Lični rekord u polumaratonu
Danas sam bio u Apatinu gde se održao Dunavski polumaraton koji je ujedno bio i zvanično prvenstvo Srbije. Pored super druženja sa trkačima, meni je cilj bio da trčim najbrže do sada u mom životu.
Naporno treniram ovih nedelja, a prošli utorak sam po prvi put imao spazam koji mi se manifestovao i uveče i tokom celog narednog dana. Sve je to iz razloga što je u utorak bila kišica i hladno vreme, a ja sam upravo tada imao zakazan brz trening na Olimpu (Zvezdarska šuma). Posle toga sam se pomalo i uplašio (i nevrirao) da ću od trke u Apatinu morati da odustanem.
(To je jedna od vrlo drskih stvari kod astme – često ume da se pojavi kad ne treba, a njeno javljanje ne možete isplanirati)
No, sada je sve u redu. Najviše zahvaljujući drugaru Bošku Stuparu iz Novog Sada, koji me je bodrio i diktirao tempo, uspeo sam da idem i brže od planiranog vremena. Na kraju 1:37:20. Uskoro bih trebao da počnem da radim i sa trenerom, a cilj mi je da sledeće godine posetim Lisabon u martu na polumaratonskoj trci.
Budite zdravo i bavite se sportom!
x
x
x
x
Bravo Veki!
Nastavi sa trenjiranjem i bodrićemo te u Lisabonu:)
ali da se nešto dogovorimo-nema više nerviranja!
Drskost astme? Pa, Astma.Pobedimo je! Ti si dokazao da se može pobediti čak i njena drskost!
Bio si sjajan, Veki. Vreme je bilo idealno za dobar tempo. A budućnost? Možeš ti i više, videćeš.
Svaka čast Apatincima na svemu što su nam pružili i društvu koje je bilo sjajno!
Polako se pomeraju granice i ono o čemu smo maštali postaje realnost.. Svaka čast prijatelju..
…u apatinu sledeće god 1:25:50,naravno ako prođe PAT (patnja-agonija-tortura) :)))