. Razumem da je to zaista veliki i težak problem,sama sam alergična na neke nutritivne alergene,kikiriki, soju, jaja, veštačke boje, konzervanse i aditive, neke citruse, a netolerantna na laktozu. Ostanite sa nama na sajtu, zajedno ćemo naći rešenje. Slavice, na sajtu imamo izvrsnog lekara alergologa-imunologa dr. Mirjanu Dukić Jovanović, pa bi bilo dobro da sve u vazi alergije pitate nju. Pod kategorijama proneđi dr. Mirjana Dukić Jovanović, klikom na njeno ime doći ćeš do opcije “postavite pitanje”. Kod postavljanja pitanje treba navesti što više podataka u vezi alergije koju ima tvoja ćerkica (da li je alergična i na neke druge nutritivne alergene, koje lekove koristite…)
Volela bih da mogu da dam neki koristan savet, ali nemam iskustva sa ovakvom vrstom alergije. Razumem da je to zaista veliki i težak problem,sama sam alergična na neke nutritivne alergene,kikiriki, soju, jaja, veštačke boje, konzervanse i aditive, neke citruse, a netolerantna na laktozu.
Ostanite sa nama na sajtu, zajedno ćemo naći rešenje.

]]> By: Slavicahttp://www.astma.rs/ishrana/aditivi/#comment-403 Slavica Sat, 25 Jul 2009 08:47:31 +0000 http://astma.rs/?p=701#comment-403 Dosta toga sam već znala već od ranije. Ali moj problem je malo više gadan nego što je alergija na "neke aditive". Moje dete ima 8 godina, alergiju na limunsku kiselinu, koja je utvrđena sa dve godine, i koja vremenom uzima sve više maha i pravi nam sve veći problem,i ima alergijsku astmu od njene 6-te god. Ne pije ni jedan industrijski sok, ne jede preradjevine, konditorske proizvode maksimalno izbegavamo, supe iz kesice ne jede... S obzirom da sam znala već godinama u nazad da voće, kao što je šljiva, višnja, trešnja... sadrži limunsku kiselinu, da sam skoro saznala da je voće kao što je dud, lubenica, kajsija... isto sadrži, da je prirodan sastojak ljudske krvi, zanima me DA LI NEKO ZNA GDE NEMA LIMUNSKE KISELINE? Ima li neko predlog ŠTA DA RADIM? ŠTA ONA U STVARI SME DA JEDE? Dosta toga sam već znala već od ranije. Ali moj problem je malo više gadan nego što je alergija na “neke aditive”.
Moje dete ima 8 godina, alergiju na limunsku kiselinu, koja je utvrđena sa dve godine, i koja vremenom uzima sve više maha i pravi nam sve veći problem,i ima alergijsku astmu od njene 6-te god. Ne pije ni jedan industrijski sok, ne jede preradjevine, konditorske proizvode maksimalno izbegavamo, supe iz kesice ne jede… S obzirom da sam znala već godinama u nazad da voće, kao što je šljiva, višnja, trešnja… sadrži limunsku kiselinu, da sam skoro saznala da je voće kao što je dud, lubenica, kajsija… isto sadrži, da je prirodan sastojak ljudske krvi, zanima me DA LI NEKO ZNA GDE NEMA LIMUNSKE KISELINE? Ima li neko predlog ŠTA DA RADIM? ŠTA ONA U STVARI SME DA JEDE?

]]> By: Marijahttp://www.astma.rs/ishrana/aditivi/#comment-141 Marija Sat, 04 Apr 2009 22:57:42 +0000 http://astma.rs/?p=701#comment-141 Inače, lično sam protiv svega što nije prirodno, što je sintetičkog porekla. Apelujem na roditelje da deci daju što više prirodno ceđenih sokova, svežeg voća, blagih biljnih čajeva. Napravite deci sami sok, skuvajte jabuke i višnje u vodi, zasladite medom, zakiselite prirodnim limunom, ceđenom narandžom. Napravite deci sami čips, oljuštite krompir, tanko ga isecite i ispecite. Umesto salame i viršli ispecite deci pileće belo meso za večeru. Inače, lično sam protiv svega što nije prirodno, što je sintetičkog porekla.
Apelujem na roditelje da deci daju što više prirodno ceđenih sokova, svežeg voća, blagih biljnih čajeva. Napravite deci sami sok, skuvajte jabuke i višnje u vodi, zasladite medom, zakiselite prirodnim limunom, ceđenom narandžom.
Napravite deci sami čips, oljuštite krompir, tanko ga isecite i ispecite. Umesto salame i viršli ispecite deci pileće belo meso za večeru.

]]> By: Marijahttp://www.astma.rs/ishrana/aditivi/#comment-140 Marija Sat, 04 Apr 2009 22:46:51 +0000 http://astma.rs/?p=701#comment-140 Limunska kiselina (E 330) je potpuno neškodljiva, a pojedini naučnici joj čak pripisuju i ulogu antioksidansa. Limunska kiselina predstavlja deo prirodnog ciklusa u ćelijama koji se po njoj zove i ciklus limunske kiseline. Postoje i drugi nazivi za ovaj ciklus, a jedan od njih je i Krebsov ciklus, prema nemačkom naučniku Hansu Krebsu koji je 1953. godine za ovo otkriće dobio Nobelovu nagradu (zajedno sa Amerikancem Lipmanom). Kod ovog aditiva postoje nesuglasice oko prevoda sa nemačkog jezika, jer su ime autora ciklusa čiji je prirodni deo limunska kiselina (Krebs) preveli kao rak, a onda zaključili da se radi o kanceru. S obzirom da se radi o veoma poznatom sastojku (koji se primenjuje od prehrambene do kozmetičke industrije), ova zabluda je danas veoma raširena. Limunska kiselina (E 330) je potpuno neškodljiva, a pojedini naučnici joj čak pripisuju i ulogu antioksidansa.

Limunska kiselina predstavlja deo prirodnog ciklusa u ćelijama koji se po njoj zove i ciklus limunske kiseline. Postoje i drugi nazivi za ovaj ciklus, a jedan od njih je i Krebsov ciklus, prema nemačkom naučniku Hansu Krebsu koji je 1953. godine za ovo otkriće dobio Nobelovu nagradu (zajedno sa Amerikancem Lipmanom). Kod ovog aditiva postoje nesuglasice oko prevoda sa nemačkog jezika, jer su ime autora ciklusa čiji je prirodni deo limunska kiselina (Krebs) preveli kao rak, a onda zaključili da se radi o kanceru. S obzirom da se radi o veoma poznatom sastojku (koji se primenjuje od prehrambene do kozmetičke industrije), ova zabluda je danas veoma raširena.

]]> By: Veroljub Zmijanachttp://www.astma.rs/ishrana/aditivi/#comment-139 Veroljub Zmijanac Sat, 04 Apr 2009 17:06:19 +0000 http://astma.rs/?p=701#comment-139 A za limunsku kiselinu E330 sam kao negde našao, da je ona prirodna totalno OK, dok ta koja se koristi kao adtivi je veštački sintetisana i da ona može da izazove probleme. Jel znate nešto o tome? A za limunsku kiselinu E330 sam kao negde našao, da je ona prirodna totalno OK, dok ta koja se koristi kao adtivi je veštački sintetisana i da ona može da izazove probleme. Jel znate nešto o tome?

]]> By: Veroljub Zmijanachttp://www.astma.rs/ishrana/aditivi/#comment-138 Veroljub Zmijanac Sat, 04 Apr 2009 17:05:07 +0000 http://astma.rs/?p=701#comment-138 Majo, totalno sam zaboravio da imamo profesionalca na sajtu :)) Hvala na opširnom odgovoru. Ono što je meni neverovatno jeste da postoji grupe aditiva A1, A2 i B kojim se meri štetnost na ljudski organizam. Od bezbednih do otrova. Ali ajde, razumem ja da je uvek pitanje balansa dobrih i loših efekata. Majo, totalno sam zaboravio da imamo profesionalca na sajtu :)) Hvala na opširnom odgovoru.

Ono što je meni neverovatno jeste da postoji grupe aditiva A1, A2 i B kojim se meri štetnost na ljudski organizam. Od bezbednih do otrova. Ali ajde, razumem ja da je uvek pitanje balansa dobrih i loših efekata.

]]> By: Marijahttp://www.astma.rs/ishrana/aditivi/#comment-132 Marija Sat, 04 Apr 2009 10:24:51 +0000 http://astma.rs/?p=701#comment-132 Pošto radim u prehrambenoj industriji želim da kažem par reči o aditivima, konzervansima, aromama, enzimima, bojama i drugim “pomoćnim” sredstvima koja se koriste u prehrambenoj industriji. Šta su aditivi? Aditivi su supstance koje se dodaju hrani, a sa ciljem da sačuvaju hranu, poboljšaju ukus i izgled, menjaju teksturu, spreče kvarenje ili da poboljšaju hranjivu vriednost. Aditivi mogu biti prirodni i veštački. Neki aditivi kao što su so i šećer, upotrebljavaju se od vajkada da bi sačuvali hranu od kvarenja. Aditivi koji su regulisani od strane FDA (Američka Agencija za hranu i lekove), razvrstani su u odnosu na funkciju. Emulzifikatori kao što su lecitin i digliceridi sprečavaju vodu i ulje (majonezi i margarinu) da se razdvoje. Supstance kao što su MSG (monosodijum glutamat) i granulati upotrebljavaju se da bi pojačali ukus hrane. Sodijum i aluminosilikati sprečavaju so i mleko u prahu (surutku i druge preškaste proizvode) od zgrudvavanja. Često se u prehrambenoj industriji koriste i boje za hranu koje se koriste da bi se povratila prirodna boja koja je izgubljena tokom prerađivanja. Neke od boja su prirodni pigmenti kao što su beta-karotin, hlorofil, žuta repa i sok od cvekle. Nažaslost, postoji određen broj plavih, crvenih i žutih veštačkih boja, od kojih su neke povezane sa alergijskim reakcijama. Supstance za zgušnjavanje, kao alginat, svakodnevno se upotrebljavaju da povećaju žitkost hrane. Majonez, jogurt i sojino mleko se zgušnjavaju biljnom smolom, dok se za džemove koristi pektin. Ponekad se u hranu dodaju i vitamini i minerali da bi poboljšali hranjivu vrednost proizvoda (dodavanje joda u so, vitamina B i gvožđa u proizvode sa žitaricama, vitaminima A i D). Veliki rizik po zdravlje je konzumiranja hrane koja je zaražena bakterijama (koje su uzrok bolestima), nego konzumiranje hrane koja sadrži aditive. Neke aditive je najbolje izbegavati, dok su mnogi su bezedni za upotrebu. Najbolje rešenje je priprema hrane kod kuće, konzumiranje “domaćih” proizvoda, voće umesto slatki[a ili bar kod kuće pripremljenih voćnih kolača, sutlijaša… Aditivi koji se veoma često koriste u izradi proizvoda od mesa i topljenih sireva, kao što su natrijum i kalijum-trifostate i tripolifostate mogu da izazovu određene gastro-intestinalne probleme, jer blokiraju brojne enzime u crevnom traktu. Takođe je utvrđeno da kalijum-bromat, koji se, inače, koristi u pekarstvu može da izazove mučninu, povraćanje, dijareju i mnoge druge tegobe. Velika upotreba aditiva može da dovede do pojave određene atopijske preosetljivosti, odnosno, lošeg podnošenja što se ogleda u javljanju simptoma kao što su: koprivnjača, kijavica, astma, otok ždrela sa osećajem gušenja, crvenila i osipa na koži. U najvećem broju slučajeva aditivi prolaze kroz strogu kontrolu nadležnih institucija kako bi se utvrdila njihova toksičnost, dnevne doze koje se smatraju sigurnim, zatim, prolazne i trajne nuspojave. Obavlja se i ispitivanje na mutagenost, tetragenost, kancerogenost, kao i njihov uticaj na embrion i potomstvo. Prema našim propisima aditivi mogu da se koriste za: zgrušavanje, vezivanje ili želiranje, za sprečavanje zgrudnjavanja, da spreče oksidaciju masti, kao konzervansi, za aromatizovanje namirnica, za postizanje mazivosti, za zaslađivanje kao i za enzimsko tretiranje, a dodaju se i u obliku kiselina, baza ili soli, ili se koriste kao pomoćna sredstva u procesu proizvodnje namirnica. Prema Pravilniku o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama u našoj zemlji svi aditivi su razvrstani u 14 funkcionalnihh grupa (po nameni), a prema stepenu bezbednosti po ljudsko zdravlje u tri grupe (A1, A2 i B). Takođe, u našoj zemlji kvalitet, promet i proizvodnja aditiva je u skladu sa EU regulisana Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama (Sl. list SCG, br. 56/2003). Identifikacijski kod svakog aditiva sastpoji se od velikog slova E (Evropa) i niza brojki. Pri proizvodnji hleba koristi se, na primer, aditiv pod brojem E300, iza kojeg se skriva askorbinska kiselina (vitamin C) koja služi za tretiranje brašna i kao antioksidans (jer sprečava oksidaciju masnoće i time produžava trajnost namirnice). Dodaje se u sve pekarske proizvode. Zatim, E341 označava kalcijumov fosfat koji služi kao regulator kiselosti. Aditiv E170 je kalcijumov kartbonat koji služi kao sredstvo protiv grudvanja skroba ili brašna. Iza E330 krije se limunska kiselina. Često na ambalažama nema detalja kako bi se znalo šta namirnica sadrži, već samo piše- konzervans. Čitajte deklaracije na pakovanjima namirnica, jer propisi obavezuju da se dodati aditivi na njima označe bilo punim nazivom ili samo brojem pod kojim se vode u listi pojedinih zemalja. Ako toga nema, ili vam proizvod izgleda sumnjivo bolje je da ga ne kupite. Namirnica koje treba izbegavati u ishrani su masti i ulja, cerealije, suvi kvasac, margarin, majonez, industrijski kolači, čokolada, marmelada, instant pića, industrijska gotova jela i mesne preređevine, žvake Pošto radim u prehrambenoj industriji želim da kažem par reči o aditivima, konzervansima, aromama, enzimima, bojama i drugim “pomoćnim” sredstvima koja se koriste u prehrambenoj industriji.
Šta su aditivi?
Aditivi su supstance koje se dodaju hrani, a sa ciljem da sačuvaju hranu, poboljšaju ukus i izgled, menjaju teksturu, spreče kvarenje ili da poboljšaju hranjivu vriednost. Aditivi mogu biti prirodni i veštački. Neki aditivi kao što su so i šećer, upotrebljavaju se od vajkada da bi sačuvali hranu od kvarenja.
Aditivi koji su regulisani od strane FDA (Američka Agencija za hranu i lekove), razvrstani su u odnosu na funkciju. Emulzifikatori kao što su lecitin i digliceridi sprečavaju vodu i ulje (majonezi i margarinu) da se razdvoje. Supstance kao što su MSG (monosodijum glutamat) i granulati upotrebljavaju se da bi pojačali ukus hrane. Sodijum i aluminosilikati sprečavaju so i mleko u prahu (surutku i druge preškaste proizvode) od zgrudvavanja.
Često se u prehrambenoj industriji koriste i boje za hranu koje se koriste da bi se povratila prirodna boja koja je izgubljena tokom prerađivanja. Neke od boja su prirodni pigmenti kao što su beta-karotin, hlorofil, žuta repa i sok od cvekle. Nažaslost, postoji određen broj plavih, crvenih i žutih veštačkih boja, od kojih su neke povezane sa alergijskim reakcijama.
Supstance za zgušnjavanje, kao alginat, svakodnevno se upotrebljavaju da povećaju žitkost hrane. Majonez, jogurt i sojino mleko se zgušnjavaju biljnom smolom, dok se za džemove koristi pektin.
Ponekad se u hranu dodaju i vitamini i minerali da bi poboljšali hranjivu vrednost proizvoda (dodavanje joda u so, vitamina B i gvožđa u proizvode sa žitaricama, vitaminima A i D).
Veliki rizik po zdravlje je konzumiranja hrane koja je zaražena bakterijama (koje su uzrok bolestima), nego konzumiranje hrane koja sadrži aditive. Neke aditive je najbolje izbegavati, dok su mnogi su bezedni za upotrebu. Najbolje rešenje je priprema hrane kod kuće, konzumiranje “domaćih” proizvoda, voće umesto slatki[a ili bar kod kuće pripremljenih voćnih kolača, sutlijaša…
Aditivi koji se veoma često koriste u izradi proizvoda od mesa i topljenih sireva, kao što su natrijum i kalijum-trifostate i tripolifostate mogu da izazovu određene gastro-intestinalne probleme, jer blokiraju brojne enzime u crevnom traktu. Takođe je utvrđeno da kalijum-bromat, koji se, inače, koristi u pekarstvu može da izazove mučninu, povraćanje, dijareju i mnoge druge tegobe.
Velika upotreba aditiva može da dovede do pojave određene atopijske preosetljivosti, odnosno, lošeg podnošenja što se ogleda u javljanju simptoma kao što su: koprivnjača, kijavica, astma, otok ždrela sa osećajem gušenja, crvenila i osipa na koži.
U najvećem broju slučajeva aditivi prolaze kroz strogu kontrolu nadležnih institucija kako bi se utvrdila njihova toksičnost, dnevne doze koje se smatraju sigurnim, zatim, prolazne i trajne nuspojave. Obavlja se i ispitivanje na mutagenost, tetragenost, kancerogenost, kao i njihov uticaj na embrion i potomstvo.
Prema našim propisima aditivi mogu da se koriste za: zgrušavanje, vezivanje ili želiranje, za sprečavanje zgrudnjavanja, da spreče oksidaciju masti, kao konzervansi, za aromatizovanje namirnica, za postizanje mazivosti, za zaslađivanje kao i za enzimsko tretiranje, a dodaju se i u obliku kiselina, baza ili soli, ili se koriste kao pomoćna sredstva u procesu proizvodnje namirnica.
Prema Pravilniku o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama u našoj zemlji svi aditivi su razvrstani u 14 funkcionalnihh grupa (po nameni), a prema stepenu bezbednosti po ljudsko zdravlje u tri grupe (A1, A2 i B). Takođe, u našoj zemlji kvalitet, promet i proizvodnja aditiva je u skladu sa EU regulisana Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama (Sl. list SCG, br. 56/2003).
Identifikacijski kod svakog aditiva sastpoji se od velikog slova E (Evropa) i niza brojki. Pri proizvodnji hleba koristi se, na primer, aditiv pod brojem E300, iza kojeg se skriva askorbinska kiselina (vitamin C) koja služi za tretiranje brašna i kao antioksidans (jer sprečava oksidaciju masnoće i time produžava trajnost namirnice). Dodaje se u sve pekarske proizvode. Zatim, E341 označava kalcijumov fosfat koji služi kao regulator kiselosti. Aditiv E170 je kalcijumov kartbonat koji služi kao sredstvo protiv grudvanja skroba ili brašna. Iza E330 krije se limunska kiselina.
Često na ambalažama nema detalja kako bi se znalo šta namirnica sadrži, već samo piše- konzervans. Čitajte deklaracije na pakovanjima namirnica, jer propisi obavezuju da se dodati aditivi na njima označe bilo punim nazivom ili samo brojem pod kojim se vode u listi pojedinih zemalja. Ako toga nema, ili vam proizvod izgleda sumnjivo bolje je da ga ne kupite.
Namirnica koje treba izbegavati u ishrani su masti i ulja, cerealije, suvi kvasac, margarin, majonez, industrijski kolači, čokolada, marmelada, instant pića, industrijska gotova jela i mesne preređevine, žvake

]]>