Stiže nam Ambrozija

Zrela biljka stvara i do osam milijona polenskih  zrnaca, a oprašuje se vetrom( što je jedna od karakteristika alergogenih biljaka), a mi vetra baš imamo…

Ambrozija u Srbiji i Beogradu

Ambrozija je prvi put je u Srbiji primećena u Sremskim Karlovcima 1953 godine. Odatle se bahato širala po Vojvodini, a zatim dalje ka jugu.

Po podacima iz 2006. godine u našem glavnom gradu je pojedinih dana izmereno i do 400 polenovih zrna po m³, a prema podacima INEP u Beogradu ima 700 izdanaka po m². Od 2006. godine se posebno vodi računa i pokrenuta je široka akcija za nadgledanje površina i uklanjanje ovog korova.

Otkud Ambrozije u Srbiji

Ambrozija je doneta je iz Amerike na nekom od prekookeanskih brodova krajem 19. veka i od tada se polako i nezadrživo širi Evropom. Trenutno je ima više u Evropi nego u Americi. Jedna biljka može proizvesti i više od milijardu zrna polena koji se uz pomoć vetra mogu raspršiti na površinu od više kvadratnih kilometara. Zrno polena zadržava klijavost i do 40 godina. Ambrozija prvenstveno nastanjuje neuređeno i zapušteno zemljište. Najefikasniji način uništavanja je čupanje iz korena, ali i negovanje niskog rastinja utiče na zatiranje. U slučaju većih površina primenjuje se i redovno košenje do 5 cm iznad zemlje, a samo ponekad i tretman totalnim herbicidima.  Ako se ne kosi nisko izrasta ponovo u roku od 20 dana.

Polen Ambrozije

Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10% ljudi. Od svih polenskih alergija polen ambrozije je uzročnik u 50 do 60% slučajeva. Kod najosetljivijih osoba 8-20 polenovih zrna u 1 m³ vazduha može da izazove jake reakcije, a samo jedna biljka ambrozije produkuje 1-8 milijardi polenovih zrna.

U polenu ambrozije je konstatovano 52 jedinjenja koja su alergogena od kojih su 6 posebno opasni. Alergijska reakcija se prvenstveno javlja na gornjim disajnim putevima. Otežano disanje i pojačana sekrecija su osnovni oblici alergije koja može u nekim situacijama preći i u asmatične napade. Sve češće se u svetu beleže smrtni slučajevi izazvani preteranom alergijskom reakcijom na ambroziju.

Zanimljivo je da Ambrozija ne izaziva samo reakcije kod ljudi već i kod životinja.

Kakva je to biljka?

Ambrozija (lat. Ambrosia artemisiofolia) je rod invazivnih korova, jedna od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U narodu je poznata i pod nazivima limundžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša. Ambrozija je jednogodišnja biljka visine od 20 cm do 2 m. Koren je vretenast, stablo je uspravno, razgranato, sa listovima jajolikog oblika, posutim dlačicama, jako izrezanim, sa uskim režnjevima. Presek stabla je četvrtast ili okrugao. U prirodi je niko ne jede zbog gorkog ukusa. Cvetovi su skupljeni u duge grozdaste cvasti na vrhu stabala i grana, žućkaste boje. Niče od sredine aprila, a cveta u kasno leto i jesen, od sredine jula do prvih jesenjih mrazeva.

Kako se meri polen – klopke za polen

Koncentracija alergenih polena u vazduhu u Evropi se meri više od 20 godina uređajima tzv. „klopkama” za polen. Jedno merno mesto pokriva teritoriju od 30 do 50 km u prečniku u zavisnosti od orografije terena. U Srbiji se nivo polena prati od 2002. godine, a „klopke” su instalirane u Beogradu (dva merna mesta), Novom Sadu, Subotici, Vrbasu, Požarevcu, Čačku, Kruševcu i Kragujevcu. Merenje vrši Agencija za zaštitu životne sredine, a podaci se objavljuju na njihovom sajtu www.sepa.sr.gov.yu.

Saveti

1. Koncentarcijaplena je  najveća u toku prepodneva. Zato bez preke potrebe ne izlazite iz kuće
2. Držite zatvorene prozora od stana ili automobila
3. Po  vetrovitom vremenu ostanite kod kuće
4. Tuširajte se i perite kosu svako veče, ali i često perite ruke
5. Sušite veš u zatvorenim prostorijama ili u mašinama za sušenje veša
6. Obavezno posetite lekara ako imate simptome alergije ili imate otežano disanje
7. Perite kosu svaki dan
8. Tuširajte se više puta dnevno samo vodom
9. Uništavajte Ambroziju pre nego što počne da cveta