Pomoć kod urtikarije

Pri unosu alergena( ili kontaktu sa njima) koji  izazivaju  kliničku sliku prvo nastaje crvenilo, svrab i dolazi do pojave urtika.

Urtikarija je alergijska kožna bolest kod koje nastaju uzdignute tvorevine na koži pod nazivom urtike. Mnogima je bolest poznata pod nazivom koprivnjača jer urtike na koži izgledaju kao što koža izgleda kad dođe u kontakt s koprivom.

Kako sve to izgleda?

Pri unosu alergena koji će izazvati kliničku sliku prvo nastaje crvenilo, svrab i dolazi do pojave urtika. Urtike su izdignute tvorevine na koži (takozvane eflorescencije) i mogu biti različitih veličina. Te urtike se mogu seliti s jednog mesta na drugo, mogu se spajati (konfluirati) pa na taj način nastaju jako velike urtike čak do veličine dlana. Sve je dobro dok se alergijska reakcija zadrži na koži i izaziva samo nelagodu. Stanje je komplikovanije ako se jave povišena temperature i edem mekih tkiva,  odnosno otok usnica, jezika, kapaka, dlanova ili jako opasan otok ždrela koji može radi gušenja završiti i smrću. U teškim slučajevima alergijska reakcija može biti tako opsežna i generalizirana te dovesti do anafilaktičnog šoka koji može imati takođe smrtni ishod.

Šta može biti uzrok?

Najčešći krivci koji izazivaju reakciju su hrana i lekovi (penicilin, acetilsalicilna kiselina, nesteroidni antinflamoatorni lekovi-analgetici..), inhalacioni alergeni (polen i prašina) i ubodi insekata (pčela, osa, stršljen). U medicini kao alergeni mogu biti kontrastna sredstva koja se koriste u dijagnostici. Osim navedenog, kao alergen može bit i hladnoća, pritisak na kožu ili kontakt kože sa određenim materijalom (lateks rukavice).

Ako se urtika pokaže odmah nakon kontakta sa alergenom radi se o akutnoj korivnjači. Tada se obično zna što je uzrok a koprivnjača prođe ili spontano ili uz lečenje. Postoji i hronična koprivnjača kojoj se uzrok najčešće ne zna, ona traje duže od 6 nedelja i obavezno je imati lekarski nadzor i upotrebljavati lekove koje će  ublaiti simptomi bolesti.

Lečenje

Najbitnije je kod alergijskih reakcija ukloniti alergen koji dovodi do pojave simptoma. Ako je alergen čoveku već pozna, treba izbegavati kontakt s njim da ne dođe do razvoja reakcije. Urtikarija se leči antagonistima H₁ i H₂ receptora a u teškim slučajevima treba primeniti i kortikosteroide. Ako đođe do otoka ždrela i gušenja treba pod hitno otići lečniku da se uspostavi normalno disanje (bilo intubacijom ili u dramatičnim slučajevima traheotomijom- rezanjem grkljana da se omogući dotok vezduha).

Vrlo je važno znati na što je čovek alergičan da bi se izbegao alergen i nastanak simptoma. Ako je uzrok alergije nepoznat rade se alergološki testovi koji će otkriti uzročnika pa kada on postane poznat, opet ga je potrebno izbegavati i upotrebljavati potrebne lekove.

Kada lekar propisuje neki lek obratite pažnju da niste slučajno alergični na njega i o tome obavestite lekara. To je vrlo važno da ne bi došlo do alergijske reakcije na lek i teških posledica.

Dijeta kod urtikarije: treba smanjiti unos belančevina jer su oni nosioci alergena u našem organizmu.

Preporuka za dijetu  kod urtikarije:

1. dan- čaj sa šećerom
2. dan - riža na vodi, prežgana juha, dvopek i keksi bez jaja
3. dan- supa sa kuvanom piletinom, krompir, jabuka
4. dan- berena teletina, banana
5. dan- kuvana govedina, zelena salata i šergarepa
6. dan -mleko