Comments on: Pasivno pušenje i astma kod školske dece u Nišu

By: Veroljub

Veroljub — Tue, 10 Nov 2009 15:58:34 +0000

Danilo veliko vam hvala na ovom komentaru. Razjasnili ste nedoumice, a posebno hvala što ste pokazali kako loše istraživanje može biti više štetno nego istinito.

Posebno treba biti pažljiv sa pušenjem i astmom jer te korelacije nisu baš istražene.

(ja mogu da potvdim da mi pušenje smeta, ali ne mora da znači da je pušenje prouzrokuje astmu. sigurno je da smeta, ali joj možda nije uzrok kao što bi ovo istraživanje moglo navesti)

By: Данило

Данило — Tue, 10 Nov 2009 13:56:05 +0000

Ја се заиста извињавам ако је мој коментар увредљив — то ми никако није намера. „Истраживања“ ове врсте умеју бити врло штетна пошто користе статистику (мада није изричито наведено, коришћене методе су статистичке методе) да наведу на закључак који „истраживачи“ желе. У овом смислу, „наука“ је алат да се дође до решења проблема (повећања појаве астме код деце), али када се погрешно употреби, врло је упитно да ли ће дати резултате.

Дао сам примедбу пошто тврдим да се из датих података не може извући овај закључак. На пример, шта ако је код деце која немају астму проценат родитеља-пушача и већи? Пошто нема тих података, можемо само да спекулишемо, а без тих података се не може извући закључак какав је дат у „истраживању“.

Ако је проценат деце код којих бар један родитељ пуши, а она немају астму 80% (наспрам 71% код оне која имају), онда би се можда могао извести закључак да пушење смањује појаву астме. Наравно, ово је измишљен податак, и само покушавам да укажем на то да без познавања тог податка не може се извести корелација између пушења код родитеља и појаве астме.

Наиме, може, али потребан је узорак мало већи од овде доступног. 206 би чак био и довољан узорак, али од тих 206, корелација је примећена у свега 22% („22,33%“) случајева, тј. код 46 детета. Од њих, 39 (84,78%) има бар једног родитеља који пуши, а према проценту укупног узорка, то би било 33 (71,84%) — недовољна разлика на узорку од 46. Битно је приметити да корелација није примећена код 160 детета, што по мени звучи као најважнији податак.

Са друге стране, можда је опште познато да код деце која не болују од астме у истом окружењу (Ниш) проценат оних којима бар један родитељ пуши је знатно мањи (нпр. 50%), и тада је корелација јасна и лако доказива. Међутим, овде се ниједном не позива на такав податак и то је оно што ме забрињава.

Е сад, ја се нисам бавио истраживањем ове врсте, али са сигурношћу могу рећи да оно не одговара дефинитно на питање: колико пушење родитеља утиче на развој астме код деце?

А зашто су овакве примедбе битне: па, ако би се на већем узорку утврдило да је ова корелација заправо само статистичка грешка, тада не би било неопходно трошити време на решавање погрешног проблема. И могли би се посветити тражењу узрока чије спречавање ће бити од веће помоћи.

Да не буде да се позивам на ситнице ради одбране неке позиције: нисам пушач (нити је било ко у мојој породици), и једна мени врло драга особа болује од астме. Али не видим како ће помоћи навођење јавности на погрешне закључке, ако можда постоји бољи пут?

Све најбоље,
Данило

By: Marija

Marija — Sun, 08 Nov 2009 18:21:34 +0000

Ti si Veroljube uradio dobru stvar time što si objavio ovaj tekst, bez obzira da li si obratio pažnju na to da je u pitanju samo 206-oro dece. U istraživanju Dečije bolnice u Nišu u uvodu se jasno kaže da treba povezati učestalost astme sa porastom pušenja. O tome da li će ovo Niška bolnica objaviti kao naučni rad i da li će se to pokazati kao istina, nija naša briga.
Da je pušenje štetno-štetno je, da deca čiji su roditelji pušači puno trpe-trpe, da je učestalost astme sve veća i veća među decom školskog uzrasta-veća je.
Da sam roditelj pušač i da mi deta ima astmu bilo bi mi dovoljno i da je ovo ispitivanje urađeno sa 20-oro dece pa da se zapitam da li treba da pušim i trujem svoje dete.
Žalosno je što gospodin Danilo nije shvatio poentu teksta i što po njegovom završnom komentaru može da se izvuče vrlo pogrešna poruka.
Pušenje je u celom svetu postala društveno ne-prihvatljiva navika, a mi još uvek pokušavamo da ubedimo sami sebe kako ima veći procenat dece čiji roditelji puše a deca nemaju astmu! Ovo je jako žalosno i sa moje tačke gledišta vrlo negativno!

By: Veroljub

Veroljub — Sun, 08 Nov 2009 16:26:52 +0000

Ma čovek nije bio negativan, nego nas je upozorio na podatke i statistike koje su ovde date. Treba biti pažljiv kada se rade bilo kakva istraživanja, baš zbog toga što nešto može postati istina, a utvrđena je na samo 200 primeraka, što je zaista malo.

Ja recimo nisam ni obratio pažnju na ove podatke, i ako sam trebao :(

By: sladjana

sladjana — Sun, 08 Nov 2009 13:45:00 +0000

Nikome ko posecuje ovaj sajt nije potrebno predavanje iz statistike, Danolo promasili ste ciljnu grupu.
Na sajtu se informisemo i ucimo o astmi.
Cilj pomenutog rada je jasan i rezultati su jasni.

By: Marija

Marija — Sat, 07 Nov 2009 18:07:42 +0000

Gospodine Danilo, poruka teksta nije “kako najpravilnije uraditi statisku” niti “kako izbeći greške u kucanju”.
“Када неко жели да се бави статистиком, могао би прво мало да види о чему се ту ради.”- ovo je rečenica za koju smatram da je uvredljiva kao komentar. Inače u celom tekstu, kao i u naslovi nije spomenuta reč statistika. Tekst spada u kategoriju Astma bolset, Istraživanja, Pušenje
Možda bi trebalo da pročitate šta je uopšte Astma.Pobedimo je!pa ne bi ostavljali takve komentare.
Na ovom sajtu pišemo kako živeti sa astmom i kako tegebe koje ona izaziva svesti na minimum,kako izbeći okidače za astmu, ne bavimo se naučnim radovima, pa nam nije ni bitno da li se statistika pišu sa dve decimale. U ovom tekstu je reč o istraživanju, te nije bitno da li se upotreblajavju dve decimale u procentima sa takvim uzorkom.
Poruka teksta je da decu ne izlažemo duvanskom dimu!

By: Данило

Данило — Fri, 06 Nov 2009 12:06:25 +0000

Драго ми је да су објављени и сами подаци, пошто они омогућавају да се заправо погледа шта подаци говоре.

Закључак 2 — ваљда 3/4 (75%). Даље, тачка 5 је веома сумњива, с обзиром на величину узорка од 40-так особа (22%), и процентуалну разлику од свега 13% (84% – 71%) у односу на читав узорак (тј. 5 особа на овом узорку, нпр. 33 према 28 од 40).

Такође, употреба две децимале у процентима са таквим узорком? Будалаштина — када би чак претпоставили да је овај узорак апсолутно репрезентативан, највећа прецизност коју 200 особа може да да је — 0,5% (1/200) теоријски, а у пракси 1%. Када неко жели да се бави статистиком, могао би прво мало да види о чему се ту ради.

Додуше, са датим подацима, мене више занима у колико случајева код деце која не болују од астме бар један од родитеља пуши, и у каквом је односу та вредност са овом код деце са астмом (прилично великих 71%).