Pasivno pušenje i astma kod školske dece u Nišu

Gospodine Danilo, poruka teksta nije “kako najpravilnije uraditi statisku” niti “kako izbeći greške u kucanju”.
“Када неко жели да се бави статистиком, могао би прво мало да види о чему се ту ради.”- ovo je rečenica za koju smatram da je uvredljiva kao komentar. Inače u celom tekstu, kao i u naslovi nije spomenuta reč statistika. Tekst spada u kategoriju Astma bolset, Istraživanja, Pušenje
Možda bi trebalo da pročitate šta je uopšte Astma.Pobedimo je!pa ne bi ostavljali takve komentare.
Na ovom sajtu pišemo kako živeti sa astmom i kako tegebe koje ona izaziva svesti na minimum,kako izbeći okidače za astmu, ne bavimo se naučnim radovima, pa nam nije ni bitno da li se statistika pišu sa dve decimale. U ovom tekstu je reč o istraživanju, te nije bitno da li se upotreblajavju dve decimale u procentima sa takvim uzorkom.
Poruka teksta je da decu ne izlažemo duvanskom dimu!

Ја се заиста извињавам ако је мој коментар увредљив — то ми никако није намера. „Истраживања“ ове врсте умеју бити врло штетна пошто користе статистику (мада није изричито наведено, коришћене методе су статистичке методе) да наведу на закључак који „истраживачи“ желе. У овом смислу, „наука“ је алат да се дође до решења проблема (повећања појаве астме код деце), али када се погрешно употреби, врло је упитно да ли ће дати резултате.

Дао сам примедбу пошто тврдим да се из датих података не може извући овај закључак. На пример, шта ако је код деце која немају астму проценат родитеља-пушача и већи? Пошто нема тих података, можемо само да спекулишемо, а без тих података се не може извући закључак какав је дат у „истраживању“.

Ако је проценат деце код којих бар један родитељ пуши, а она немају астму 80% (наспрам 71% код оне која имају), онда би се можда могао извести закључак да пушење смањује појаву астме. Наравно, ово је измишљен податак, и само покушавам да укажем на то да без познавања тог податка не може се извести корелација између пушења код родитеља и појаве астме.

Наиме, може, али потребан је узорак мало већи од овде доступног. 206 би чак био и довољан узорак, али од тих 206, корелација је примећена у свега 22% („22,33%“) случајева, тј. код 46 детета. Од њих, 39 (84,78%) има бар једног родитеља који пуши, а према проценту укупног узорка, то би било 33 (71,84%) — недовољна разлика на узорку од 46. Битно је приметити да корелација није примећена код 160 детета, што по мени звучи као најважнији податак.

Са друге стране, можда је опште познато да код деце која не болују од астме у истом окружењу (Ниш) проценат оних којима бар један родитељ пуши је знатно мањи (нпр. 50%), и тада је корелација јасна и лако доказива. Међутим, овде се ниједном не позива на такав податак и то је оно што ме забрињава.

Е сад, ја се нисам бавио истраживањем ове врсте, али са сигурношћу могу рећи да оно не одговара дефинитно на питање: колико пушење родитеља утиче на развој астме код деце?

А зашто су овакве примедбе битне: па, ако би се на већем узорку утврдило да је ова корелација заправо само статистичка грешка, тада не би било неопходно трошити време на решавање погрешног проблема. И могли би се посветити тражењу узрока чије спречавање ће бити од веће помоћи.

Да не буде да се позивам на ситнице ради одбране неке позиције: нисам пушач (нити је било ко у мојој породици), и једна мени врло драга особа болује од астме. Али не видим како ће помоћи навођење јавности на погрешне закључке, ако можда постоји бољи пут?

Све најбоље,
Данило