Astma je hronična bolest što podrazumeva kontinuirano praćenje i dugotrajno lečenje.To se mora objasniti roditelju, odnosno pacijentu zbog saradnje i uspešnog lečenja.

U astmi se koriste dve grupe lekova:

1. Lekovi za lečenje akutnog napada ( za otklanjanje bronhoopstrukcije )
2. Lekovi za prevenciju ( za kontrolu bolesti )

Lekovi za lečenje akutnog napada

• bronhodilatatore
• protivzapaljenske lekove

Bronhodilatatori

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

• Kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )
• Antiholinergici (Berodual )
• Kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem):

• neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable
• dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

• da su disajni putevi prolazni
• pravilna tehnika uzimanja leka
• da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

• merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola
• inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )
• inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

Najbolje je pumpice uzimati preko komora, jer se tako izbegava gubitak velike doze leka zbog nekoordinacije udah-pritisak a i čestice večeg promera koje ne prodiru u male disajne puteve istalože se na zidove komore tako da se udahne samo aktivni deo aerosola. Za manju decu koriste se komore sa maskom za lice a za veću sa nastavkom za usta.

Kortikosteroidi

Hormonski preparati, najćešce se daje Prednizon, Prednizolon i Metilprednizolon

Oni deluju protivzapaljenski, znači smanjuju otok sluznice i stvaranje sekret i daju se ukoliko nije nastupilo poboljšanje nakon primene bronhodilatatora koji su inicijalna terapija. U fazi akutnog napada treba ih dati na usta ili putem injekcija (u obliku spreja daju se samo u profilaksi). Oni su moćni lekovi i njihovo ne davanje ili davanje u malim dozama, zbog straha od neželjnih dejstava nema opravdanja jer se rizikuje napredovanje napada odnosno masivne bronhoopstrukcije i poremećaja gasne razmene na nivou alveola. Posledica je smanjenje koncentracija kiseonika u krvi, odnosno povećanje ugljen dioksida i razvoja hipoksije, odnosno hiperkapnije.

U toku lečenja akutnog napada cilj nam je :

• da što brže otklonimo opstrukciju disajnih puteva
• da sprečimo poremećaj gasne razmene
• da izvedemo pacijenta iz teškog stanja.

Lekovi koji su beskorisni u akutnom napadu:

• antibiotici
• ekpektoransi (lekovi za izbacivanje sekreta)
• antitusici i sedativi koji su zabranjeni
• antihistaminici.

Lekovi za prevenciju (za kontrolu bolesti)

Za sada za lečenje astme ne postoji kauzalna terapija, odnosno lek koji bi izlečio astmu. Pored lečenja akutnog napada, postoje lekovi kojima možemo kontrolisati bolest a to znači:

• da su pogoršanja retka (egzacerbacija akutnih napada )
• da su hronični simptomi minimalni
• da je plućna funkcija normalnih ili što bliže normalnim vrednostima
• da je dobro tolerisanje fizickog napora
• da je svakodnevna aktivnost, odnosno kvalitet života što bolji
• da su što manji neželjeni efekti date terapije
• da je što manji mortalitet (broj smrtnih slučajeva )

Profilakticki lekovi:

Protivzapaljenski lekovi

Inhalacioni kortikosteroidi

To je najefikasnija grupa lekova,najjačeg protivzapaljenskog dejstva. Smirivanjem zapaljenja oni smanjuju učestalost akutnog napada, ublažavaju hronične simptome, snižavaju bronhijalnu hiperreaktivnost,povećavaju plućnu funkciju i kvalitet života.

Upotreba putem sprejova u dozvoljenim dozama smanjuje sistemska neželjna dejstva a upotreba putem komora i ispiranje usta vodom nakon upotrebe sprečava kandidijazu ( gljivicnu infekciju usne duplje). Inhalatornu terapiju treba primenjivati diskontinuirano, najćešce u proleće  i jesen kada su prisutni i okidači i favorizujući faktori. Praksa je pokazala, da u tom stepenastom načinu lečenja bolji su rezultati ako se počne sa većim dozama i davanjem više puta dnevno uz postepeno smanjenje i jednog i drugog sa poboljšanjem do doze održavanja.

Dugodelujuci bronhodilatatori

Serevent (Salmeterol i Formoterol)

Oni nemaju protivzapaljenski efekat pa se ne primenjuju kao monoterapija već u kombinaciji sa kortokosteroidima (kombinovane pumpice Symbicort, Seretide ). Ne treba zaboraviti njihove neželjene efekte (lupanje srca, mišicni tremor, glavobolja, anksioznost )

Sporooslobadajuci teofilinski preparati

Durofilin, Aminofilin

Imaju bronhodilatatorno a manje antizapaljensko dejstvo. Daju se oralno (u vidu tableta) ili putem injekcija najčešce u infuziji. Imaju malu terapijsku širinu, odnosno mogućnost predoziranja. Neželjna dejstva su glavobolja,nesanica,poremećaj koncentracije, lupanje srca.

Antagonisti leukotrijena

Montelukast (Singulair)

Retko se daju  kao monoterapija, već u kombinaciji sa inhalacionim  kortikosteroidima.

Natrijum kromoglikat (Intal) i Nedokromil natrijum

Stari lek, skromnog protivzapaljenskog dejstva, nedovoljno proučenog mehanizma ali male toksičnosti.

Ketotifen (Galitifen)

Mehanizam dejstva nedovoljno poznat, misli se da stabilizuje membrane mastocita, neki ga ubrajaju u antihistaminike,ima efekta u lakšim oblicima, neželjene pojave su povecane telesne težine i sedacija.

Imunoterapija

Specificna hiposenzibilizacija kontraverzna je u dečjem uzrastu pogotovo ispod 5 godina. Imunotreapija se sastoji u ubrizgavanju pod kožu manjih količina alergena. Na ovaj način se telo navikava na prisustvo supstanci. Važno je precizno utvrditi na koju vrstu alergena pacijent ima reakciju. Imunoterapija pomaže da se organizam izbori sa preosetljivošću na oderđeni alergen, ali je teško izvodljiva kod osoba koji reaguju na veći broj alergena.

Nespecificne bakterijske vakcine su potpuno beskorisne u preventive astme a i kao metod za “jačanje imuniteta”

Akupunktura je bez uticaja na kontrolu astme a diskutabilna je i njena bronhodilatacija, bez uticaja je na zapaljenje.

Čajevi i biljni ekstrati su bez profilaktickog dejstva, mogu da deluju i štetno kao alergeni a neki imaju i mitogenu ulogu.

Klimatsko lečenje: povoljna klima za asmatičare je suv i topao vazduh bez aerozagadenja (vazduh sličan u pustinjama .) Kod nas se najviše preporučuje duži boravak na moru od 3-6 meseci (ko to može!?) . Često menjanje klime može da vodi pogoršanju jer predstavlja stres za pluća.

Astma  sport i ishrana

Fizička aktivnost se danas smatra vidom lečenja astme jer se dete pravilno fizički razvija a i ne izdvaja se od ostale dece što deluje i povoljno na  psihu deteta. Bavljene sportom podrazumeva u fazi mirovanja bolesti. Izbegavati sport koji zahteva ubrzano i plitko disanje i bavljenje pri hladnom i vlažnom vremenu.

Najviše se preporucuje plivanje pri čemu se angažuje celokupna muskulatura, kao i sportovi koji imaju fazu aktivacije i fazu mirovanja. Sportske aktivnosti treba da bude spram mogućnosti kompletnog stanja deteta (pacijenta). Mnogi učesnici Olimpijskih igara, kao i neki slavni fudbaleri, teniser, maratoci, vaterpolisti su asmatičari.

Da bi se organizam uspešno borio protiv alergena, potrebno je unositi dovoljno vitamina B, C, E, D i A, kao i kalcijuma i magnezijuma, zatim cinka. U ishranu treba uključiti integralne žitarice, mahunerke, veće količine povrća, voće, posno meso i ribu (losos, skuša), mlečne proizvode sa manjim procentom masti, do tri jajeta nedeljno.

Izbegavati veću količinu slatkiša, grickalice tipa Čipsa i Smokija, konzervisanu i masnu hranu, pohovana jela i pržena u dubokom ulju, kao i gazirene napitke. Preporučuje se konzumiranje lanenog semena, šljiva i suvih smokava, jer podstiču čišćenje organizma preko creva. Piti dovoljne količine tečnosti, najbolje vode (najmanje 2 litre dnevno). Voda pomaže da se sluz raredi i lakše izbaci iz organizma.