Trčanje je zadovoljstvo

Kada sam se vratio iz Nemačke počeo sam da tražim lokalna dešavanja i informacije na srpskom internetu o trčanju. Bio sam zaprepašćen koliko malo se piše, diskutuje i druži u okviru ovog divnog sporta. Naišao sam bio na forum trčanje.info koji sada redovno posećujem. No, iako forume volim, oni su, po meni, pomalo zastarela i primitivna forma deljenja informacija… dobre vesti se zagube u moru loših, nove teme prekriju one korisne. Posetitite trčanje.info forum jer je on još uvek mlad sa odličnom grupom ljudi i zbog toga je intiman i prijatan. I ja sam tamo :)

Pored toga, naišao sam još samo na sajt Nikole Tošića i na njegov klub Hermes. Potpuno sam se oduševio količinom informacija, ali i sveukupnim kvalitetom sajta. Kada sam upoznao Nikolu bilo mi je jasno zašto je sajt tako dobar – čovek je profesionalac na internetu. Elem, pošto je Nikola maltene profi triatlonac, koji se trenutno priprema u Južnoafričkoj Republici, preneću vam par njegovih članaka i pri tome vam skrenuti pažnju na detalje koji bi imali veze sa astmom.

Evo ga jedan njegov članak sa sajta Zdrav Život koji je takođe redak i dobar izvor informacija za sve vas koji mislite da počnete da preduzimate nešto povodom svog zdravlja!

Trčanje je radost

Sporo trčanje je osnova treninga i tada se najlakše poboljšava kondicija, topi mast i što je najvažnije, izbegava povređivanje.

Usled neupućenosti, trčanje ima jednu od najgorih reputacija. Često srećem ljude koji povezuju trčanje sa najgorim mučenjem i na sam pomen trčanja se kunu da to nikada više neće raditi.

Nažalost, za većinu nas prvi susret sa formalnim trčanjem bio je u osnovnoj školi, kada smo morali da trčimo 800m ili neku sličnu distancu. To iskustvo je uglavnom bilo bolno, što uopšte nije iznenađenje, jer je 800m najteža distanca za trčanje, specijalno ako uopšte nisi adekvatno pripremljen.

Ako ne u školi, pre ili kasnije svako je imao slično iskustvo – krenuo je totalno nespreman brzinom koja ubrzo postaje neodrživa i prva pomisao koja mu je došla u glavu jeste da je celo ovo iskustvo neprijatno i da nije uspeo.

Trčanje nije opasno

Takođe, jedna od velikih prepreka trčanju su mitovi da je trčanje opasno (moja “omiljena” priča je priča o povredi kolena). Svaka aktivnost u kojoj se preteruje ili se radi pogrešno je štetna.

Evo osnovnih saveta koji mogu da pomognu u toku prvih par meseci:

1) Odaberite odgovarajuće patike
99% povreda u trčanju su posledica lošeg izbora patika. Ove povrede se događaju posle dužeg perioda, ne odjednom, i zato je teško povezati patike sa povredom. Pre nego što kupite patike, najbolje je da proverite preporuke na internetu ili pitate nekoga ko ima iskustva sa trčanjem. (Ja sam poslušao ovo.. i kupio nove Asics patike. Evo i čitav forum na temu izbora patika za trčanje)

2) Odaberite dostupan cilj
Konkretan cilj je odličan za motivaciju. Na primer, završiti neku trku je konkretan i lako merljiv cilj. Važno je da je cilj realan i da možete da ga dostignete u sledećih 6 do 12 meseci. Za početnika je najbolji predlog trka do 10km. (Moj cilj je 18.4.2008. 22 Begoradski Maraton)

3) Počnite veoma sporo
Bez trke i polako – barem prvih mesec dana neophodno je da trčite veoma sporo dok se telo ne privikne na novu aktivnost. Sporo trčanje je osnova treninga i tada se najlakše poboljšava kondicija, topi mast i, najvažnije, izbegava povreda.
“Sporo” znači da ne treba da osetite umor na kraju trčanja (da ste opušteni sve vreme) i da možete da pričate dok trčite bez gubljenja daha.

4) Istražujte dok trčite
Iskoristite trčanje da istražite svoj kraj ili grad. (Ovo je super savet i veliki broj ljudi obožava trčanje baš zbog ljubavi prema prirodi. Dosta puta sam napomenuo kako je loše trčati u Beogradu zbog smrada, ali jednom nedeljno možete praktikovati jedno duže trčanje na Avali, na beogradksim kejevima, Fruškoj Gori,… ja još uvek istražujem i ja sam početnik)