Beograd baš smrdi
Danas sam odlučio da odem po svoje nove vizit karte ( i moje prve u životu :) laganim džogiranjem do centra grada. Po planu mog treninga danas je bilo sat vremena veoma laganog trčanja (6:30 minuta po km), što je otprilike od mene do centra i nazad.
Beligrad je posebno prljav u ovom periodu kada se sneg topi, ali je i ujedno grozno zagađen. Naime, pored ovih očajnih i brojnih automobila (koji najčešće vozi samo vozač) tu je i grejanje na drva i ugalj u naseljima kroz koje trčim. To su sve manje kuće bez centralnog grejanja. Primećujem, a savetujem i vama da se poigrate da kada prolazite gradom obratite pažnju na to koliko ljudi puši dok hoda. Mnogooo ih-vas je. Pušače hodače najmanje od svega razumem.
I normalno je da sam prosvirao negde na 35. minutu. To je trajalo do kraja trčanja i vrlo brzo nakon toga prestalo. Užasno me to nervira, ali mi je i drago što mi organizam i moja astma tako fino govore koliko je ovo mesto nezdravo za život.
U Beogradu mi ne smeta ništa od onog klasinog srpskog (glupi, lenji, korumpirani, bezosećajni, agresivni ljudi) stereotipa. Ali nemogu da podnesem smrad koji znam da me ubija. Evo i još jedan čovek iz Pančeva kako o tome svedoči.
No, nebitno. I na to se čovek navikne. Nego.. Kako vam se sviđa ovaj dizajn vizit karti, to me baš interesuje?
