I ova, takozvana suptilna hrana, može biti prirodna ili neprirodna, zdrava hrana ili nezdrava hrana. Bili mi toga svesni ili ne, naš organizam i celo naše biće ima usađenu težnju da se hrani zdravo – na spoljašnjem fizičkom i unutrašnjem duhovnom nivou. Te suptilne nagoveštaje koji dopiru iz unutrašnjosti našeg bića godinama možemo nesvesno da prenebregavamo, ili čak da ih namerno ignorišemo. Ali, tada ćemo se suočiti sa posledicom narušavanja prirodnog zakona, koja se ispoljava kroz opšte nezadovoljstvo, osećaj frustracije, bolest i prevremeno starenje i propadanje organizma.

Hrana kojom se napajaju naša spoljašnja čula, veoma je važna i treba izabrati prostor i okruženje koje će nam omogućiti prirodno življenje. Gradska vreva i gužva naseljenih mesta predstavlja, zapravo, neprirodno boravište. Svež vazduh, vibracija nezagađene prirodne okoline, planine i predeli blizu mora, jezera ili reka, mesta gde postoji mnogo parkova, prostranih polja, gde vlada mir i tišina, predstavljaju idealno boravište za čoveka.

Ukoliko upražnjavamo sport i fizičke aktivnosti, telo će nam prirodno zahtevati unošenje visokoenergetske hrane i pravilan izbor namirnica. Pravilna i zdrava ishrana podrazumeva da je u svoj način života neophodno uvrstiti najmanje 20 minuta fizičkih aktivnosti dnevno (gimnastika, trčanje, vožnja bicikla, hata joga, planinarenje, brza šetnja) i što više boraviti na svežem vazduhu, aktivno se odmarati i relaksirati.

Naše ljudsko okruženje bitno utiče na celokupno naše življenje, pa je neophodno orijentisati se na izbor društva koje deluje harmonično, koje nam nudi mir, budi u nama osećaj mira i razvija našu prirodnu ljubav prema svetu i ljudima – a to su elementi koji su zdrava ishrana za naše duhovno biće. Zato je prisustvo duhovnih, prosvetljenih ljudi u jednoj društvenoj zajednici od izuzetnog značaja za duhovno zdravlje i materijalni razvoj čoveka.

Izbor umetnosti, lepote, harmonije i mira kao trajne životne orijentacije, kako pojedinca, tako i društva u celini, omogućava razvoj čovekovog unutrašnjeg bogatstva i vodi ka tome da savršeno zdravlje i produženje životnog veka postanu realnost.

Lični izbor u smislu moralnosti življenja, življenja u skladu sa istinom, ima velikog uticaja na duhovno stanje pojedinca, koje uslovljava i opšte zdravstveno stanje. Nepovređivanje drugih, istinoljubivost, poštenje i odsustvo pohlepe, spoljašnja i unutrašnja čistota, (čistota tela i uma), osećaj zahvalnosti i zadovoljstva onim što smo dobili od života, u stanju je da nas učini da postanemo istinski zdravo biće.

Bavljenje duhovnim životom i rasterećenje od dogmi i predrasuda širi naše vidike, povećava toleranciju i poboljšava komunikaciju sa okolinom. Svest da smo mi ti koji biramo i odlučujemo u kakvim okolnostima živimo i naše neprekidno opredeljenje za pozitivno, određuje i naše okruženje, uslove u kojima radimo i u najširem smislu moralni, socijalni i politički okvir u kome obitavamo.

Zapravo, koren svih bolesti leži u psihičkom stanju pojedinca, u njegovoj izloženosti stresnim situacijama koje izaziva uzimanje duhovno nezdrave hrane. Najvažnije je imati svest da mi to možemo promeniti i da od nas, samo od nas, zavisi sve što nas okružuje.

Odstranjivanje svih negativnih misli i osećanja iz našeg sistema (laž, mržnja, zavist, pakost, podlost, dvoličnost, strah, depresija), koji su ustvari nezdrava hrana za naš duh, i svesno razvijanje plemenitih misli i osobina, kao što su nesebičnost, služenje drugim ljudima, dobrodušnost, spokojstvo, hrabrost, radost i dobro raspoloženje – koji su ustvari zdrava hrana za naš duh, mogu postati istinski ključ celokupnog našeg zdravlja i radost življenja.

Pokušajte da uz punu svest i veru, zdrava ishrana postane vaša svakodnevnica i princip zdravog života u celini. Promenite svoje navike i unesete novinu u svoje življenje. Bićete iznenađeni koliko radosti, spontanosti i zadovoljstva može doneti poklanjanje pažnje sopstvenom biću, kako na fizičkom, tako i na duhovnom, psihološkom i mentalnom nivou.

Zapalenje grla, dušnika, bronhija..

Zapaljenje koje počne u grlu može se preneti na dušnik i bronhije. Izaziva ga duži ili kraći nazeb, velika vlaga kao i nadražaj dušnika zagađenim česticama.
Bronhije su račvasto proširenje dušnika ili plućne cevi, stoje u vezi sa dušnikom. Zapaljenje se prenosi najpre na široke ogranke do najužih – kapilara i izaziva: kašalj, bolove u prsima, teškoće pri disanju.

Zadatak brojnih biljnih lekova sastoji se u tome da pomognu čišćenje, pranje bronhija, da u njima ne dođe do zastoja odnosno zapušavanja, što otežava disanje. Sluz koja se stvara kao odbrana od infekcije, nadraži bronhije i izbacuje se kašljem. Pomoću kašlja i izbacivanja šlajma postiže se čišćenje bronhija, odnosno pluća, bolja cirkulacija kiseonika u njima i ozdravljenje.

Bolest počinje najčešće posle gripa ili kijavice. Klice koje se i inače nalaze u nosu i grlu zdravog čoveka, u vreme zaraze ili slabljenja organizma, počinju više da se razmnožavaju i izazivaju bolest. Kašalj i bronhitis češće se javlja kod male dece jer su manje otporna i češće podležu vremenskim promenama.

Inhalacija kamilicom

Priprema: Puna šaka kamilice u poklopljenom loncu sa vodom greje se do ključanja. Zatim se bolesnik i lonac pokriju jednim čaršavom ili velikim peškirom i bolesnik sam, dižući s vremena na vreme poklopac, polako pušta paru iz lonca i udiše je toplu kroz nos i usta”…toplu, ne vrelu!

Nauka je pronašla da kod običnih oboljenja gornjih disajnih puteva ponekad više vrede sredstva koja razmekšavaju sluz od sredstava koja kao anliseptici uništavaju bacile.

ČAJEVI

LJUBIČICA – VIOLA ODORATA
Čaj: 10 grama ljubičice na litru vode. Popari se i ostavi poklopljeno 10-15 minuta, procedi, zasladi se medom i pije.

DESPIK – LAVANDULA VERA - Deluje protiv nadražaja u dušniku pa prema tome kao umirujuće sredstvo u slučaju bronhitisa.
Čaj: 10 grama biljke na 200 grama ključale vode. Pije se po 4 šolje dnevno.

PODBEL – TUSSILAGO FARFARA - Dobar je za bolesnike kojima je posle gripa ostalo zapaljenje u dušniku, a isto tako i kada šlajm sazri i ima ga u izobilju.
Čaj lista: Kašičica lista kisne pola sata u šolji kipuće vode. Pije se tri puta dnevno po puna usta i pola šolje pre spavanja.

OMAN – INULA HELENIUM - Koristan je posle gripa kada postoji kataralni kašalj sa obilnim lučenjem sluzi. Daje se kao čaj: Uzima se 10 grama iseckanog korena na 200 grama ključale vode. Ostavi se da kisne pola sata. Pije se na svaka 2 sata po kašičica.

Tinktura: Uzme se 100 grama korena i prelije sa pola litre 70% apotekarskog alkohola (7 delova čistog alkohola: 3 dela destilovane vode). Ostavi se da se ekstrahuje dvadeset dana, a zatim uzima po 30 kapi dnevno na kocki šećera. Najpogodnije je tri puta po 10 kapi, na kocki šećera.

BLAGOVANJ, MILODUH – HYSSOPUS OFFICINALIS Smatra se da ima svojstvo da čisti pluća od svake nečistoće, kaže doktor Gostuški.

Čaj: Uzme se 4 grama miloduha na šolju ključale vode. Pije se 2-3 šolje dnevno.

Alkoholatura: Šaka biljke prelije se litrom komovice i ostavi da stoji na toplom uz češće mešanje dvadesetak dana. Uzima se 10-30 kapi dnevno najbolje u tri doze, u čašici vode.

OČAJNICA – MARIBIUM VULGARE - Doktor Gostuški: “Ova biljka ima osobinu da menja sastav same sluzokože. Razdvaja sluz i ubija bacile na sluzokoži, te pomaže izbacivanju sluzi. Zahvaljujući toj osobini nema zastoja šlajma u plućima a time ujedno prestaje i kašalj.

VINO: Uzme se 60 grama očajnice i potopi u litri gustog vina i to ostavi da kisne nedelju dana. Obolelom se daje 100-150 grama.

DIVIZMA – VERBASCI FLOS - Ovu biljku doktor Gostuški naziva “šlajm liferant”. Za čaj se upotrebljava cvet.

Čaj: Uzima se 10 grama suvog cveta na litar ključale vode. Treba procediti kroz platno zbog malja. Lišće se upotrebljava spolja, popareno kao kataplazma, odnosno oblog kao razmekšavajuće sredstvo ili tinktura.

BULKA – PAPAVER RHOEAS - Upotrebljava se za stišavanje kašlja kod dece i osetljivih osoba.
Čaj: Doza je koliko se uhvati između dva prsta na šolji ključale vode.

BOSILJAK – OCIMUM BASILICUM - Uzme se kašika bosiljka i kašika meda i prelije sa 300 grama ključale vode. Ostavi se poklopljeno 10 minuta i procedi. Pije se po 3 šolje dnevno. Terapija traje do ozdravljenja.

ŠIPAK – FRUCTUS CYNOSBATI - Pola kilograma sveže ubranih i dobro opranih šipuraka divlje ruže popari se u posudi od emajla sa 2 litre vode i kuva na tihoj vatri još 15-20 mmuta. Ne sme da vri da se ne uništi vitamin C. Skuvani šipak stavi se u misker i lagano miksira dok se ne dobije kompaktna masa.

Uzima se: Jedna do dve kašike toliko često koliko je potrebno da se umire bronhije i spreči kašalj. Dodatkom meda ili sirupa dobija se prijatan osvežavajući napitak.

SUNCOKRET – HELIANTUS ANNUS - Postupak pripreme leka: Pola šolje semena suncokreta, pola šolje lišća suncokreta i četvrt litre vode kuvati dok ne provri. Masa treba da postane kompaktna. Skloniti sa vatre, dodati sok od limuna, pola šolje meda i 2 šolje jakog ruskog čaja. Pije se često po 2 kašike. Otklanja: kašalj, pročišćava bronhije, smiruje kod svih vrsta nervnih bolesti.

Svo navedeno bilje ima u sebi sluzi i slične mucilaginozne materije, etarska ulja antiseptične moći i druga korisna jedinjenja.

VRBENA – VERBENA OFFICINALIS
Alkoholatura: U pola litre jake komovice stave se dve kašike sitno iseckane vrbene i ostavi da stoji nekoliko dana. Procedi se i uzima protiv kašlja i katara po 15 kapi u malo vode više puta dnevno.

Čajne mešavine za lakše iskašljavanje

Čaj cvetova: U jednakoj meri izmeša se cvet sve tri biljke. Uzme se 1 kašika smeše na šolju ključale vode.

• PODBEL – TUSSILAGO FARFARA
• CRNI SLEZ – MALVA SILVESTRIS
• BELI SLEZ – ALTHAEA OFFICINALIS

Seme morača, list nane, pupoljci bora i topole, nadzemni deo majorana i vranilovke isitne se i izmešaju. Kašika smeše popari se šoljom ključale vode i ostavi poklopljeno da se smlači. Pije se u gutljajima.

• MORAČ – FOENICULUM VUGLARE
• NANA – MENTHA PIPERITA
• BOR – PINUS SILVESTRIS
• TOPOLA – POPULUS NIGRA
• MAJORAN – MAJORANA ARVENSIS
• VRANILOVKA – ORIGANUM VULGARE

ČAJNE MEŠAVINE za lakše izbacivanje ŠLAJMA

Po kašiku svake biljke izmrviti i izmešati, popariti sa 600 grama kipuće vode, ostaviti poklopljeno 2 sata da se ekstrahuje, procediti zasladiti medom i piti po 200 grama pre svakog obroka.

• KIČICA – ERITHRAEA CENTAURIUM
• BOKVICA – PLANTAGO MAJOR
• HAJDUČICA – ACHILLEA MILLEFOLIUM

Uzeti po kašiku cveta zove i divizme i 2 kašike razgona. Pripremiti kao prethodnu mešavinu.

• ZOVA – SAMBUCUS NIGRA (cvet)
• DIVIZMA – VERBASCIFLOS (cvet)
• RAZGON – VERONICA OFFICINALIS

Uzeti po kašiku hajdučke trave i lista podbela i 2 kašike očajnice.

• HAJDUČICA – ACHILLEA MILLEFOLIUM
• PODBEL – TUSSILAGO FARFARA
• OČAJNICA – MARRUBIUM VULGARE

Pripremiti kao prethodnu mešavinu. Recepte koristiti po 5 dana da bi isčezla gusta sluz.

• ZOVA – SAMBUCUS NIGRA (cvet)
• LJUBIČICA – VIOLA ODORATA (cvet)
• MAJKINA DUŠICA – THYMUS SERPILUM

SUVI KAŠALJ, ČAJNE MEŠAVINE za sazrevanje ŠLAJMA

• BOKVICA – PLANTAGO (ima više vrsta, sve su lekovite)
• MAJKINA DUŠICA – THYMUS SERPILUM

Uzeti po 1 kašiku bokvice i 3 kašike majkine dušice. Pripremiti kao i prethodnu mešavinu.

• MAJKINA DUŠICA – THYMUS SERPILUM
• CRNISLEZ – MALVA SILVESTRIS
• DIVLJIKESTEN – AESCULUS HIPPOCASTANUM (cvet)
• BAGREM – ROBINIA PSEUDACACIA (cvet)

Po kašiku svake biljke izmešati i pripremiti kao prethodnu mešavinu.

Bolovi i grčevi u grlu na nervnoj bazi

• MATIČNJAK – MELISSA OFFICINALIS
• BOSILJAK – OCIMUM BASILICUM
• KOPRIVA – URTICA DIOICA (list)

Po kašiku svake biljke isitniti, izmešati, preliti sa 600 grama vrijućevode, poklopiti i ostaviti 2 sata da se ekstrahuje. Procediti, zasladiti medom i piti svakog sata po 50 grama.

• HAJDUČKA TRAVA – ACHILLEA MILLEFOLIUM
• DIVIZMA – VERBASCI FLOS
• ZOVA – SAMBUCUS NIGRA
• BAGREM – ROBINIA PSEUDACCACIA

Uzeti po kašiku hajdučke trave i cveta zove, divizme i bagrema, isitniti, pomešati i preliti sa 600 grama kipuće vode, ostaviti poklopljeno 2 sata, procediti i piti po 200 grama pre jela.

• PODBEL – TUSSILAGO FARFARA
• BOKVICA – PLANTAGO
• MALINA – RUBUS IDAEUS
• PLUĆNJAK – PULMONARIA OFFICINALIS

Uzeti 2 kašike podbela i po kašiku bokvice, lista maline i plućnjaka i popariti sa litrom proključalog vina. Poklopiti i posle 2 sata procediti. Piti svakog sata po 50 grama, a pre ručka i večere go 100 grama u toku 5 dana. U tom periodu grčevi bi trebali da prestanu.

Moj zimski čaj

• Ovo je jedna divan i lekovit čaj i toplo ga preporučujem svima.
• 1/2 šolje nastruganog svežeg đumbira (može i onaj u prahu, onda ide 1 puna kašikica) i 2 štapića cimeta kuvati u 1,2 litre vode oko 20 minuta. Procediti čaj, dodati 2 kašike meda i limuna po želji.

Da li vi imate neki svoj čaj koji vam pomaže?

Napominjen da fitoterapija nije zamena za odlazak kod lekara i upotrebu lekova iz savremene i zvanične medicine!

Kontrole astme

Upala u disajnim putevima prisutna je u svim stepenima težine astme. U kontroli astme bitno je izbegavanje pokretača i izbor odgovarajućih lekova za prevenciju simptoma bolesti. Kontrola astme takođe zahteva izbor lekova za brzi prestanak simptoma i prekid astmatskih napada. Napad astme može biti događaj koji će bolesnika naterati na traženje medicinske pomoći i početak kontrolisanja bolesti.

Bitna je dugotrajna saradnja između lekara i bolesnika. U kontroli astme važna je edukacija bolesnika o samokontroli kako bi znali šta učiniti svakodnevno, a šta u astmatičnom napadu. Kontrola astme podrazumeva i stalno praćenje bolesnikovog stanja da bi se lečenje astme i plan lečenja mogli primereno preinačiti.

Odabrati lekove

U kontroli astme pomažu dva tipa lekova:

• Simptomatski lekovi koji brzo dovode do prestanka simptoma ili napada i
• Osnovni lekovi za dugotrajnu primenu kojima se prevenira pojava simptoma i napada astme ili trajno održava astma pod kontrolom.

Bolesnici i roditelji dece obolele od astme moraju razumeti da osnovni lekovi za dugotrajnu primenu imaju ograničen učinak u astmatskom napadu. Isto tako moraju znati da simptomatski lekovi ne dovode do dugotrajne kontrole astme jer ne deluju na upalu u disajnim putevima. Osnovni  lekovi su efikasni u dnevnoj primeni tokom dužeg vremena, dok simptomatski lekovi nisu.

U lečenju astme preporučuju se inhalacioni lekovi s obzirom da imaju bolji terapijski učinak u poređenju sa lekovima u tabletama ili sirupu. Visoke koncentracije udahnutog leka mogu se dovesti direktno u disajne puteve gde postižu snažan terapijski učinak uz malo sistemskih nuspojava.

Ovaj sajt smo posvetili razbijanju zabluda o astmi, sa željom da vam dokažemo da imati astmu nije hendikep, da se uz dobru saradnju sa lekarom, edukaciju o svojoj bolesati, te redovnom preventivnom terapijom, kvalitetnom ishranom i fizički aktivnim životom astma drži pod savršenom kontrolom.

Veoma je bitno da se dobro edukujete kako bi sami prepoznali sve simptome koji mogu da dovedu do mogućeg pogoršanja te da možete držati svoju bolest pod kontrolom.

Kao najčešći uzrok pogoršanja simptoma astme i gubitak kontrole pulmolozi iz celog sveta navode nepoštovanje propisane terapije i saveta lekara!

Danas dobro znamo sve o astmi, za one koji su prvi put na sajtu savetujem da odvoje vreme i pažljivo pročitaju sve naše tekstove koji su radi lakšeg snalaženja podeljeni po kategorijama.

Kako se astma  tretirala nekada

Ovo je jedan stari tekst o astmi i narodnom lečenju astme. Tekst vam prenosim samo kao zanimljivost, a ne kao savete za narodno lečnje.

Astma je bolest koju karakteriše teško disanje sa gušenjem. Za razliku od sipnje, koja znači stalno otežano disanje, astma znači iznenadno, momentalno pogoršanje disanja, težak zaptiv i stezanje u grudima. Napad ovog teškog disanja biva najčešće noću, ali se dešava i danju, ako je vreme mutno, mokro, vetrovito, ili ako neki poseban uzrok izazove ovo stanje kod bolesnika.

Za vreme napada astme bolesnik se guši, ulazak vazduha je otežan, izdisanje iz pluća ide sporo i bolesnik traži vazduha na sve strane. Usne su mu modre, na licu mu se ogleda bol, probija ga znoj i oseća strašnu težinu u grudima. Ako ga guši sluz, on to izbacuje u vidu pene, a kad prestane kriza onda izbacuje lepljiv šlajm sa belim koncima, nalik na tanko testo. Ovakvi se napadi ponavljaju kroz kraće ili duže vreme.

Uzroci astme su višestruki. Najčešće, to je postojeći hronični bronhit, srčana slabost, nervoza, podagra (giht), bolesti jetre i tome slično. Postoje i slučajni uzroci astme, kao što su: izvestan miris, prašina, određena jela (jaja ili krompir), dlake od konja ili perine i tome slično. Pojave astme su češće kod muškaraca nego kod žena.

Normalno je postaviti pitanje kako se astma može lečiti. Ako dođe do napada, onda od domaćih sredstava treba primeniti sledeće: širom otvoriti prozore i davati jaku kafu bolesniku svakih četvrt sata dok traje napad. Noge držati u toploj vodi ili umotati oblogama od slačice.

Najbolje je pozvati lekara, koji će podesnim injekcijama prekratiti nastup i lekovima učiniti da nastup bude ređi, ili da sasvim prestane.

U medicini i farmaciji do sada je poznato dosta dobrih hemijskih i sintetskih lekova, koji sigurno pomažu kod nastupa astme. Međutim, poznato je u narodnoj, a i u službenoj medicini, da postoji veći broj i lekova biljnog porekla za one bolesnike, čija je astma u vezi sa obolelim plućima.

Astma se javlja kao bronhijalna (plućna) i kardijalna (srčana).

Alergična deca često oboljevaju od tzv. dečje astme.

Treba pomenuti ono lekovito bilje koje pomaže u slučajevima bronhijalne astme, a ova se terapija smatra dopunskom. Najčešće se ne znaju uzroci nastajanja astme. Neke su osobe, između ostalog, preosetljive i na cvetni prah (polen), na izvesne lekove, na seno, i druge stvari. Na osnovu ovog, a u vezi svega što je već navedeno u pogledu osetljivosti bolesnika od astme, ne može se tačno utvrditi koji su pravi razlozi astme kod pojedinaca.

Bolesnici od bronhijalne astme mogu uzeti razne lekove biljnog porekla koji sadrže list velebilja, tatule, bunike, ili kalijumjodida i kalijumnitrata. Međutim, pošto ove tri navedene biljke imaju veoma jako fiziološko dejstvo, bolesnicima se ni pod kojim uslovima ne preporučuje da sami od njih spravljaju lekove i da ih na svoju ruku koriste. Navedeni lekovi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara, jer nepažnjom i neznanjem mogu izazvati teška trovanja, pa i smrt.

Postoji velik broj lekovitih biljaka koje ulaze u sastav čajeva protiv bronhijalne astme. Kao najraširenija receptura smatra se mešavina čaja lista podbela, cveta divizme, nadzemnog dela izopa, cveta lavandule i tome slično.

1. List od podbela se upotrebljava kao čaj u dozi 10 grama lišća na 200 grama ključale vode. Naročito je dobar posle nazeba, da bi pomogao lakše izbacivanje šlajma. Suvo lišće podbela može i da se puši kao duvan kod jakog kašlja i napada gušenja.

2. Cvet divizme se upotrebljava kao čaj, i to uzimajući 10 grama cveta na litar ključale vode. Od ovog čaja treba piti po jednu šolju nekoliko puta dnevno.

3.Hizop je trava koja se daje u dozi 4 grama na solju ključale vode. Dnevno se može uzimati dve do tri šolje.

4. Lavanda: Da bi se ublažilo i suzbilo golicanje i nadražaj na kašalj, usled stezanja u bronhijama i prsima, kao i gušenja, korisno je upotrebiti čaj od cveta lavande. Obično se uzima 10 grama cveta na 200 grama ključale vode, po 4 šolje dnevno. Ova biljka se može upotrebiti i za inhaliranje (udisanje) i pritom je potrebno dodati u mešavinu od 200 grama ključale vode i 5 do 10 grama špiritusa. U ovom slučaju lavandula ima i dezinfikujuće delovanje i utiče na promenu sastava bronhijalnog lučenja i ispljuvaka

5. Tatula. Poznato je da farmaceutska industrija izrađuje danas i anti-asmatične cigarete u kojima je glavni sastojak lišće od tatule. Ono, smešano sa duvanom u luli, ili u obliku cigarete, puši se za vreme krize. Doza lišća ne sme biti veća od 1,5 gram. U iste svrhe može se upotrebiti i filter papir, koji se nakvasi u 50 grama čaja od tatule, a kome je bilo dodato 5 grama šalitre. Ta se hartija najpre osuši, a zatim dalje nakvasi jakom tinkturom od omana. U toj tinkturi treba da ima i ulja od lavande, i to u podjednakim srazmerama.

Iz naučne literature je poznato da se bolesnici od astme dobro privikavaju pušenju duvana u kome, na 100 grama duvana, ima pola grama praška od tatulinog lišća. Oni time zadovoljavaju svoje navike u duvanu, a istovremeno umiruju, ili predupreduju napade gušenja izazvane astmom.

Tatula pomešana sa beladonom ili salitrom, može biti postavljena u neki sud, ili na činiju u blizini bolesnika. Ova smeša praška pravi se od podjednakih delova tatule, beladone, bunike i salitre. Međutim, ovaj recept nije preporučljiv, pošto je dim koji se razvija prilikom sagorevanja smeše malo opor i uspavljuje bolesnika. Lako se stiče i navika, a i toksičnost ovom primenom nije beznačajna. Iz ovog izlazi da inhaliranje bolesnika navedenom smešom ne bi smelo mnogo da se koristi.

6. Lobelija. Kao jedna od najlekovitijih biljaka, koja je priznata u terapiji lečenja astme, je lobelija i tinktura od njenog lišća. Ova biljka raste u južnoj Africi, severnoj Americi, a učinjeni su pokušaji njenog gajenja i u Evropi, gde je prilično uspela.

Ukoliko je u pitanju prava astma a ne katar pluća, srčana slabost ili kakva druga vrsta plućne bolesti, smatra se da je to rezultat nepravilne ishrane i nenormalnog stanja organizma. Usled povećanja mokraćne kiseline, oksalata, nedovoljne funkcije jetre i lučenja žuči, povećanja količine sumpora u krvnim zrncima, bolesnicima od astme treba obavezno preporučiti dijetu, koja, uglavnom, bazira na voću i povrću, čajevima za bolje mokrenje, za poboljšanje funkcija jetre i bolje lučenje žuči. Potrebno je što više šetati, raditi gimnastiku i baviti se fizičkim radom. Od jela treba uzimati: mleko, belanec od jajeta, sir, krompir, šećer, rezance, makarone, suve kolače, hleb, naravno sve ovo u umerenoj količini. Treba, takode, koristiti zeleno povrće i salate. Meso vrlo malo uzimati i to sveže, dobro pečeno, jedanput dnevno, po mogućstvu, za ručak i bez mnogo soli.

Ne piti alkoholna pića, ne pušiti, ne nervirati se, ne trpeti rđavu stolicu, ne živeti i raditi u prostorijama koje su vlažne, neprovetrene i tome slično. Ne treba u većoj meri uzimati za jelo pasulj, bob, sočivo, biftek, pihtije, žumance od jaja, mozak, spanać, jako staro vino, kafu, čaj, kakao, čokoladu, pivo, iznutrice, razne jake začine i mezeluke.

Preporučuje se upotreba grožđa, limuna i voća. Ovo treba koristiti bar dva puta nedeljno za ceo dan.

Bilo bi dobro ako bolesnici po jedan dan ne jedu ništa.

Jedna od upotrebljavanih proskripcija (recepata) za mešavinu čaja protiv bronhijalne astme, koja je dobila i svoju kliničku potvrdu sastoji se od sledećih droga:

• - list belog sleza 15%.
• - koren belog sleza 5%,
• - koren omana 5%,
• - list podbela 40%,
• - izop herba 10%,
• - list crnog sleza 10%,
• - majčina dušica herba 15%.

Način upotrebe čajeva i čajnih mešavina protiv bronhijalne astme: supenu kašiku čaja preliti sa 200 g ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji jedan sat, procediti i zasladiti medom. Piti tri puta dnevno posle jela po 200 g. Deci davati prema uzrastu.

Zaključak

Danas o astmi znamo mnogo više nego što se nekada znalo i način lečenja je propisan GINA smernicama.   Biljni čajevi mogu pomoći u olakšanju simptoma, inhalacije takođe, ali treba biti oprezan i za sve što niste sigurni konsultovati se sa lekarom. Nikada nemojte pokuašti da se lečite na svoju ruku! Ako niste zadovoljni sa vašim lekarom potražite drugog.

Osećaj nedostatka vazduha vrlo je neugodan.  Svaki lekar, tražeći njegov uzrok, pacijentima treba da pristupiti vrlo ozbiljno

Gotovo svakodnevno u ordinacije se javljaju pacijenti koji se žale na osećaj gušenja u grudima, nedostatak vazduha u mirovanju, pri manjem ili većem naporu uz osjećaj stezanja u vratu. Navedenim tegobama neretko su pridružene omaglice, vrtoglavice ili ubrzan ritam rada srca, koji može biti povremen ili stalan tokom celog dana i noći. Takvi pacijenti obično su uplašeni jer osećaju strah od gušenja.

Osećaj nedostatkavazduha vrlo je neugodan i svaki lekak takvom simptomu svojih pacijenata treba pristupiti vrlo ozbiljno. Kao i uvek, lekarima će umnogome pomoći činjenica da imaju dovoljno vremena za razgovor s pacijentom, detaljan klinički pregled i  primenu dijagnostičkih pretraga i testova. Dobivenim rezultatima može se nadopuniti anamneza i pregled te tako olakšati put do dijagnoze i odabira odgovarajućeg lekara specijaliste.

Najčešći uzroci gušenja su:

• prisutnost stranog tela u disajnim putevima,
• pneumotoraks (kolaps jednog plućnog krila zbog pucanja plućne maramice),
• bolesti srca, tj. slabost srca,
• akutne i hronične bolesti gornjih i donjih disajnih puteva,
• bolesti štitne žlezde
• prisutnost uvećanih limfnih čvorova ili drugih tumorskih tvorevina koje pritišću ili urastaju u disajni istem (leukemija, limfomi, metastatski tumori),
• malokrvnostt (anemije),
• psihičke bolesti (neuroze, depresije ili psihoze)
• stomačne bolesti

Osećaj gušenja sa bolovima u grudnom košu može biti znak reflektirajućih simptoma iz trbušne duplje kao što su GERB, napad žučnih kamenaca, uklještena hijaus hernija (želučano-dijafragmalna kila),  uvećana jetra, te zbog pritiska na dijafragmu  pritišću i pluća i ometa se disanje.

Gušenje i osećaj nedostatka vazduha koji se javlja kod starijih osoba ili kod osoba koje imaju oslabljeno srce

Klinički se neretko manifestiraju uvlačenjem kože pri disanju na prelazu vrata u gornji deo prsnog koša te vidljivim nabreklim venama na vratu. Na licu su uočljive modro- plavičaste usne, a na nogama otok obe potkolenice. Bolesnici  noćuloše spavaju ili uopšte ne spavaju, a na krevetu leže polusedeći, neretko kod otvorenog prozora. Dnevno mokrenje iznosi samo oko 500 ml. Kod takvih bolesnika moglo bi biti reči o popuštanju oslabljenog srca,a uzroci takvog stanja su brojni.

Lekar će pregledom i svim potrebnim dijagnostičkim pretragama utvrditi tačnu dijagnozu i odrediti odgovarajuću terapiju.  U slučaju ovakvih simptoma lekaru se treba obratiti što hitnije  jer posledice mogu biti vrlo ozbiljne. Srce može doći u stanje u kojem kažemo da je popustilo i tada se razvija gušenje, koje može dovesti do smrti zbog nakupljanja zaostale tečnpsti u plućima. Valja napomenuti da gušenje, uz ostale simptome, poput bolova u grudnom košu, omaglice i ponekad gubitka svesti, može biti prvi znak akutnog infarkta srca.

Gušenju može biti uzrok akutna ili hronična bolest gornjih i donjih disajnih puteva

Kod akutnih bolesti disajnih puteva bolest se leči simptomatskom terapijom koja će ublažiti simptome bolesti ako je reč o virusnom ili alergijskom uzroku bolesti ili će se lečiti antibioticima, ako su posrijedi bakterijske akutne upale sinusa, ždrela, dušnika ili bronha.

Često se događa kako pacijenti navode osećaj kako ih nešto grebe ili golica u grlu, kako ujutro moraju ispljunuti sluzav sadržaj koji može biti beličast, žut ili zelenkast.

Hronične bolesti disajnog sistema

Hronične bolesti disajnog sistema možemo grubo podeliti na bolesti gornjih i donjih disajnih puteva, ali nikada ne smemo zaboraviti da je disajni put jedinstven!

Kod hronične upale sinusa, nosa, ždrela, dušnika ili bronha, kad znakovi upale dugo traju, više od 15 do 30 dana bez povišene ili umereno povišene telesne temperature, uzrok može biti alergijskog porekla. U takvim okolnostima organizam i sluznica navedenih disajnih puteva postaju osetljiviji zbog imunoloških (obrambenih) mehanizama kao reakcije na viruse, bakterije i ostale mikroorganizme, koji tada mogu “nadograditi” ili zakomplikovati alergijsku upalu.

Osim vrlo čestih alergijskih bolesti disajnih puteva, česte bolesti su i Hronična opstruktivna plućna bolest (HOPB) koja podrazumijeva nekoliko hroničnih plućnih bolesti koje se odnose na hronični opstruktivni bronhitis, emfizem (smanjenje plućne površine) i astmu. Pušenje je najčešći provocirajući uzročnik za HOPB i karcinom pluća, koji je među prvima na listi uzroka smrti u savremenom svetu.

Astma

Astma je hronična bolest dijasnih puteva (bronhija) koja se karakteriše ponavljanim epizodama zviždanja u grudima, otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode se obično javljaju tokom prehlade ili izlaganja aerozagadjenju ( duvanski dim ili jaki mirisi) i respiratornim alergenima (grinje, polen, životnjiska dlaka, i dr.) Epizode otežanog disanja i sviranja u grudima mogu da prodju spontano ili nakon primene lekova koji šire disajne puteve.

Bolesti štitne žlezde

Bolesti štitne žlezde takođe su čest uzrok osećaja gušenja ili stezanja u vratu, a najčešći su pacijenti žene. Lekar mora biti oprezan kad se pacijent žali na osećaj gušenja, posebno na jednoj strani vrata ili smetnje kod gutanja, pri čemu se palpacijom (pipanjem) ništa ne može ispipati, hormoni štitne žlezde su uredni, a u porodičnoj anamnezi ili anamnezi pacijenta postoji mogućnost bolesti štitnjače. Kod takvih pacijenata treba učiniti ultrazvučni pregled vrata kako bi se otklonila sumnja na postojanje “golim okom nevidljivih i neopipljivih” tumorskih tvorevina vrata i štitnjače.

Bolesti štitne žlezde sedam su puta češće kod žena nego kod muškaraca. Za bolesti štitnjače karakteristično je da su najčešće nasledne, međutim i dugotrajan stres može biti provocirajući uzročnik i dovesti do poremećaja izgleda (morfologije) i rada štitnjače.

Malokrvnost

.Uzrok gušenja ponekad može biti i malokrvnost, a simptom gušenja je izraženiji kao nedostatak vazduha u mirovanju i kretanju s osećajem znojenja,  povremeno ubrzanog rada srca s osećajem slabosti, umora i nesanicom, iako se tokom dana javlja pospanost. Pod pojmom malokrvnost smatra se manji broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) koji je nekad povezan i sa manjom količinom gvožđa u krvi i eritrocitu.

Nedostatak crvenih krvnih zrnaca može biti uzrokovan povećanim gubitkom krvi ili smanjenim stvaranjem eritrocita u koštanoj srži. Najčešći gubitak crvenih zrnaca iz krvi uzrokovan je krvarenjem u probavnom sistemu, koji može biti neprimetan i dugotrajan.

Krv se najčešće gubi kroz stolicu, bilo neprimetno ili primetno kao čista krvi ili crna stolica. Razlog  gubitka krvi i malokrvnosti su  ulkus (čir) želuca i dvanaestopalačnog creva, Chronova bolest creva, ulcerozni kolitis debelog creva, tumori u probavnom sistemu.

Takođe uzrok gubitka crvenih krvnih zrnaca malokrvnosti mogu  biti obilne i dugotrajne menstruacije (najčešći uzrok miomi).

Uzrok manjka eritrocita može biti i smanjeno stvaranje u koštanoj srži, zatim zloćudne bolesti koštane srži, zloćudne bolesti drugih organa i tkiva u poodmakloj (terminalnoj) fazi bolesti, smanjenje broja crvenih zrnaca nakon terapije zračenjem ili hemoterapije, ali uzrok može biti i neishranjenost uzrokovana različitim uzrocima, kao i razne povrede koje  dovode do obilnih krvarenja. Malokrvnostkrvnost se može javiti tokom trudnoće ili nakon nje.

Gušenja  izazvana  psihičkim razlozima

Vrlo često pacijenti se žale na gušenje, katkad popraćeno i znojenjem, ubrzanim radom srca, strahom, nesanicom i strašnim umorom. Neki se tuže i na osećaj nemira i drhtanja tela, a svoju zabrinutost izražavaju zbog nemogućnosti koncentracije i pamćenja. Kod tih pacijenata pomnom anamnezom i razgovorom lakše će se razjasniti situacija i mogući uzrok tegobama. Vrlo je važan podatak o odnosima u porodici i na poslu, kao i o mogućim događajima koji su prethodili takvoj pacijentovoj situaciji.

Najčešći psihički uzroci gušenja i navedenih tegoba su različiti oblici depresija (reaktivna depresija, depresivni poremećaj ili depresivna psihoza) ili anksioznost, tj. nemir i strah. Vrlo često ta se dva psihička poremećaja isprepliću, a leče se medikamentozno (lekovima) i psihoterapijom.

Kao što je prikazano, gušenje može biti uzrokovano manje opasnim, ali i po život vrlo opasnim poremećajima. Kod prisutnosti  simptoma gušenja treba se obvezno javiti lekaru, koji će tražiti uzrok i način kako pomoći svom pacijentu.

Mnogo vam hvala što ste mi odgovorili na pitanje. To mi puno znači i puno ste mi olakšali i pomogli!

Naš pulmolog sa nama nije uopšte pričala, a ja to ne volim. Imala sam utisak da joj čak smetamo, prosto smo se neprijatno osećali u ordinaciji i suprug i ja…

Imala sam sreću što sam o astmi sve saznala sa ovog sajta. Da nisam, bila bih jako uplašena o čemu se radi jer nam je samo prepisala terapiju i objasnila kako se koristi i to je sve. Bez ikakve dalje priče šta je detetu, kako da se dalje ponašamo.. .)

Sreća, kazem, da mi roditelji imamo Vas pa nam izlazite u susret.Zato hvala puno!!

Ja se izvinjavam sto vam ponovo oduzimam vreme svojim pitanjima (verujem da ih mnogo dobijate u toku dana) ali eto nemam kome da se obratim. Nemojte pogresno da me shvatite ne zelim da ogovaram nase lekare, samo je situacija takva a mene je muka (i strah naravno) naterala da se obratim Vama..

Svima pričam o ovom sajtu i Vašoj nesebičnoj pomoći koju pružate ljudima.

H V A L A  V A M !

S obzirom na to da dolazi vreme učestalih upala disajnih puteva koje u najviše slučajeva prati kašalj,valja znati kako on nastaje i kako ga lečiti.

Definiše se  kao iznenadan, eksplozivan izdisajni manevar koji teži odstraniti nečega iz disajnih puteva. Bolesnici i nedovoljno iskusni lekari  kašalj poistovjećuju s bronhitisom (najčešće bakterijskim) i određuju terapiju antibioticima te različitim sredstvima koji podstiču iskašljavanje.

Paleta je tih lekova uistinu impresivna i oni zauzimaju najviše mesta na policama naših apoteka. To su najrazličitiji sirupi, tablete, kapi, masti za utrljavanje u kožu, sredstva za inhaliranje, itd. Da bismo se snašli u šumi tih lekova, trebamo znati osnove o vrstama kašlja, što je preduslov pravilnom pristupu u lečenju.

Postavljanjem pitanja bolesniku treba odrediti koliko kašalj traje, menja li se njegov karakter, što ga podstiče (hladan vazduh, govor, položaj tela, napor, hrana i piće, doba dana), je li isključivo suv ili je udružen sa stvaranjem iskašljaja, bolovima u grlu, iza prsne kosti ili u plućima, prate li ga promuklost, zaduha, vrtoglavica ili neki drugi simptomi.

Treba utvrditi i boluje li bolesnik od neke druge bolesti koju trenutno ne povezujemo s kašljem ali se naknadno može zaključiti da mu je ona jedini uzrok (tumori, bolesti srca, bubrega, neke autoimune bolest, GERB i drugo).

Kada dobijemo odgovore na sva ta pitanja, dobijamo ispravnu sliku o čemu je zapravo reč, što je od neprocenjive koristi u odluci o preduzimanju daljih dijagnostičkih zahvata i određivanju ispravne terapije.

Kašalj iz grla

Laringelani kašalj (kašalj iz grla) – Javlja se iznenadnim napadima, po karakteru je zaglušujući, bez iskašljaja, pri kojem bolesnik obično nema vremena udahnuti (što može uzrokovati vrtoglavicu), često prati upalu i nadražaj u grlu. Obično bolesnik sam kaže da se kašalj javi nakon osećaja golicanja u grlu. Prate ga najčešće simptomi upale ždrela.

Kašalj iz dušnika

Trahealni kašalj (kašalj iz dušnika) – Po karakteru sličan prethodnome, uz prizvuke “laveža”. Prate ga prilično jaki bolovi iza prsne kosti. Javlja se kod upale dušnika (traheje). U početku je, dok traju bolovi, suv, a sledi iskašljavanje, obično gustoga, krpičastog sekreta.

Kašalj kod bronhitisa

Kašalj kod bronhitisa – Kašalj koji se javlja kod akutnog bronhitisa obično nema prethodno navedenih simptoma. Traje stalno, bez karakterističnih napada. U početku je suv i neproduktivan, a potom iskašljaj može biti proziran, što obično karakteriše virusne infekcije ili je, pak, žućkast do zelenkast, što je znak da je nastupila bakterijska infekcija. Hronični bronhitis (najčešće kod pušača) obično prate karakteristični napadi kašlja izjutra: traju dok se ne iskašlje oskudni, gusti sekret koji se tokom noći nakupi u disajnim putevima.

Astmatski kašalj

Astmatski kašalj - Javlja se kod opstruktivnih bolesti pluća (npr. astme). Obično je nadražajan, a kod blažih oblika bolesti podstiče ga dubok udah, udisanje hladnog vazduha, smeh, pevanje. Nakon napada kašlja obično se u plućima oseti otežan izdah i sviranje u prsima.

Kašalj pri jelu

Kašalj pri jelu – Napadi kašlja koji se javljaju nakon uzimanja hrane (obično tečne) mogu značiti uspostavu veze između jednjaka i disajnog sistema (tzv. fistula), što često vidimo kod tumora pluća ili jednjaka. Kod starijih ljudi kod kojih je poremećen refleks gutanja (npr. zbog Parkinsonove bolesti) takođe se može javljati nakon uzimanja hrane ili pića jer deo sadržaja može doći u disajni sistem.

Astma se danas veoma često dijagnostikuje kod dece. Tokom godišnjih odmora i promene mesta boravka, na moru ili planini, često dolazi do privremenih poboljšanja stanja, ali povratkom u staru sredinu i polaskom u školu, “okidači za astmu” kao što su prašina, virusi, stres, ponovo se aktiviraju i simptomi se vraćaju. Zbog toga se na vreme treba obratiti lekaru i sprečiti mogućnost astmatičnih napada i tegoba.

Edukativna i zabavna pozorišna predstava, koju izvode glumci putujućeg pozorišta “Dečija zemlja“, Slobodan Boda Ninković i Jovica Tišma, poručuje deci i njihovim roditeljima da “astma nije bauk” i da deca koja imaju astmu mogu normalno da žive, bave se sportom i postižu vrhunske uspehe u školi i u svakoj profesiji, ne izdvajajući se od svojih
vršnjaka.

Hemofarm je u SAD registrovao liofilizirane injekcije preparata Metilprednizolon Natrijum Sukcinat, poznatijeg na drugim tržištima pod zaštćenim imenom Lemod Solu u dozama od 40mg i 125mg. Specifičnost ovih proizvoda je dvokomorna bočica (Hemo Vial, US trade mark Act-O-Vial), tj. u istoj bočici se nalaze i liofilizirana aktivna supstanca i rastvarač za injekcije.
Za razliku od konvencionalnog pristupa da se liofilizat i rastvarač pakuju u odvojene bočice, ovaj način dodatno povećava komfor pri primeni, tj. brzu i sigurnu aplikaciju što su dodatni zahtevi probirljivog američkog tržišta. Hemofarm je jedini generički proizvođač na svetu koji u portfelju poseduje metilprednizolon

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je patološko stanje uzrokovano refluksom (vraćanjem) želudačnog sadržaja u jednjak, a obuhvata veliki raspon bolesti – neki pacijenti imaju simptome bez pojave upale sluznice dok drugi imaju ezofagitis ili uznapredovale komplikacije poput Barrettovog jednjaka i peptičkih striktura uz samo blage simptome. Pojam gastroezofagealnog refluksa uveden je tek oko 1930. god. kad je ustanovljeno da je peptički ezofagitis posledica prisutnosti želudačnih izlučevina u jednjaku.

Trudnoća, gojaznost, veliki obroci, neki su od uzročnika povećanja pritiska  u abdomenu (trbuhu),  te tako provociraju refluks. Drugi uzročnici kao pušenje, alkohol, kofein, začini, slatkiši, masna hrana i neki lekovi mogu provocirati refluks delovanjem različitih direktnih ili nedirektnih mehanizama. Ulogu mogu imati i uzročnici koje je teško odrediti (stres).

Žgaravica

Glavni simptom gastroezofagealnog refluksa je žgaravica. Ona se opisuje kao neugodna ili žareća bol iza grudne kosti, ali se može proširiti na grlo ili leđa. Žgaravica se obično javlja 30 minuta nakon obroka, posebno ako nakon njega dolazi do fizičkih napora koji uključuju naginjanje. Takođe je uzrokuje ležanje, pa može pacijenta probuditi iz sna. Žgaravica često nestaje brzo nakon pijenja mleka ili uzimanja antacida. Žgaravicu mogu uzrokovati i druge bolesti, a ako klinička slika nije jasna trebalo bu uraditi dodatne pretrage.

Regurgitacija kiseline , ulazak kiseline ili žučnih sokova u usta, svojstvena je gastroezofagealnom refluksu.

Podrigivanje  može biti simptom gastroezofagealnog refluksa, ali takođe i drugih poremećaja gornjeg probavnog sistema.

Odinofagija  ili bolno gutanje simptom je refluksa, posebno prilikom gutanja vrućih ili alkoholnih pića.

Refluks se može iskazati kao bol u grudima, epigastrička bol, ili tek kao blaga dispepsija. Globus-sindrom, opisan kao “knedla” u grlu koja ne ometa gutanje, može biti simptom GERB-a. Disajne tegobe mogu biti posedice refluksa, a povezanost ne mora biti odmah vidljiva.

Upozoravajući simptomi ukazuju na postojanje složenog GERB-a ili druge ozbiljne bolesti, pa zahtevaju hitne i detaljne pretrage.

Upozoravajući simptomi GERB-a su:

• disfagija (otežano gutanje hrane)
• gubitak težine
• anemija
• krvarenje

Disajne tegobe

I astma i GERB su česti, pa se neretko pronalaze kod istog pacijenta. Njihovo supostojanje može biti slučajno, ali u nekim slučajevima jedna bolest pogoduje nastanku druge. Teško disanje i kašalj astmatičnih bolesnika mogu uzrokovati GERB onih koji su osetljiviji na njega zbog smanjenog pritiska donjeg sfinktera jednjaka. Odgovarajuća terapijska kontrola astme poboljšava stanje bolesnika s GERB-om. Isto tako kad se GERB dobro nadzire, bez obzira obavlja li se to lekovima ili hirurškim zahvatom, dolazi do blagog poboljšanja u simptomima astme ili smanjenoj potrebi za terapijom astme, dok je dramatično izlečenje astme vrlo retko. Nema dokaza koji bi pokazali da GERB uzrokuje astmu ili obratno.

Simptomi refluksa ne moraju kod nekih pacijenata obolelih od astme biti vidljivi, ali one s atipičnim, kasnom astmom bez porodične anamneze valja uputiti na pretrage kako bi se ustanovilo postojanje refluksa i potom pružilo odgovarajuće lečenje.

Hronični kašalj, promuklost i ponavljajuće upale pluća mogu se pojaviti kao komplikacije GERB-a. Takve pojave verovatno su češće i ozbiljnije kod dece. GERB takođe može pogodovati globus-sindromu, štucanju i laringitisu.

Nadzor simptoma GERB-a i izbegavanje komplikacija cilj je i lečenja lekovima i hirurškom terapijom.

Vrlo je važno imati na umu da u lečenju GERB-a stoje na raspolaganju i različiti jednostavni, delotvorni i jeftini nefarmakološki postupci.

Nefarmakološke mere suzbijanja GERB-a

• smanjivanje telesne težine na idealnu meru;
• podizanje uzglavlja kreveta;
• izbegavanje stezanja pojasa i nošenja tesne odeće;
• izbegavanje saginjanja.

Hrana i piće:

• češći manji obroci
• izbegavanje kasnih obroka;
• izbegavanje određenih namirnica (npr. masnoće, čokolade, peperminta, začina, luka, krastavaca, paradajza);
• smanjivanje pijenja kave, čaja i soka od limuna i nanandže;
• izbegavanje alkohola

Ostalo:

• prestanak pušenja;
• izbegavanje nekih lekova (npr. nesteroidnih protivupalnih lekova) zbog uticaja na sluznicu;
• izbegavanje nekih lekova (npr. teofilin, antiholinergici, kalcijumovi antagonisti) zbog smanjivanjapritiska u donjem sfinkteru jednjaka.

Farmakološke mere suzbijanja GERB-a

Lekovi koji se primenjuju u lečenju gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) su:

• inhibitori protonske pumpe (IPP) – omeprazol, pantoprazol, rabeprazol, lansoprazol, esomeprazol;
• antagonisti H2 receptora – cimetidin, ranitidin, famotidin, nizatidin;
• lekovi za poboljšavanje pokretljivosti (prokinetički lekovi).

Hirurško lečenje, obično pomoću laparoskopije, primenjuje se kod bolesnika s ozbiljnim ezofagitisom.

Osnovni elementi dijagnoze:

• Hroničan kašalj uz iskašljavanje obilnog, gnojavog ispljuvka; hemoptizije.
• Fizikalno, srednji vlažni bronhitični šušnjevi nad donjim lobusima pluća.
• Standardni rentgenogram grudnog koša pokazuje neznatne promene. Bronhografija pokazuje karakteristična proširenja bronliija.

Opšta razmatranja:

Bronhiektazije predstavljaju oboljenje koje se karakteriše proširenjem bronliija lumena srednjeg dijametra i destrukcijom elastičnih i mišićnih elemenata njihovog zida. U mehanizmu nastanka bronhiektazija, najčešće su u pitanju dva činioca: infekcija (na primer pneumonija, pertussis, tuberkuloza i dr.) i bronhijalna opstrukcija (izazvana npr. tumorima, stranim telima ili nekim patološkim procesom koji vrši spoljnu kompresiju na bronhije). Oboljenje je često udruženo sa atelektazom ili nekim kongenitalnim defektom ako su u pitanju bronhiektazije dece kao što su situs inversus, kongenitanle ciste pluća, agenezija frontalnog sinusa i dr.

Kako infekcija i bronhijalna opstrukcija ne dovode u svim slučajevima do signifikantnog stepena bronhiektazija, to se predpostavlja da neki endogeni, još uvek nepoznati faktori igraju ulogu u mehanizmu njihovog nastanka. Anamnestički se u brojnih bolesnika dobija podatak o prethodnom, odnosno ranijem (obično u dečije doba) preležanom nekom oboljenju pluća. Upadljivo je da se bronhiektazije javljaju često zajedno sa sinuzitom, mada njihova uzročna veza još uvek nije dovoljno proučena.
Klinički nalazi:

A. Simptomi i znaci: simptomi nastaju kao rezultat poremećaja i oštećenja bronhijalne funkcije (gubitak normalne rastegljivosti i elastičnosti bronhija i cilijarne funkcije) s jedne strane i staze koja dovodi do nagomilavanja sekreta u dilatiranim segmentima, s druge strane. U anamnezi bolesnici navode hronični, produktivni kašalj i razne »bronhitične« simptome koji su praćeni intermitentnim epizodama pneumonije. U pogledu etioloških činilaca pneumonije, anamnestički se takođe dobijaju uobičajeni podaci. (U svim slučajevima usporene i produžene sanacije bronhopneumoničinih žarišta treba posumnjati na oboljenje bronhija, kao osnovni, uzročni proces). Hroničan kašalj i ekspektoracija su karakteristični simptomi bronhiektazije. Bolesnici obično iskašljavaju na puna usta obilne količine gnojavog ispljuvka u kome se posle stajanja vrlo često razlikuju tri sloja od kojih donji predstavlja talog gnoja, srednji ima izgled zamućene tečnosti dok je gornji sluzavo-penast. Ekspektoracija je najobilnija pri naglim promenama položaja tela kao na primer pri ustajanju iz kreveta (time se omogućava pokretanje i izbacivanje sekreta iz bronhiektatičkih segmenata bronhijalnog stabla).

Otprilike polovina bolesnika ima hemoptizije kao simptom bronhiektazija. Pri tome se u oko 10—20% slučajeva u ispljuvku mogu naći obilne količine krvi. Ipak, hemoptizije su retko uzrok smrtnog ishoda bolesnika, čak i u slučajevima sekundarnih bronhiektazija koje su nastale na bazi tuberkuloze ili neoplazme bronha, kao glavni izvori krvavljenja mogu da budu dilatirani segmenti bronha a ne osnovne lezije.
Gubljenje u težini, asthenia, noćno znoje-nje i povišenje temperature, propratni su simptomi hronične, perifokalne pneumonije ili njene akutne egzacerbacije.

Kao posledica recidivirajuće destrukcije plućnog parenhima i konsekutivne fibroze i emfizema, može se razviti plućna insuficijencija.

Najglavniji objektivni znaci bronhiektazija su vlažni, nekonsonantni krkori (srednji vlažni bronhitični šušnjevi) i rhonchi sono-res (sonorni, piskavi šušnjevi) koji se obično čuju na jednom ograničenom mestu pluća, najčešće u donjim, zadnjim delovima, u projekciji donjih lobusa. Ovi fizikalni znaci su toliko karakteristični da je u njihovom odsustvu dijagnoza bronhiektazija malo verovatna. Najbolje se čuje ako se bolesnik pregleda pre i posle kašljanja u posturalnom položaju (sa glavom dole). Kod dugotrajnih formi oboljenja koje dovode do znatnih destrukcija plućnog parenhima, mogu se objektivno, pored navedenih znakova konstatovati uvučenost zida grudnog koša, oslabljene ekskurzije pri respiracijama i znaci pomeranja medijastinuma prema jače oboleloj strani. U toku epizode pneumonije, konstatuju se odgovarajući fizikalni znaci kondenzacije plućnog parenhima.

U bolesnika kod kojih je bolest u uznapredovaloj fazi, dolazi do kaheskije, cijanoze i pojave maljičastih prstiju i drugih simptoma, karakterističnih za hronična, supurativna oboljenja pluća.

B. Laboratorijski nalazi: u rezultatima laboratorijskih analiza nema nešto što je karakteristično za oboljenje. U poodmaklim slučajevima oboljenja, sekundarno na plućnu insuficijenciju može se razviti policitemija. Bojenje razmaza sputuma i njegovo zasejavanje na podloge je korisno utoliko što se na taj način može da isključi aktivna tuberkuloza (naročito ako su u pitanju bronhiektazije koje zahvataju gornji lobus pluća). U nekim slučajevima, u ispljuvku se identifikuje pneumokok. U slučajevima dugotrajne primene antibiotika, mogu se naći bakterije iz
grupe pseudomonasa i aerobaktera.

C. Metode rentgenskog ispitivanja: ponekad se na standardnom rentgenogramu grudnog koša mogu naći promene koje su korisne za potvrdu dijagnoze. U tom smislu, pojačana plućna šara pri bazama pluća uz istovremene, multiple zone rasvetljenja, govore jako mnogo u prilog dijagnoze bronhiektazija.

Pored toga, rentgenski se mogu otkriti ognjišta hronične inflamacije.

Pomoću selektivne instilacije kontrastnih sredstava iz grupe jodnih preparata u bronhijalno stablo (bronhografija), mogu se otkriti sakularna, cilindrična i vretenasta proširenja bronhija. Osim toga bronhogram nam pokazuje da su terminalne bronhiole izgubile svoj normalni izgled grančica rascvetalog drveta.

Upozorenje: bronhografija je kontraindikovana u slučaju postojanja akutne infekcije ili preosetljivosti na preparate joda.

D. Instrumentalne metode ispitivanja: mada se pomoću bronhoskopije ne mogu videti bronhiektatična ognjišta, ipak se ovom instrumentalnom metodom mogu otkriti razne opstruktivne lezi je bronha kao osnova bronhiektazija uz identifikaciju segmenata u kojima se nagomilava sekret. Najzad, bronhoskopija se može koristiti i za izvođenje bronhografdje.

Diferencijalna dijagnoza

Diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir hronični bronhitis, tuberkuloza pluća (koja sa svoje strane može dovesti do bronhiektazija), apsces pluća kao i druga oboljenja praćena hemoptizijama kao što su karcinom ili adenom pluća.
Komplikacije

Rekurentni ataci inflamacije u onim segmentima pluća koji se slabo dreniraju imaju za krajnju posledicu hroničnu supuraciju i plućnu insuficijenciju. U ostale komplikacije ubrajaju se teške ili fatalne hemoptizije, progresivna plućna insuficijencija, cor pulmona-le chronicum i amiloidoza.

Lečenje

A. Opšte mere: postularna drenaža je najvažnija i najefikasnija terapijska mera kojom se postiže ublaženje i suzbijanje simptoma bronhiektazija.

Izvodi se tako što bolesnik zauzima onaj položaj koji omogućava maksimalnu ekspektoraciju (najbolje ako se bolesnik nagne preko ivice kreveta naslanjajući glavu na ruke koje su ukrštene preko jastuka koji se stavi na pod), i ostaje u tom položaju 10—15 minuta. Postupak se izvodi 2—4 puta dnevno od kojih prvi izjutra, posle buđenja dok zadnji u toku dana, uveče pred spavanje.

U cilju razmekšanja gustog sekreta, treba uzimati četiri puta dnevno po 10—15 kapi zasićenog rastvora kalij um jodida sa vodom. Razna mukolitička sredstva kao što je na primer acetylcystein (Mucomvst), ordinirana u obliku aerosola, mogu takođe delovati vrlo efikasno.

Bronhoskopska aspiracija je korisna mera, naročito u početku, kada je potrebno isključiti stenozu ili opstrukciju bronha. Ponekad je neophodna dilatacija suženog bronha, što se takođe postiže bronhoskopijom. Ipak, i pored toga, često izvođenje bronho-skopije, nije poželjno.

Od posebnog značaja za prevenciju bronhijalne inflamacije je blagovremeno otkrivanje i preduzimanje potrebnih mera protiv bilo kakve infekcije gornjih respiratornih puteva. Veliki broj bolesnika sa bronhiektazijama pati od hroničnih infekcija gornjih disajnih puteva. Zbog toga je potrebno kad god je to moguće primendti sve potrebne mere u cilju njihove sanacije.

Mada klimatoterapija, sama po sebi ne deluje kurativno, ipak boravak u mestima sa toplom, suvom klimom, deluje vrlo često povoljno na oboljenje. Ovo tim pre što se boravkom u takvim mestima znatno smanjuje incidencija gornjih respiratornih infekcija. Iz istih razloga, treba izbegavati ambijente u kojima je atmosfera zagađena prašinom i dimom (duvanskim).

Bolesnicima sa težom formom oboljenja je potrebno obezbediti ležanje i odmaranje u postelji. Pri tome, u nekim slučajevima korisno deluje ako se pri ležanju noge eleviraju za 10—15 cm. Od posebnog je značaja dobra ishrana i odgovarajući higijenski uslovi. Bolesnicima sa bronhiekstazijama treba zabraniti pušenje.

U osoba kod kojih se ne može izvesti resekcija zahvaćenog dela pluća a postoji obilna ekspektoracija, treba napraviti trajnu traheotomiju čime se osigurava bolja drenaža primenom čestih aspiracija preko katetera kroz traheostomu.

B. Specifične mere: primenom antibiotika postiže se ne samo ublaženje kašlja i drugih simptoma već se smanjuje i količina ispljuvka, naročito za vreme akutne egzacerbacije. Međutim, ovi korisni efekti mogu da budu samo prolazni usled čega je najbolje antibiotike davati povremeno, za vreme akutnih egzacerbacija. Ponekad je indikovano davanje antibiotika za duži period vremena (obično u dozama koje su za upola manje od standardnih) u cilju održavanja postignutog terapijskog efekta.

1. Penicilini se može ordinirati parenteralno (najbolji način davanja za vreme akutnih epizoda pneumonije, vidi niže) ili peroralno. Doza je 250 mg (400.000 i.j.) penicilina G, četiri puta dnevno.
2. Tetraciklini, na 6 časa po 250 mg.
3. Primena ostalih antibiotika se baziraprema nalazima antibiograma.

4. Primena antibiotika (penicilina, streptomicina) u obliku aerosola, ne daje koristan terapijski efekat.
5. Mikolitička sredstva — vidi napred.

C. Hirurško lečenje: hirurška resekcija zahvaćenog dela je indikovana u (1) mlađih osoba, koje su u dobrom opštem stanju a kod kojih postoje povremeni recidivi simptoma i (2) osoba, starih do 60 godina, sa teškim simptomima (naročito ponavljane epizode krvarenja) kod kojih su promene unilateralne i lokalizovane a kod kojih opšte stanje nije znatnije poremećeno, tako da je rizik operacije sveden na minimum. Ako se postavi indikacija za hirurško lečenje, promenjeni deo se mora u celini odstraniti, pošto se inkompletnom resekcijom postižu loši rezultati.

Prognoza
Razumnom primenom antibiotika i hirurških metoda lečenja, znatno je poboljšana prognoza bronhiektazija.

Odgovorni autori:
Dr Henry Brainerd, profesor medicine
Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine
Dr Milton J. Chatton, profesor medicine
Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Izvor: http://www.medicina.rs/