Beogradski maraton 2010
Olivera Jeftić, najbrža polumaratonka i ja
Beogradski maraton je za mene posebno važan događaj. Prošle godine sam u Beogradu prvi i jedini put trčao maraton od 42 km. To je bio i povod da se otpočne sa pisanjem o astmi i trčanju, jer sam želeo da dam primer drugim ljudima kako najbolje da kontrolišu svoju bolest.
Ove godine sam trčao polumaraton i imao sam želju da idem 1:30:00. To je već nešto ozbiljnije amatersko-rekreativno vreme, za koje je bilo potrebno dosta treninga. Ja sam se bukvalno raspao na trci, što znači da mi je bilo veoma teško da završim poslednjih 5 kilometara. Jedva sam disao, noge su mi bile teške, žuljevi po celim tabanima. Na kraju, čak mi se i desilo da su me pluća lagano počela boleti i kao da sam zbog tog napornog disanja osetio grebuckanje u plućima. Nekakav sličan osećaj kao kada se napad astme isprovocira teškom spirometrijom. No, sada sam dobro i nastavljam sa trčanjem i, ako bude prilike, plivanjem.
Posebno mi je drago da je i Vlada, vlasnik restorana Zapleta uspeo bez većih problema da se spremi i završi polumaraton za nešto više od 2 sata. Veoma je značajno da i poslovni ljudi koji često imaju opravdanje da ne stižu da se bave sportom, pronađu vreme za bavljenje pre svega sobom i svojim zdravljem. Nadam se da sam Vladi koliko toliko pomogao savetima za polumaratonski trening :)
Interesuje me, kojim sportom bi se vi bavili ili na koji sport biste odveli vaše dete?
x
x
x
x
Bravo za Vekija, Vladu i sve učesnike:)
Bravo Veki,čudo si !
Sto se sporta tice, moje dve devojcice (obe imaju astmu, starija od skoro, mladja od pre godinuipo dana) idu u skolu plivanja, uzivaju na bazenu. Ostalim danima voze rolere, bicikl, trotinet. Ne smeta im fizicki napor. Zahvaljujuci mnogobrojnim informacijama sa tvog sajta , rastu zdravo i ne pada mi na pamet da ih sputavam u bilo kojoj vrsti fizickih aktivnosti.