Somborski polumaraton

Odličan vikend! Toliko sam lepih trenutaka proveo i interesantnih ljudi upoznao da sam danas skroz zadovoljan. Putešestvije za Sombor je počelo u petak popodne, kada sam sa Vujom i Acom Krstićem krenuo na Somborski polumaraton. Lepo smo se ispričali tih par sati vožnje gde sam video i upoznao čoveka koji je primer 100% presne ishrane. Aca Krstić je otac troje dece, maratonac, profesor matematike i direktor osnovne škole u Nišu, maratonac, pevač, šahista i na koncu čovek koji se hrani iskučivo presnom ishranom već 3 godine. To vam je ono: ne termički obrađeno i neživotinjsko – čitaj: voće, povrće i žitarice. Apsolutno ništa tipa meso, riba, jaja, mleko, sir, med, kuvano i prženo, ne kafa, ne alkohol, ne sok. Uostalom pročitajte šta čovek ima da kaže.

E sad, neverovatno je kako ljudi teško prihvataju ovo, i kakvi su argumenti protiv cele ove dijete. Evo dajem vam par trenutaka da mislite naglas sve ono što biste mislili u sebi kad bi vam neko rekao da se hrani ovako :)) No, da ne davim, čovek trči maratone i polumaratone (1:33 u Somboru, za razliku od mojih 1:43). Pored toga nije bio ozbiljno bolestan već par godina. Mogu posvedočiti da čovek izgleda sjajno i da je non-stop nasmejan i dobro raspoložen. U suštini nikog ne savetujem da išta od ovoga proba i da primenjuje, jer ni sam to ne radim, ali meni se sama ideja sviđa, ako ništa drugo zato što je različita. Nastavite sa istraživanjem na googlu.

Aca Krstić na svom sajtu:

Prezadovoljan sam ukupnim stanjem svog organizma, nastavljam i dalje ovako, a otprilike 2010. godine će iz mojih beležaka ispasti jedna zanimljiva knjiga, barem su takvi planovi. Pričam svoju priču, a ko želi da je čuje, neka je čuje.

Petak veče sam spavao na salašu pored Sombora kod Vujine tetke i teče, gde sam stvarno više nego domaćinski ugošćen. Tu smo klopali i spavali u toj prirodi, što je za razliku od Slavije (Trg Dimitrija Tucovića) u centru Beograda, gde često spavam kod cure, jedan skroz različit život, čiji uticaj na opšte zdravstveno stanje ne može lako da se izmeri. Samo kad pomislim kako zuje motori, pa onda u 4h krenu autobusi i tramvaji, pa onda onaj beogradski smrad koji za jedan dan isprlja prozore. Da ne govorim o sirenama koje vozači koriste bespotrebno. Nekad kad ne mogu da spavam samo osluškujem ljudsku nervozu.

Hoću ovde samo da ukažem n to kako ja shvatam astmu: kao jedan problem koji ne nastaje zato što ste se malopre posekli i sad imate očiglednu posledicu, nego kao skup različitih preosetljivosti na koje deluju različiti faktori – a u Beogradu taj stres i smrad od gradskog života debelo povećava šanse da vam bude loše.

Polumaraton je bio naporan, bila je vrućina i ja sam se pomalo i uplašio za pluća. No, to me nije sprečilo da ne budem neodgovoran i da dam maksimum snage za trku. Oborio sam lični rekord i istrčao polumaraton za 1:43:09. Želeo sam i nešto brže da idem, ali to nije bitno.

Bitno je da i sebi i svojoj deci pokažete da svakim uspehom idete u pravcu zdravlja i kvaliteta života. E sad, problem sa malom decom, jeste što deca žele da budu prva. Kad sam ja bio mali nisam podnosio poraz pa sam išao do svojih krajnjih granica. Takvo ponašanje može da isprovocira astmu, ali vremenom kako sazrevate psihički jednostavno postajete i ne tako alavi na pobedu, već razumete i druge aspekte bavljenja bilo kojom aktivnošću. I ne samo to, nego se i ne nervirate na sebe usled nekih poraza i loših poteza. Pored ostalog oguglate i na nepravde na koje ne možete da utičete, a i prihvatite situaciju oko sebe. Samim tim ne dovodite sebe u neke krajnje situacije koje bi mogle biti problematične po vaše zdravlje. Celom ovom zbrkom od rečenica i filozofije, htedoh samo da utešim roditelje da će ovakav razvoj događaja jednostavno ublažiti astmu kod dece posle puberteta. Ovo su samo moje napredne misli i ništa od ovoga ne mora biti tačno :))

U subotu sam posle trke završio u Kafe de Solu na kanalu, u blizini Somobra i po Josićevim rečima to je najlepše mesto u Vojvodini. Moram priznati da stvarno nisam bio na boljem mestu u Sorabiji. Mogu da osetim atmosferu uveče na svirkama u tom mestu koje ima svoju mini (betonsku) plažu. Ko je u blizini ili u prolazu moja topla preporuka.

U povratku sam se video sa mojim nekadašnjim cimerom Nešom Belićem, gde sam ga posetio u Doroslovu. To je jedan moj stari prijatelj sa kojim se nisam video tri godine. Čudan osećaj kad tako sretnete nekog koga volite… Izmešana osećanja i sreće i tuge. Neša obožava konje i ima 5 kobila. Nisam imao vremena da zajašem, ali nema veze, prvi put sam mazio konje. Fantastičan hobi. Moj duročni cilj je vinograd.

Toliko od mene za ovu nedelju. Nadam se da ste se i vi bar malo sportali :)